SRBIJA

SELAKOVIĆ: BRISEL MOŽE DA STAVI TAČKU NA PROVOKACIJE HRVATSKE

BEOGRAD, 3. avgust 2016. (Tanjug) - Ministar pravde Nikola Selaković kaže da jedino Brisel može da stavi tačku na niz provokativnih poteza Hrvatske i dodaje da je pristigla reakcija Evropske komisije formalna, jer se oglasila portparolka, a ne oni na koje je adresirano pismo premijera Srbije. "Želim da verujem da će drugačije reakcije biti, želim da verujem da je  EU nastala na tradiciji antifašizma, da se više nikada ratni sukobi ne bi ponovili", rekao je Selaković za RTS. Prema njegovim rečima, svaka vrsta rehabilitacije tih užasnih anticivilizacijskih ideologija, ili nekih njihovih još izopačenijih formi, kao što je bilo ustaštvo, svakako nije nešto što je tekovina Evropske unije i za šta se EU zalaže. "Zamislite samo, poređenja radi, nešto što nije pominjano ovih svih meseci - zvanični vrh Hrvatske države prisustvovao je komemoraciji u Blajburgu. Da li možete da zamislite da neko iz zvaničnog vrha Nemačke odlazi u Staljingrad da nešto proslavi i obeležava", napomenuo je ministar ističući da su to stvari koje se ne rade. "To, prvo, jedna velika Nemačka neće da uradi, jer to nije normalno, kao što nije normalno ni ovo što se dešava u Hrvatskoj", naglasio je Selaković. On kaže da, što se "ludilo više ponavlja", to se manje može kontrolisati, te da se na taj način zapale mase koje misle da su ovakve stvari normalne. "Želim da se ovo završi što pre. Srbija je okrenuta budućnosti. Srbija nije davala nikakav povod za ovakve događaje i za našu državu važna je politička stabilnost jer ona znači ekonomsku stabilnost, više investicija", naglasio je ministar. Kako kaže, plaši se da se situacija otrgla kontroli i da je zbog toga potreban glas Brisela, koji će da kaže "prestanite da veličate teroriste, naciste, prestanite da prekrajate istoriju". Pristigla reakcija od Maje Kocijančić, nastavlja on, zvuči strogo formalno, čim se oglašava portparol, a ne oni na koje je adresirano pismo predsednika vlade. "To je više reda radi reagovanje, nema tu neke suštine. Evropska komisija poziva na dobrosusedske odnose u regionu zapadnog Balkana. Treba znati da to podrazumeva dve strane", kaže Selaković. On je dodao da Srbija nikakvim svojim stavom nije doprinela diplomatskom konfliktu i da nikakvim postupkom nije isprovocirala ovakve događaje u Hrvatskoj, kao što je oslobađajuća presuda Stepincu, Glavašu, podizanje spomenika Miru Barišiću. "Podižete spomenik čoveku, koji je osuđen za terorizam, a da u EU ostaju nemi i da nam pričaju o dobrosusedskim odnosima, onda to nije dobra reakcija", zaključio je on.

J.JOKSIMOVIĆ: STABILNOST REGIONA NIJE SAMO ODGOVORNOST SRBIJE

BEOGRAD, 4. avgust 2016. (Tanjug) - Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izrazila je uverenje da je stabilan Zapadni Balkan u najboljem interesu Evropske unije i država članica, ali i ukazala da to nije samo odgovornost Srbije. "Ne znam kome je u interesu da se diže tenzija u regionu", rekla je Joksimović Tanjugu povodom najnovijih dešavanja u regionu i pisma premijera Aleksandra Vučića Evropskoj komisiji. Joksimović je podsetila da su Srbija i vlada premijera Vučića pokazali jasnu opredeljenost za bolje odnose i prevazilaženje retorike i manira iz prošlosti. "To, istovremeno, ne znači da Srbija mora da prećutkuje zabrinjavajuće poruke i poteze koji stižu iz Hrvatske i koji svakako ne predstavljaju vrednosti na kojima je stvorena posleratna Evropska unija", ukazala je srpska ministarka. S obzirom na činjenicu da su regionalna stabilnost i pomirenje jedan od političkih preduslova pridruživanja EU, za nas kao zemlju kandidata vazno je, istakla je ona, da odgovornost, pored nas, pokažu i drugi. "I na to smo jasno ukazali EU", rekla je Joksimović i dodala da ćemo, uostalom, ako neko ne želi saradnju, primiti to k znanju. "Mislim da je u najboljem interesu i Evropske unije i država članica da je Zapadni Balkan stabilan. Ali, nije to samo odgovornost Srbije", ukazala je ministarka. On je navela da se Srbija, kao i njena vlada, ponaša kao odgovorna i spremna da funkcioniše kao moderena i budućnosti okrenuta država, jer je to, ističe, u najvišem interesu naših građana, a nama je to na prvom mestu. "Iskreno verujem da su građani Hrvatske daleko zreliji i odgovorniji od političke elite na hrvatskoj političkoj sceni, i da, i pored svih razmimoilaženja u interpretaciji prošlosti i neslaganja, imaju pre svega interes da živimo u miru, stabilnosti i ekonomskom prosperitetu", zaključila je ministarka Joksimović.

ČEPURIN OPTIMISTA ZA PREGOVORE, ALI NE I ZA REALIZACIJU

ZVEČAN, 3. avgust 2016. (Tanjug) - Kada su u pitanju dalji pregovori koji se vode između Beograda i Prištine, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin ističe da je optimista, ali ne i kada je u pitanju realizacija dogovorenih sporazuma. "Evropska unija uz saglasnost Beograda je preuzela ulogu posrednika u rešavanju konflikta. Ali danas je sve jasnije da joj nedostaje snage da obezbedi sprovođenje čak i prvog sporazuma", rekao je Čepurin u intervjuu za televiziju "Most" iz Zvečana. Kada je u pitanju realizacija dogovorenog, on kaže da se "sporazumi sklapaju ali se vrlo loše realizuju". "Međunarodna zajednica, sve zemlje koje su podržali Rezoluciju 1244 treba da doprinose njenoj realizaciji, umesto da rade tajno i javno protiv nje", rekao je Čepurin i naglasio da "svako tumači na svoj način ono šta je potpisao, na primer, u Briselu". On je napomenuo da je, "što se tiče članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, svima poznato da Kosovo nije država, ali da se ulaže mnogo napora da se ono progura u neku međunarodnu organizaciju". Govoreći o pitanju Kosova i Metohije i Rezoluciji SB UN 1244, koja je, kako kaže, "temeljni dokument koji su svi prihvatili i koji je osnov za rešavanje kosovskog problema", Čepurin je rekao da je važno da Beograd ne priznaje jednostrani akt secesije. "Pristup Srbije, stav Srbije imaju i imaće ključni značaj. EU ima neke okvire svog delovanja utvrđene od strane Saveta Bezbednosti UN, koje treba da poštuje. Ne bi trebalo da na svoju ruku predaje neke nadležnosti kosovskim vlastima. Kada nemamo drugog rešenja, nemamo saglasnosti, treba da čuvamo ono što imamo. Beograd i Priština su potpisali Briselski sporazum, gde postoji nekoliko vrlo važnih tačaka", ocenio je Čepurin.