SRBIJA

VUČIĆ: SRBIJA ZA OBOSTRANO PRIHVATLjIVA REŠENjA U RAZGOVORU SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 06. jun 2016. (Beta) - Premijer Aleksandar Vučić rekao je danas da je Srbija opredeljena da se u dijalogu s Prištinom postignu obostrano prihvatljiva rešenja, ali uz punu zaštitu nacionalnih i državnih interesa. Vučić i direktorka Odeljenja za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Spoljnopolitičkoj službi Evropske unije Andjelina Ejhorst razmotrili su danas primenu Briselskog sporazuma i istakli da je važno nastaviti dijalog Beograda i Prištine, saopštila je Vlada. Dvoje sagovornika su konstatovali da je ostvaren značajan napredak u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji i izražena je nada da će u pristupnim pregovorima biti održana planirana dinamika otvaranja poglavlja.

VUČIĆ: REGIONALNA STABILNOST IZUZETNO ZNAČAJNA ZA REGION

BEOGRAD, 06. jun 2016. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ambasadorom Bosne i Hercegovine u Beogradu Lazarom Mirkićem i tom prilikom istakao da je očuvanje regionalne stabilnosti od izuzetnog značaja za napredak celog regiona. Iz Vlade Srbije je saopšteno da je ambasador Mirkić naglasio da se odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine u svakom smislu brzo razvijaju. „Dostigli smo impozantnu privrednu saradnju koja raste u oba smera", rekao je ambasador Mirkić i dodao da se sada, nakon zajedničke sednice Vlade Srbije i Saveta ministara BiH, radi na tekućim projektima koji su tom prilikom dogovoreni.

STEFANOVIĆ RAZGOVARAO SA DELEGACIJOM KRALjEVSKOG KOLEDžA IZ LONDONA

BEOGRAD, 03. jun 2016. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović razgovarao je danas sa delegacijom Kraljevskog koledza studija odbrane iz Londona o migrantskoj krizi, terorizmu, borbi protiv korupcije, narkotika, kao i reformskim procesima u pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Kako je saopštio Kabinet ministra unutrašnjih poslova Srbije, delegacija je prethodno posetila Prihvatni centar u Preševu.Oni su ocenili da je taj centar "veoma dobro organizovan"."11 naših državljana je završilo Kraljevski koledz, na koji se dolazi po pozivu", piše u saopštenju.

SERTIĆ: POLITIČKA STABILNOST PREDUSLOV PRIVREDNOG RAZVOJA

BEOGRAD, 06. jun 2016. (Beta) - Ministar privrede Srrbije Željko Sertić danas je u Beču istakao da jepolitička stabilnost regiona osnovni preduslov privrednog razvoja.Sertić je sa ministrima šest zemalja Zapadnog Balkana razgovarao o trgovinskim i saobraćajnim integracijama.Kako je saopštilo Ministarstvo privrede, cilj konferencije je pospešivanje regionalne saradnje, koja nosi dugoročnu dobit za sve zemlje Zapadnog Balkana."Otvorenost i odgovornost su glavne vrednosti na kojima moramo zasnivati zajedničko delovanje u budućnosti kako bi obezbedili napredak celog regiona", rekao je Sertić. On je dodao da se ekonomska saradnja konkretno meri i da je "svakako teško naći argumente protiv liberalizacije trgovine i drugih oblika unapređenja ekonomskog okruženja"."Svi zajedno moramo biti mnogo operativniji i konkretniji kada je reč o harmonizaciji zajedničkih interesa u oblasti ekonomije. Dosadašnja praksa je pokazala da nismo dovoljno sarađivali na zajedničkim projektima, iako su zajedničke investicije i trgovinska razmena glavni oblik saradnje. Zato je to dobar temelj na kojem treba da gradimo dalji razvoj međusobnih ekonomskih odnosa," ocenio je Sertić.

