SRBIJA

SAVET MINISTARA BIH ČESTITAO VUČIĆU IMENOVANjE ZA PREMIJERA SRBIJE

BEOGRAD, 18. avgust 2016. (Beta) - Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić čestitao je danas premijeru Srbije Aleksandru Vučiću ponovno imenovanje za predsednika Vlade, saopšteno je iz Vlade Srbije. "Povodom ponovnog preuzimanja odgovorne dužnosti predsednika Vlade Srbije, posebna mi je čast i zadovoljstvo da Vam uputim najsrdačnije čestitke i želje za uspešan rad", naveo je Zvizdić u čestitki.
On je izrazio uverenje da će se prijateljski odnosi BiH i Srbije i dalje razvijati u duhu dobrosusedstva i saradnje u svim područjima od zajedničkog interesa.

RUSKI MSP OČEKUJE PRODUBLjIVANjE SARADNjE S NOVOM VLADOM SRBIJE

MOSKVA, 18. avgust 2016. (Beta) - Moskva računa na nastavak tesne saradnje s Vladom Srbije u kojoj značajan broj ministarskih mesta zauzimaju ljudi koji su dugi niz godina uključeni u realizaciju zajedničkih projekata, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. "U novom sastavu Vlade Srbije značajan broj ministarskih mesta zauzimaju ljudi koji su dobro poznati po mnogogodišnjem zajedničkom radu, realizaciji bilateralnih uzajamno korisnih kontakata. Ima i novih lica", izjavila je Zaharova dopisnici agencije Beta, komentarišući sastav nove Vlade Srbije. Ona je kazala da Moskva očekuje u naredno vreme imenovanje predsednika srpskog dela zajedničkog medjuvladinog Komiteta za saradnju u oblasti trgovine, ekonomske i naučno-tehničke saradnje. Tu funkciju do sada je obavljao prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. "Računamo na nastavak tesne saradnje s Vladom Srbije u interesu daljeg produbljivanja partnerstva medju našim zemljama", dodala je Zaharova. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je krajem maja na sastanku s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem da Moskva računa da će u novu Vladu Srbije ući ljudi koji će doprineti razvoju odnosa dve zemlje. "Znam da je planirano ubrzano formiranje Vlade. Želim da izrazim nadu da će, kakav god da bude budući sastav Vlade Srbije, mesta zauzeti dostojni ljudi koji će ozbiljno poklanjati pažnju razvoju naših bilateralnih odnosa, izmedju Rusije i Srbije", rekao je Putin.

