22. MINISTARSKI SAVET OEBS-A

DAČIĆ: VAŽAN RAD OEBS NA PROMOCIJI REGIONALNE SARADNjE

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Rad Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u terenskim operacijama i unapređenju regionalne saradnje je važan za održavanje stabilnosti u regionu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Srbije i predsedavajući OEBS Ivica Dačić. Kako je saopštilo Odeljenje za saradnju sa medijima OEBS-a, Dačić je na marginama 22. Ministarskog sastanka OEBS u Beogradu, obraćajući se šefovima šest OEBS-ovih terenskih operacija na Zapadnom Balkanu, rekao da je unapređivanje saradnje u regionu bilo ključni prioritet srpskog predsedavanja OEBS ove godine. Kako je naveo Dačić, on je izrazio nadu da će napredak u tom pogledu biti nastavljen, posebno o pitanjima poput migracije i borbe protiv terorizma. Konstatujući da su aktuelni izazovi sa kojima se suočava region suviše kompleksni da bi bilo koja zemlja ili organizacija mogla sama da ih prevaziđe, Dačić je rekao da OEBS treba da nastavi da blisko sarađuje sa drugim akterima u cilju pronalaženja efikasnog odgovora na pitanja, kako nova tako i stara. On je pozdravio napredak i postignuća u brojnim projektima koje su zajednički sproveli šefovi terenskih operacija u regionu, između ostalog, u oblasti stanovanja, održivog povratka i reintegracije raseljenih lica, promovisanjem dijaloga među istaknutim ženama širom zapadnog Balkana, upravljnja vodama i migracijama.

DAČIĆ: NEOPHODNA OBNOVA POVERENjA I SARADNjE

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Predsedavajući OEBS-a i šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je danas da su ključni zadaci te organizacije deeskalacija situacije oko Ukrajine, zajednički odgovor na druge transnacionalne pretnje po bezbednost i obnova poverenja i saradnje. "Predsedavanje Srbije OEBS-om ima za cilj postizanje konsenzusa po suštinskim pitanjima za bezbednost u regionu. Uveren sam da ćemo uz političku volju uspeti da vodimo otvoren i konstruktivan dijalog o svemu. U ovom trenutku najvažnija tema za OEBS je deeskalacija situacije oko Ukrajine", rekao je Dačić obraćajući se učesnicima 22. Ministarskog saveta OEBS-a. On je sumirao situaciju u toj zemlji od ternutka kada je Srbija stupila na mesto predsedavajućeg, kada je konflikt trajao i postojao veliki broj žrtava. Dačić je posebno istakao značaj sporazuma iz Minska i ulogu koju ima posmatračka misija, čiji je mandat produžen i u narednih godinu dana. Prema njegovim rečima, napori posmatračke grupe usmereni su na uspostavljanje mira i stabilnosti u Ukrajini. Trenutno, kazao je, prekid vatre se održava i u toku je povlačenje teškog naoružanja. Predsedavajući je rekao da trilaterana kontkat grupa za Ukrajinu obezbeđuje najbolji mehanizam za dijalog svih zainteresovanih strana. Ta grupa je pokazala neprestana prilagođavanja novinama i imala je podršku svih zemalja OEBS-a. "Naša rešenost da doprinesemo rešavanju krize u i oko Ukrajine, koja je zaoštrila već postojeće podele među nama, značajno će odrediti koliko smo sposobni da oživimo atmosferu povoljnu za zajednički rad na ostvarenju zajedničke vizije slobodne, demokratske, zajedničke i nedeljive bezbednosne zajednice regiona OEBS," rekao je on. Prema njegovim rečima, na teritoriji koje pokrivaju zemlje OEBS-a postoje i drugi zamrznuti konflikti koji predstavjlaju pretnju po zajedničku bezbednost i stoga je Dačić pozvao na revitalizaciju pregovaračkih formata kako bi se ti konflikti rešili. "Postoje i druge transnacionalne pretnje po bezbednost zemalja članice OEBS-a, a to su terorizam, organizovani kriminal, klimatske promene i aktuelna migrantska kriza. Neophodan je hitan, odlučan i koordinisan odgovor svih zemalja", rekao je Dačić. Posebno je istakao značaj obnavljanja poverenja među zemljama OEBS-a i značaj dijaloga kompromisa mirnog rešavanja konflikata, solidarnosti i saradnje. "Obnova konsenzusa o zajedničkoj bezbednosti je kjučna stvar. Nadam se da će nas skup u Beogradu odvesti korak dalje u obnovi poverenja. Optimista sam da ćemo uspeti u tome", zaključio je Dačić. Srbija će kao član Trojke 2016, kao i nakon toga, i dalje biti aktivan partner u ovom nastojanju, jer čvrsto veruje da OEBS može da obezbedi ključan doprinos konsolidaciji bezbednosti i ponovnoj izgradnji poverenja na evroatlantskom i evro-azijskom prostoru, dodao je on.

DAČIĆ: DA MINISTARSKI SAVET DONESE ODLUKU O MIGRANTIMA

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova i predsedavajući OEBS-a Ivica Dačić poručio je danas da je tokom predsedavanja Srbije ovom organizacjom pitanje migracija preraslo u migrantsku krizu koja je počela da pogađa veliki broj država učesnica kao i Organizaciju u celini, te da se očekuje da Ministarski savet usvoji odluku o tom pitanju. U govoru na sastanku proširenog Biroa Parlamentarne skupštine OEBS-a, Dačić je rekao da će tema migranta verovatno biti u fokusu ministarske debate tokom naredna dva dana, što samo odslikava ozbiljnog i razmere problema. "Mnoge države učesnice OEBS-a, kao i Partneri za saradnju, nastoje da se izbore sa rastućim brojem izbeglica i migranata, koji sebe i svoje porodice izlažu visokim rizicima kako bi pobegli od sukoba i siromaštva i naselili se u Evropi. Budući da se region Zapadnog Balkana koristi kao jedna od glavnih ruta ovih kretanja, države učesnice OEBS-a koje se nalaze u ovom regionu suočene su sa ozbiljnim bezbednosnim implikacijama, kao i sa aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi i trgovinom ljudima", ukazao je Dačić. Podsetio je da je kao predsedavajući OEBS-u, naglasio u više prilika potrebu da se OEBS uključi na sveobuhvatan i sistematski način u pružanje odgovora na aktuelnu krizu, sarađujući sa drugim nadležnim međunarodnim organizacijama. "Ovo sam posebno istakao tokom ovogodišnjeg Implementacionog sastanka ODIHR-a u septembru u Varšavi, kao i na 66. zasedanju Izvršnog komiteta UNHCR u oktobru u Ženevi", podsetio je, takođe, Dačić. Istakao je da je predsedavanje Srbije organizovalo je zajednički sastanak sva tri komiteta OEBS-a, Bezbednosnog, Ekonomsko-ekološkog i Komiteta za ljudsku dimenziju, u Beču 6. oktobra, koji je bio u potpunosti posvećen pitanju migracija. Rezultati sastanka se mogu sumirati u tri sledeće važne tačke: prva je, kazao je Dačić, OEBS može da doprinese pružanju odgovora na pitanja migrantske krize zahvaljujući svom višedimenzionalnom pristupu, budući da kriza zadire u pitanja ekonomskih politika, transnacionalnih pretnji i ljudskih prava. Kao drugu tačku, Dačić je naveo da interakciju OEBS-a sa drugim relevantnim međunarodnim organizacijama treba da dovede do konkretne saradnje na terenu, uključujući i nevladin sektor. Najzad, treća tačka Zajedničkog sastanka bila je da države učesnice rasporede svoje eksperte za pitanja migracija u OEBS-ove operacije na terenu. "Neophodnost razmene informacija među državama učesnicama o pitanjima rada policije kakva su upravljanje granicama i borba protiv terorizma takođe je naglašena, kao i suštinska važnost punog poštovanja preuzetih obaveza u pogledu zaštite ljudskih prava, tolerancije i nediskriminacije prema migrantima i izbeglicama. U tom smislu bi ODIHR mogao da odigra vrednu ulogu", naveo je Dačić. Dodao da kao regionalna platforma, OEBS može da i kroz rad Parlamentarne skupštine ojača dijalog među zemljama porekla, tranzita i destinacije, uključujući Partnere za saradnju OEBS-a, a posebno Mediteranske partnere. "Imajući to u vidu, naše predsedavanje očekuje da će Ministarski savet usvojiti odluku o migracijama", rekao je Dačić.