PUPOVAC: U HRVATSKOJ OBNOVLjENA ANTISRPSKA KAMPANjA 

BEOGRAD, 04. jun 2016. (Beta) - Predsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj Milorad Pupovac ocenio je da se ta zemlja vratila u devedesete godine prošlog veka i da je u Hrvatskoj obnovljena antisrpska kampanja. "Hrvatska se vratila u devedesete, s tendencijom rehabilitacije i četrdesetih godina 20. veka. Nova Vlada koja sada više de fakto i ne postoji, potpuno je isključila Srbe i druge manjine iz svog programa, a uključila ekstremno desne i ekstremno konzervativne grupacije", rekao je Pupovac u intervjuu za nedeljno izdane beogradskih "Večernjih novosti".Pupovac je ocenio da su u Hrvatskoj obnovljeni isključivi nacionalizam, netolerancija i antimanjinska, a posebno antisrpska kampanja, što su procesi koji su se naglo pogoršali od prijema te zemlje u Evropsku uniju. "U Briselu, kao i na drugim mestima, kada je reč o politici, posebno srpskoj, ne možete naići na razumevanje iz prvog puta. Osim toga, Evropa ima i svoje velike probleme. Treba samo biti istrajan i pronaći adekvatan način komunikacije", rekao je Pupovac. On je dodao da ohrabruje građanski otpor ustaškim idejama koji postoji u Hrvatskoj, ali da je presudno da se tome suprostave i Hrvatska demokratska zajednica i Katolička crkva. "Broj intelektualaca koji se odupiru desnom ekstremizmu i istorijskom revizionizmu, otvorenom klerikalnom i nacionalnom totalitarizmu sve je veći. Oko 4.000 potpisnika peticije kulturnih radnika protiv (ministra Zlatka) Hasanbegovića i više od 50.000 roditelja s decom, koji su se u Zagrebu nedavno okupili protiv zatupljivanja u školama, a zapravo protiv desničarskog primitivizma, vrlo su ozbiljni i već dugo nisu viđeni u Hrvatskoj", rekao je Pupovac. Pupovac je takođe ocenio da će Hrvatska, prvi put od osamostaljenja, imati vanredne parlamentarne izbore i da to postaje sve izgledniji izlaz iz, kako je ocenio, "političkog haosa i nestabilnosti".

DjURIĆ: SRBIJA OSUDjUJE TERITORIJALNE PRETENZIJE E. RAME

BEOGRAD, 03. jun 2016. (Tanjug) - Srbija najoštrije osuđuje teritorijalne pretenzije koje je danas u Prištini ispoljio albanski premijer Edi Rama, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Djurić. Djurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je Rama "velikoalbanskim pretenzijama", ovog puta na našoj teritoriji, uvredio srpski narod. Ponovivši svoje ekspanzionističke i velikoalbanske pretenzije na teritoriji naše zemlje, u glavnom gradu naše južne pokrajine, činivši na taj način ozbiljnu uvredu srpskom narodu, dajući doprinos da se tenzije u regionu pojačaju i navodeći kola na nacionalisticku i šovinisticku vodenicu, koja je u prošlosti donela mnogo patnje srpskom i albanskom narodu", rekao je Djurić. On dodaje da bi bilo neuporedivo korisnije da su Rama i drugi predstavnici Albanaca poslali poruku pomirenja, želju za saradnjom i stabilnošću, kao što to čini Srbija. Primetivši da je skup u Prištini održan u Narodnoj biblioteci, Djurić je izjavio da se "u Narodnoj biblioteci u Prištini nalazi više stotina hiljada biblioteških jedinica na srpskom jeziku. Bilo bi bolje da su Rama i njegovi saradnici, umesto što drže govore, uzeli neku od knjiga koje su tamo čuvane i izložene, pa bi tamo mogli da vide da Kosovo i Metohija nije, niti će ikada biti deo Albanije, te da će taj njihov san o jednoj državi, jednog naroda, ostati samo san", istakao je Djurić. Podvukao je da će to ostati san, ne samo za ove, već i za buduće generacije. "Za mnoge, nažalost, na Kosovu i Metohiji to će i to jeste danas ružna noćna mora, pošto su u ime te i takve ideje na Kosovu i Metohiji u prethodne dve decenije ubijene hiljade ljudi", rekao je on. Direktor Kancelarije za KiM je dodao da su reči Edija Rame "šamar svakoj želji i svakom naporu da se izgrade istinski normalni odnosi", dodajući da Srbija čini sve da bi očuvala stabilnost u regionu, ali da je u tome uglavnom sama.

