SRBIJA

NIKOLIĆ: ZLOČIN JE ZABORAVITI ZLOČIN

BEOGRAD, 27. januar 2016. (Tanjug) - Holokaust ne sme biti zaboravljen, jer je zločin zaboraviti zločin, poručio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić na centralnoj ceremoniji obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta. "A neki bi želeli da ga počinimo, da Holokaust predamo zaboravu ili da se desi nešto još gore, da ga se sećamo površno i pogrešno", rekao je Nikolić, posle polaganja venca na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu. Za sećanje i pomisao na Holokaust, rekao je predsednik Srbije, potrebni su vidljivi trajni znaci o kojima može da se razmišlja. "Kroz spoznaju istorije u svoj svojoj surovosti moramo se stalno podsećati da se istorija ne bi ponovila, na nekom drugom mestu ili u novom ruhu. Tek onda će Holokaust da bude u svesti svih nacija", poručio je Nikolić, dodajući da 27. Nisana (hebrejski prvi mesec) zajedno za Jevrejima iz čitavog sveta obeležavamo Dan sećanja na Holokaust, tragediju koja je zadesila jevrejski narod, a u kojoj su učestvovali i drugi narodi, voljno ili nevoljno. Nikolić je istakao i da Srbija nije bila pošteđena monstruoznog plana Konačnog rešenja, te da su Jevreji i svi oni koji su se suprotstavili nacističkoj ideji bili meta progona. U takvim uslovima, istakao je predsednik Srbije, bila je hrabrost spašavati nekoga ko je bio Jevrejin, a ljudi koji se nisu priklonili okupatoru iskazali su u tim danima veliku hrabrost. "Širom Srbije građani su pomagali progonjenim Jevrejima. Danas kada nažalost postoji i pojava negacije Holokausta potrebno je na jedan novi način upoznati generacije sa stradanjem Jevreja, Srba, Roma i drugih nacionalnosti i svim pogubnim aspektima nacističke ideologije", istakao je Nikolić. On je poručio da Holokaust mora da se prikaže onakav kakav je bio bez ubacivanja trivijalnih, "ali lako svarljivih činjenica" bez marginalizovanja do negacije i jezive prošlosti i istine. "Svet se menja i mi moramo da budemo svesni da doprinosimo oblikovanju budućnosti. Način na koji to radimo, da li to radimo činjenjem ili nečinjenjem, na pozitivan ili negativan način, odraziće se na budućnost. Zato je važno da uložimo maksimalan napor da buduće generacije žive u miru i slozi, bez straha od sukoba i ratova", poručio je predsednik Srbije. Nikolić je predvodio centralnu državnu komemorativnu ceremoniju odavanja počasti povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Poštu žrtvama su odali i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, a u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su i preživeli Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Skupštine Srbije, predsednik Skupštine grada Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.

UDOVIČKI I KIRBI: REFORMA JAVNE UPRAVE JE NEOPHODNA SRBIJI

BEOGRAD, 26. januar 2016. (Tanjug) - Reforma javne uprave je neophodna Srbiji, zaključeno je danas na sastanku potpredsednice Vlade i ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički sa ambasadorom SAD Majklom Kirbijem i direktorkom misije USAID za Srbiju Azom El-Abd. Ambasador Kirbi je istakao da je javna uprava kičma države, bez koje ni svi drugi procesi ne mogu da funkcionišu, saopšteno je iz kabineta potpredsednice Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave. Udovički je istakla da je veći problem u strukturi zaposlenih i organizovanju posla, nego što se misli da leži u broju zaposlenih. "Moramo promeniti način na koji radimo, način na koji vodimo posao i osiguramo da svako odgovara za svoj posao. To je jedini put da obezbedimo bolju upravu našim građanima", rekla je Udovički. Potpredsednica Vlade se zahvalila ambasadoru na podršci reformi javne uprave, a posebno kroz saradnju sa Misijom USAID, koja se najviše ogledala u pripremi Zakona o inspekcijskom nadzoru i sada njegovoj primeni, jer, kako ona kaže "bez te podrške, ne bi mogla ni da zamisli ovako brze efekte". "Nažalost, još imamo ojađene inspekcije, koje moramo da unapredimo i kapacitetom i opremom", istakla je Udovički. Sagovornici su se složili da inspekcije moraju da deluju preventivno, a ne represivno, kao što je to bio slučaj, i samim tim, fokus prebace na one koji zaista ne poštuju zakon, a da se više sarađuje sa onima koji posluju kako treba. Kirbi, kome ističe diplomatski mandat u Srbiji, istakao je da voli Srbiju i da joj želi dobro, a da je reforma javne uprave ono što joj naročito treba. On smatra da je od izuzetnog značaja što je Srbija opredeljena ka članstvu EU, što će dodatno pomoći da se stvori stabilan i uređen sistem, navedeno je u saopštenju.

