SRBIJA

ODALOVIĆ: DIPLOMATE STRADALE U BOMBARDOVANjU

BEOGRAD, 25. februar 2016. (Tanjug) - Dvoje službenika Ambasade Srbije u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić, stradali su od eksplozije prilikom bombardovanja i to nesporno pokazuju obdukcioni nalazi, saopštio je danas generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović. "Ono što je važno, jedna od najreferentnijih ustanova sa stručnjacima koji imaju mnogo iskustva kada su u pitanju ovakva stradanja, uradila je obdukciju i dala jasan izveštaj u kom se nesporno tvrdi da je dvoje srpskih državljana stradalo od eksplozije prilikom bombardovanja. To nas dovodi u jasnu situaciju šta se desilo", rekao je Odalović za B92. Povodom demantija Pentagona da su američki avioni bombardovali grad Sabratu i da su srpski državljani tom prilikom stradali, Odalović je rekao da će "sigurno biti potrebno da se sve razjasni". "S pravom je premijer tražio da službe i obaveštajne i vojne daju odgovore na pitanja. Sada je lakše kada je ambasador SAD rekao da su tu lokaciju opservirali stotinama sati, mesecima unazad i zato je nemoguće da nemaju sve precizne podatke", naveo je Odalović. Prema njegovim rečima, službe će među sobom videti kakva je bila komunikacija. "Lokacije koje su razmenjivane su dobijene intenzivnom saradnjom mnogih službi. Ova koja je gađana je bila tema, a o njoj su dobijene informacije i od španske službe", istakao je Odalović. Uzroci smrti Stankovićeve i Stepića su ponovo utvrđeni obdukcijom na VMA, rekao je on. "Siguran sam da je bila prava i jedina ispravna odluka da mi uradimo obdukciju. Ona može da razjasni vreme, okolnosti i način smrti, a stručnjaci će uporediti obdukciju koja je urađena u Srbiji sa onom koja je urađena u Libiji", naveo je Odalović. Prema njegovim rečima, Beograd očekuje da od Tripolija dobije sve relevantne informacije. "Održan je još jedan sastanak, u ovom trenutku traje pregled obimne dokumentacije, a u korespodenciji smo sa ambasadorom, ne samo u Tripoliju, već i u Tunisu. Sigurno je da će država dati odgovore na ovaj deo pitanja, ali država ne može da odgovori ko su kidnaperi. Tražio sam od libijskih vlasti da nam dostave sve relevatne informacije", istakao je Odalović. Što se tiče ambasadora Srbije u Tripoliju Olivera Potežice, Odalović kaže da će sa njim naknadno biti obavljen razgovor. "On ne može da napusti Tripoli u ovom trenutku, a najveći deo posla prvo moramo da završimo u kući. U radnoj grupi su profesionalci koji poznaju procedure i pravila, prvo da se obavi sve to, pa će onda da se obavi konkretan razgovor. Da razjasnim, ovo nije istražna radnja, ovde se slažu činjenice. Za sve nas je važno da se utvrdi da li je kod nas bilo grešaka", zaključio je Odalović.

VUČIĆ PENTAGONU: DAJTE NAM DOKAZE

SMEDEREVO, 25. februar 2016. (Tanjug) - Stav Pentagona da službenici srpske ambasade nisu stradali u bombardovanju smatraćemo delom globalnog obračuna između velikih sila, osim ukoliko nam Pentagon ne dostavi dokaze da su njihove tvrdnje tačne, poručio je danas premijer Aleksandar Vučić. Vučić je rekao da je moglo da se razgovarao o drugim teorijama da smo imali samo rezultate autopsije libijskih stručnjaka, ali da to posle rezultata obdukcije naših lekara više nije moguće. "Kad su odbukciju sproveli naši lekari, nemamo sumnje kako su ti ljudi nastradali. Kad imate 12 rana na telu istovremeno dobijenih, nedvosmisleno od eksplozije, onda oni (Pentagon) moraju da nam pokažu bilo kakav dokaz koji bi nas uvukao u bilo kakvu drugu priču", rekao je Vučić, odgovarajući na pitanja novinara o saopštenju Pentagona. Na konstataciju novinara da Pentagon tvrdi da bi tela Jovice Stepića i Slađane Stanković bila u gorem stanju da su stradali u eksploziji, Vučić je odgovorio da ne zna kako Amerikanci znaju u kom su stanju tela, ali da su njemu izgledala loše i da pre toga nisu imala ni modricu. "Očigledno da su povrede nastupile jednovremeno, ali, neka daju oni satelitske snimke, neka nam pokažu i daju dokaz za bilo šta", istakao je Vučić. "Ovako, mislim da je stav Pentagona da službenici srpske ambasade nisu stradali u bombardovanju objekta Islamske države u Libiji deo globalnog obračuna između velikih sila, u kojem Srbija ne želi da učestvuje", rekao je Vučić. On je dodao da se ne mogu u život vratiti ni Stanković, ni Stepić i da su drugačije priče dodatna uvreda kako za njih, tako i za sve građane Srbije. "I lepše je bilo dok su rekli - "izvinite Srbi i porodice Stepić i Stanković", nego ovo danas", rekao je Vučić. Pentagon je juče osporio tvrdnje da je dvoje otetih službenika Ambasade Srbije u Libiji ubijeno u vazdušnom napadu američkih snaga na objekat Islamske države u toj zemlji.

