SRBIJA

VUČIĆ: MORAMO DA PROMENIMO PRISTUP, RADNE NAVIKE I SVE U VEZI SA   NAMA

VINTERTUR, 22. jun 2016. (Tanjug) - Najvažnije pitanje kojim Vlada Srbije treba da se bavi, ukoliko želi da obezbedi budućnost mladima, je dualno obrazovanje, poručio je premijer Aleksandar Vučić, koji učestvuje na drugom međunarodnom kongresu o strukovnom i profesionalnom obrazovanju i treningu u švajcarskom gradu Vinterturu. Govoreći o značaju dualnog obrazovanja, on je naveo podatak da u Srbiji, prema istraživanju Privredne komore, za sada oko 1.300 firmi sarađuje sa školama. To, kako je ocenio, nije dovoljno, jer obrazovanje u školskim klupama ne može da zameni praksu u preduzećima. "Mislim da je za nas najvažnije pitanje u narednim godinama da uvedemo dualno obrazovanje, što znači da treba da promenimo naš pristup, radne navike, moramo da promenimo sve u vezi sa nama, i to će biti najteži deo naših reformi", naveo je Vučić. Prema njegovim rečima pred Vladom je težak posao izmene zakona, kako bi se sprečilo da se zemlja nađe u situaciji da uvozi radnu snagu, iako postoji visoka stopa nezaposlenosti. Vučić je kazao da postoji otpor dualnom obrazovanju jer dosta je onih koji imaju privilegije u sistemu obrazovanja i ne žele da se menjaju. Prisutnima je preneo da je najčešće pitanje sa kojim je bio suočen i tokom predizborne kampanje bilo: "završio sam školu, kada ću dobiti posao?", a da je njegov odgovor bio: "gde su problemi da nađete posao, odnosno otvorite firmu". S tim u vezi je Vučić konstatovao da mnogi žele državni posao i da čak 95 odsto građana želi da posao dobije u javnoj administraciji. To je nešto što mora da se menja što pre, poručio je premijer, navodeći kao primer građane Švajcarske, koji sa doktorskom diplomom imaju manju platu od stručne radne snage u industriji, što će, primetio je, i građani u Srbiji morati da shvate kao posledicu stanja na tržištu. "Ključno pitanje za Srbiju je da osigura kvalifkovanu radnu snagu. Ne plašim se situacije u naredne tri do četiri godine, već za buduće generacije, ako ništa ne budemo menjali", naveo je Vučić. Pozvao je potencijalne investitore da dođu i uvere se u uspehe reformi, kao i kako je poboljšana poslovna klima u Srbiji, koja će, dodao je, na svetskoj Duing biznis listi ove godine biti među prvih 40 u svetu. Srbija, kako je rekao, prolazi kroz teške reforme, za koje je bila potrebna politička volja. Podsetio je da je Vlada bila prinuđena da smanji penzije i plate, te da preduzme teške mere fiskalne konsolidacije, s donela je i moderan Zakon o radu. Vučić je podsetio i da su reforme doprinele smanjenju fiskalnog deficita sa 6,6 na 2,5 procenata, što je bolje nego u nekm državama u EU, da će stopa rasta ove godine biti između 2,7 i 2,9 odsto, te da se nada, a te procene su potvrdili MMF i Svetska banka, da će 2017. biti skoro četiri procenata, što će biti jedna od tri najveća rasta u Evropi. Istovremeno je ukazao da Srbija ima veoma visoku stopu nezaposlenosti, koja je ranije bila na 26 odsto, a sada 18,5 procenata, a među njima veliki udeo čine mladi, od kojih 95 do 97 odsto nema nikakvo radno iskustvo. "Bez praktičnog iskustva, mlad čovek ne moze da napravi lako odluku da započne svoj posao. Samo 3 do 5 procenata mladih bi započelo svoj posao ako pre troga nemaju isksutvo, ali ako imaju to isksustvo 15 do 20 mladih koji su diplomirali bi počeli svoj posao", uveren je Vučić, koji kao dodatni problem navodi nedostatak preduzetničkog duha koji je izgubljen u još socijalizmu, a dodatno i ratovima 90-tih. Na prednosti dualnog obrazovanja, kako je rekao, ukazali su mu investitori i kolege iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, zemalja koje su među najvećim donatorima i ulagačima, a nakon toga je Srbija počela da uvodi taj model obrazovanja. To je i bilo logično, dodao je, jer je upravo praksa tih država pokazala da je nezaposlenost mladih kod njih značajno smanjena i iznosi ispod 10 odsto. Za sada, kako je rekao, taj model je primenjen u 65 eksperimentalnih programa u srednjim školama, a u Srbiji su, dodao je, najdeficitarnija zanimanja u sektoru metalske i elektronske industrije, u poljoprivredi, tekstilnoj industriji i građevinarstvu, i upravo su poslovi u tim sektorima najzanimljiviji za razvijanje dualnog obrazovanja.

