SRBIJA

NIKOLIĆ: NEĆEMO BITI ČLAN EU, AKO JE USLOV DA PRIZNAMO KIM

KRF, 19. april 2016. (Tanjug) - Srbija hoće da uredi državu na način na koji su uređene države EU, želi da ispuni sve uslove, s tim što Srbija ima jedan uslov za Evropu - da nikada ne traži da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije, izjavio je danas predsednik Republike Tomislav Nikolić. "Nećemo biti član neke unije koja bi nam to tražila, a zahvalan sam svim državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, među kojima je i naša draga Grčka", rekao je Nikolić za krfsku TV. On je na pitanje novinarke da li mu se sviđa ta Evropa čiji Srbija hoće da budete član, uzvratio kontrapitanjem "Da li se vama sviđa Evropa čiji ste član" i napomenuo da bolju Evropu nemamo. "A okruženi smo Evropskom unijom, želimo da uredimo državu na način na koji su uređene države EU. Teško da će EU pronaći konsenzus među svim članicama oko našeg ulaska, ali mi pregovaramo", rekao je predsednik. Osvrćući se na velike probleme koje Grčka ima u migrantskoj krizi, Nikolić je rekao da Grci moraju da insistiraju na tom pitanju, deo su EU i podvukao da izbeglice nisu samo grčki problem, koji ne može samo i Turska da rešava. "Zato vam ja želim da što pre postignete dogovor sa svima i da se ova agonija zaustavi", rekao je predsednik Srbije i naveo da je dva puta učestvovao na razgovorima u Briselu na kojima nije bio pozvan predstavnik Grčke i istakao da čak nije dobio odgovor zašto nema njenih predstavnika. Prema njegovim rečima, Srbija ne može mnogo toga, kada su ostali zatvorili granice za ekonomske migrante, zatvorila ih je i Srbija, ali podvlači da je ostao neprijatan odnos EU prema Grčkoj. On kaže da Grčka i Srbija nisu uzrok te krize, ali da trpe posledice.  "Evropa, čiji ste vi član, a mi želimo da budemo, proklamovala je princip da sloboda kretanja, izbor zaposlenja, izbor države u kojoj ćete da živite, a posebno zbrinjavanje ljudi koji zbog različitih vrsta neprijatnosti u svojim zemljama svoju zemlju napuštaju", rekao je srpski predsednik. On je istakao da je, kada je postalo jasno da se u Evropi javlja sebičnost i da su mnogi političari koji su poštovali evropska pravila ugroženi padom popularnosti, Evropa odlučila da drugačije rešava izbeglički problem. Govoreći o poseti Krfu, predsednik je rekao da je ta poseta obeležavanje jednog jubileja u istoriji srpskog naroda, koji nikada ne može da bude zaobiđen i zaboravljen. "To je 100 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krfu i teško ćete u Srbiji naći građanina koji svoj život na zemlji ne duguje tome što je neki njegov predak spasao svoj život tako što se iskrcao na Krf, nahranio, izlečio, opremio i uz teške borbe ponovo vratio u Srbiju", naglasio je Nikolić. Rekao je i da je to njegov treći dolazak na Krf i istakao da će dolaziti dok god bude mogao, bez obzira na to da li je na funkciji ili ne. "Mislim da svako, ko barem u pričama svojih predaka, ima nekog pretka koji je, ili ovde izgubio život, ili se odavde vratio u Srbiju, da duguje Srbiji i svojim precima da bar jednom u životu bude na Krfu i dolazak na Krf je još jedna prilika da zahvalimo Grcima za sve što su učinili za nas", rekao je Nikolić. Srpski predsednik kaže da treba i Srbi i Grci da se podsete na prijateljstvo stvoreno u krvi, a koje "više nikada ne mora da bude obnovljeno u krvi" i koje mora da traje večito. "Ovde su ponosno učestvovale druge zemlje saveznice u Velikom ratu, ponosan sam što smo deo te divne istorije, probijanja Solunskog fronta i rešavanja sudbine Prvog svetskog rata koja je počela odavde", zaključio je predsednik Srbije.