EDINBURG: SEĆANjE NA SRPSKE DEČAKE 100 GODINA POSLE ZBEGA

LONDON, 04. jun 2016. (Tanjug) - Sto godina otkako je škola u Edinburgu pružila utočište grupi srpskih dečaka koji su pobegli od strahota Prvog svetskog rata, njihovi potomci će u ponedeljak otputovati u škotsku prestonicu u znak sećanja na njih, objavio je danas Bi-Bi-Si. U grupi od 27 mladih Srba koji su primljeni u školu "Džordz Heriot" 1916. bilo je i dečaka koji su u to vreme imali samo 12 godina, a tamo su dospeli nakon hrabrog bekstva iz Srbije koja je pala u ruke Nemačkoj i njenim saveznicima. Druge izbeglice su se sklonile u Glazgov, Dandi i Aberdin. Oni su bili među srećnicima koji su preživeli beg preko planina Albanije i Crne Gore te zime, tokom koje je 8.000 dečaka izgubilo život, što od zime, gladi i bolesti, što od albanskih metaka. Međutim, par godina posle strašnih nedaća, životi srpskih dečaka u Škotskoj su se iz korena promenili pošto im je Škotska, pre svega škola "Džordz Heriot", dala drugu šansu da izgrade svoje živote. Prvih deset dečaka stigli su u Edinburg avgusta 1916, pred sam početak nove školske godine, istoričarka Luiz Miler, koja je istraživala na temu "srpskih dečaka", kaže da su oni preživeli nezamislive strahote i da su jedva znali po koju reč na engleskom jeziku, ali da su im škola i stanovnici Edinburga velikodušno pružili ruku tokom ratnih godina. Dečaci su školu pohađali tri godine, a postali su slavni kao ragbisti. "Ti dečaci, koji nikada ranije nisu igrali ragbi, prihvatili su tu igru i pokazali izuzetan i neočekivani talenat", kaže Miler. Oni su oformili prvi srpski nacionalni ragbi tim, a po povratku u Srbiju su ragbi uveli kao sport. Mnogi od "srpskih dečaka" ostvarili su uspešne karijere i živeli zdravim i srećnim životom, a do samog kraja su održavali veze sa Škotskom i školom "Džordz Heriot". Njihovi unuci danas pričaju kako im je boravak u Škotskoj potpuno promenio živote i ostavio značajan utisak na njih. U ponedeljak će se ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević i britanski ambasador u Srbiji Denis Kif pridružiti grupi od 17 potomaka "srpskih dečaka" u Edinburgu, navodi Bi-Bi-Si. Oni će, u znak sećanja na svoje pretke, posetiti školu i terene za ragbi, a sa istoričarkom Miler će razgovarati o iskustvu "srpskih dečaka" u Edinburgu i životu kojim su živeli po povratku kući.

EBRD ĆE I OVE GODINE ULOŽITI U SRBIJU VIŠE OD 300 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 05. jun 2016. (Beta) - Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Danijel Berg izjavio je danas da EBRD planira da i ove godine u region Zapadnog Balkana uloži više od milijardu evra, od čega je Srbiji namenila više od 300 miliona.Berg je gostujući na RTS-u rekao da će EBRD preko banaka u mala i srednja preduzeća uložiti više od 100 miliona, a pokazuje interesovanje i za privatizaciju velikih sistema, poput Aerodroma Nikola Tesla i Telekoma.On je povodom privatizacije Aerodroma i Telekoma rekao da je EBRD u kontaktu sa Vladom, sa kojom sarađuje i u domenu upravljanja, reforme državne uprave i javnih preduzeća."Mislim da su to samo dva od mogućih projekata na kojima možemo da radimo. Imamo i neke velike strane investicije i nadamo se da će odlučiti da dođu u Srbiju", rekao je Berg i dodao da je dolazak Kine u ovaj deo sveta veoma koristan.Berg je podsetio da je Kina nedavno postala deoničar EBRD-a i dodao da se nada saradnji i sa kineskim investitorima koji dolaze u ovaj region.On je podsetio da je prošle godine potpisana "Inicijativa upravljanja investicionom klimom"."Vlada ima pred sobom teške odluke u domenu privatizacije i kako bi klima za investicije bila atraktivnija. Mnogo je posla i Vlada bi odmah trebalo da počne da radi", rekao je Berg.Prema njegovim rečima, EBRD ulaže više od milijardu evra u Zapadni Balkan i Srbija je u centru toga."Svake godine se trudimo da imamo iznad 300 miliona evra investicija u Srbiji. Neke godine će biti i više, kada radimo velike projekte. Prošle godine imali smo neke velike projekte tako da su te investicije porasle", rekao je Berg.U EBRD-u misle da će ekonomski rast u Srbiji biti oko dva odsto i možda nešto malo veći iduće godine, rekao je prvi čovek te evropske banke.Poručio je da je za ekonomski rast bitno sprovesti reforme ali i privući male i velike investicije.Dodao je i da je veoma važan dolazak kineskih investitora i ulaganje u smederevsku železaru.