DAČIĆ OSUDIO OBARANjE RUSKOG AVIONA

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Predsedavajući OEBS-a, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras da je za žaljenje što se borba protiv terorizma za sada ne odvija jedinstveno i osudio je obaranje ruskog aviona koji je bio u antiterorističkoj akciji. On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, koje je dočekao na beogradskom aerodromu, rekao da se ne sme dopuštati da oni koji govore da se bore protiv Islamske države jedni drugima nanose štetu, kao što je bilo u slučaju obaranja ruskog aviona koji je bio u antiterorističkoj akciji. Dačić je izrazio veliko zadovoljstvo što se Ministarski savet OEBS održava u Beogradu, podsetivši da je to najveći politički događaj u našoj zemlji od Samita nesvrstanih 1989. godine. Imajući u vidu broj ministara inostranih poslova koji je došao u našu zemlju, to je veliko priznanje za Srbiju, kazao je Dačić i dodao da će na sastanku učestvovati 44 šefova diplomatije. Posebno zadovoljstvo je izrazio što je "prijatelj i kolega" Lavrov doputovao i što će učestvovati u radu beogradskog skupa. On je naveo da su u Beograd doputovali ministri najznačajnijih zemalja, da će se oni susretati i bilateralno, te da se nada da će u tim razgovorima biti mogući i neki dogovori, kao i važne odluke. "Među važnim odlukama su, na primer, odluka o migracijama, o borbi protiv terorizma, slobodi medija, raznim drugim temama koje su na dnevnom redu", kazao je on. Dodao je da se nada da je Srbija uspela za vreme predsedavanja OEBS-u, u godini koja nije bila laka i koju je obeležio čitav niz konflikata, da doprinese smirivanju situacije u Ukrajini. Dačić je posebno pomenuo migrantsku krizu, terorističke akte širom Evrope, od Pariza, preko rušenja ruskog aviona, do Tunisa, Bejruta, navodeći da su to teme koje će svakako biti aktuelne tokom beogradskog skupa, a o kojima će, primetio je, Lavrov sigurno imati mnogo razgovora sa svojim kolegama. "Za razliku od nekih drugih ministara Lavrov nije prvi put u Srbiji, ali nam je uvek drag gost i prijatelj", dodao je Dačić.

NIKOLIĆ LAVROVU: VAŠA ULOGA NAJVEĆA IAKO TO MNOGI NE PRIZNAJU

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zahvalio je šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu na pomoći i podršci Rusije, ocenivši da bismo bez pomoći Rusije u nekoliko navrata imali mnogo problema i poželeo mu da u Beogradu razgovara s onima s kojima trenutno ne razgovara u dovoljnoj meri. "Želim vam uspeh na konferenciji u Beogradu i da razgovarate s onima s kojima trenutno ne razgovarate dovoljno, jer iz toga može da izađe samo nešto dobro", poručio je Nikolić u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Rusije, koji učestvuje na zasedanju Saveta ministara Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Nikolić je u ime, kako je rekao, naše male Srbije, zahvalio Ruskoj federaciji, a posebno predsedniku Vladimiru Putinu i na borbi protiv svetskog terorizma, izražavajući žaljenje zbog ruskih žrtava, ali i napominjući da je u toj borbi cilj veliki, a da je Srbija spremna da svakome ko se protivi tom zlu pruži svu moguću pomoć. Istovremeno s političkim, dodao je, Srbija razvija i ekonomske odnose s Rusijom, razvijaće ih još intenzivnije, jer time, kako je naveo, "želimo da pokažemo da smo protiv uvođenja sankcija, a da našim prijateljima u EU pokažemo da odbijajući da uvedemo sankcije Rusiji ne znači da smo protiv EU". On je poručio da očekuje još veći obim saradnje s Rusijom, te da će Srbija sve što se dogovori ispuniti, ali da nikad neće priznati Kosovo. "Ne treba da nas podržavate ako jednog dana to izneverimo, a isto tako nećemo uvoditi sankcije Rusiji, jer predugo smo mi trpeli sankcije da bismo ih nekome drugom uvodili", rekao je Nikolić i poručio: "Ovde je vaša uloga veoma velika, najveća, iako mnogi to neće da priznaju, utičite da ovo bude skup o evropskom miru i bezbednosti". Nikolić je Lavrovu rekao i da su teška vremena i da Rusija ima jednu od odlučujućih uloga danas u obezbeđivanju i sprovođenju svetskog mira, međutim, kako je dodao, tu ulogu Rusije mnogi vide "kao suprotstavljanje nekom drugom". "Vrlo se dobro sećam kada je predsednik Putin pozivao na zajedničku borbu protiv terorizma i pozivao da se ne pravi blokada NATO oko Ruske federacije, pošto treba ići još dalje u borbi protiv terorizma nego što su ruske granice... Ja sam i u pismu Putina zamolio da se pristupi razgovorima posebno između Rusije i Turske posebno, jer ste i vi uspostavili mnogo dobre odnose, a mi imamo prijateljstvo i sa jednima i drugima", rekao je Nikolić. Ocenio je da ruski avion oboren zbog greške nekoga u Turskoj, ali da je Rusija velika i da u svakom problemu može da nađe pravi izlaz. Poručuje i da dosadašnje borbe protiv Islamske države nisu bile odlučne, već selektivne i nisu uvek bile uperene više protiv terorista, nego često protiv zvanično izabranih predstavnika u zemlji. "Onaj koga narod izabere zaslužuje da državu vodi. Nikakvo nametanje narodu bez njegove slobodne volje ne može da bude sprovedeno", poručio je Nikolić. Predsednik Srbije se osvrnuo i na dijalog Beograda i Prištine, ocenivši da on često nije lak, "jer razgovaramo sa oholim i ljudima koji imaju podršku velikog dela zapadne civilizacije", ali da ceni što Srbija u tome ima podršku Rusije. "Mi ćemo nastaviti da razgovoramo, ništa sukobom nećemo postići", zaključio je predsednik Srbije.
Lavrov je zahvalio na iskrenoj solidarnosti koju je Srbija pokazala prema Rusiji u slučaju turskog obaranja ruskog aviona i zahvalio istovremeno na čvrstom stavu Srbije da se svi problemi mogu rešavati dijalogom i bez jednostranih nametanja. Lavrova, koji učestvuje na 22 ministarskoj konferenciji OEBS u Beogradu je primio predsednik Srbije kojem je ruski ministar zahvalio na ličnom i na učešću jednice Vojske Srbije na Paradi pobede 9. maja u Moskvi. Kako je rekao, i to je simbol zajedništva naših naroda i istovremeno ukazao na spremnost za jačanje i razvijanje saradnje u svim oblastima. "Iskreno vam zahvaljujemo na izraženoj solidarnosti sa Rusijom u vezi sa zločinačkim aktom kada je 24. novembra bio oboren avion koji je ispunjavao antiterorističku misiju", naveo je Lavrov. On se osvrnuo i na njegovu posetu Beogradu maja ove godine ali i na posetu premijera Srbije Aleksandra Vučića Moskvi krajem oktobra i na susrete s premijerom Dmitrijem Medvedevim i predsednikom Vladimirom Putinom, ističući da je tom prilikom poptisano mnogo sporazuma koji će biti na korist obe zemlje. Lavrov je ponovio i da je Putin tada uputio poziv Nikoliću da poseti Rusiju.

VUČIĆ: ZAHVALNI NA PODRŠCI SAD EVROPSKOM PUTU SRBIJE

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić je zahvalio američkom državnom sekretaru Džonu Keriju na podršci Sjedinjenih Država evropskom putu Srbije. U kraćem obraćanju pred početak sastanka, Vučić je istakao da je Srbija počastvovana što se ovako važan skup, kao što je ministarski sastanak OEBS-a, održava u Beogradu. "Zahvalni smo američkoj podršci Srbiji na evropskom putu i zahvalni smo na sve boljim bilateralnim odnosima koje gradimo", rekao je premijer. On je poručio da Srbija pokušava da očuva stabilnost, bezbednost i ekonomski napredak u zemlji, ali i u regionu. "Smatramo to jednim od najvažnijih uslova za razvoj svih zemalja ovog dela Evrope", rekao je premijer Vučić. Razgovori Vučića i Kerija su posle kraćih obraćanja nastavljeni iza zatvorenih vrata. Keri učestvuje na Ministarskom sastanku OEBS.