BOAJE: SRBIJA VIDNO NAPREDOVALA U REFORMI PRAVOSUDjA

BEOGRAD, 26. januar 2016. (Tanjug) - Srbija je učinila vidan napredak u reformi pravosuđa i poboljšanju stanja u pravosudnom sistemu, ocenio je danas generalni direktor Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava Saveta Evrope, Filip Boaje tokom sastanka sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem. "Država može da ima moderan Ustav, dobre zakone, ali bez nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog pravosuđa nema kvalitetnog pravosudnog sistema, a samim tim ni poštovanja ljudskih prava", rekao je Boaje, a saopštilo Ministarstvo pravde. On je istakao da će Savet Evrope pružiti svu ekspertsku podršku Srbiji u onim oblastima u kojima ona smatra da joj je pomoć i podrška potrebna. Selaković i Boaje su se usaglasili da je za dosledno poštovanje ljudskih prava potrebna pravna predvidivost, što se postiže ujednačavanjem sudske prakse, što kada je Srbija u pitanju, podrazumeva postojanje jednog apelacionog suda sa svojim ograncima. Ministar Selaković se, tom prilikom, zahvalio direktoru na pomoći koju je Savet Evrope pružio prilikom izrade Zakona o zaštiti uzbunjivača, i istakao da je Ministarstvo pravde dobilo pozitivne ocene i na tekst Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je počeo da se primenjuje 1. januara. Selaković je naveo da taj zakon predstavlja sudsku zaštitu ljudskih prava i doprinosi unapređenju ljudskih prava u Srbiji. Selaković i Boaje su razgovarali o saradnji Ministarstva i SE u oblasti pravosuđa, kao i o novom projektu "Pravosuđe na temeljima ljudskih prava", čiji je cilj da podrži srpsko pravosuđe u daljem sprovođenju Akcionog plana za reformu pravosuđa 2013. – 2018., kao i da motiviše sudsku vlast da ljudska prava ugradi u svaku svoju odluku. Projekat, koji finansira Fond za finansiranje projekata iz oblasti ljudskih prava, trebao bi da odgovori na potrebe pravosuđa i doprinese dugoročnoj pravnoj reformi u Srbiji, posebno insistirajući na poboljšanju sudijskog dijaloga između Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i domaćih sudova po pitanju zaštite ljudskih prava na nacionalnom nivou.