VUČIĆ: NEĆEMO PODIZATI ZIDOVE, A GRADjANI DA NE BRINU

BEOGRAD, 25. februar 2016. (Tanjug) - Vučić je najavio da Srbija neće podizati zidove uprkos većem broju migranata koji se očekuju na proleće, te poručio da će Srbija ostati faktor stabilnosti i sačavati punu bezbednost građana i svoje teritorije. "Građani ne treba da brinu, bez obzira na komplikovanu situaciju u Evropi", poručio je Vučić odgovarajući na pitanja novinara povodom današnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i šta znači puna pripravnost Vojske Srbije. On je poručio da Srbija neće podizati zidove i da ima dovoljno snage da sačuva svoj narod, zemlju i granice, a ukoliko Austrija bude spustila rampe, preuzeće sve mere kako bi sačuvala svoju teritoriju. Vučić je, govoreći o Samitu EU - Turska 7. marta, posvećen izbegličkoj krizi, konstatovao da se taj događaj "čeka kao Osma sednica Saveza komunista", koju ceo svet najavljuje. "Kakve god mere da preduzmu, mi znamo šta je nama činiti. Građani Srbije nemaju šta da brinu. Srbija neće biti ugrožena, a čak i da bude problema, mi ćemo znati da ih rešavamo. Naše bezbednosne službe biće u punoj pripravnosti", rekao je Vučić. Upitan da li je Srbi i dalje faktor stabilnosti, premijer je odgovorio da jeste upravo zato što odoleva svim pritiscima i pričama, dodajući da u našoj zemlji postoji "čudna stvar" da su za jedne dobri Srbi samo ako vole one na istoku, a mrze one na zapadu, i obrnuto. "Mislim da većina građana želi da Srbija bude svoj na svome, da vodi svoju politiku i bude prijatelj i sa Rusijom i SAD, na evropskom putu, ali suverena i nezavisna, i da štiti svoj teritorijalni integritet. U tome je snaga Srbije i naše stabilnosti", poručio je Vučić. On je dodao da takvu politiku vodi vlada i da će je voditi, osim ako poverenje naroda ne dobiju oni koji bi da je vrate u prošlost. "Oni koji bi da podižu zidove i koji žele nekakvu nacionalnu i rasnu čistotu, koji su veliki rodoljubi, a ustvari bi Srbiju vratili u prošlost i uništili je, oni koji bi ponovo da nas osramote pred celim svetom, to je politika prošlosti", rekao je Vučić.

VUČIĆ SA RAMIRESOM: MUDRA SPOLjNA POLITIKA SRBIJE

BEOGRAD, 26. februar 2016. (Tanjug) - Predsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija pridaje veliki značaj unapređenju odnosa sa Meksikom, a ambasador te zemlje Hose Evarist Ramon Šilotl Ramires ocenio je da premijer Vučić i Vlada Srbije vode mudru spoljnu politiku i da je tokom njegovog mandata Srbija mnogo napredovala. Premijer Vučić je tokom oproštajne posete zahvalio ambasadoru Ramiresu na posvećenosti unapređenju odnosa Srbije i Meksika, kojima Srbija pridaje veliki značaj, s obzirom na političku i ekonomsku ulogu Meksika, ne samo u Latinskoj Americi, nego i u svetu, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Srpski premijer je rekao da se tradicionalno prijateljstvo dveju zemalja posebno odražava i kroz principijelnu podršku Meksika teritorijalnom integritetu Srbije i istakao da posebno cenimo glasanje Meksika protiv članstva tzv. Kosova u Unesku. Premijer Vučić je izrazio nadu da će dobri politički odnosi dobiti potvrdu i kroz produktivniju ekonomsku saradnju, s obzirom na brojne mogućnosti u različitim oblastima, poput farmaceutske industrije, telekomunikacija i građevinarstva. Ambasador Ramires je rekao da je Srbija, tokom njegovog diplomatskog mandata, mnogo napredovala i da je važno da srpska Vlada nastavi sa ekonomskim i drugim reformama koje sprovodi. Posebno je istakao da premijer Vučić i Vlada Srbije vode veoma mudru spoljnu politiku, navodi se u saopštenju. Meksički ambasador je zahvalio na interesu i podršci Vlade Srbije da se bilateralni odnosi unaprede. Ambasador Ramires je iskazao i zadovoljstvo što je, tokom rada u Srbiji, otkrio da ovde postoji velika naklonost prema Meksiku i meksičkoj istoriji i kulturi. Dvojica sagovornika su izrazila nadu da će predsednik Meksika Enrike Penja Nijeto uskoro da poseti Srbiju, s obzirom na to da se ove godine navršava 70 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemala.