KERI: ČESTITKA VUČIĆU NA DEFINISANjU NOVE SRBIJE

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Američki državni sekretar Džon Keri izrazio je apsolutnu podšku Srbiji na njenom evropskom putu i čestitao premijeru Aleksandru Vučiću na načinu na koji vodi Srbiju ka tom cilju. "Čestitam vam, jer Vi vodite Srbiju na veoma važnom putu u definisanju nove Srbije i na evropskom putu", rekao je sinoć Keri na početku sastanka sa srpskim premijerom u vili "Bokeljka". "Krećete se što je brže moguće ka EU, što mi potpuno podržavamo, a što će biti dobro i za ekonomiju zemlje, građane i za ostvarivanje prosperiteta", nastavio je američki državni sekretar. On je podsetio da je sa Vučićem nedavno u Vašingtonu razgovarao o svojoj poseti Srbiji. "Razgovarali smo", precizirao je Keri, i "o izborima koje Srbija čini da bi unapredila ekonomsku sliku i privukla strane direktne investicije i približila se svetskoj ekonomiji", u čemu, kako je rekao, učešće može da uzme i srpski narod, koji je i talentovan i vredan. Keri je dodao da će sa Vučićem razgovarati o načinima kako da dve zemlje sarađuju, kao partneri. On je izrazio poštovanje za inicijativu premijera Vučića za dijalog sa Prištinom: "Izražavam poštovanje premijeru za inicijativu da uđe u dijalog sa kosovskom vladom, da ostavi prošlost u prošlosti i da proba da nađe budućnost, koja će biti bolja, lepša i prosperitertnija za sve ljude koji tamo žive", rekao je Keri. On je rekao da SAD dele interes sa svim zemljama regiona kad je reč o zajedničkom odgovoru na izazov nasilnog ekstemizma koji pogađa Evropu, Bliski Istok i druge delove sveta. "Imamo obavezu i odgovornost da radimo na suprotstavljanju toj pošasti, da nađemo načina da sarađujemo i da se borimo za stabilnost i za mirnu demokratsku budućnost regiona", poručio je Keri. "Veoma sam srećan što sam ovde. Radujem se našim razgovorima o bilateralnim odnosima", rekao je američki državni sekretar i dodao da se u Beogradu oseća kao kod kuće.

VUČIĆ I LAJČAK: POLITIČKI ODNOSI DVE ZEMLjE VEOMA DOBRI

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak ocenili su da su politički odnosi dve zemlje veoma dobri, ali da postoji interes za produbljivanje svih vidova bilateralne saradnje, posebno ekonomske. Vučić je zahvalio Lajčaku na kontinuiranoj i aktivnoj podršci evropskim integracijama Srbije i na principijelnom stavu Slovačke o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kao i na podršci u Unesku, prilikom glasanja o prijemu Kosova u tu organizaciju. Potpredsednik slovačke vlade izrazio je podršku politici stabilnosti i naporima koje Srbija ulaže kako bi se ta stabilnost održala. Premijer Vučić izrazio je zabrinutost zbog situacije u regionu i naglasio da će Srbija učiniti sve kako bi očuvala stabilnost. Lajčak je danas doputovao u Beograd kako bi učestvovao na 22. Ministarskom sastanku OEBS.

VUČIĆ: OČEKUJEMO PODRŠKU SE U OČUVANjU STABILNOSTI U REGIONU

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije izjavio je da Srbija očekuje značajnu podršku do Saveta Evrope kada je reč o očuvanju regionalne stabilnosti, kao i kada je reč o dobijanju novih znanja u stvaranju nezavisnog pravosuđa. Vučić je, posle bilateralnog susreta sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjornom Jaglandom, novinarima rekao da je na sastanku bilo reči o situaciji u regionu, o ekonomskim refromama u Srbiji, ali i dijalogu sa Prištinom, u vezi s čim je rekao da veruje da će u narednom periodu ti odnosi moći još konkretnije i brže da se razviju. "Ponoviću ono što sam jutros rekao, a to je da mi u Srbiji nemamo strah od našeg teškog rada i teških ekonomskih reformi. Na dobrom smo putu i preokrenuli smo stvari iz recesije. Imamo izuzetno pozitivan ekonomski rast i ulazimo u fazu dinamičnog rasta. U 2016. taj rast će biti veći od dva odsto, a u 2017. veći od tri odsto", rekao je Vučić. Premijer je istakao da mu je bilo veliko zadovoljstvo i čast što je danas razgovarao sa Jaglandom, jer je Savet Evrope mesto gde je Srbija uvek mogla da izrazi svoje ideje i stavove i gde je uvek dobijala pomoć i podršku."Iskreno prijateljstvo koje osećamo prema Jaglandu došlo je do izražaja posebno zbog činjenice jer je to jedan od ljudio koji odlično razumeju probleme na Balkanu s kojima se suočavamo i koji je uvek imao razumevanja za Srbiju, koji je uvek reagovao kada je trebalo da se zaštite i principi vladavine prava, ali i da bude na strani ozbiljnog i odgovornog ponašanja", zaključio je Vučić.

JAGLAND: SRBIJA NA DOBROM PUTU

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Generalni sekretar Saveta Evrope izjavio je da Srbija dobro napreduje na putu reformi i približavanja Evropskoj uniji uz liderstvo premijera i šefa diplomatije koji ulažu izuzetne napore za pomirenje u regionu. "Reforme u oblasti ekonomije daju rezultate u obliku ekonomskog napretka što je to za svakoga najvažnija stvar," rekao je Jagland na zajedničkoj konferenciji za novinare posle susreta sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Zbog svega toga, Srbija ima stabilizujuću ulogu u regionu, dodao je Jagland, čestitajući istovremeno Vučiću na izuzetnom predsedavanju Srbije OEBS-u i dobroj saradnji te organizacije i Saveta Evrope. On je posebno istako značaj saradnje na planu pravosuđa. "Nezavisno i nekorupmiprano pravosuđe osnov su napretka u svakom društvu. Ako toga nema, teško je ići napred, uključujući i reforme u ekonomiji," rekao je Jagland dodavši da je od zajedničkog interesa za Srbiju i SE da se poboljša situacija kada je reč o kaznenom sistemu, odnosno zatvorima. Jagland je ocenio da je Srbija stabilan i čvrst član SE koji daje važan doprinos na pan-Evropskom nivou. On se osvrnuo i na izbegličku krizu dodajući da se Srbija i druge zemlje suočavaju sa velikim izazovima. Kako je rekao, Savet Evrope po tom pitanju može da pomogne na finansijskom nivou, ali je takođe istakao i značaj poštovanja standarda. "Važni su i standardi a Srbija daje sve od sebe da ih ispoštuje," poručio je Jagland dovši da je SE obezbedio 2.2 miliona evra za smeštaj izbeglica. On se zahvalio Vučiću na dobrodošlici i izrazio zadovoljstvo što prisustvuje sastanku OEBS-a u Beogradu. "Kao Norvežanin imam bliska osećanja prema srpskom narodu koja sežu u prošlost," rekao je Jagland. Poželevši premijeru Srbije sve najbolje, on je zaključio: "Srbija je zaista na dobrom putu".

