SRBIJA

BELA KUĆA: BAJDEN U BEOGRADU ZA PODRŠKU SAD RAZVOJU SRBIJE

BEOGRAD, 17. avgust 2016. (Beta) - Američki potpredsednik Džozef Bajden posetio je Beograd kako bi potvrdio snažne odnose sa SAD, kao i posvećenost SAD demokratskom i ekonomskom razvoju Srbije i zajedničkom cilju da Srbija udje u Evropsku uniju, saopštila je danas Bela kuća. Bela kuća u saopštenju o američko-srpskim odnosima navodi da su SAD podržavale jačanje institucionalnih kapaciteta u Srbiji, privredni razvoj, kao i modernizaciju vojske. Amerika je posvećena ekonomskom i demokratskom razvoju Srbije i Balkana, saopštila je Bela kuća i navela da su od 2001. do 2015. SAD investirale više od 728 miliona dolara za podsticanje privrednog rasta, jačanje pravosudnog sistema i unapredjenje dobrog upravljanja u Srbiji. Američke kompanije su od 2001. investirale oko 3,8 milijardi dolara u Srbiju čime je stvoreno ili zaštićeno više od 16.000 radnih mesta. Medju ključnim američkim investitorima su KKR, Bol pekidzing (Ball Packaging), Kuper tajers (Cooper Tires) i Koka-kola (Coca-Cola). SAD snažno i dosledno podržavaju napore Srbije da ojača svoje odnose sa NATO, navodi Bela kuća dodajući da Vašington ceni posvećenost Srbije multilateralnim naporima za poražavanje Islamske države. Ove godine navršava se deseta godišnjica ulaska Srbije u Program NATO Partnerstvo za mir, dok SAD i Srbija više od devet godina saradjuju u programu Medjunarodnog vojnog obrazovanja i obuke koja omogućava zajedničku obuku američkih i srpskih oficira. SAD takodje cene i podržavaju doprinos Srbije globalnim mirovnim naporima. "U avgustu 2016. isporučili smo 19 vozila Hamvi Srbiji da podržimo srpske jedinice koje učestvuju u operacijama UN širom sveta. Time je ukupno 40 Hamvija isporučeno prema našem programu Medjunarodnog vojnog finansiranja koji je obezbedio više od 8,6 miliona bezbednosne pomoći Srbiji u modernizaciji odbrane od 2011", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je dodatnih 9,7 miliona dolara Srbija dobila od SAD u okviru Inicijative za globalne mirovne operacije. Bela kuća navodi da je Srbija pomogla SAD u sprovodjenju ključnog spoljnopolitičkog i humanitarnog cilja prihvatanjem dva bivša zatvorenika iz zatvora u Gvantanamu. U saradnji sa srpskom vladom i pravosudjem, SAD doprinose jačanju vladavine prava u Srbiji pomažući pobljašanju transparentnosti, efikasnosti i profesionalizma pravosudnog sistema. Od okončanja sukoba na Balkanu 90-ih, vlada SAD je obezbedila preko 900 miliona dolara regionu za trajno rešenje problema izbeglih i raseljenih, a u Srbiji je finansirala pomoć za više od 50.000 porodica raseljenih i izbeglih koji su došli u Srbiju tokom sukoba.

PREMIJERI ČEŠKE I BELORUSIJE ČESTITALI PREDSEDNIKU VLADE SRBIJE

BEOGRAD, 17. avgust 2016. (Beta) - Premijeri Češke i Belorusije, Bohuslav Sobotka i Andrej Kobjakov, čestitali su predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću ponovni izbor na tu funkciju, saopšteno je danas iz Vlade Srbije. Sobotka je u čestitki naveo da se nada da će sadašnji snažan mandat Vučićevoj Vladi omogućiti da nastavi putem reformi i evropskih integracija. "Češka, kao što je to i ranije činila, nudi svoje znanje, podršku i pomoć Srbiji tokom priprema za članstvo u EU. Takodje sam spreman da sa vama i vašom Vladom radim na daljem širenju saradnje naših zemalja. Dugoročno partnerstvo i izvanredni odnosi Češke i Srbije daju značajan potencijal za budućnost naših zemalja", navodi se u čestitki premijera Sobotke. Premijer Belorusije je naveo da je siguran da će Vučićev rad u svojstvu predsednika Vlade Srbije i dalje doprinositi jačanju bilateralnih odnosa, proširivanju uzajamno korisnih veza Belorusije i Srbije u korist bratskih naroda dve zemlje. "Zahvaljujući privrženosti poslu, odanosti cilju i plodotvornoj državnoj delatnosti stekli ste zasluženi autoritet u Srbiji i na političkom terenu, i od strane društva", piše u čestitki. Kobjakov je u čestitki dodao da se nada da će Vučićeva planirana poseta Belorusiji postati još jedna značajna etapa u razvoju belorusko-srpske saradnje, piše u saopštenju.