SRBIJA - EU

JOKSIMOVIĆ: NA POGLAVLjIMA SVAKODNEVNO RADI 3.000 LjUDI

BEOGRAD, 06. jun 2016. (Tanjug) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je optimista što se tiče usvajanja zajedničke pregovaračke pozicije EU za poglavlja 23 i 24, jer su za njih pripremljeni kvalitetni akcioni planovi i dodala da svakodnevno direktno ili indirektno oko 3.000 ljudi radi na svim poglavljima. "Čak i kada sam lično deo procesa odlučivanja, nisam sklona prejudiciranju, a kamoli u situacijama kada se odluke donose u okviru EU u kojoj se o svakoj formulaciji u toj poziciji potpuno ravnopravno izjašnjava 28 država članica", rekla je Joksimović u intervjuu za Politiku. Ona je podsetila da je rasprava o zajedničkoj poziciji EU počela u minuli petak i da očekuje da zajednička pregovaračka pozicija EU bude usvojena na temeljima tog izveštaja i da bi do kraja juna mogla da se otvore poglavlja 23 i 24. "Naravno, pored političke volje, moramo da imamo na umu i procedure u samoj EK, koje i te kako određuju dinamiku", rekla je Joksimović. Sam čin otvaranja poglavlja, kako kaže, govori da je Srbija kao država stvorila preduslove da se dostignu evropski standardi u određenoj oblasti. "Svakodnevno oko 3.000 ljudi na direktan ili indirektan način, radi gotovo na svim poglavljima", naglasila je ona. Osim poglavlja 23, 24 i pet, ona kaže da je dosta urađeno i na pripremi pregovaračkih pozicija za poglavlja 25- istraživanje i razvoj, 26- obrazovanje, mladi i sport, 13- ribarstvo, 14- transport, 20- preduzetništvo i industrijska politika, 21- transevropske mreže. "Ne zaostajemo ni kada je reč o svim ostalim poglavljima i mi ćemo svoj deo posla uvek uraditi na vreme", kaže ministarka. Upitana koliko bi eventualni izlazak Velike Britanije iz EU, koja ima referendum ovog meseca, poremetio planove Srbije, ona kaže da je referendum veoma važno pitanje za EU i da misli da će građani Velike Britanije zbog brojnih ekonomskih i političkih razloga odlučiti za izvesnost i ipak ostati u EU. "Sam britanski referendum neće poremetiti našu dinamiku pregovora više ili manje nego što će uticati na planove same EU ili drugih država kandidata", zaključila je Joksimović.

KURC: SRBIJA UPORIŠTE STABILNOSTI NA ZAPADNOM BALKANU

BEOGRAD, 03. jun 2016. (Tanjug) - Šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc izjavio je danas da je Srbija uporište stabilnosti na Zapadnom Balkanu i važan partner u regionu. "Zato Austrija jeste i nastavlja da bude među zemljama koje Srbiji pružaju najveću podršku na putu ka EU", ocenio je Kurc u intervjuu beogradskoj Politici i garantuje da se taj stav neće promeniti, jer je, kako je rekao, pristup Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana EU suštinski i u interesu Austrije. "Odnosi Srbije i Austrije su odlični i imam dobar odnos sa premijerom (Aleksandrom) Vučićem i ministrom spoljnih poslova (Ivicom) Dačićem. Srbija je uporište stabilnosti na zapadnom Balkanu i važan partner za nas u regionu", rekao je Kurc. Govoreći o izbegličkoj krizi, Kurc smatra da Evropa zajedno mora da zaustavi priliv ilegalnih migranata, ozbiljno mora zaštititi spoljne granice i ciljano prihvatiti najslabije i one koji su zaista progonjeni. "Pravo na azil jasno je regulisano, ali mora se napraviti razlika između ljudi kojima je zaista potrebna zaštita i onih koji su iz ekonomskih razloga u potrazi za boljim životom", rekao je šef austrijske diplomatije i dodao da je to ljudski i potpuno razumljivo, ali ipak ne daje za pravo da čovek odabere zemlju u kojoj će podneti zahtev za azil. Istakao je da Austrija, nakon 90.000 zahteva za azil prošle, i ove godine ima već više od 20.000 zahteva i kaže da ukoliko mere koje je italijanska vlada obećala ne budu delotvorne, moraće delati kako bi se zaštitili od preopterećenja. "Niko ne želi granične kontrole na prelazu Brener, ali ako mere koje je Italija obećala ne budu delotvorne i u Austriji utvrdimo značajan porast broja ilegalnih migranata, moraćemo delati kako bismo se zaštitili od prevelikog opterećenja", rekao je Kurc. On smatra da Evropa mora biti u stanju da sama odlučuje ko dolazi, a ko ne i da ne sme da bude u situaciji da je podložna ucenama ili da zavisi od suseda poput Turske, te da joj je stoga potreban "plan A" sa snažnim obezbeđenjem spoljnih granica. "Uporedo s tim moramo pružiti veću pomoć na licu mesta, kako bi ljudi imali perspektivu u svojim zemljama porekla, a ujedno, preko programa za raseljavanje, moramo u Evropi ciljano prihvatiti najslabije i one koji su zaista progonjeni", rekao je šef austrijske diplomatije. Naglasio je da je veoma zahvalan zemljama duž Bakanske rute, naročito Makedoniji i Srbiji, ali i Sloveniji i Hrvatskoj, na podršci pri zatvaranju te rute, jer je na taj način Austrija zaštićena od velikog preopterećenja, te da je sada reč o tome da se zatvore i alternativne rute, poput sredozemne rute preko Libije.

