SRBIJA

DAČIĆ: SKRNAVLjENjE CRKVE DOKAZ DA KOSOVO NIJE ZA UNESKO

BEOGRAD, 11. januar 2016. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je skrnavljenje hrama Hrista spasa u Prištini, u prisustvu kosovske policije u vreme Božića, još jedan žalostan dokaz da je Srbija bila u pravu kada se protivila ulasku Kosova u Unesko. Albanci na Kosovu ne samo da nisu u stanju da zaštite srpsko kulturno i versko nasleđe, već ga sistematski uništavaju bez ikakvih sankcija za počinioce, naveo je Dačić, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova. To nije samo nespojivo sa principima Uneska, već zaslužuje osudu svih međunarodnih faktora, dodao je. Kosovo je jedino mesto u Evropi gde je i danas moguće rušenje, paljenje i skrnavljenje hrišćanskih hramova bez ijedne reči protiv i bez kazne, rekao je Dačić. "Naprotiv, većina evropskih država ih je nagradila glasajući za njihov prijem u Unesko. Ćutanje međunarodne zajednice očigledno u slučaju Kosova znači odobravanje", zaključio je Dačić.

NIKOLIĆ: SRBIJA NEĆE TRAŽITI USTUPKE

BEOGRAD, 11. januar 2016. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić istakao je danas u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Rogozinom da Srbija neće tražiti ustupke od Rusije, iako sa pravom može mnogo toga od nje da očekuje, kao što takođe, neće ratovati sa Hrvatskom ili NATO. Potpredsednik ruske vlade Rogozin je naglasio da će nalog predsednika Putina da detaljno ispita i predloži šta je Srbiji potrebno, ispuniti u najkraćem mogućem roku. Nikolić je izrazio čuđenje povodom hrvatskih pregovora sa Norveškom o nabavci raketnog sistema NASAMS za potrebe svojih oružanih snaga, s obzirom na to da neće biti oružanog sukoba u regionu. "Mi sigurno nećemo ratovati protiv Hrvatske, a pogotovo bi bio besmislen rat Srbije protiv NATO. Srbija neće uložiti ogroman novac na rakete kojima bismo gađali Hrvatsku", rekao je predsednik i dodao da je Srbija zahvalna Rusiji što brine o njenoj bezbednosti. Predsednik Srbije je, kako je saopšteno sa Andrićevog venca, u razgovoru sa Rogozinom istakao da su izvanredna politička i ekonomska saradnja doprinele unapređenju vojno-tehničke. Osvrnuvši se na situaciju na Kosovu i Metohiji i evrointegracije, predsednik Nikolić je rekao da je Srbija posvećena dijalogu, ali da Priština sa jedne strane razgovara, a sa druge radi na sprovođenju nezavisnosti. Prištinsko rukovodstvo intenzivno radi na promociji nezavisnosti i koristi pri tome različite metode, naveo je Nikolić. Neke od njih su, dodao je, nemiri na unutrašnjem planu, a ulazak u međunarodne organizacije na spoljnom. "Reč je o veoma lukavoj igri, na koju moramo biti spremni. To podrazumeva unapred pripremljen plan i postupanje po tom planu. Ja se zalažem takođe da prvo vidimo šta nas to očekuje u poglavlju 35 i kako će izgledati "obavezujući" sporazum sa Prištinom", rekao je Nikolić. "Bolje da se odmah zna na čemu smo, nego da se godinama otvaraju poglavlja, da bi na kraju sačekalo nešto što ne možemo da prihvatimo" konstatovao je predsednik Nikolić. On je preneo poruku predsednika Rusije da visoko ceni rezultat posete predsednika Nikolića Rusiji, konstatujući da su odnosi iskreni i bratski. "Mi moramo učiniti dodatni napor da se značajno unaprede vojno tehnički i ekonomski odnosi", rekao je potpredsednik ruske vlade. Rogozin je informisao predsednika Nikolića o stanju u ruskoj vojsci i pružio uveravanja da se 1999. godina, kada Rusija nije bila u stanju da pomogne Srbiji, nikada neće ponoviti. "Mi pažljivo pratimo situaciju u regionu. Sada se osećamo mnogo sigurnije nego pre, a to je zato što nam je porasla vojna moć. Mislim da je i Srbiji potrebna vojna snaga", zaključio je Rogozin. Što se tiče Kosova, pravda i Rusija su na strani Srbije, rekao je potpredsednik ruske vlade i dodao je potrebno naoružati se strpljenjem i ne priznavati nezavisnost, što ni Rusija nikada neće uraditi. Predsednik Nikolić je zatražio od Rogozina, navodi se u saopštenju, da prenese predsedniku Putinu zahvalnost zbog podrške u Savetu Bezbednosti, kada se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici i podršci da se ne dozvoli prijem Kosova u Unesko. Istovremeno je zatražio od Rogozina da pomogne srpskim privrednicima da plasiraju proizvode na rusko tržište i da pozove investitore da ulože u Srbiju. Rogozin, koji boravi u višednevnoj poseti Srbiji, posetio je Specijalnu brigadu u Pančevu kao i Vojni muzej na Kalemegdanu, zaključuje se u saopštenju.