VUČIĆ NA MARGINAMA OEBS SA VISOKOM PREDSTAVNICOM EU

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini na marginama dvodnevnog Ministarskog saveta OEBS koji je u toku. Do susreta Vučića i Mogerinijeve dolazi nakon što je Evropska komisija objavila Izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU i nakon zelenog svetla Odbora za evropske poslove nemačkog Bundstaga za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja do kraja godine. Visoka predstavnica EU Federika Mogerini rekla je danas da Srbija može da očekuje da 14. decembra budu otvorena dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU - poglavlja 32 i 35. "Kada sam pre nekoliko meseci bila ovde rekla sam da je otvaranje poglavlja nešto što moramo da učinimo do kraja godine i to sada možemo da štikliramo kao urađeni zadatak. Sledi intenzivnija saradnja, to je važno i za srpski narod ali i za Evropsku uniju" rekla je Mogerini na zajedničkoj konferenciji za novinare posle bilaterlanog sastanka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ona se osvrnula i na sve što je postignuto u dijalogu Beograda i Prištine u proteklih godinu dana. "Možete na mene lično ali i na Evropsku uniju da računate da ćemo garantovati obema stranama implementaciju sporazuma i nastavak dijaloga," rekla je Mogerini, koja u Beogradu učestvuje na Ministarskom sastanku OEBS-a. Kako je rekla, Srbija u Evropskoj uniji ima partnera za sigurnost, bezbednost i prosperitet celog regiona. "To nije samo u interesu Srbije i regiona već i EU", naglasila je ona. Saradnja regiona i EU vidi se, kako je rekla, i na svakodnevnom nivou, i po pitanju izbeglica i borbe protiv terorizma i radikalizacije. "Tu nema granica, potrebni smo jedni drugima i moramo da sarađujemo," rekla je Mogerini. Ona je takođe visoko ocenila i ulogu Srbije u regionu, istakavši da ona nije bila samo simbolična već da su načinjeni konkretni koraci i da je pokazan evropski duh u najboljem svetlu. Komentarišući predsedavanje Srbije OEBS-u, ona je ocenila da je Srbija odradila sjajan posao. "Glavna poruka OEBS-a jeste saradnja, to je osnov naše bezbednosti, zajedničkog rada u regionu," rekla je Mogerini.

VUČIĆ: GLEDAMO U BUDUĆNOST, OSTAVLjAMO PROŠLOST ZA SOBOM

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u uvodnom obraćanju na 22. Ministarskom savetu OEBS u Beogradu da Srbija ostavlja prošlost za sobom, gde joj je i mesto, i gleda u budućnost. "Imamo istoriju koja nas je više učila ratu, nego miru i više ubijanju, nego življenju. Dosta nam je toga. Srbija uči da živi", poručio je Vučić. Vučić je istakao i da nema boljeg mesta za razgovor o saradnji i bezbednosti nego u Beogradu, oko kojeg je, kako je podsetio, vođeno stotinak ratova i koji je vise puta bio rušen i ponovo građen. Vučić je apelovao na Ministarski savet OEBS-a da na beogradskoj konferenciji donesu zajedničke zaključke i preporuke za rešavanje problema migranata. "Za ovaj problem moramo da imamo zajedničku politiku", poručio je Vučić. Migrantska kriza, istakao je, pokazala je sve slabosti unutrašnje organizacije država i sistema, međunarodnih organizacija, ali nas je i podsetila da nema saradnje i podrške bez policijske i bezbednosne saradnje. "Prisutan je i strah od pojave stranih terorističkih boraca, koji se pridružili ratu u Siriji i Iraku i taj strah raste, a raste i ksenofobija", upozorio je srpski premijer, apelujući na potrebu da se izbeglički problemi reše. "Stotine hiljada migranata su prošle, a svakako najveći broj njih je prošao kroz Srbiju, mi smo ih primali iz dva pravca...", podsetio je Vučić i dodao da velika većina njih želi samo jedno - da im se vrati pravo na budućnost. Spremni smo, istakao je premijer, da nastavimo da učestvujemo u međunarodnim naporima za rešenje migrantske krize, iako sva slava, ali i svi problemi leže na onima koji ih udomljavaju, a to su pre svega Nemačka, Švedska, Holandija...
Vučić je izjavio da terorizam predstavlja najozbiljniju pretnju ne samo bezbednosti, već i vrednostima za koje se zalažemo, da pogađa sve zemlje pođednako i da je stoga potreban i univerzalan odgovor na to zlo. Premijer je naveo da ponovo jačaju terorističke akitivnosti i da je potrebno da se ta pretnja najozbiljnije shvati. "Potrebno je da budemo jedinstveni ne samo u osudi, već i u borbi protiv terorizma", podvukao je Vucić i dodao da su jednako vredni životi izgubljeni i u Parizu i u Bejrutu i u avionu iznad Sinaja. Premijer je još jednom pozvao na jedinstven odgovor. Kako je rekao, OEBS može da odigra značajnu ulogu u prevenciji terorizma i u tom smislu je rekao da su za svaku pohvalu napori i rad na edukaciji kao prevenciji terorizma. Evropa i prostor OEBS-a nalaze se pred problemima, među kojima je i globalna ekonomska kriza, istakao je Vučić i podvukao da i pored toga treba učiniti sve da se zaštite principi na kojima OEBS počiva i zbog kojih je i formiran. "Moramo da potvrdimo te principe koji su uzdrmani", naveo je Vučić i dodao da je neophodno podražavati dijalog, povratiti izgubljeno poverenje i koncept na kojem je počivala organizacija.
Vučić je rekao da je Srbija, paralelno sa predsedavanjem OEBS-u, učinila velike napore na putu približavanja Evropskoj uniji, te zahvalio na podršci svim članicama na tom putu. "Uspeli smo da redefinišemo državu i da unapredimo ekonomski sistem, da ga reformišemo, i za to smo dobili priznanja svih relevantnih međunarodnih institucija", naveo je Vučić. On je predočio da je za godinu dana fiskalni deficit smanjen na nivo ispod Mastrihta, da je Srbija iz dugogodišnje recesije ušla u dinamičan razvoj, a sa zadovoljstvom je obavestio učesnike konferencije da će Srbija 14. decembra zvanično otvoriti prva pregovarčka poglavlja sa Evropskom unijom. Za vladu u Beogradu, dodao je, odnosi u regionu su među prioritetima, jer je to jedini način rešavanja nagomilanih problema. "Balkan je bure baruta i jedna iskra može da zapali svet", primetio je Vučić i dodao da se lično pribojava urušavanje balkanske stabilnosti, mada je uveren, istovremeno, da će Srbija ostati stabilna i čvrsta. Dovoljno je, kako je objasnio, samo nekoliko kriznih situacija u Makedoniji, Prištini, Crnoj Gori pa da sve plane. Srbija će, rekao je, sa svojim "usijanim glavama" umeti da se izbori. Nestabilnost na KiM, pomenuo je, ugrožava briselski dijalog, ali, Srbija će, potvrdio je, nastaviti da ga vodi, jer je to jedini način da obezbedimo sigurnost, svoju i Albanaca na KiM. "Srbija bira život i napredak, a ne sukobe", poručio je premijer i ponovio da Srbija i region jesu deo Evrope i da naša zemlja nastavlja svoj evropski put, u čemu je zahvalna na pomoći američkim kolegama, a istovremeno čuva tradicionalno prijateljstvo s Rusijom. Premijer je izrazio nadu da će na konferenciji u Beogradu biti donete odluke i preporuke važne kao odgovor na izazove i pretnje i da će biti osnažena saradnja na nivou zemalja OEBS. Vučić je zahvalio na saradnji i podršci tokom ove godine predsedavanja i poželeo učesnicima produktivan rad i prijatan boravak u Beogradu. "Dobro došli u zemlju ponosnih i dobrih ljudi, dobro došli u Srbiju", poručio je učesnicima Ministarskog saveta premijer Vučić.

GOJKOVIĆ: DIJALOG POTREBNIJI NEGO IKADA

BEOGRAD 02. decembar 2015. (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković istakla je danas na sednici Biroa Parlamentarne skupštine OEBS-a, uoči Ministarskog saveta te organizacije, da je u vremenu zamrznutih konflikata, problema migracija i ostalih izazova, dijalog potrebniji nego ikada. Obraćajući se na sednici Biroa u Kombank areni Gojković je podsetila da je pre 25 godina uspostavljena parlamentarna dimenzija OEBS-a i poručila da parlamenti, kao čuvari demokratije i institucije zasnovane na dijalogu, imaju izuzetno značajnu ulogu i odgovornost u tom procesu i održavanju vrednosti OEBS-a, navodi se u saopštenju Skupštine Srbije. Parlamentarci su, kako je naglasila, više nego ikada svesni odgovornosti koju sa sobom nosi parlamentarna diplomatija, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom planu. Gojković je navela da tema migrantske odnosno izbegličke krize, koja je razmatrana na Birou, svedoči o aktuelnosti rada PS OEBS i spremnosti da se uhvati u koštac sa najtežim pitanjima. Predsednica Narodne skupštine konstatovala je da se Srbija, u okviru raspoloživih kapaciteta, uspešno suočava sa velikim brojem migranata koji prelaze preko njene teritorije, uz očuvanje bezbednosti i poštovanje zagarantovanih osnovnih ljudskih prava. Gojković je na sednici Biroa, kojoj su prisustvovali ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik Parlamentarne skupštine OEBS Ilka Kanerva, istakla da je za našu zemlju predsedavanje OEBS-om izuzetna čast kojom je međunarodna zajednica dala visoko priznanje Srbiji kao demokratskoj zemlji koja neguje i dosledno sledi vrednosti i tekovine ove organizacije. Prema njenim rečima, predsedavanje OEBS-om predstavljalo je i dodatnu odgovornost i podsticaj za Srbiju, koja je posvećena miru, očuvanju bezbednosti, kao i jačanju ljudskih prava i sloboda. U radu Biroa PS OEBS-a, u ime Skupštine Srbije, učestvuju i šefica delegacije republičkog parlamenta u PS OEBS Dijana Vukomanović i narodna poslanica Gordana Čomić.