NIKOLIĆ NA KRFU PRIMIO POVELjU POČASNOG GRADjANINA

KRF, 18. april 2016. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas povelju počasnog građanina Krfa povodom obeležavanja 100. godišnjice iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva Krf i Vido tokom Prvog svetskog rata, javila je Radio-televizija Srbije."Povelju počasnog građanina Krfa prihvatam sa zahvalnošću u ime svih građana Srbije, u ime potomaka mučenika i junaka, naših predaka koje ste primili kao što se u kuću prima prijatelj, rod, brat", rekao je predsednik Nikolić.On je zahvalio građjanima Krfa na časti ukazanoj njegovim sunarodnicima i dodao da je povelja dokaz prijateljstva srpskog i grčkog naroda koje se čitav vek prenosi sa generacije na generaciju i vremenom postaje sve snažnije.Nikolić je rekao i da gotovo nema porodice čiji predak nije bio deo te jedinstvene istorijske pripovesti koja je duboko urezana u kolektivno pamćenje srpskog naroda. "Krf je u svesti našeg naroda simbol stradanja, spasa i nade. Stradali smo na Krfu, jer smo na njemu ostavili 28 vojničkih grobalja, spaseni smo na Krfu, jer je posle povlačenja srpske vojske i naroda preko albanskih i planina Crne Gore ceo Krf nakratko postao srpska kuća u kojoj je besprekorno organizovano funkcionisanje svih elemenata državnosti i monarhije i sačuvali smo nadu u ljudsku dobrotu", kazao je predsednik Srbije. On je podsetio da je Opštini Krf dodelio Sretenjski orden prvog stepena u znak zahvalnosti za humanost i gostoprimstvo prema srpskim vojnicima i naglasio da je to simbol bratskog odnosa srpskog i grčkog naroda.Stota godišnjica iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva Krf i Vido obeležena je pomenom na Vidu, koji su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i predstavnik Grčke pravoslavne crkve, i polaganjem venaca u mauzoleju - spomen kosturnici i kod Mornaričkog krsta.Vence su najpre položili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Opštine Krf Kostas Nikoluzos, a poštu srpskim vojnicima odali su i ambasadori Francuske, Rusije, Italije i Velike Britanije u Srbiji i ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, Zoran Djordjević i Ivan Tasovac.Po intoniranju himni Srbije i Grčke, predsednik Nikolić je u govoru istakao da je bratstvo srpskog i grčkog naroda "zauvek utkano u naše biće kao deo stradalne i junačke istorije Srbije" i da Srbija nikada neće zaboraviti da su zajedno sa srpskim, na Solunskom frontu ginuli i vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Grčke i drugih zemalja.Predsednik Nikolić, predsednik Opštine Nikoluzos i ministri Vulin, Djordjević i Tasovac sa broda grčke obalske straže položili su vence u "plavu grobnicu" - otvoreno more izmedju ostrva Krf i Vido, dok su komemorativnoj svečanosti prisustvovali brojni građani.Nikolić je sa suprugom Dragicom posetio novu stalnu postavku "Srbi na Krfu 1916-1918", koja je svečano otvorena u rekonstruisanom muzeju, Srpskoj kući na Krfu.Kustos Ljubomir Saramandić zahvalio je Vladi Srbije koja je omogućila da zgrada bude rekonstruisana za samo tri meseca i podsetio da kroz njega prođu i mnogi građani Srbije.Svečanom otvaranju prisustvovali su i počasni konzul Spiridon Mastoras, ambasadorka Francuske Kristin Moro, ambasador Velike Britanije Denis Kif, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, predstavnici ambasada država saveznica u Prvom svetskom ratu i gradjani, a premijetno je prikazan dokumentarni film Sladjane Zarić "Srbi na Krfu".