LAVROV: STRATEŠKO PARTNERSTVO RUSIJE I SRBIJE ODGOVARA NjIHOVIM INTERESIMA

BEOGRAD, 17. avgust 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov je poručio da se "strateško partnerstvo Rusije i Srbije dosledno razvija, što u potpunoj meri odgovara interesima naših zemalja i naroda". Šef ruske diplomatije je u čestitki Ivici Dačiću, povodom njegovog reizbora za ministra spoljnih poslova Srbije, naveo da je "uveren da produbljivanje bilateralne saradnje po svim osnovnim smerovima, realizacija zajedničkih projekata od uzajamne koristi, jačaju temelj rusko-srpskih odnosa". Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je saopštilo da je čestitku Lavrova danas Dačiću uručio ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin. U saopštenju se dodaje da su Dačić i Čepurin razgovarali o realizaciji poseta i drugim planiranim aktivnostima ove godine.

DAČIĆ SA DITMANOM O AKTIVNOSTIMA OEBS-A

BEOGRAD, 17. avgust 2016. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se danas sa ambasadorom Nemačke u Beogradu Akselom Ditmanom. Ditman je Dačiću uručio poziv za učešće na pratećem događaju koje će nemačko predsedavanje OEBS-u organizovati tokom 71. zasedanja Generalne skupštine UN na temu "Snaga civilnog upravljanja krizama - jačanje kapaciteta OEBS-a kao organizacije po Poglavlju VIII Povelje UN". Ditman je naglasio specijalnu ulogu ministara inostranih poslova Trojke OEBS-a, u kojoj je Srbija član i izrazio očekivanje da će ministar Dačić uzeti učešće na ovom skupu. Nemački ambasador se interesovao i za ministrovo učešće na Neformalnom ministarskom sastanku OEBS-a, koji će biti održan 1. septembra u Potsdamu. Dačić je potvrdio svoje učešće na Neformalnom ministarskom sastanku OEBS-a u Potsdamu i istakao da očekuje da ovaj sastanak bude dobra priprema za sastanak Ministarskog saveta OEBS-a, koji će se u decembru održati u Hamburgu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

VULIN I DITMAN RAZGOVARALI O MIGRANTSKOJ KRIZI I PRIVREDNOJ SARADNjI

BEOGRAD, 17. avgust 2016. (Beta) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin danas je sa ambasadorom Nemačke u Srbiji Akselom Ditmanom razgovarao o aktuelnoj migrantskoj krizi i privrednoj saradnji Srbije i Nemačke. U saopštenju Ministarstva je navedeno da su na sastanku u Beogradu, Ditman i Vulin dogovorili nastavak saradnje Srbije i Nemačke u oblasti radnih dozvola, zapošljavanja radnika iz Srbije po osnovu ugovora o izvodjenju radova u Nemačkoj, po pitanju migrantske krize, ali i očuvanja spomenika. Ditman je pohvalio saradnju s Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a Vulin je istakao značaj razmene iskustava i dobre prakse izmedju dve zemlje u domenu socijalne zaštite.

MINISTRI UNUTRAŠNjIH POSLOVA SRBIJE I GRČKE O MIGRANTSKOJ KRIZI

BEOGRAD, 17. avgust 2016. (Beta) - Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Grčke, Nebojša Stefanović i Panajotis Kurumblis saglasili su se danas u Atini da je neophodno uspostavljanje efikasnijeg mehanizma za upravljanje migrantskom krizom, u koji bi se uključile države Evropske unije (EU). MUP Srbije je saopštio da su ministri ukazali na neophodnost uspostavljanja normalnog mehanizma readmisije. "Poštujemo napore koje je Grčka uložila da bi se sprečili ilegalni prelasci granice na putu ka Srbiji, imajući u vidu da se broj migranata smanjio zatvaranjem zapadnobalkanske rute, ali i zahvaljujući merama koje je preduzela Grčka", rekao je ministar Stefanović. On je naveo da je važno da se reše otvorena pitanja, kakvo je postupanje prema ekonomskim migrantima i onima koji ne mogu zatražiti azil u zemljama EU. Tokom sastanka dogovoreno je unapredjenje operativne saradnje srpske i grčke policije, a ministar Stefanović je pozvao grčkog kolegu da uskoro poseti Beograd.