DIPLOMATSKI ODNOSI S KANADOM KROZ ISTORIJU

BEOGRAD, 22. jun 2016. (Tanjug) - U Arhivu Jugoslavije otvorena je danas izložba "Beograd-Otava od uspostavljanja diplomatskih odnosa do danas". Do postavke je, u organizaciji Arhiva Jugoslavije, a u saradnji s Ambasadom Kanade u Beogradu i Diplomatskim arhivom Ministarstva spoljnih poslova Srbije, došlo povodom obeležavanja 75 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Ukazom kralja Aleksandra I Karađorđevića, od 30, maja 1922. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, otvorila je Konzulat u Montrealu, u tada britanskom dominionu Kanadi. Za konzula je imenovan Ante Seferović, dotadašnji počasni konzul. Direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević, skrenuo je pažnju da izložena arhivska građa ukazuje na trajnost i kontinuitet odnosa dve zemlje, te da je uloga Arhiva kao čuvara dragocene građe ovom izložbom istaknuta i činjenicom da diplomatski odnosi dve zemlje do sada nisu bili predmet naučnih istraživanja. Ambasador Danilo Pantović, načelnik Odeljenja za Severnu i Južnu Ameriku u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, osvrnuo se na istorijat odnosa Kanade i Srbije, odnosno Jugoslavije, pomenuvsi i doprinos kanadskih medicinskih misija u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kada, strogo uzev, još nisu ni uspostavljeni direktni diplomatski odnosi. Kanadski ambasador Filip Pinington uz zahvalnost Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Arhivu Jugoslavije, naglasio je dobre odnose dve zemlje, te podršku Kanade pozitivnim privrednim tendencijama, investicijama, kao i "evro-atlantskim integracijama" Srbije.  Izložena arhivska građa i propratne fotografije ilustracija su rezultat višedecenijskih dobrih odnosa, koji nisu nikada prekidani. Pored drugog, kao tokom svetskih ratova kada su se dve zemlje nalazile na istim stranama, Kanada je i u najtežim danima podržavala Saveznu Republiku Jugoslaviju, njeno članstvo u Ujedinjenim Nacijama, OEBS kao i drugim međunarodnim organizacijama, ali i otpis dugova SRJ u Pariskom klubu, i doprinela je tadašnjoj Donatorskoj konferenciji. Izloženi su arhivski dokumenti od 1922. godine, odnosno kraljevskog Ukaza, potom odabrana građa vezana za odnose do Drugog svetskog rata i tokom njega, kao i iustrativna građa o odnosima sve do naših dana.Tako je na samom kraju 1935. godine, naše diplomatsko predstavništvo u Kanadi podignuto na rang Generalnog konzulata, da bi Ukazom kralja Petra II Karađorđevića od 30. maja 1941. bilo otvoreno Poslanstvo Kraljevine Jugoslavije u Otavi. Kanada je inače, diplomatsko predstavništvo u Beogradu otvorila tek 1947/1948.  Avgusta 1950. godine jugoslovensko poslanstvo u Otavi podignuto je na rang ambasade, a kanadsko poslanstvo u Beogradu jula 1951. Zamašan trojezični prateći katalog izložbe priredili su Dušan Jončić i Miroslava Medaković.

MIŠČEVIĆ: NE VIDIM DA JE OTVARANjE POGLAVLjA NEIZVESNO

BEOGRAD, 22. jun 2016. (Tanjug) - Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević izjavila je danas da otvaranje poglavlja 23 i 24 do kraja juna nije dovedeno u pitanje. "Ne vidim da je otvaranje poglavlja dovedeno u pitanje. U Briselu svi nastoje da dođe do otvaranja poglavlja do kraja holandskog predsedavanja. Za to ima još vremena, ne mogu reći da ima previše, ali ima još vremena u kojem sve može da se završi", rekla je Miščević Tanjugu. Ona je navela da se razgovara o tekstu zajedničke pozicije Evropske unije za poglavlja 23 i 24 i dodala da nije čula za posebne zahteve bilo koje zemlje, uključujući i Hrvatsku. "Stvar je u rukama država članica, ali hajde da se nadamo pozitivnom ishodu", rekla je Miščević.

DITMAN: NEMA NOVIH USLOVA ZA SRBIJU NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 23. jun 2016. (Tanjug) - Nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman izjavio je danas da Nemačka podržava članstvo Srbije u EU i da nema novih uslova na tom putu, ali je napomenuo da se od naše zemlje očekuje da na putu evropskih integracija usaglasi svoju spoljnu politiku sa pozicijom EU. Povodom izjave državnog sekretara u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihaela Rota da Srbija, kao zemlja koja želi članstvo u EU, ne može da ima neutalne spoljnopolitičke stavove, već mora da ih uskladi sa stavovima Unije, Ditman je gostujući na TV Pink rekao da to nije nova pozicija. "Nemačka se zalaže za članstvo Srbije u EU i snažno podržava stratešku odluku Srbije da bude članica EU. To je najvažnija strateška odluka", rekao je Ditman. U tom procesu, kako je objasnio, sada se radi na otvaranju poglavlja koja se odnose na vladavinu prava jer je to srž procesa modernizacije, pored ekonomskih reformi koje je pokrenula vlada. "Zato svi želimo da što pre budu otvorena ta poglavlja", naglasio je Ditman. EU je, kako je rekao, zajednica zajedničkih vrednosti koja formira zajedničke spoljnopolitičke stavove. "Zato je važno da Srbija kako napreduje na putu evropskih integracija sve jače prilagođava spoljno političku pozciiju sa stavovima EU", rekao je Ditman. On je rekao i da nema novih uslova na evropskom putu Srbije podsetivši da su sve članice zajedno donele odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom. "Trenutno usaglašavamo stavove u EU i na dobrom smo putu. Stav celokupne EU je utvrđen u zajedničkom pregovaračkom okviru i Srbija je pristala na taj okvir. Novih uslova nema", rekao je Ditman.