NIKOLIĆ: SRBIJA I RUSIJA IMAJU IZVANREDNE POLITIČKE ODNOSE

ISTANBUL, 19. avgust 2016. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da Rusija i Srbija danas imaju izvanredne političke odnose, uspostavljenu zajedničku saradnju i zajedničke nastupe po veoma bitnim temama. Predsednik Nikolić je u intervju TV Carigrad rekao da Rusija i Srbija imaju dogovor da će zajedno učestovati u svim događajima koji se tiču sudbine naših država i to je za Srbiju dragoceno. "To je ogromno tržište, takoreći za sve robe bescarinsko, sa izuzetkom nekih roba, to je veliki izvor sirovina, energenata za Srbiju", rekao je predsednik Srbije koji je sa žaljem konstatovao da projekat Južni tok stoji, ali je i dodao "nikada ne reci nikad". On se, kazao je uvek nada da će biti dovoljno mudrosti u Evropskoj uniji, posebno u Bugarskoj, da mi taj Južni tok izgradimo i da snabdemo čitav jedan deo Evrope ruskim gasom.  Primetio je da su srpsko-ruski odnosi verovatno u istoriji imali ovako dobre trenutke, ali je dodao da ne veruje da je bilo boljih. "Jednostavno, Srbija je vekovima oslonjena na pomoć i podršku, najpre Carske Rusije, potom Sovjetske Rusije, danas Ruske federacije i, uvek, kada je Rusija stajala dobro sa obe noge na zemlji i kada je imala dovoljno snage ili dovoljno mudrih ljudi da zaštiti svoje interese, tada je bila u stanju da štiti i interese Srbije", naveo je predsednik Nikolić. Kada je, kazao je, Rusiji bilo loše, to se odmah kod nas osećalo i odmah su drugi uticaji bivali dominantni i jači - uticaji i ljudi i država sa kojima se manje razumemo, sa kojima nemamo korene, poreklo, jezik, veru, običaje, zajedničku istoriju, tako da je sva istorija srpsko-ruskih odnosa istorija iščekivanja, kada ćemo konačno uspostaviti takve odnose da. "Naravno, svi mi sarađujemo i sa ostalim državama, ali da se barem u te naše odnose niko ne može da umeša i mislim da je ogromna zasluga, jedinstvena zasluga Predsednika Ruske federacije, koji je shvatio kolika je veličina male Srbije", naveo je predsednik Srbije. Predsednik kaže da misli da je to pravi izraz koji možemo da upotrebimo. Inače, gledajući sa visina država koje imaju sto miliona ili milijardu stanovnika, moglo bi nekome da se učini da je Srbija mala. Gledajući u prijateljstvo za koje ne postoji mera, onda je Srbija velika prema svim svojim prijateljima i prema svima koji zaslužuju prijateljstvo Srbije, rekao je. "Danas smo uspostavili izvanredne političke odnose, uspostavili zajedničku saradnju, zajedničke nastupe po veoma bitnim temama. Mi smo uspeli da obezbedimo rusku podršku u nekoliko situacija koje su bile veoma kritične po budućnost Srbije, rekao bih; i, to je bila rezolucija o Srebrenici, u kojoj je trebalo proglasiti Republiku Srpsku za genocidnu tvorevinu, to je bilo glasanje na Generalnoj konferenciji UNESKO oko prijema Kosova u UNESKO, pa bi toj, takozvanoj državi Kosovo pripali svi srpski manastiri i sve srpske svetinje, sva srpska kulturna baština, koja postoji na Kosovu i Metohiji", naveo je predsednik. Nikolić je ukazao na trenutnu situcija kada Rusija, koja je  veliki prijatelj Srbija, Evropska unija kojoj težimo, u čijem smo okruženju, u čijem članstvu bismo želeli da budemo, ako nas želi ponosne, takve, kakvi jesmo - da imaju nekakav spor i vrlo je teško opredeljivati se u tom sporu. "Ali ako vam je to što Srbija nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, ako vam je to neki znak, onda eto znaka na čijoj smo strani u sporu i tu nas motiviše naša istorija. Mi smo predugo bili pod sankcijama, da bismo se priključivali bilo kakvim sankcijama, zato što sankcije i nisu protiv političara, protiv režima - želja im je da obore režim države prema kojoj se uvode, ali, u principu strada stanovništvo, najčešće oni najstariji i najsiromašniji, deca", naveo je. Dakle, rekao je predsednik Nikolić, Srbija se nikada neće priključiti sankcijama prema Ruskoj federaciji i ja to ne prepoznajem kao zajedničku spoljnu politiku, zato što i ne postoji zajednička spoljna politika u Evropskoj uniji.  "Primer Kosova i Metohije vam je najdrastičniji, najjasniji. Dakle, ako je zajednička spoljna politika da sve države priznaju Kosovo, nezavisnost Kosova i Metohije, kako to da pet država članica Evropske unije nisu priznale i da ne postoji nikakva sankcija za njih", naveo je.. Pa, tako, dodao, kako oni mogu da budu članovi Evropske unije, a nisu priznali nezavisnost, tako i Srbija može da uđe u Evropsku uniju, a da ne prizna nezavisnost i to je jedini uslov koji Srbija ne može da ispuni, ne želi, niti joj to dozvoljava istorija, niti budućnost njene dece, a to je da eto, zbog jedne šargarepe dobije štap, da zbog nekog boljitka, posebno u uređenju države, ekonomiji, da izda ono za šta su milioni Srba gubili živote. "Dakle, Srbija bi sâmu sebe zgazila ako bi uvela sankcije bilo kome na svetu, samo zato što ih neko drugi uvodi ili ako bi priznala nezavisnost Kosova i Metohije, samo zato što neki veliki, silni, moćni su priznali i utiču na druge da priznaju", zaključio je predsednik Nikolić.