DjURIĆ: ZA SRBIJU PRIORITETNA TEMA ZSO

BEOGRA, 18. avgust 2016. (Tanjug) - Za Srbiju je prioritetna tema Zajednica srpskih opština (ZSO) i ta tema je potencirana u razgovorima sa predstavnicima EU i očekuje se njeno sprovođenje, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić, napominjući da su svi drugi razgovori važni, ali sekundarni u odnosu na tu temu. "Za nas je jako važno da nešto što je naš predlog u ovom trenutku podržavaju neki od najmoćnijih ljudi u svetu, oni danas odlaze u Prištinu i zastupaju nešto što je naš interes, a pritom podržavaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", rekao je Djurić za Pink. On smatra da je to, između ostalog, uspeh srpske diplomatije, rezultat rada i kredibiliteta vlade Aleksandra Vučića, njegovog ličnog kredibiliteta u međunarodnoj zajednici, jer, kako je rekao, danas je Srbija shvaćena kao deo rešenja problema na Balkanu, a ne kao deo problema. "Mi ne možemo da žmurimo pred činjenicom da sa mnogima od njih imamo suštinski različit stav po pitanju statusa i nikada nećemo promeniti naš stav da je KiM deo naše zemlje, ali vremenom radimo i sa onima koji imaju različit stav i vidimo evoluciju u njihovom odnosu, promenu u njihovom odnosu, nema više crno-bele slike, u kojoj su samo Srbi loši momci, a drugi su samo dobri", rekao je Djurić.  On ističe da ZSO znači da Srbi treba da imaju više prava na KiM nego što danas imaju, kao i da je ZSO kao koncept nastala u Beogradu zajedničkim aktima vlade, predsednika Republike i parlamenta i da je ušla u prvu pregovaračku platformu 2012. i kao takva postala sastavni deo okvirnog sporazuma između Beograda i Prištine. "I zato, mislim da velikim silama, čak i onima koje nam nisu naklonjene, ZSO na neki način treba kao poluga za ostvarivanje ravnoteže u politici na KiM", rekao je Djurić. Govoreći o nedavnoj rundi pregovora Beograda i Prištine, Djurić je rekao da su bili oboreni svi rekordi u dužini trajanja, da je to bila svojevrsna "igra nerava", da se sa razgovorima startovalo u 8.30 u ponedeljak, a da se iz zgrade EU izašlo u 04.45 narednog dana. "Izašli smo u momentu kada je našim kolegama iz Prištine popustila koncentracija, kada su izgubili nerve, počeli da praskaju i na delegaciju Srbije i na visoke predstavnike EU. U ovom slučaju, kondicija i izdržljivost imali su udela i u ovakvim osetljivim stvarima", rekao je Djurić. Prema njegovim rečima, srpska delegacija nije prihvatila da dođe do ugrožavanja njene imovine, jer je albanska strana prikazala da je imovina Telekoma Srbija na KiM u stvari imovina Telekoma Kosova.  "Zamislite tvrdnju da je zgrada Telekoma, sagrađena znatno posle 2000. u Kosovskoj Mitrovici, oni su ozbiljno tvrdili predstavnicima EU da su oni sagradili tu zgradu, takođe telekomunikaciona oprema, 4G tehnologija, kao da je to postojalo pre 1999, a oni inače tvrde da je sve što je postojalo pre 1999. na KiM, vlasništvo Prištine", rekao je Djurić. Otkrio je i da je postojala još jedna osetljiva tema, da je Priština tražila i pristup sistemu Telekoma u centralnoj Srbiji, da bi na osnovu naloga sudova mogli da prisluškuju građane na KiM. "Kada je reč o fiksnim telefonima na KiM, važi još uvek naš pozivni broj +381, međutim, kada je reč o mobilnim telefonima, Albanci su počeli da koriste pozivne brojeve Monaka i Slovenije. Tako da, na njihovim mobilnim operaterima Ipko i Valja imate pozivne +377 i +386", kaže Djurić. Prema njegovim rečima, pregovori treba da imaju za rezultat da Telekom Srbija može da radi normalno na celoj teritoriji KiM, a sa druge strane, Srbija će zatražiti još jedan dodatni pozivni broj, koji će kod međunarodne unije za telekomunikacije biti vođen kao regionalni pozivni broj za Srbiju, drugi pozivni broj za Srbiju. "To će biti urađen po modelu, kao što imate u okviru Velike Britanije, pozivni za Foklandska ostrva, ili u okviru Kine, za Tajvan recimo. Veoma je važno kako se vodi taj broj u međunarodnim knjigama, to neće biti broj formalno-pravno nezavisne teritorije, nego će biti regionalni kod za Srbiju. Albanci će to da predstavljaju kao njihovo i nezavisno, ali, međutim, to će biti regionalni broj koji će svuda tako biti vođen", kaže Djurić. Zauzvrat, Telekom Srbija će moći nesmetano da radi na celoj teritoriji KiM i sve dok to ne bude omogućeno, kaže Djurić, neće biti finalizovan taj aranžman.