LAVROV: POTREBNO JEDINSTVO U BORBI PROTIV TERORIZMA

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) – Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov zatražio je danas u Beogardu jedinstvo u borbi protiv terorizma, kao što je to bio slučaj tokom Drugog svetskog rata protiv nacista, te ocenio da je bombardovanje SRJ bilo otvaranje Pandorine kutije, a posledice koje se osećaju i danas ne doprinose rešavanju krize u Ukrajini. On je, na plenarnoj sednici Ministarskog saveta OEBS, podsetio da je predsednik Vladimir Putin na Generalnoj skupštini UN kazao da moramo da uključimo zemlje Bliskog istoka u poražavanje Islamske države i drzgih paravojnih grupacija. „To je danas glavni prioritet i sve ostalo mora biti podređeno tome. To je kao i nekadašnja borba protiv nacista. Nećemo dozvoliti da teroristi imaju koristi od nelegalne trgovine raznim stvarima, ali ne možemo biti uspešni ako nam drugi podmeću klipove pod noge, kao što nam se desilo u vazdušnom napadu na Siriju", naglasio je on. Lavrov je kazao da borci protiv terorizma moraju biti apsolutno sigurni da imaju bezbednu bazu. Na 40-toj godišnjici Helsinškog akta, postoji istorisjka situacija u kojoj je neophodno prikazati partnerstvo između različitih regiona, smatra šef ruske diplomatije. „Nažalost ima puno stvari koje su vrlo slične događajima pre prošlog rata. U sutiaciji u kojoj se države nalaze sagledavaju se kratkoročne koristi pre nego što su spremne da se suoče sa izazovima i uključe u partnerstva", kritikovao je Lavrov. On je podvukao da moderna Evropa ne može sebi priuštiti konflikte u situaciji radikalne međusobne zavisnosti, u kojoj je okružena uticajem krize koja nas okružuje. „Svesni smo da postoje uticaji na različite zemlje. Varvarski napadi u Parizu, dešavanja u Kabulu i Bagdadu jasno daju na znanje da rastu terorističke pretnje. To je veliki izazov i pretnja za celokupnu ljudsku civilizaciju i pokušavamo da se s tim uhvatimo u koštac", naglasio je Lavrov. Što se situacije u Siriji tiče, on je kazao da se očekuje ozbiljno delovanje u pravcu uništenja terorističkih grupa. „Ne možemo teroriste deliti na dobre i loše momke", naveo je on dodajući da se među mladima širi razočarenje zbog tehnokratskih ispada, koje je prisutno u islamskim i drugim zemljama. „Želimo da demaskiramo terorizam bez obzira kojoj veri se priklanja", naglasio je Lavrov ukazujući da treba voditi računa i o mogućim informativnim ratovima koji se vode u ime vere. On je najavio da će iduće godine OEBS, koji je preduzeo aktivnosti u borbu protiv međunarodnih pretnji, organizovati konferenciju za borbu protiv terorizma. U svom obraćanju Lavrov se osvrnuo i na migracionu krizu rekavši da je potrebno tešnje sarađivati sa partnerima mediteranskog regiona. „Bombardovanje NATO protiv SRJ 1999. bilo je otvaranje Pandorine kutije koja se prelila i na rešavanje pitanja Kosova. Uprkos svim vrednostima koje OEBS zastupa mislim da je bezbednost slabo vidljiva. Kao rezultat toga pojavljuju se brojne kontradiktornosti, a to ne doprinosi rešavanju problema u Ukrajini", istakao je. Lavrov je kazao da Rusija pokušava da uključi sve apskete u potrazi za solucijom i da ne želi da uključi vojnu retoriku koja bi dalje podstakla sukobe. On je pozvao međunarodnu zajednicu da, u vezi Ukrajine i primene sporazuma iz Minska, treba da preduzme napore i uključi se u borbu protiv zala, kako bi se sprečile nove žrtve kao nekada u vreme nacizma. Takođe je ocenio da treba stremiti daljem razvoju OEBS-a, rekavši da Rusija neće da se nameću jednostrana gledišta, i da je potreban solidan pravni odnos, kao i mogućnost fiansniranja dopunskih projekata van budzeta. „Nadzor na terenu, jačanje odnosa prema medijima, zaštita manjina i iskorenjivanje koncepta apatrida", ključne su tačke koje je naveo. „Što se tiče skorijih skandala koji su se povezali sa određenim izjavama vezano za region Krima to treba u svakom slučaju prevazići i ne treba tome pridati toliku pažnju", poručio je Lavrov. On je, na početku govora, izazio saučešće SAD i američkom kolegi Džonu Keriju na tragediji koja se dogodila u Kaliforniji, te poželeo Nemačkoj, budućem predsedavajućem OEBS-u, puno uspeha u teškom zadatku upravljanja organizacijom tokom iduće godine.