NIKOLIĆU URUČENI KLjUČEVI GRADA SER

SER, 19. april 2016. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas povelju počasnog građanina i ključeve grčkog grada Sera i tom prilikom istakao da to čini "a dubokom zahvalnošću i osećanjem iskrene pripadnosti" i kao simbol trajnog zajedništva Srbije i Grčke."U Seru sam među svojima, među rodbinom po istoriji, po snažnim vezama naših dveju država i dva naroda o kojima se, nažalost, malo zna. Zato ovu veliku čast razumem i kao poziv svima – od vizantologa i istoričara do svakog čoveka – da više uče o zajedničkim povesnim imeniteljima Srbije i Grčke", rekao je Nikolić, saopšteno je iz njegovog kabineta.On je izrazio nadu da će ključ grada Sera, "koji sa čašću prima i s ponosom odnosi u Srbiju, biti simbol trajnog zajedništva" Srbije i Grčke."Neka otključa kapije znanja i istraživanja, neka poziva na susrete i proučavanja istorijskog perioda koji je jednako značajan za obe države. Naši preci su se postarali da se svaki Srbin u Seru oseća kao počasni građanin. U njihovo ime, još jednom, hvala", rekao je Nikolić.

PORUKA MINISTRA ODBRANE FRANCUSKE PREDESDNIKU NIKOLIĆU

BEOGRAD, 19. april 2016. (Tanjug) - Ministar odbrane Francuske Žan-Iv Le Drian uputio je, povodom Stogodišnjice spasavanja srpske vojske na Krfu, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću poruku u kojoj kaže da je njegova zemlja srećna što je mogla da ima odlučujuću ulogu u tome da srpska vojska nađe uporište na Krfu pre nego što krene u borbu na Solunski front pod vrhovnom komandom generala Saraja. Le Drian je u poruci, koju je na Krfu pročitala ambasadorka Francuske u Srbiji Kristn Moro, naveo da iako nije mogao da prisustvuje obeležavanju ovog datuma, želi, ovog 18. aprila, da se pokloni uspomeni i hrabrosti srpskih vojnika koji su, tokom celog Prvog svetskog rata, i pored izuzetnih iskušenja koja su koštala života mnoge od njih, kao i mnoge civile, istrajali kako bi Srbija u potpunosti, odano i časno ispunila svoje obaveze prema Saveznicima. "Danas obeležavate Stogodišnjicu dolaska na ostrvo Krf, početkom 1916. nakon teškog puta od nekoliko stotina kilometara, fizički i psihički iscrpljenih srpskih vojnika. Nakon što je izvršila neophodne pripreme za prihvat srpskih vojnika na Krfu, Francuska je takođe, kroz misiju generala Piarona de Mondezira, brinula o medicinskoj nezi i snabdevanju srpskog kontingenta, kao što je dostavila i opremu i naoružanje koji su bili potrebni da srpska vojska ponovo stane na noge", naveo je Le Drian u poruci. On podseća da 18. april označava početak raspoređivanja srpskih trupa prema Solunu, gde su aktivno učestvovale u ofanzivama istočne vojske sve do ponovnog zauzimanja zemlje 1918. U tim dejstvima, podsetio je, stvoreno je izuzetno čvrsto bratstvo po oružju koje je ujedinilo naše vojnike i više od toga, ujedinilo je za vreme Velikog rata naša dva naroda. "Spomenik zahvalnosti Francuskoj, podignut 1930. u Kalemegdanskom parku u Beogradu, kao simbol tog francusko-srpskog prijateljstva učvršćenog uspomenom na zajednička iskušenja tokom Velikog rata, ovekovečuje to sećanje. Upravo zbog toga se Francuska obavezala da učestvuje u njegovoj obnovi", istakao je. Ističe da je srećan što se, kako kaže, ova vojna bliskost između naše dve zemlje nastavlja danas kroz zajedničko angažovanje naših vojnika u Adenskom zalivu kao i u Centralnoafričkoj Republici, pod zastavom Evropske unije. "Želim da sećanje na ove istorijske događaje još dugo živi kako bi francusko-srpsko prijateljstvo iz njih crplo novu inspiraciju za zajedničko suprotstavljanje izazovima današnjice", naveo je Le Drian.