VUČIĆ: POSETA PREDSEDNIKA KAZAHSTANA PODSTICAJ KOMPANIJAMA DVE ZEMLjE 

BEOGRAD, 18. avgust 2016. (Beta) -  Premijer Srbije Aleksandar Vučić ukazao je danas na značaj predstojeće posete predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, jer je to pokazatelj intenziviranja saradnje dveju zemalja, kao i podsticaj kompanijama dve države da smelije ostvaruju poslovne aranžmane. Kako je saopštila Vlada Srbije, Vučić je na sastanku sa ambasadorom Kazahstana u Beogradu Nurbahom Rustemovim kazao da je Srbija veoma zainteresovana da gradjevinske firme učestvuju u izgradnji velikih stambeno-poslovnih kompleksa i infrastrukturne mreže u Kazahstanu, kao i da veliku važnost pridaje mogućnosti bescarinskog izvoza automobila marke Fijat iz Kragujevca na tržište Evroazijske ekonomske unije. Premijer Vučić je ocenio da su odnosi Srbije i Kazahstana dobri i bez otvorenih pitanja, kao i da se tradicionalno prijateljstvo pokazalo i prilikom "odlučnog glasanja Kazahstana protiv prijema takozvanog Kosova u UNESKO". Ambasador Rustemov je potvrdio značaj prve posete kazahstanskog predsednika, posebno što do nje dolazi u godini u kojoj se obeležava dvadesetogodišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja. On je preneo poziv Vučiću da u decembru poseti Kazahstan i prisustvuje obeležavanju 25. godišnjice nezavisnosti zemlje. Kazahstanski ambasador je ukazao da će u delegaciji predsednika Nazarbajeva biti i najznačajniji privrednici Kazahstana, što pruža izuzetnu priliku da se uspostave nove poslovne veze. Ambasador je rekao i da je Kazahstan, upravo zbog potrebe povećanja ekonomske saradnje, veoma zainteresovan za otvaranje direktne avionske linije izmedju Beograda i Astane.

BASESKU PONOVO PRETI SRBIJI BLOKADOM EVROPSKOG PUTA

NOVI SAD, 18. avgust 2016. (Tanjug) - Bivši predsednik Rumunije Trajan Basesku, koji je predsednik Pokreta narod (PMP), ponovo preti Srbiji da bi zvanični Bukurešt mogao da stavi veto na priključenje Srbije Evropskoj uniji ako Srbija ne bude u potpunosti poštovala bilateralni sporazum o zaštiti prava rumunske manjine u Srbiji, preneo je portal Vojvodina danas. Upravo Basesku je bio taj koji je u februaru 2012. odbio da potpiše sporazum o kandidaturi Srbije za članstvo u EU zahtevajući garancije da će prava rumunske manjine u Srbiji biti bolje zaštićene. Tako je tada odluka o kandidaturi Srbije ostala da visi u međuprostoru dva sastanka, zasdanja Saveta EU (šefova diplomatije), i samita Evropskog saveta, koji je održan 1. i 2. marta te godine. Ono što je tada izgledalo kao gotova stvar koja će biti razrešena u prvim minutama sastanka, pretvorilo se u šestočasovno ubeđivanje Rumunije da se prikloni stavovima ostalih članica Unije. Rumunska delegacija je iznenada odbila da potpiše sporazum, tražeći garancije da će prava njene male grupe etničkih Rumuna u Srbiji biti bolje zaštićena. Na veliko iznenađenje svih, Bukurešt je insistirao na tome da se konačna odluka prebaci za samit koji je održan narednih dana, za kada je prvobitno očekivano da če biti formalno potvrđen novi status Srbije. Stoga je pripremljeni nacrt zaključaka, na kojem je stajalo da Savet EU odlučuje da se Srbiji dodeli kandidatura, prerađen na samom sastanku u to da Savet „preporučuje davanje kandidatskog statusa i da očekuje da to Evropski savet potvrdi". Tadašnji predsednik Boris Tadić izjavio je da je Savet EU „samo preporučio" da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU i da „još postoji mogućnost da se poništi i ovakva preporuka". „Ne treba reći da je sve gotovo, biće tek na Evropskom savetu, ja se nadam. Do tada treba da radimo kao što smo radili prethodnih 48 sati, kao što smo radili i prethodnih meseci ispunjavajući sve kriterijume", kazao je Tadić. Vezano za zahteve Rumunije, rekao je da su mu poznati, jer je već razovarao o tome sa rumunskim predsednikom, ali i da misli da oni nisu opravdani. U Briselu tada nisu znali razlog blokade, a jedan neimenovani zvaničnik EU je za srpske medije rekao da Rumunija blokira Srbiju zbog manjinskih pitanja, odnosno pozicije Vlaha i njihoog prava da se izjašnjavaju kao Rumuni. U kuloarima se tada, takođe, moglo čuti i da je razlog kočenja želja Rumunije da na sastanku šefova država i vlada izdejstvuje zeleno svetlo za ulazak u šengenski prostor. Naime, iako su Komisija i gotovo sve zemlje članice zaključile da su Rumunija i Bugarska ispunile uslove za stupanje u Šengen, isprečila im se blokada Holandije. Deo od otprilike 40 hiljada pripadnika etničke vlaške zajednice sebe smatra Rumunima, dok ostali Vlasi sebe smatraju Srbima. Na popisu 2002. godine u Timočkoj krajini kao Vlasi se izjasnilo više od 40.000 ljudi, dok se kao Rumuni deklarisalo njih 4.500. Četiri godine kasnije sada bivši rumunski predsednik Basesku tvrdi da Rumunija ima "kartu u rukavu" jer može da ne ratifikuje priključenje Srbije EU i naon završeta pretpristpnih pregovora, javile su agencije Ađerpres i MTI. Ađerpres, naime, prenosi,  da su na slobodnom univerzitetu održanom u mestu Izvoru Murejului (Marosfő), a na kojem tradicionalno učestvuju predstavnici prekograničnih Rumuna i Rumuna koji su u manjini u Zemlji Sekelja, predstavnici Rumuna iz Timočke krajine zahtevali da Rumunija odlučnije zahteva primenu sporazuma iz 2012. "Želimo da Srbija postane članica EU, ali želimo i da se i mi priključimo s našim osnovnim pravima: da imamo rumunske škole, liturgije na rumunskom i rumunsku štampu" - rekao je Predrag Balaševici, potpredsednik kulturnog udruženja Rumuna i Vlaha iz Srbije "Ariadne Filum". Popularnost desničarskog PMP-a, na čijem čelu je Basesku, je, kako se tvrdi, u porastu i trenutno uživa podršku šest do osam odsto birača. U Rumuniji će se do kraja godine održati parlamentarni izbori.