KERI: ZA BORBU PROTIV ID NISU DOVOLjNI SAMO VAZDUŠNI UDARI

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Američki državni sekretar Džon Keri ukazao je danas u Beogradu na potrebu angažovanja, kako je rekao, nekih sirijskih ili arapskih kopnenih snaga za borbu protiv Islamske države. Ekstremisti se, kazao je, ne mogu poraziti samo vazdušnim udarima. "Mislim da znamo da, ukoliko ne uspemo da nađemo neke kopnene snage koje su spremne da se uhvate u koštac sa Daešom, ovu bitku nećemo dobiti samo napadima iz vazduha," poručio je Keri na Ministarskom Savetu OEBS-a u Beogradu. Sa teroristima nema pregovora, izričit je bio Keri koji je pozvao na odlučnost u nameri da se terorističke grupe poraze. "Nema pregovora sa tim ljudima kojima je normalno da siluju žene, ne samo kao deo ratne prakse već je to pitanje življenja i vere. Oni to gledaju kao način molitve", naveo je i istakao da je potrebno da se narodi osnaže i udruže protiv sirijskih terorista. "Udružili bi Rusiju, SAD i sve ostale da se bore protiv njih. I tako udruženi, za par meseci bi rešili sve. Samo ako bi postigli takav politički dogovor", rekao je Keri i dodao da su se predstavnici Francuske i celog sveta udružili protiv ove ideologije. On je zahvalio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovom na saučešću sa američkim narodom i izrazio saučešće svim porodicama koje su nastradale i koje su podnele žrtve usled terorističkih akcija. "Kriminal ni u jednoj zemlji ne može da se toleriše, i to je u skladu s onim što je Sergej rekao. Mi moramo više da učinimo i da upotrebimo svaki atom snage da zaštitimo porodice", poručio je Keri. Keri je uputio saučešce i zato što je ruski građanin "obezglavljen", kako je rekao, na grozan način. "To se desilo i u mojoj zemlji i u Velikoj Britaniji, i na više mesta na groteskan način, pokazujući aroganciju zla", rekao je on i podsetio na poruku američkog predsednika Baraka Obame koji je rekao da je "u toku rat sa ISIS-om". Keri je ukazao da su mnogi od prisutnih ministara bili u Parizu na pregovorima vezano za klimatske promene, što je još jedan izazov za bezbednost ljudi širom sveta. "Ako bi shvatili da države ne mogu iz tih razloiga da obezbede hranu ili vodu, oni će morati da učine nešto da bi mogli da prežive", rekao je Keri. Prema njegovim rečima, borba SAD protiv ebole je bila relativno uspešna. "Ostajemo uvereni da će ideje koje su najavljene pre 40 godina u Helsinškom sporazumu zaživeti. Želimo da verujemo da će osnove biti sprovedene u svakoj pojedinačnoj aktivnosti u skladu sa tim principima i obnavljam poziv svima vama za Ukrajinu", rekao je on. Keri je poručio da i za Ukrajince i Ruse mora da se nađe rešenje, da mora da se pozove Rusija da sarađuje sa separatistima, da nađu pristup koji je neometan u odnosu na OEBS. "Želimo da postoje ljudi koji će se baviti nadzorom i posmatranjem, potrebno je da se ukrajinska kontrola vrati da bi se pratila legalna kretanja. Potrebno je da se uspostavi potpuna obustava ratnih dejstava da se uspostavi mir i da možemo da postignemo dogovor o postupcima za fer izbore, i da bi na taj način završili sa problemima u Ukrajini", rekao je on. Takođe, rekao je da mora da se nađe rešenje problema suvišnih sukoba, da ojačamo oganizaciju OEBS-a, da podržimo budzet nezavisnih instituicija koji su presudni za naš sištem prevencije. Ocenio je i da je za 40 godina OEBS mnogo postigao, te da postoje i produženi konflikti - Moldavija, Gruzija, Azerbejdzan."Moramo da izgradimo veću transparentnost dešvanja u Evropi, taj proces mora da počne sa zamenom Bečkog dokumenta 2016. i moramo se boriti za zaštitu ljudskih prava i kvalitetan odnos rodne ravnopravnosti i podsticanje temeljnih sloboda", rekao je on. Državni sekretar SAD je ukazao i da novinari takođe ugroženi, da su oni hrabri, a neki od njih su na prvim linijama i njihova imena su nepoznata svima osim njihovim porodicama. On se osvrnuo na Helsinški akt i rekao da on predstavlja ideje OEBS, a da vođe te organizacije moraju da izraze odgovornost na nivou svojih vlada. "To se odnosi na sve nas. Ove godine slavimo 40 godina završnog akta iz Helsinkija i svako ima odgovornost da se pridržava standarda u dokumentu koji nam služi kao orijentir za poštovanje ljudskih prava, teritorijalnog integriteta svake članice, nezakonite upotrebe oružja širom regiona OEBS", rekao je Keri i istakao da su to principi na kojima je zasnovan OEBS, a koji su proistekli iz iskustva dva svetska rata, ali i neuspeha nekih vođa. Keri se zahvalio i srpskom šefu diplomatije i predsedavajućem OEBS Ivici Dačiću i Srbiji što su vodili tu organizaciju 2015. i dodao da veruje da će nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer biti pravi vođa u pravo vreme 2016. i da će "dati pravu meru principima koji su zadati u OEBS".

ŠTAJNMAJER: LAJTMOTIV NEMAČKE-OBNAVLjANjE DIJALOGA

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Zbog krhkosti evropske bezbednosti, snažniji OEBS, obnavljanje dijaloga i uspostavljanje poverenja bezbednosti biće lajtmotiv budućeg predsedavanja Nemačke tom oganizacijom, izjavio je danas šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer. On je naglasio da se na sednici u glavnom gradu Srbije može dati doprinos snažnijem i boljem OEBS-u i podsetio da je pre pet meseci, na sednici Stalnog saveta OEBS u Beču, rekao da je Evropa ta koja vodi navigaciju kroz turbulentne vode, koje su u međuvremenu nisu postale mirnije. "Od tada imamo novi talas terorizma i migranata, a postoje i druge brige koje na tište", kazao je on i u tom kontekstu ukazao na obaranje ruskog aviona na sirijsko-turskoj granici, što je tema i tog sastanka, jer su u direktnu konfrontaciju ušle dve zemlje članice OEBS. Kada je reč o konfliktu u Istočnoj Ukrajini, u međuvremenu je postignuto smirivanje, ali je, kako je konstatovao, daleko od pune primene sporazuma iz Minska. "U OEBS-u u poslednjih 12 godina nismo uspeli da dogovorimo političku odluku, očigledno ne možemo da pronađemo konsenzus o radu institucija i principima koje smo sami stvorili", kritikovao je on. Štajnmajer je kazao da su uz to "kresani i principi" koje su zemlje članice dogovorile, što je dovelo do daljeg povećanja razdora. Takođe je konstatovao da su Srbija i njen šef doplomatije Ivica Dačić na svojoj koži iskusili kako je teško OEBS opremiti potrebnim sredstvima, a kada se dogovori budzet, to budu ista sredstva kao i prethodne godine, što znači da svake godine OEBS ima sve manje novca na raspolaganju, iako su zadaci sve brojniji. "OEBS raspolaže brojnim instrumentima koji bi mogli da nam pomognu u savladavanju brojnih izazova. U Ukrajini vidimo kako je OEBS doprineo smirivanju tim svojim instrumentima", podsetio je on. Štajnmajer je apelovao na članice da ne dozvole da se "raspadne brod OEBS u turbulentnim vodama, samo zašto što ne mogu da se dogovore o novom kursu". Brod OEBS, prema njegovim rečima, treba da se ojača. OEBS, kako je naglasio, treba odlučnije da reaguje na krize, da pojača Sekretarijat, a misije na terenu i ostale institucije osnaže. Takođe je neophodno, dodao je, da se radi na uspostavljanju poverenja, pošto je događaj na sirijsko-turskoj granici pokazao koliko su potrebni instrumenti za smanjenje oružanih sukoba, a instrumente bi trebalo modernizovati. Što se bezbednosnog poretka tiče, Štajnmajer je kazao da je neophodno da se razgovara o tome kako je moguće osmisliti zajednički prostor za saradnju i ojačati kooperacije na svim nivoima. "Situacija je preopasna, mir i stabilnost previše fragilni da bi sebe blokirali u borbi za svaku reč i rečenicu", kritikovao je on. "Ne znamo gde ćemo biti za godinu dana. Nove oluje su u svakom trenutku moguće", poručio je Štajnmajer.

MOGERINI: SAMO UJEDINjENI U BORBI PROTIV TERORIZMA

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini izjavila je danas da međunarodna zajednica mora da bude ujedinjena u borbi protiv terorizma, koji predstavlja direktnu pretnju za sve zemlje, bez obzira na etničku pripadnost, te da samo saradnja može izgraditi i čuvati globalnu bezbednost i mir. Mogerini je na plenarnoj sednici Ministarskog saveta OEBS istakla da u borbi protiv terorizma i migrantske krize sve zemlje moraju da budu ujedinjene, ističući da su teroristički akti koji su pogodili građane Pariza, Bejruta, Sankt Peteburga... dokaz za to da terorizam može da pogodi sve zemlje i narode. "Zato i narodi moraju da budu udruženi", rekla je Mogerini. Mogerini je rekla da su se bezbednosni izazovi promenili i da i odgovori moraju biti drugačiji, ali da se moramo držati principa saradnje unutar Evropske unije i kontinenta. "Kako pretnje postaju globalne, tako i postaje važna saradnja na globalnom nivou", rekla je Mogerini. Ona je navela da je za borbu protiv Islamske države potrebno okončati rat u Siriji, za šta je, sa druge strane, potrebno regionalno i međunarodno poverenje, te naglasila da je sastanak u Beču bio pravi put napred. Prema njenim rečima, konflikti u Siriji, Libiji i u drugim mestima su, uz siromaštvo i nedovoljnu ekonomsku razvijenost, doveli do problema ne samo u regionu veh i Evropskoj uniji, koji nisu viđeni generacijama. "Evropska unija mora da nađe mehanizme da reši te probleme, između ostalog i migrantsku krizu, jer nijedna zemlja to ne može sama", rekla je Mogerini. Ona je navela da se izbeglicama i migratima mora pomoći i da se o njima mora voditi računa, ali da je, takođe, neophodno rešiti izvorne probleme koji su doveli do krize. Mogerini je dodala i da Evropa mora baviti sprečavanjem kriminalnih organizacija koje iskorišćavaju izbeglice. Govoreći o situaciji u Ukrajini, mogerini je rekla da se u toj zemlji poštuje prekid vatre, ali da nisu povučene strane snage te da određene oblasti koje bi trebalo da budu pod kontrolom legitimnih ukrajinskih vlasti, to nisu. "To dovodi civile u tešku situaciju, moramo da nađemo rešenje koje će podržavati pravo Ukrajine na teritorijalni integritet i suverenitet", rekla je Mogerini. Ona je dodala i da je EU zabrinuta jer ima malo napretka u rešavanju konflikata u Gruziji i Nadgorno Karabahu, te da sve strane moraju da se uključe u pronalaženje rešenja. Mogerini je zahvalila srpskom predsedavanju OEBS, koji je, kako je rekla, funkcionisao kao lider te organizacije na izuzetan način. Ona je pozvala sve države učesnice Ministarskog saveta da budu konstruktivne u rešavanju konflikata i borbi protiv terorizma i da sarađuju. "Saradnja je ta koja će izgraditi i čuvati našu globalnu bezbednost i mir i jedino jedinstveni ćemo učiniti svet mirnim", rekla je Mogerini, dodajući da su podele "agenti" haosa, a da je saradnja najefikasniji odgovor.