ČAKRABATI: REFORME DONELE SRBIJI VIŠE INVESTICIJA

VAŠINGTON, 19. april 2016. (Tanjug) - Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti izjavio je da je Srbija za tu banku izuzetno važna zemlja, i da udeo investicija EBRD-a u našoj zemlji raste, otkako je, pre dve godine, ušla u reforme. Čakrabarti je u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug tokom tradicionalnog prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, istakao da je kod premijera Aleksandra Vučića primetna posvećenost da se s reformama nastavi. "Videćemo nakon izbora i formiranja vlade koji su sledeći koraci, ali, kada je reč o reformama, mislim da postoji velika posvećenost premijera Vučića i njegovog tima da se to završi", uveren je Čakrabarti. On je rekao da je Srbija za EBRD izuzetno važna zemlja iz mnogo razloga. "Za početak, primetno je da od kad traju reforme, u poslednje dve godine, udeo naših investicija raste", rekao je Čakrabarti. Drugi razlog zašto je Srbija važna, nastavlja on, jeste taj što se mnogo radi na popravljanju investicione klime. "Lično sam potpisao Memorandum o razumevanju, u vezi sa popravljanjem poslovne klime sa vašim premijerom Aleksandrom Vučićem, što će pomoći da se privuku nove investicije u Srbiji", rekao je Čakrabarti i dodao da je sledeći razlog i to što je Srbija jedna od prvih zemalja u regionu koja nastoji da privuče investitore i izvan ovog područja - iz Azije, Persijskog zaliva, itd... Prvi čovek EBRD-a ističe da premijer Vučić i Vlada Srbije sarađuju s tom institucijom, u zajedničkom cilju da EBRD pomogne u daljem privlačenju investitora. To je bio cilj i investicionog samita, koji je nedavno održan u Londonu, podsetio je on, a kojem su prisustvovali premijeri zemalja Jugoistočne Evrope. "U fokusu razgovora tokom tog samita bilo je - kako dobiti dovoljno prekograničnih investicija u infrastrukturu, energetiku, i kako da se pokrene ili intenzivira proces privatizacije. Budući da je ekonomija Srbije relativno velika, ima dosta projekata koji se mogu razvijati samo u toj zemlji. Neke od zemalja u okruženju, koje su manje, mogu da imaju koristi od povezivanja sa Srbijom", rekao je on dodajući da što je infrastruktura bolja i povezanost balkanskih zemalja će biti bolja. On je naglasio da EBRD može biti važan faktor kod zemalja koje ne poznaju dovoljno ovaj region i kolebaju se oko toga da li bi investirale. "Ako bi neki investitor recimo, želeo da dođe ovde, ali se koleba, jer su mu zemlje nepoznate, a neke nose i određene rizike, veoma će ga zanimati i da li EBRD tamo radi. Ako je EBRD prisutna, to je dobar partner i govori o tome da je u toj zemlji investicija sigurna. To je sigurnost neophodna neodlučnim investitorima kako bi odlučili", rekao je on. Govoreći o reformama, Čakrabarti je istakao da je Srbija u poslednjih 12 meseci krenula ozbiljno u proces privatizacije, što je i bilo potrebno budući da ima previše državnih kompanija. On je istakao da su izuzetno važna i mala i srednja preduzeća, kao i finansiranje za njih. Takođe, dodao je, trebalo bi raditi na tome da malih firmi bude više i u ruralnim delovima zemlje, a ujedno činiti napore da se podrži i žensko preduzetništvo. EBRD je, inače, tokom godina, u Srbiju uložila oko 4,2 milijarde evra u više od 200 projekata, a samo u 2015. uložila je 478 miliona evra kroz 25 projekata.