SRBIJA

DAČIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA SLUŽI KAO VREĆA ZA UDARANjE

NjUJORK, 01. mart 2016. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija posvećena dijalogu Beograda i Prištine i naglasio značaj Zajednice srpskih opština, koja uprkos Briselskom sporazumu još nije formirana, što, kako je istakao, predstavlja negativnu poruku i srpskoj zajednici i EU.Dačić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj Kosovu, ujedno upozorio na porast verskog ekstremizma u pokrajini i na činjenicu da se do sada, od 220.000 prograninih Srba, vratilo samo 1,9 odsto.U okolnostima u kojima živi, srpski narod na KiM garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, istakao je Dačić."Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa", rekao je Dačić.Iako su svi izveštaji generalnog sekretara UN prepoznavali potrebu što skorijeg formiranja ZSO, to do danas nije realizovano, rekao je ministar, podsećajući da je, umesto toga, uveden novi elementa u vidu uključivanja tzv. Ustavnog suda Kosova u preispitivanja i de facto izmene Briselskog sporazuma.To je negativna poruka srpskoj zajednici, ali i EU kao posredniku i UN, istakao je Dačić.On se osvrnuo i na porast verskog ekstremizma na Kosovu i Metohiji, u proteklom periodu koji je, kako je ocenio, dostigao je najviši nivo u regionu."Radikalne islamističke strukture, podržane od strane značajnog broja verskih službenika/imama zvanične Islamske zajednice Kosova i Metohije i pojedinih međunarodnih i lokalnih islamskih organizacija i udruženja, te njihova povezanost sa stranim borcima u Siriji i Iraku, kojih je, ako se izvrši poređenje sa brojem stanovnika islamske veroispovesti, otišao najveći broj iz regiona Balkana, ukazuje na postojanje visokog nivoa pretnje od izvršenja terorističkih akata", naveo je Dačić.Prema njegovim rečima, radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma, predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama."To zahteva dodatne mere na planu jačanja bezbednosti Srba i pripadnika nevećinskih zajednica koji su, kako i ovaj izveštaj navodi, redovne mete i žrtve etnički motivisanih napada" naveo je Dačić.Poseban razlog za zabrinutost je, kako je dodao, prisustvo elemenata terorizma i delovanje radikalizovanih ekstremista u vidu povratnika sa ratišta na Bliskom Istoku na Kosovu.U samom Izveštaju govori se o hapšenjima i podizanju optužnica protiv većeg broja kosovskih Albanaca zbog sumnje u povezanost sa terorističkim organizacijama, podsetio je on."U izveštajnom periodu bilo je više slučajeva ispisivanja grafita "ISIS" na kućama Srba, na zidovima objekata SPC i pored puteva. Podsetiću i na slučaj hapšenja četvorice naoružanih islamista krajem januara ispred kapija manastira Dečani, bisera srpske, evropske i svetske duhovne i kulturne baštine, koji se nalazi i na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti", istakao je ministar.On je ukazao i na položaj srpske i manjinskih zajednica južno od Ibra. ocenivši da je nužno da periodični izveštaji reflektuju i njihovu situaciju. "Zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom KiM dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. Zato predlažem da se u naredni izveštaj uključi i iscrpan pregled situacije u kojoj se nalaze pripadnici ovih zajednica južno od reke Ibar", rekao je Dačić.Osvrćući se na pitanje povratka, šef srpske diplomatije je ponovio da Beograd godinama ističe da je više od 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 posto njih ostvarilo održiv povratak. "Da li to znači da je međunarodna zajednica digla ruke od povratka više od 200.000 Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije? Koliko godina još treba da prođe da bi se oni vratili? Ili je prema Srbima sve dozvoljeno?" upitao je Dačić.Iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici, napomenuo je on. "Složićete se da bi bilo vrlo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. Podsetiću da je broj pravosnažno osuđenih izvršilaca ubistava za više od 1.000 Srba, od 1999. godine do danas, i dalje nula". rekao je Dačić.