SRBIJA

DAČIĆ: PRIDRUŽIVANjE EU UZ DOBRE ODNOSE S RUSIJOM

BEOGRAD, 19. april 2016. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u intervjuu Rojtersu da je Srbija rešena da uđe u Evropsku uniju uprkos problemima sa kojima je suočena Unija, ali i da Beograd neće učiniti ništa što bi ugrozilo dobre odnose sa Rusijom. Britanska agencija navodi da ankete javnog mnenja sve više ukazuju na skeptičnost građana Srbije u pogledu dobrobiti ulaska u Uniju s obizirom na bolne ekonomske reforme, a sliku o EU kvare i godine krize evrozone i referendum o ostanku Britanije u Uniji. "Srbija nije ni Norveška ni Švajcarska da kaže da joj ne treba EU," ocenio je Dačić, uz napomenu da je Bregzit "opasnost za EU, ali ne i za rešenost Srbije da uđe u Uniju". On je istakao da planovi za pristupanje EU neće naneti štetu vezama Srbije sa Rusijom, kao ni odnosima sa Kinom. Srbija se oslanja na Rusiju u snabdevanju gasom i vidi je kao važno tržište za izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ima vojne vežbe i sa NATO i sa Rusijom, ne planira da uđe u NATO, a 2014. godine je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije. Istovremeno, najveći trgovinski partner Srbije je EU, podseća Rojters.

NA PRODAJU PREDSTAVNIŠTVA SFRJ u Njujorku, Bonu...

BEOGRAD, 20. april 2016. (Tanjug) - Diplomatsko-konzularna predstavništa SFRJ u Njujorku, Bonu, Bernu i Tokiju, vredna između između 70 i 80 miliona dolara, trebalo bi da budu stavljena na prodaju, od čega će Srbiji pripasti oko 35 miliona dolara. Prema pisanju dnevnog lista Novosti, proces raspodele diplomatsko-konzularne imovine bivše Jugoslavije "otkočen" je pre dve nedelje na sastanku u Skoplju, kada je postignut dogovor o prodaji. Od novca dobijenog prodajom, Srbiji, po sporazumu o sukcesiji, treba da pripadne 39,5 odsto. Predstavnik Srbije u Mešovitom komitetu za sukcesiju DKP imovine SFRJ, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović, rekao je za Novosti da će se Srbija na taj način rešiti i velikih troškova održavanja i čuvanja tih objekata. "Stan na Petoj aveniji u Njujorku, koji je zaključan od 1992. i propada, mesečno nas je koštao 14.000 dolara, a ukupno do sada 2,7 miliona dolara", objasnio je Odalović. Prema njegovim rečima, na sastanku u Skoplju predstavnici Srbije su tražili da nam se posle prodaje prvo taj novac vrati, a ostatak podeli između naslednica, po dogovorenim kvotama. U Njujorku će na prodaju biti stavljena i zgrada u kojoj je trenutno smeštena naša misija pri UN. Na prodaju je i u Tokiju ambasada koju koristi Srbija. Odalović objašnjava da je ta zgrada procenjena na 16 miliona dolara, ali da je u zemljotresima toliko oštećena da su potrebna ogromna sredstva za njeno saniranje. Na prodaju je i ambasada u Bernu, koju takođe koristi Srbija, kao i zgrada u Bonu, koju niko ne koristi, a naša država snosi troškove održavanja. U Skoplju je dogovoreno da se započne procedura prodaje još četiri nekretnine za koje niko od sukcesora nije bio zainteresovan da ih preuzme - u Srednjoafričkoj Republici, Gvineji, Zambiji i Gvajani. Naša strana iznela je i niz konkretnih zahteva kako bi se u dosadašnjoj raspodeli imovine ispravile neke očigledne nepravde. Na primer, prema Odalovićevim rečima, utvrđeno je da se neka imovina vodi kao da je koristi Srbija, a ona zapravo ne postoji: "Objekti u Islamabadu i Kampali nisu više u našem posedu, organi tih država su ih uzurpirali. Navedeni su objekti i u Pnom Penu i Kampali, a njih nema. Ambasada u Sudanu pripala je Hrvatskoj, i oni je traže, a mi nismo u njenom posedu i sada pokušavamo da to rešimo s vlastima u Kartumu", rekao je Odalović. On je podsetio da su od 123 nekretnine u procesu sukcesije do sada podeljena 72 objekta, a da je ostalo još 51. Većinu neraspodeljenih objekata koristi Srbija, ili ih održava, zbog čega ima ogromne troškove. Poseban slučaj je Varšava, gde je Srbija izgubila spor sa starim vlasnicima i morala je da napusti zgradu u kojoj je bila smeštena ambasada: "Sud nam je naložio i da platimo 8,5 miliona dolara za naknadu štete. Naš zahtev je da te troškove snose sve naslednice SFRJ, jer ta zgrada nije bila predmet raspodele u sukcesiji. Stari vlasnici vode spor i za vraćanje rezidencije u Varšavi, i očekujemo da se zemlje sukcesori uključe", rekao je Odalović. Srbija je iznela i zahtev da se sa spiska imovine za raspodelu izuzmu zgrade u Sofiji i Bukureštu, koje se vode kao vlasništvo Kraljevine Srbije. Odalović kaže da trenutno traje "češljanje" dokumentacije i arhiva, kako bi se prikupili svi potrebni papiri za dokazivanje da je ovu imovinu Srbija "unela" u SFRJ.