ASP: SRBIJA IMA JAKE INSTITUCIJE, POGLAVLjA 23 I 24. DO JULA

BEOGRAD, 04. jun 2016. (Tanjug) - Srbja ima veoma jake instutucije, što je prednost u poređenju sa mnogim drugim zemljama, koje su bile u pregovorima sa EU, ocenio je danas ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp i istakao da očekuje da Srbija otvori poglavlja 23. i 24 krajem juna ili početkom jula ove godine. On je u intervjuu za "Politiku" odbacio kao netačne izjave pojedinih zvaničnika iz EU da će priznanje nezavisnosti Kosova biti uslov za punopravno članstvo Srbije u EU. Upitan da se čini da pojedine članice Srbiju koče na putu ka EU, kao što je Hrvatska, ambasador je rekao da "može biti različitih zahteva i da će nekad to biti Švedska, nekad Irska, a nekad Hrvatska", ali da, kako je naglasio, ne postoji zemlja koja je započela pristupne pregovore, a da ih nije završila. "To će biti slučaj i sa Srbijom", poručio je Asp koji se posle šest godina službovanja u Beogradu, vraća u Švedsku. Ambasador je istakao da nije krivica Srbije što trenutno nema više otvorenih poglavlja sa EU i ocenio da je sve urađeno u skladu sa zadatim rokovima, ali da je neophodna saglasnost svih 28 zemalja članica. "Imate veoma jake insititucije još od vremena bivše Jugoslavije, veoma dobre administrativne kapacitete i mislim da je Srbija to dokazala kroz poštovanje svih zacrtanih vremenskih okvira u procesu pridruživanja, kroz takozvani skrining", rekao je Asp. Na pitanje da li očekuje da će Srbija uspešno zatvoriti poglavlje 35 o KiM, koje nije imala nijedna druga zemlja, Asp je rekao da "nema nikakvu sumnju da će i ono biti uspešno zatvoreno". "To ne znači priznanje Kosova, već priznanje značaja normalizacije odnosa", rekao je Asp. Ambasador je ukazao da pojedini zvaničnici iz EU, koji kažu da će priznanje nezavisnosti Kosova biti uslov za punopravno članstvo Srbije u EU, "jednostavno kažu pogrešnu stvar". Asp je ocenio da je "moguće da oni nisu dobro informisani" i podsetio da od 28 članica EU, njih pet nije priznalo Kosovo. "Kako neko može da traži priznanje od Srbije, kad postojeće članice to nisu učinile? Jedina stvar koja se zahteva, jeste da odnosi budu normalizovani. Zato ne smatram da bi moglo da dođe do problema kada dođe na red poglavlje 35. Mnogo veće probleme bih mogao da navodim u slučaju nekih drugih poglavlja", rekao je švedski diplomata. Problema će biti u svim poglavljima, upozorio je on i kao primer naveo poglavlje o životnoj sredini. "Švedska je treći najveći bilateralni donator Srbije, sa oko 10 miliona evra godišnje. Od toga, trećina je za ekološke programe, uključujući pomoć Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u procesu pregovora o pridruživanju", naveo je ambasador. On je istakao da je oko 80 švedskih kompanija prisutno u Srbiji, među kojima su i "Ikea" i "Tetrapak", ali i "Erikson", "Volvo" i "Oriflejm". "Frabrika u Gornjem Milanovcu, na primer, danas je jedna od 'Tetrapakovih' najboljih u svetu i šesti najveći izvoznik u Srbiji", poručio je Asp.