Šef srpske diplomatije je uputio apel UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice da pomognu u prevazilaženju problema koji otežavaju povratak interno raseljenih svojim domovima. Pritom, istakao je Dačić, treba imati u vidu da je nedostatak efikasnog mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine, pored odsustva bezbednosti, jedan od najvažnijih činilaca koji otežava i ograničava povratak.Dačić je istakao da je angažman UNMIK-a za Republiku Srbiju od izuzetne važnosti, jer je u pitanju misija u koju srpsko stanovništvo ima najviše poverenja, ali i misija koja je garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 (1999). Srbija ne može da služi kao "vreća za udaranje" predstavnicima kosovskih institucija u prilikama kao što je sednica Saveta bezbednosti UN, poručio je Dačić, istakavši da se Beograd ne boji i da je to što pregovara sa Prištinom, naša snaga, a ne slabost."Koliko god Srbija pokušava da pruži ruku, nemamo kome da je pružimo", rekao je Dačić, u oštrom tonu reagujući na izlaganje Vljore Čitaku na sednici SB UN o Kosovu.Navodeći da izjave kao što su Čitaku ne doprinose poverenju, već nas vraćaju unazad, šef srpske diplomatije je naglasio da nije čuo da je Čitaku rekla i jednu jedinu rečenicu o temi sednice, a to je stanje na Kosovu sada."Srbija nije prisutna na Kosovu od 1999. Pa kakve veze Srbija ima sa vašim unutrašnjim problemima? Vi delite lekcije Srbiji, a znate šta se desilo sa svedocima u slučaju Haradinaj pred Haškim tribunalom. Više nisu živi. Pa je li to saradnja sa Haškim tribunalom?", rekao je Dačić.On je kritikovao Čitaku jer govori o zločinima, ali ne govori o zločinima protiv Srba."Govorite i o tome da Srbi maltene nisu ni živeli na KiM, da su to bili vojnici i policajci. Pa kako možete tako da govorite? Dobro znate da su Srbi pre nekoliko vekova bili većina na KiM, to su istorijske činjenice", naglasio je Dačić obraćajući se Vljori Čitaku.On je podsetio da se na KiM nalazi veliki broj srpskih istorijskih, verskih i kulturnih spomenika što, kako je rekao, i Čitaku dobro zna."Šta hoćete da kažete - da 200.000 Srba ne treba da se vrate na KiM? Nemate pravo to da kažete. KiM nije ni vase ni moje, ni albansko ni srpsko, već onih koji tamo žive, tj. građana KiM, a to su i Srbi", istakao je šef srpske diplomatije.On je upitao Čitaku i da li, kada govori o nacionalnim manjinama u Srbiji, hoće da kaže da u Srbiji živi kosovska nacionalna manjina."A živi albanska. Ne može da bude albanska nacionalna manjina i vaša i ovih iz Tirane. Vi govorite o pravu naroda na samoopredeljenje, naroda koji je to pravo već iskoristio i ima svoju državu, Albaniju", kazao je Dačić. On je upozorio članove SB UN da ono što se desilo Srbiji, može sutra da se desi i svakom od njih.Šef srpske diplomatije je zahvalio svim zemljama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, i to ne zato što su poštovale Srbiju, već zato što su poštovale principe međunarodnog prava.Predstavnike EU, SAD i Britanije je zamolio da, kada govore sa predstavnicima Srbije uoči ovakvih sednica, imaju u vidu da Srbija ne može da služi kao "vreća za udaranje" predstavnicima prištinskih institucija."Ako mislite da se mi toga plašimo, varate se. I to što mi pregovaramo, nije naša slabost nego naša snaga", zaključio je šef srpske diplomatije.