ANTIĆ: SRBIJA DONELA ČVRSTU ODLUKU DA NE BACA ENERGIJU

BEOGRAD, 20. april 2016. (Beta) - Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić najavio je danas da će do kraja ove godine u Srbiji početi izgradnja velikih vetroparkova snage 480 megavata, koji bi trebali da se nađu u mreži do kraja 2018, a najkasnije početkom 2019. godine. On je na otvaranju Trećeg međjunarodnog sajma i konferencije o obnovljivim izvorima energije (OIE) i energetskoj efikasnosti "Renexpo" Zapadni Balkan u Beogradu kazao da će u narednih par nedelja u Srbiji u mrežu biti stavljen i manji vetropark snage od 6,6 megavati.Prema njegovim rečima, Srbija je stvorila zakonodavni okvir za investicije u OIE, a rezultat toga je da je u veoma kratkom roku uspela da dobije 63 megavata iz OIE, od čega najviše iz mini hidro i solarnih elektrana, dok je 10 odsto tih megavata dobijeno iz energije vetra, odnosno vetroparkova.Antić je naglasio da je Srbija donela čvrstu odluku da ne baca energiju i da posebnu pažnju pridaje OIE, "jer su decenije industrijskog razvoja bez obaveza prema prirodi doprinele klimatskim promenama koje su izazvale brojne elementarne nepogode sa velikim brojem žrtava"."To nameće potrebu da se pitanja OIE i energetske efikasnosti stave na vrh prioriteta", istakao je on.On je potsetio da je cilj Srbije da se do 2020. udeo OIE poveća sa 21 odsto na 27 odsto, što zahteva svakodnevni rad, dodajući da je "ova Vlada Srbije po tom pitanju napravila ozbiljne iskorake i pokazala želju da se generacijama koje dolaze ostavi održiv svet u kojem će život imati smisla".Antić je dodao i da Srbija ima velike potencijale i u biomasi koji su oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte i da te potencijale namerava da koristi. Namera je, kako je istako i da se radi i na uštedi energije, i da je tu postavljen cilj da to bude devet odsto.Antrić je naglasio i da je svaka lokalna samouprava dobila obavezu od ove godine da ima jednog čoveka koji će se baviti energetskim menadzmentom, odnosno da prepoznaje slabe tačke i da obezbedi da lokalna samouprava ne baca energiju, odnosno štedi jedan odsto energije.Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman kazao je da svi osećaju posledice klimatskih promena i da u borbi protiv toga zajednički treba da se radi, jer klimatske promene se ne zaustavljanju na nacionalnim granicama.On je istakao da mora na međunarodnom nivou da se izglasa zajednički postupak rada, dodavši da je zajedno sa državama članca EU, Nemačka postavila ambiciozne ciljeve u oblasti smanjenja emisije štetnih gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte.Ditman je naglasio i da je svaki napredak u početku zahteva investicije, pa tako i energetska tranzicija zahteva finansijska, naučna i privredna ulaganja. Na sajmu "Renexpo", koji se održava danas i sutra učestvuju izlagači iz 17 zemalja, i na njemu će biti predstavljen, kako je najavljeno kompletan pregled regionalnih potencijala, projekata, zakonodavstva i novosti iz oblasti energetike.

DjURIĆ: DOGOVOR O LIČNIM KARTAMA, KAMIONIMA , IZBORIMA

BRISEL, 20. april 2016. (Tanjug) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je rano jutros da su, posle više od 18 sati razgovora sa predstavnicima Prištine u Briselu, postignuti dogovori o ličnim kartama, prelasku kamiona, posetama naših zvaničnika KiM i izborima. Ističući da su postignuti važni dogovori za srpski narod na Kosovu u Metohiji u "četiri fundamentalne" oblasti, Djurić je Tanjugu rekao da lične karte, koje su izdale naše vlasti, slobodno mogu da se upotrebljavaju na Kosovu i Metohiji kao i do sada i dodao da će se razgovori o ličnim kartama nastaviti u narednom periodu. "Neće biti blokada, neće biti bilo kakvih prepreka", poručio je Djurić. Postignut je dogovor o transportu opasnih materija, blokada za kamione prestaje u ponedeljak, 25. aprila, i više neće biti zastoja za naše kamione koji ulaze iz centralne Srbije, kao i o izborima 24. aprila, koji će biti održani po istom modelu kao i 2014. godine, uz prisustvo OEBS-a, naveo je Djurić. On je kazao da je utvrđeno da na KiM bude 90 biračkih mesta. Djurić je rekao i da neće biti zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na KiM i najavio da će sutra posetiti KiM. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je rekao da ne pamti kada su pregovori bili "ovoliko dugi i teški" i istakao da su postignuti rezultati posledica "višenedeljnih diplomatskih napora" u kojima je, kako je naveo, učestvovao i premijer Aleksandar Vučić i drugi zvaničnici. "Mislim da smo postigli mnogo toga, da smo ostvarili dobar rezultat za našu zemlju i naš narod na KIM", zaključio je Djurić.