ZANIJER: JEDINSTVO U SVAKODNEVNOJ BORBI PROTIV TERORIZMA

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Generalni sekretar OEBS Lamberto Zanijer izjavio je danas da je 2015. bila godina izazova i poručio da zemlje OEBS treba da budu ujedinjene u borbi protiv ekstremnog radikalizma i terorizma, koja je svuda u svetu postala svakodnevnica, kao i u rešavanju migrantske krize. Zanijer je u obraćanju na otvaranju 22. Ministarskog saveta OEBS rekao da su izazovi na globalnoj agendi uticali i na region i da je borba protiv terorizma svuda u svetu postala svakodnevnica. Istakavši da se moraju ujediniti snage u borbi protiv terorizma i nasilnog ektremizma, Zanijer je rekao i da sve institucije i organizacije moraju raditi sve što mogu da se spreči terorizam. "Naučili smo da u borbi protiv nasilnog ekstremizma moramo da rešimo probleme unutar našeg društva, da podstaknemo toleranciju i međusobni dijalog", rekao je Zanijer. Govoreći o migrantskoj krizi, generalni sekretar OEBS je rekao da je veliki priliv izbeglica povećao i tenzije među zemljama kroz koje migranti prolaze, ali i ksenofobiju. Zanijer je rekao da se, da bi se rešio problem migranata, moraju rešiti inicijalni problemi koji su ga izazvali - ratovi, klimatske promene, siromaštvo, a da društva moraju biti tolerantnija i spremna na borbu protiv diskriminacije. "Naučili smo da u borbi protiv nasilnog ekstremizma moramo da rešimo probleme unutar našeg društva, da podstaknemo toleranciju i međusobi dijalog", rekao je Zanijer. On je dodao i da je kriza u Ukrajini dominirala agendom OEBS ove godine, a da je ta organizacija odigrala značajnu ulogu u deeskalaciji krize i pokazala da je sposobna da "gradi mostove". Međutim, istakao je i da je OEBS posrednik i da strane u sukobu moraju da pokažu dobru volju za rešavanje konflikata.

KANERVA POZVAO NA DELOVANjE OEBS: AKO NE SAD, KAD ĆE?

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS Ilka Kanerva poručio je danas članicama te organizacije da je neophodno da na akutne izazove ljudskim pravima i demokratiji deluju sada, 40 godina od Helsinškog akta, uz opasku da, ako ne mogu sada, kad onda mogu. "Članice OEBS predstavljaju milijardu ljudi i zato vas molim da zasučete rukave i učinite više kako bi nam pomogli, jer se nekada čini da ti građani žive u svetu van kontrole", rekao je on i poručio: "Ako ne možete u akciju sada, kad Helsinški akt puni 40 godina, kad onda možete. Ovo je poziv za sve nas, koji smo danas u Beogradu, da reagujemo". On je podvukao da to nije samo njegov poziv, već i onaj koji stoji u Helsinškom dokumentu, "ambicioznom dokumentu koji su parlamentarci odobrili". Kanerva je rekao da može i više da se učini, ali je i primetio da je volja za kompromisom postala retka, što mora da se prevaziđe. To najbolje, kako je rekao, ilustruju naslovi u novinama koji govore o teškim borbama, o tome da predsednik Francuske zove na teror i akt rata. On je rekao da je kritična uloga Trilateralne grupe kada je reč o situaciji u Ukrajini, kao i da postoji potreba za monitoringom istočne granice Ukrajine. Cilj je, rekao je, da OEBS pruži pozitivan uticaj tako što će promovisati izgradnju poverenja i dijalog i direktne kontakte Rusija-Ukrajina. Kanerva je pozvao ministre da razmisle o boljoj saradnji i koordinaciji u vezi migracija za šta je, kako je rekao, neophodan međunarodni napor. On je takođe ukazao da je za više akcije potrebna modernizacija OEBS-a. Kanerva je takođe pozdravio nemačko predsedavanje i rekao da je spreman da radi sa Frank-Valter Štajnmajerom.

ODALOVIĆ: GLAVNE TEME BEZBEDNOST I MIGRACIJE

BEOGRAD, 03. decembar 2015. (Tanjug) - Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović izjavio je danas, uoči početka Ministarkog Saveta OEBS-a, da će među dominantnim temama skupa biti bezbednost i migracije i izrazio očekivanje da će učesnici u naredna dva dana ponuditi odgovore na ta pitanja. "Danas počinje plenarna sednica, u salama koje se nalaze u parteru biće održano puno sastanaka, očekujem da će biti doneto mnogo važnih dokumenta koji su u ovom trenutku u kontekstu bezbednosti posebno važni i interesantni", rekao je Odalović RTS-u, uz podsećanje da se dokumenti OEBS-a usvajaju konsenzusom. Prema njegovim rečima, važno je i što će na marginama sastanka biti izuzetno puno bilatralnih susreta, od kojih je već za danas prijavljeno preko stotinu. Delegacije i ministri spoljnih poslova zemalja članica će tu razgovarati ne samo o temama OEBS-a već i svojim bilaterlanim temama, napomenuo je on. Kada je reč o mnogo iščekivanim susretima šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Džona Kerija kao i susreta Lavrova sa šefom turske diplomatije Mevlutom Čavušogluom, Odalović je precizirao da to ne zavisi od Srbije ali da naša zemlja kao predsedavajući OEBS-a i domaćin skupa čini sve da susrete podstakne i olakša. "Važno je da smo mi sve uslove stvorili da se takvi susreti održe. Bilateralni sastanci se održavaju među zemljama, a na nama je da ih podstaknemo i olakšamo što je svima u interesu u ovom trenutku, posebno sa bezbednosnog aspekta," rekao je on. Sudeći po unapred dostavljenim izlaganjima, Odalović je rekao da će dominantna tema biti bezbednost, u skladu sa karakterom OEBS-a kao organizacije. "Značajna tema su i migracije i podele u vezi toga u Evropi koje već neko vreme utiču na odnose i politiku. Na kraju krajeva države se realno suočavaju sa tim problemima tako da očekujemo da narednih dana ova konferencija da odgovore na ta dva pianja," rekao je on.