ODALOVIĆ: POTEŽICA U TRIPOLIJU ZBOG KONTAKTA SA LIBIJSKIM VLASTIMA 

BEOGRAD, 29. februar 2016. (Tanjug) - Radna grupa Ministarstva spoljnih poslova Srbije koja radi na rasvetljavanju okolnosti u kojima su stradali dvoje srpskih državljana u Libiji trebalo bi ove nedelje da završi najveći deo posla, izjavio je danas generalni sekretar tog ministarstva Veljko Odalović.Odalović je, u izjavi televiziji N1, poručio da će ambasador Srbije u Libiji Oliver Potežica biti pozvan na razgovor u Beograd tek kada bude prikupljena kompletna dokumentacija u vezi sa slučajem i urađena njihova analiza.Kako je objasnio Odalović, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova su u stalnom kontaktu sa Potežicom koji u Tripoliju radi na razjašnjenju svih činjenica i okolnosti koje poseduju libijski organi."Nama treba stalni, kontinuirani kontakt sa tim organima u Tripoliju, jer još nismo dobili kompletnu dokumentaciju, osim obdukcionog zapisa i propratne dokumentacije na osnovu kojih smo transportovali tela", rekao je Odalović.On je dodao da će Potežica biti pozvan u Srbiju na razgovor tek kada Srbija bude dobila kompletnu dokumentaciju i uradila njenu analizu.Upitan zašto ministarstvo nije odgovorilo na zahteve nastradale Slađane Stanković da bude vraćena u Srbiju, kao što je danas objavljeno u pojedinim medijima, Odalović je odgovorio da je to bilo u planu."U poslednje dve godine u internom oglasu, kada se raspisuje oglas za popunjavanje mesta koja su prazna, oglašavali smo Tripoli kao mesto na kojem smo tražili zamenu. Polovinom oktobra opredelili smo čoveka koji je trebalo da ide na šest meseci, pa da se vrati, ali nažalost otmica je sprečila tu realizaciju", objasnio je Odalović.

STEFANOVIĆ: SRBIJA ŽELI DA BUDE KONSTRUKTIVAN PARTNER U REŠAVANjU IZBEGLIČKE KRIZE

BEOGRAD, 29. februar 2016. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je danas, tokom razgovora sa šefom Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice UN u Srbiji Hansom Fridrihom Šoderom, da Srbija želi da bude konstruktivan partner u pronalaženju rešenja za izbegličku krizu na nivou Evrope.Kako je saopštio MUP, Stefanović i Šoder su tokom susreta u Beogradu razmotrili najnovije događaje vezane za priliv migranata i izbeglica u Evropu i njihov prolazak preko zemalja zapadnog Balkana."Ministar je upoznao Šodera sa razvojem događaja nakon potpisivanja zajedničke izjave direktora policije Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Austrije, naglašavajući da je potrebno preduzeti dodatne korake da bi jedinstvena registracija migranata i izbeglica zaživela", piše u saopštenju MUP-a.Stefanović je najavio da će MUP nastaviti intenzivnu saradnju s predstavništvom Visokog komesarijata za izbeglice UN u Srbiji na zajedničkom rešavanju "budućih izazova i nalaženju optimalnih rešenja".Dodaje se da je Ministarstvo iniciralo novi sastanak direktora policija zemalja koje su ključni akteri u rešavanju pitanja tranzita i onih koje su željeno odredište migranata i tražilaca azila u Evropi.Šoder je tokom razgovora ponudio tehničku i ostalu potrebnu pomoć MUP-u u cilju uspostavljanja efikasnog sistema upravljanja azilom i migracijama u Srbiji, u skladu sa njenim obavezama prema međunarodnom i nacionalnom zakonodavstvu, kaže se u saopštenju MUP-a.On je dodao da predstavništvo Visokog komesarijata UN stoji na raspolaganju nadležnim organima Srbije kako bi na human način, u skladu sa zakonom, bila rešavana specifična statusna pitanja odredjenog broja osoba koje se trenutno nalaze u Srbiji.