FAJNENŠEL TAJMS: SRBIJA JE SPREMNA DA BUDE DEO EVROPSKOG REŠENjA

LONDON, 25. februar 2016. (Tanjug) - Srbija je spremna da bude deo evropskog rešenja za migrantsku krizu, da preuzme deo obaveza zemalja članica EU i da se uključi u sistem kvota za prijem izbeglica, iako nije članica tog bloka, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za britanski Fajnenšel tajms (Financial Times). "Evropske države moraju da se slože, da prihvate oko dva miliona tražilaca azila, i da ih na fer način "raspodele", rekao je Vučić u intervjuu koji je dao tom listu tokom nedavne posete Londonu. "To nije ništa za Evropu, jer je ta cifra manje od pola procenta EU populacije. To  za EU nije toliko velika stvar, a čak može i ekonomski da stvori dodatu vrednost", rekao je Vučić. Vučić je ukazao da bi EU trebalo više da pomogne da se unaprede uslovi u zemljama koje razdiru konflikti na Bliskom Istoku, i da ojača svoje granice, jer u suprotnom, Evropa rizikuje da bude preplavljena migrantima. Migranti bi, naveo je, mogli da dolaze i iz krajeva koji nisu žarišta konflikta, a već se suočavamo s novim porastom njihovog broja kako stiže proleće. "Svaki čovek na svetu ili ima ili sa nekim deli "pametan" telefon. Oni znaju da je život bolji u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj, nego što je u Maroku, Avganistanu, Siriji ili Iraku. Imaćete Subsaharske zemlje ovde vrlo uskoro, jer zašto bi neko patio u Sudanu, kad lako može da dođe do Pariza ili Londona", rekao je Vučić. Vučić je primetio da bi kontinentalno rešenje moglo da bude moguće i ranije, da nije previše EU država i političara umesto toga odabralo ksenofobičnu reakciju.  "Sada je možda i suviše kasno", rekao je Vučić u intervjuu koji je FT objavio danas u internet izdanju. List je konstatovao da se Srbija često suočava sa kritikama EU nakon što je primila u zvaničnu posetu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u 2014. godini, ali srpski premijer Vučić na to odgovara da je sasvim prirodno da pravoslavna zemlja i slovenski narod očuvaju tradicionalno dobre odnose sa Moskvom. On istovremeno podseća da je strateški cilj Srbije - članstvo u EU - već određen. "Imamo jasnu politiku. Naš strateški cilj je da postanemo članica EU. To svuda govorim, čak i u Rusiji" , rekao je Vučić. Na pitanje kako Moskva reaguje na taj stav, Vučić je odgovorio. "Oni ne kažu ništa. Ali, ne kažem ni da su slavili". Uz opasku da je i imidz EU okrnjen kako zbog grčke dužničke krize, tako i zbog odugovlačenja da se nađe odgovor na pitanje migranata, Vučić je dodao i da vidi ironiju u tome da Srbija teži da postane deo EU, dok jedna od najvećih članica tog bloka, Velika Britanija, glasa o tome da ga napusti. "Mnogi govore da EU možda više nije najbolje mesto na svetu, ali to jeste tip društva kakvom Srbija teži da pripada, te da je to jako važno za Srbiju. Nastavićemo tim putem", poručio je on. Upitan da komentariše kritiku opozicije pred izbore u Srbiji, da je raspisivanje vanrednih izbora samo "ciničan potez Vučića u nameri da kapitalizuje svoju popularnost, iako Srpska napredna stranka koju vodi već ima većinu u parlamentu, te da je sputao opoziciju i medijske slobode", Vučić je to odbacio kao potpuno neosnovano. Premijer je objasnio da traži novi mandat kako bi kompletirao strukturne reforme i pregovore o pristupanju EU do 2020. godine, a izbori će, dodao je, doprineti da Srbiji u fokusu budu reforrmski prioriteti, nakon debate o tome da li zemlja treba da bude bliža Zapadu i njihovim institucijama ili Rusiji, koja je ometala reforme. "Hteo sam da presečem sve te priče i da kažem "ok, sad je šansa da se napravi vlada koju građani Srbije žele da vide". I ići ću sa svojim programom, a to je da se završi naš domaći zadatak kad je reč o pristupanju EU do 2020. godine. Kad mi završimo svoj posao, biće do EU članica da li će nas prihvatiti ili ne", rekao je Vučić. Fajnenšel tajms je podsetio da su zemlje koje su među poslednjima pristupile EU najpre postale i članice NATO Alijanse, premijer je ponovio da Srbija namerava da očuva vojnu neutralnost. Vučić je rekao da su sada prioriteti reforma javnog sektora i javnih preduzeća u Srbiji, zatim privlačenje investicija i podsticanje preduzetništva. Fajnenšel tajms navodi da se Srbija i dalje bori da uspostavi modernu kompetitivnu ekonomiju, ali i priznaje da izgleda stabilnije nego susedne zemlje, poput Bosne i Hercegovine i Makedonije. Uz opis prilika u Srbiji, FT piše da je u 2015. zemlja imala rast od 0,8 odsto, koji je došao nakon negativnih stopa rasta prethodnih šest godina, a navodi i da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 25 na 17 odsto.