NIKOLIĆ ZAHVALIO ODLAZEĆEM AMBASADORU POLjSKE

BEOGRAD, 12. januar 2016. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zahvalio je danas odlazećem ambasadoru Poljske Aleksanderu Hećku na naporima koje je uložio da se unaprede bilateralni odnosi dve države i poželeo uspeh njegovoj zemlji u svim segmentima, navodi se u saopštenju iz Kabineta predsednika Republike. "Poljska treba da ima zasluženo mesto u Evropskoj uniji, a da pri tome gradi dobre odnose sa Rusijom. To isto važi i za Srbiju", naveo je Nikolić. Dodaje se da je predsednik Srbije istakao prijateljski gest Poljske, koja je iako je priznala Kosovo, bila uzdržana prilikom glasanja za ulazak Kosova u UNESKO. "Na taj način Poljska je pokazala da ne pristaje na politizaciju tog pitanja i ponela se kao prava hrišćanska zemlja", naveo je Nikolić. Ambasador Poljske je zahvalio predsedniku na podršci prilikom njegovog boravka u Srbiji i istakao da postoji značajan prostor za unapređenje saradnje, posebno u oblasti prehrambene industrije i turizma. Hećko je rekao da će se truditi da ukazuje na prednosti i potencijale Srbije i u budućnosti.

PUTIN: PRAVO KRIMA KAO I KOSOVA

BERLIN, 11. januar 2016. (Fonet) - Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je u intervjuu za nemački Bild da se međunarodno pravo ne može menjati od slučaja do slučaja kako se kome svidi i upitao zbog čega građani Krima ne bi mogli imati pravo na samoopredeljenje ako se ono daje stanovnicima Kosova. Naravno, da svako treba da poštuje međunarodno pravo. Tako treba da bude i u slučaju Krima, smatra Putin koji je ukazao da je "nacionalistički državni udar" u Kijevu u februaru 2014. veoma uplašio 2,3 miliona Rusa na Krimu. Prema Povelji Ujedinjenih nacija, svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. Uzmite za primer Kosovo. Svojevremeno su tela Ujedinjenih nacija odlučila da Kosovo treba da bude nezavisno od Srbije i da interesi srpske centralne vlade moraju tome da budu podređeni. Vi to možete da pročitate u svim zapisnicima, uključujući one na nemačkom, naglasio je Putin. Na konstataciju da je tadašnja srpska vlada pokrenula rat protiv kosovskih Albanaca i da su hiljade ljudi proterane, Putin je odgovorio da je činjenica da je vođen dugačak rat u kome su Srbija i njen glavni grad, Beograd, bombardovani i napadani raketama. To je bila vojna intervencija zapada i NATO protiv Jugoslavije. I sada vas pitam: ako građani Kosova imaju pravo na samoopredeljenje, zašto građani Krima nemaju to pravo? Ja bih rekao da svako treba da poštuje univerzalno međunarodno pravo, a ne da ga menja kako mu se svidi, smatra Putin.

MARKOVIĆ: MEDjU NASTRADALIMA NEMA DRŽAVLjANA SRBIJE

ISTANBUL, 12. januar 2016. (Tanjug) - Među nastradalima u terorističkom napadu u centru Istanbula nema državljana Srbije, izjavio je generalni konzul Srbije u Istanbulu Zoran Marković. "Konzulat je u komunikaciji sa nadležnim službama u Istanbulu i ako bude bilo kakvih novih informacija o našim državljanima, mi ćemo o tome odmah obavestiti naše ministarstvo", rekao je Marković za Radio Beograd. On je dodao i da se napad dogodio jutros oko 10.20h, kad se bombaš samoubica razneo u blizini grupe turista. Najmanje deset osoba je ubijeno, a najmanje 15 je ranjeno rano jutros u eksploziji bombe u centru Istanbula, saopštila je Kancelarija gradonačelnika tog grada. Eksplozija se dogodila na centralnom trgu Sultanahmet, turističkoj atrakciji Istanbula, u blizini Teodosijevog obeliska.