PREDSTAVLjENE PREPORUKE CIVILNOG DRUŠTVA ZEMLjAMA OEBS-A

BEOGRAD, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Platforma građanske solidarnosti predstavila je danas preporuke za učesnike Ministarskog saveta OEBS i Beogradsku deklaraciju o slobodi izražvavanja usled, kako je rečeno na konferenciji za medije, smanjivanja prostora za rad civilnog društva i ugrožavanja fundamentalnih sloboda, naročito izbeglica i migranata.Međutim, prema rečima šefa Radne grupe za predsedavanje Srbije OEBS-u Dejana Šahovića, Srbija je tokom predsedavanja OEBS-u promovisala aktivnosti i značaj rada civilnog društva, posebno kada je u pitanju oblast ljudskih prava. Srbija je, kako je rekao, nastojala da ukaže na važnost ljudskih prava kao celine u OEBS, naročito prava nacionalnih manjina, slobode veroispovesti i uverenja, a organizovala je i mnoge sastanke posvećene očuvanju bezbednosti novinara i slobode štampe. Šahović je ocenio da se OEBS suočava sa brojnim teškim pitanjima, ali da postoji nastojanje da se postigne konsenzus i izgradi dijalog.
Ralf Du Long iz Platforme građanske sollidarnosti predstavio je preporuke, naglasivši da su najvažnije one koje se bave smanjivanjem prostora za rad civilnog društva, ugroženosti slobode izražavanja i migracijama. "Prostor za civilno društvo i fundamentalne slobode se smanjuje. Godine 2015., ali i prethodnih godina, svedočili smo konstantnom i rastućem pritisku na branioce ljudskih prava. To je zabrinjavajući trend i razvoj događaja", smatra on. Du Long je dodao da se uz pomoć instrumenata OEBS ti problemi mogu prevazići uz učešće zemalja članica OEBS. Kako je rekao, problemi ekonomskih migranata i izbeglica biće jedna od centralnih tema 2016. godine, za čije će rešavanje, kako je naglasio, posebno biti važan rad civilnog društva. Predstavljajući Beogradsku deklaraciju slobode izražavanja, njegova koleginica iz Platforme građanske solidarnosti Kejti Moris upozorila je da je ta sloboda "napadnuta" u pojedinim zemljama članicama OEBS. Ona je istakla da je posebno zabrinjavajuće ugrožavanje slobode izražavanja putem interneta i u medijima. Šef Radne grupe za predsedavanje Švajcarske OEBS-u Rafael Negeli ukazao je na važnost očuvanja principa Helsinškog završnog akta i naglasio da dijalog sa civilnim društvom može učiniti OEBS jačim, efektivnijim i održivijim. Stalni predstavnik Nemačke u OEBS Eberhard Pol pozdravio je donošenje preporuka i Beogradske deklaracije slobode izražavanja i poručio da će njegova zemlja obratiti posebnu pažnju na te dokumente kao predsedavajuća OEBS 2016. godine. On je istakao da su ljuska prava povezana sa bezbednošću, te da nema jednih bez drugih.

SRBIJA

GAŠIĆ I PAHOR: BEZBEDNOSNA SITUACIJA U SVETU NAMEĆE ČVRŠĆU SARADNjU

LjUBLjANA, 02. decembar 2015. (Tanjug) - Ministar odbrane Bratislav Gašić sastao se danas u Ljubljani sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom, a sagovornici su se saglasili da kompleksna bezbednosna situacija u svetu i regionu nameće neophodnost čvršće saradnje država, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kako je navedeno, u tom smislu, intenziviranje saradnje u oblasti odbrane zauzima značajno mesto, posebno kroz saradnju u obaveštajno-bezbednosnom sektoru. Pahor je čestitao najavu otvaranja prvih poglavlja do kraja godine u procesu pristupanja Srbije EU i ponovio podršku i spremnost Slovenije za pružanje pomoći. Gašić je zahvalio slovenačkom predsedniku za kontinuiranu podršku te zemlje Srbiji u procesu evrointegracija. "Otvaranje poglavlja predstavlja potvrdu da EU prepoznaje vidljive rezultate srpske Vlade, prvenstveno u sferi ekonomskih reformi, harmonizacije zakonodavstva, doprinosa regionalnoj stabilnosti i poboljšanju međunarodne pozicije zemlje", rekao je Gašić, koji je, na kraju zvanične posete Sloveniji, obišao 132. planinski puk Slovenačke vojske.

MEKALISTER PREPORUČIO OTVARANjE POGLAVLjA DO KRAJA GODINE

BRISEL, 02. decembar 2015. (Tanjug) - U Nacrtu rezolucije koji je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister uputio tom telu EU pozivaju se Evropski savet i Evropska komisija da u pregovorima sa Srbijom otvore poglavlja 32 i 35 do kraja ove godine. U Nacrtu se kaže i da bi poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava i bezbednosti mogla biti otvorena pocetkom naredne godine. U tom smislu rezolucijom se konstatuje i da su pokrenute reforme uz poziv da se nastave, a pohvaljuje se Srbija za sveobuhvatne akcione planove za poglavlje 23 i 24 kao i 32 (finansijska kontrola) i 35 (Kosovo i Metohija). Kako se navodi, bitno je kroz pregovaranje u poglavljima 23 i 24 da se sprovedu i implementiraju reforme u oblasti pravosuđa, prava i pravde. Mekalister pozdravlja i učinjeno na unapređenju poslovnog ambijenta, smanjenje budzetskog deficita, donošenje novog Zakona o radu, politiku zapošljavanja i ohrabruju vlasti u Srbiji da unapređuju poslovnu klimu i rade restrukuriranje javnih preduzeća i u tom smislu i usaglašavanje zakonodavstva o subvencijama države sa zakonodavstvom EU. On je pohvalio konstruktivni pristup Vlade Srbije u odnosima sa zemljama u regionu, imajući u vidu da je to omogućilo znatan napredak, kako kada je reč o regionalnoj saradnji, tako i kada je reč o bližim odnosima sa EU. Izvestilac je posebno istakao značaj konstruktivne uloge Srbije u vezi sa inicijativama u okviru Berlinskog procesa i Zapadnog Balkana, nastavak dobre saradnje sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu, ali i značaj sveobuhvatne nacionalne strategije za rešavanje pitanja ratnih zločina. Takođe je pohvalio neprekidno angažovanje Srbije i sprovođenje dogovora iz Brisela od 25. avgusta 2015. a prevashodno kada je reč o osnivanju Zajednice srpskih opština, telekomunikacijama, rešavanju situacije na mostu u Kosovskoj Mitrovici. Izvestilac je naveo i da je ostvaren napredak i u drugim važnim oblastima, poput civilne zaštite, osiguranja vozila, carine, te da se nada da neuspeli pokušaj Kosova za članstvo u Unesko neće uticati na dijalog. On je pozvao na suzdržavanje od negativne retorike učesnika u dijalogu i nastavak pune primene do sada postignutih sporazuma, normalizaciju odnosa, ali i na nalaženje novih oblasti u kojima bi mogao da se postigne dijalog koji će dovesti do poboljšanju života ljudi. Što se tiče migrantske krize Mekalister je pohvalio Srbiju uz ocenu da je učinjen značajan napor da se osigura da osobe iz trećih zemalja imaju krov nad glavom i humanitarnu pomoć a Srbija se poziva da brzo poveća svoje kapacitete uz podršku EU i međunarodnih činilaca. U Nacrtu se Srbija poziva na usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji i istovremeno se pozdravlja njeno aktivno učešće u međunarodnim mirovnim operacijama. Što se tiče vladavine prava iako ima određenog napretka navodi se da i dalje postoji politički uticaj u toj oblasti, vlasti se pozivaju da usvoje nacionalnu strategiju reforme pravosuđa a konstatuje se i da je učinjen progres u borbi protiv korupcije kroz primenu i usvajanjem zakona o zaštiti uzbunjivača. U tom smislu vlast se poziva da obezbedi Agenciji za borbu protiv korupcije da svoj mandat ispunjava. Mekalister poziva parlament da obavlja kontrolu izvršne vlasti, a takođe se ističe važnost rada civlnog društva i nezavisnih tela i podvlači da se saradnja NVO i vlade poboljšala. Pozdravlja se usvajanje akcionog plana za reformu javne uprave, nacionalne strategije za lokalnu samoupravu i o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i poziva se na njihovu primenu. Mekalister je podvukao značaj uloge saveta nacionalnih manjina u ostvarivanju prava manjina i pozvao Srbiju da obezbedi neprekidnu primenu zakonodavstva koje ih štiti. On je konstatovao da kulturna raznolikost u Vojvodini takođe doprinosi identitetu Srbije i naglasio da autonomija severne srpske pokrajine ne bi smela da bude oslabljena, kao i da bi budzet Vojvodine trebalo da bude usvojen bez odlaganja u skladu sa Ustavom. Evropski izvestilac je pozvao organe Srbije da poprave situaciju Roma u našoj zemlji, posebno kada je reč o njihovom obrazovanju, stanovanju i zapošljavanju. On je naglasio da politika integracije Roma takođe mora da bude ojačana. Mekalister je pozdravio činjenicu da Srbija ima adekvatan pravni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali je primetio da još postoje nedostaci u njegovom sprovođenju. Mekalister je naglasio potrebu da vlasništvo nad medijima i njihovo finansiranje budu potpuno trasparentni o podsetio na potrebu poštovanja medijskih zakona. U Nacrtu se navodi i da Srbija treba da ostane aktivna članica Energetske zajednice, da nastavi da primenjujue evropsko zakonovdavstvo kako bi izgradila održiv i bezbedan energetski sistem.