DjORDjEVIĆ: INTENZIVIRANjE VOJNO-EKONOMSKE SARADNjE SA KINOM

BEOGRAD, 19. avgust 2016. (Tanjug) - Ministar odbrane Zoran Djorđević sastao se sa potpredsednicom kineske kompanije CPMIEC Teng Čunćui, sa kojom je razgovarao o intenziviranju vojno-ekonomske i naučno-tehničke saradnje Srbije i Kine, saopšteno je danas iz Ministarstva odbrane. Srbija i Kina imaju potpisana dva sporazuma - o saradnji u oblasti odbrane i o saradnji odbrambenih industrija, što je osnova za dalji razvoj prijateljskih odnosa dve zemlje, istakao je Djorđević na sastanku. Nedavna poseta kineskog predsednika Si Djinpinga dala je snažan impuls daljem intenziviranju saradnje dve zemlje, dodao je on. Privredna delegacija iz Kine obišla je Vojnotehnički institut i preduzeća odbrambene industrije Srbije i upoznala se sa istraživačkim i razvojnim kapacitetima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

DjURIĆ: PRIŠTINA ŽELI DA PRISLUŠKUJE NAŠE TELEFONE

ZVEČAN, 18. avgust 2016. (Tanjug) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je večeras da su predstavnici kosovskih Albanaca na poslednjoj rundi razgovora u Briselu neuspešno pokušali da izdejstvuju pristup sistemu "Telekoma Srbija", što bi im omogućilo da prisluškuju telefone građana širom Srbije. Djurić je u intervjuu TV "Most" u Zvečanu rekao da zahtev Albanaca da imaju pristup "Telekomu Srbija" nije prošao i da je u vezi sa tim stav Srbije naišao na razumevanje posrednika u razgovorima. "Oni su tražili pristup sistemu 'Telekoma Srbija', nešto što bi omogućilo da se ugrozi bezbednost, da mogu da prisluškuju naše telefone na legalan način. Ja ne sumnjam da postoje oni koji nelegalno pokušavaju da prisluškuju telefone građana na ovom području, pošto znamo da ovde deluju različite bezbednosne i parabezbednosne strukture. Želeli su to da obezbede, ne samo za Kosmet, nego i za centralnu Srbiju", naglasio je Djurić. Naravno tako nešto nije bilo moguće ni razmatrati, kazao je direktor Vladine Kancelarije za KiM, podsetivši da su Albanci na poslednjoj rundi razgovora o telekomunikacijama želeli da imovinu "Telekoma Srbija" prepišu na kosovskog telekomunikacionog operatera "i nama rentiraju našu opremu". Na taj način, rekao je Djurić, Albanci su želeli da naprave presedan i tako nešto kasnije kopiraju na Trepču, Brezovicu i druga srpska dobra koja žele da prisvoje. Kazao je da ipak postoji dosta toga oko čega su približeni stavovi Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći u tom pravcu da će "Telekom Srbija" biti registrovan za celu teritoriju KiM. Takođe, kazao je Djurić, tarife će ostati iste i u budućnosti se neće koristiti neki posebni pozivni brojevi za komunikaciju sa drugim delovima Srbije i slično, dakle numeracija ostaje i u budućnosti ista, o čemu su, kako je naveo, rešenja pronašli eksperti. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić izjavio je večeras da pitanje uzurpirane srpske imovine na Kosovu i Metohiji mora da bude tema razgovora u Briselu i da misli da postoji podrška u centrima odlučivanja da se to dogodi. Pitanje imovine mora da bude tema razgovora u Briselu, rekao je Ðurić i istakao da predstavnici zvaničnog Beograda neprekidno insistiraju na toj temi, te da nije bilo sastanka na kojem zvaničnicma EU nisu preneli očekivanja u vezi sa pitanjem srpske imovine na KiM. "Koliko god Priština želela da izbegne razgovore o imovini, ja sam spreman da se opkladim da će biti naterani da u jednom trenutku sednu za sto i razgovaraju o imovini. Za tim stolom nas čeka ogroman broj predmeta koji se tiču otuđenih stanova - preko 40.000 stanova i velikog broja kuća", rekao je on. Ðurić je u gostujući u program TV "Most" iz Zvečana rekao da se 25 odsto teritorije Kosova i Metohije katastarski nalazi u privatnom vlasništvu građana srpske nacionalnosti i da tu ne računa društvena preduzeća, firme i imovinu SPC. Direktor Kancelarije za KiM je istakao da dok god se na čelu Vlade Srbije nalazi Aleksandar Vučić i dok bude vođena sadašnja politika, da je sasvim sigurno da će Kosovo i Metohija ostati visoko na lestvici ulaganja i podrške. Neće biti smanjenja pomoći, ukidanja institucija i slično, naprotiv, može biti samo napora da u granicama relativno skrominih snaga Srbije, unapredimo situaciju i unapredimo položaj naših ljudi ovde, istakao je Ðurić. "Borba za očuvanje srpske kulturne baštine na KiM je pođednako važna koliko i borba za naš fizički opstanak na ovim prostorima. Mi smo sprečvanjem ulaska Kosova u Unesko dobili jednu rundu, međutim, borbu moramo nastaviti", kazao je on. Ðurić je najavio da će u Parizu u Srpskom kulturnom centru u septembru biti organizovana izložba srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na KiM, u svetlu protivljenju otimanja dela teritorije Srbije i sa željom da se donosiocima odluka pokažu neki od najimpresivnijih tragova srpske kulture na KiM. Ðurić je govorio i o početku radova na glavnom ibarskom mostu u Kosovskoj Mitrovici, istakavši da misli da je situacija iz prethodnih godina bila nedovoljno izvesna, nedovoljno dugoročno pouzdana i stabilna. Podsetio je na jul 2014. kada je preko noći iz, kako je naveo, ko zna kojih razloga, skinuta barikada sa mosta u Kosovskoj Mitrovici, naglasivši "da je to tada urađeno bez naše volje i saglasnosti" i da je nakon toga postavljen "Park mira". "Sada je ideja, da se ne bi strepelo da će neko preko noći da upadne u Severnu Mitrovicu, ulica Kralja Petra će da se zatvori za saobraćaj i da se pretvori u jednu savremenu pešačku zonu, poput Knez Mihajlove u Beogradu, koja će u donjem delu ulice da bude izdignuta i nivelisana u odnosu na raskrsnicu ispred mosta, tako da će imati više od jednog metra visine i bukvalno će da bude zatvaranje bilo kakvog prilaza iz pravca južne Mitrovice", rekao je Ðurić. Sa druge strane, sa mosta će moći da se skrene u Bošnjačku mahalu i prema Suvom Dolu, na mostu će se sa severne strane nalaziti, vrlo važno, stalni punkt Kfora, rekao je Ðurić. "Kakva je to pobeda Albanaca ako imate statični punkt Kfora, policije i pešačku zonu i niko više neće moći da strepi da će neko preko noći ukloniti barikadu i da će se desiti ne znam ni ja šta", rekao je on. Od svih mogućih rešenja za glavni most u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku, mislim da je ovo rešenje nešto što garantuje najviše očuvanje naših interesa, kazao je Ðurić, zaključivši da pitanje mosta, iako u boljim situacijama od današnje, niko nije rešio u proteklih 16 godina.