SRBIJI OD UN 40 MILIONA DOLARA ZA IZBEGLIČKU KRIZU

BEOGRAD, 26. januar 2016. (Tanjug) - Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji predstavio je danas Regionalni plan odgovora na izbegličku i migrantsku krizu u Evropi, u skladu sa kojim je za Srbiju izdvojeno oko 40 miliona dolara za 2016. godinu. Plan koji pokriva istočno-mediteransku i zapadno-balkansku rutu, objavljen je juče u Ženevi pod pokroviteljstvom UNHCR i Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i poziva na pružanje pomoći Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Turskoj u rešavanju potreba izbeglica i migranata tokom ove godine. Stalni koordinator UN u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano je, predstavljajući plan u Beogradu, rekla da je pomoć obezbeđena tim planom uključuje humanitarnu pomoć i pružanje srednjoročne razvojne podrške Vladi Srbije za odgovor na potrebe izbeglica i migranata u oblasti zaštite, obrazovanja, hrane, zdravstva i ishrane, logistike i skloništa, čišćenja i podrške lokalnim zajednicama. "Primena ovog Plana iziskuje punu operativnu saradnju vlada i agencija UN, kao i nevladinih organizacija", istakla je ona. Kako je navela, cilj Plana je nadogradnja postojećih kapaciteta vlada kako bi se obezbedila zaštita migranata i izbeglica i pristup dugoročnim rešenjima. Solorano je, odgovarajući na pitanja novinara rekla da je plan zasnovan na iskustvu iz 2015. godine, te da će se videti kako će se situacija razvijati. Što se tiče iznosa koji je predviđen za pomoć drugim zemljama u regionu, ona je rekla da plan još nije finalizovan i da na to pitanje ne može da odgovori. Solorano je otvarajući sastanak za partnere i donatore koji je usledio nakon predstavljanja Plana za Srbiju, rekla da su juče u Ženevi pokretanju regionalnog plana prisustovale mnoge donatorske zemlje koje su došle da se informišu o potrebama zemljama duž zapadno-balkanske rute u rešavanju hitnih humanitarnih i srednjoročnih razvojnih potreba izbeglica i migranata. "Ovo je bila i izuzetna prilika da se pohvali i saradnja agencija UN sa Vladom Srbije, kao i sa organizacijama civilnog društva", rekla je ona. Šef predstavništva UNHCR u Beogradu Hans Fridrih Šoder ocenio je da je taj plan značajan zato što će uputiti donatore na specifične oblasti u kojima je potrebna pomoć. On je rekao da su među donatorima vlade iz svih delova sveta, građani, fondacije, privatni sektor... Takođe je rekao da su agencije UN u 2015. godini odlično sarađivale sa vlastima u Srbiji i izrazio nadu da će se to nastaviti u ovoj godini. Šef predstavništva IOM u Srbiji Lidija Marković ukazala je da je plan operativni okvir za koordisanije aktivnosti, ali da uključuje i konkretne mere za podršku migrantima i izbeglicama.

URUČENE POVELjE ZA RAD NA JAČANjU VEZA SRBIJE I IZRAELA

BEOGRAD, 26. januar 2016. (Tanjug) - U beogradskoj sinagogi večeras su dodeljene povelje građanima Srbije zaslužnim za dugogodišnji rad na jačanju veza između Izraela i Srbije, među kojima je i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. Zahvalnice Saveza jevrejskih opština Srbije dodeljene su povodom obležavanja Međunarodnog dana Holokausta, a primilo ih je i više predstavnika kulturnog, naučnog, verskog života Srbije. "Ova povelja je visoko državno priznanje Izraela kojim želimo da istaknemo vašu posvećenost u borbi za istinu za dobrobit jevrejskog naroda, ali isto tako i za naroda Srbije", rekao je Josef Žamboki, koji je preživeo Holokaust u Drugom svetskom ratu, a koji je večeras dodelio plakete zaslužnim građanima. Jevreji Srbije, bez obzira gde se nalaze, neće zaboraviti pruženu ruku spasa u borbi za opstanak jevrejskog naroda u najmračnijem periodu istorije, dodao je on. Ministar Vulin rekao je da povelja koja mu je uručena pripada Srbiji i njenim građanima, odnosno kako je kazao, onima koji su na istom prostoru delili tugu i radost i učestvovali u pobedi dobra nad zlom. Pobeda dobrog nad zlim postoji zato što postoje Izrael i Srbija i svi slobodni narodi na ovom svetu, rekao je Vulin. On je zahvalio predstavnicima jevrejskog naroda na snazi kojom, kako je kazao, pokazuju da zlo ipak nije pobedilo. Vulin se osvrnuo i na migrantsku krizu i dodao da u ovom trenutku u Preševu izraelski lekari pomažu onima koji su u nevolji. "Nema boljeg primera da zlo nije pobedilo", kazao je Vulin. Ambasador Izraela u Srbiji Jozef Levi rekao je da solidarnost dva naroda predstavlja priču o odgovornosti i sećanjima. "Sećamo se teških dana i hvala što srpska nacija nije zaboravila naš narod i što ste nam pomogli. Naše prijateljstvo je večno", rekao je Levi. Zahvalnica je dodeljena i predsedniku Fonda B92 Veran Matiću koji je rekao da se nada da će se ove godine ispuniti ono o čemu razmišlja veoma dugo, odnosno da će Beograd dobiti Memorijalni centar "Staro sajmište" i Muzej holokausta. U Beogradu će sutra biti održan Gala koncert povodom obeležavanja Međunarodnog dana holokausta kao poklon Josefa Žambokija građanima Srbije.