DjORDjEVIĆ I SKAT: POZITIVAN UTICAJ VOJNE SARADNjE

BEOGRAD, 29. februar 2016. (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Djorđević i ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat, danas su konstatovali da bilateralna vojna saradnja Srbije i SAD, kao najbolje razvijeni segment međudržavne saradnje, ima pozitivan uticaj na sveukupne odnose dveju država. Na sastanku Djorđevića i ambasadora Skata istaknuta je zahvalnost Srbije za podršku SAD u procesu evropskih integracija i značaj politike odbrane naše države, koja neguje i razvija partnerstva i na Istoku i na Zapadu, navelo je Ministarstvo odbrane u saopštenju objavljenom na svom sajtu. Istaknut je niz programa i mehanizama koje koriste i SAD i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u procesu saradnje, kao i značaj zajedničkih vežbovnih aktivnosti i obuke u procesu unapređenja operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije i Oružanih snaga SAD. Akcenat tokom razgovora ambasadora Skata i Djorđevića, koji je predložen za ministra odbrane, stavljen je na projekte poput završetka opremanja baze "Jug" i razvoja inžinjerijskih kapaciteta Vojske Srbija za učešće u mirovnim operacijama, kaže se u saopštenju. Naglašen je značaj vojnomedicinske saradnje, kao i saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja kroz Program državnog partnerstva. Razmenjena su mišljenja o aktuelnoj migratornoj krizi i potencijalnoj ulozi Vojske Srbije u njenom rešavanju. Sagovornici su se osvrnuli i na značaj predstojećih Bilateralnih odbrambenih konsultacija Srbije i SAD, na kojima će američku delegaciju predvoditi zamenik pomoćnika sekretara odbrane dr Majkl Karpenter. Konstatovano je da će se tokom konsultacija analizirati rezultati dosadašnje vojne saradnje i definisati smernice za naredni period, navedeno je u saopštenju.

DONACIJA ZA POTREBE MIGRANATA U SRBIJI

BEOGRAD, 29. februar 2016. (Tanjug) - U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja danas je potpisan Ugovor o donaciji kojim je Balkanski centar za migracije, uz finansijsku podršku organizacije Catholic Relief Services - CRS, Ministarstvu za rad za potrebe zbrinjavanja i prihvata migranata u Republici Srbiji obezbedio 2.597.748 dinara. Ova sredstva namenjena su za angažovanje osoblja u Privremenom prihvatnom centru u Preševu od februara do kraja aprila 2016. godine, čime će se značajno unaprediti uslovi u kojima migranti borave u ovom centru. Kako se ističe u saopštenju Ministarstva za rad, donacija je nastavak kontinuirane podrške koju CRS i Balkanski centar za migracije pružaju u zbrinjavanju i prihvatu migranata u Srbiji. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nenad Ivanišević, zahvalio je na dosadašnjoj podršci Balkanskog centra za migracije i CRS, posebno u Kanjiži, kada je ta pomoć bila hitno potrebna. Ivanišević je naglasio da je ova donacija i, uopšte, ovakav vid pomoći, u smislu direktne pomoći budzetu Republike Srbije, od izuzetnog značaja za nas, s obzirom na to da postoji potreba za angažovanjem dodatnog broja ljudi u prihvatnim centrima, a da donatori često nisu u mogućnosti da podrže i obezbede sredstva za njihovo angažovanje. Goran Basta, izvršni direktor Balkanskog centra za migracije, podsetio je da ova organizacija od avgusta prošle godine sarađuje sa institucijama Republike Srbije i da je donacija Ministarstvu za rad deo jedne šire saradnje. Finansijski smo podržali, naveo je Basta, angažovanje lekarskih ekipa preko domova zdravlja u Šidu i Preševu, kao i angažovanje prevodilaca u ova dva prihvatna centra. Ugovorom koji je danas potpisan pokriveno je angažovanje dodatnog ljudstva za naredna tri meseca, a postoji mogućnost da se ugovor i produži. Dino Mujanović, rukovodilac programa CRS-a za Srbiju, naglasio je da je potpisivanje Ugovora o donaciji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za angažovanje osoblja za rad u prihvatnim centrima najsvetliji primer saradnje sa državnim institucijama i da je ta organizacija ponosna što je mogla da pomogne Ministarstvu da odgovori na potrebe na terenu. Od jula prošle godine CRS je za potrebe zbrinjavanja i prihvata migranata u Srbiji donirao oko tri miliona dolara.