LINTA: POTVRDjENO DA SE I DALjE DISKRIMINIŠU SRBI

BEOGRAD, 25. februar 2016. (Tanjug) - Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pohvalio je danas zaključak u godišnjem izveštaju Amnesti internešnala za 2015. godinu u kome se navodi, između ostalog, da je nastavljena diskriminacija preostalih Srba u Hrvatskoj po različitim osnovama. Kako navodi Linta, to se čini naročito u oblasti zapošljavanja, upotrebe ćirilice u javnom životu, stanarskih prava, ratnih zločina i civilnih žrtava rata. "Hrvatska ne poštuje Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine koji garantuje zapošljavanje Srba u javnom sektoru ako je učešće Srba u stanovništvu županija preko pet, a u stanovništvu  gradova i opština preko 15 procenata", kaže Linta, a navodi se u saopštenju. Od ukupno 20 županija i Grada Zagreba, Srba ima preko pet procenata u stanovništvu u 10 županija. Takođe, Hrvatska ne poštuje odredbu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina o ravnopravnoj upotrebi ćirilice u opštinama i gradovima gđe je učešće Srba preko 33 procenata u stanovništvu, navodi Linta. Linta podseća da Hrvatska uporno odbija da proteranim Srbima i srpskim povratnicima vrati oko 40.000 otetih stanova na kojima je bilo stanarsko pravo. "Pošto je većina tih stanova privatizovana od Hrvata moguće rešenje jeste isplata pravične novčane naknade bivšim nosiocima stanarskog prava ili dodela alternativnih stanova sa otkupnom cenom koja je bila aktuelna početkom devedestih godina", navodi on. U to vreme otkupna cena stanova po kvadratnom metru bila je između 50 i 250 maraka, a sada je između 400 i 700 evra zavisno od lokacije. Linta ukazuje da u Hrvatskoj i dalje vladaju dvostruki standardi u suđenjima za ratne zločine, odnosno daleko stroži za Srbe a daleko blaži za Hrvate. Hrvatska i dalje sprovodi politku zastrašivanja proteranih Srba, jer je u prethodnih 15 godina kancelarija Interpola u Zagrebu, na zahtev hrvatske strane,  pokrenula istrage ili podigla optužnice  protiv preko 150 Srba. Brojne činjenice pokazuju da je hrvatsko pravosuđe etnički motivisano, odnosno nije nezavisno, nepristrasno i profesionalno. Linta navodi da porodicama žrtava i nestalih lica srpske nacionalnosti u Hrvatskoj nije priznat status civilnih žrtava rata. U godišnjem izveštaju Amnesti internešnala (AI) navodi se da u Hrvatskoj i dalje traje diskriminacija Srba i Roma, i napominje da se prošle godine zemlja borila s problemom velikog broja izbeglica i migranata, ali se vlastima zamera da nisu poklonile dovoljnu pažnju ranjivim osobama. Proslava vojno-policijske akcije Oluje "u kojoj je 200.000 Srba proterano iz Hrvatske 1995." pojačala je napetosti između srpskih i hrvatskih nacionalista, ocenjuje su u izveštaju u kojem se navodi da je u Vukovaru lokalna vlast donela odluku o uklanjanju ćiriličnih ploča, te da su uvedena posebna plaćanja za dokumente na ćirilici, "uprkos tome što su 34 odsto stanovništva Srbi". Agencija Hina prenela je da je diskriminacija hrvatskih Srba nastavljena u javnom sektoru na području zapošljavanja i vraćanja stanarskih prava.