SRBIJA

DAČIĆ: NIJEDNA ZEMLjA NE MOŽE SAMA

BRISEL, 17. novembar 2015. (Tanjug) - Predsedavajući OEBS-u i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Briselu da bilo da je reč o problemu terorizma i sa njim povezanim fenomenom „stranih boraca" ili o masovnim migracijama, svi treba da budemo svesni da je reč o izazovima koje nijedna zemlja ne može sama da savlada. Istupajući na otvaranju konferencije „Evropa u krizi: poziv na novi dijalog 1975-2015: 40 godina helsinškog završnog akta", u Evropskom parlamentu u Briselu, Dačić je rekao da tu priliku koristi da, kao predsedavajući, ukaže da OEBS može igrati značajnu ulogu kao platforma za dijalog i zajedničku akciju u prevladavanju pretnji sa kojima se suočavamo. "U tom cilju neophodno je da zajednički radimo na usavršavanju mehanizama i alata Organizacije, da jačamo njenu operativnost i funkcionalnost, što podrazumeva i odgovarajuću finansijsku stabilnost, kako bismo mogli da se oslonimo na nju onda kad nam je najpotrebnija", rekao je Dačić. Govoreći u susret Ministarskom savetu u Beogradu, Dačić je posebno istakao da je jedan od prioriteta srpskog predsedavanja usvajanje odluke o migracijama. "Čvrsto verujemo da je umrežavanje napora svih međunarodnih činilaca od ključne važnosti za suočavanje sa ovim kompleksnim fenomenom. Sa svojim jedinstvenim pristupom bezbednosti kroz tri dimenzije, OEBS može biti važna „karika" u lancu međunarodnih napora sa ciljem da se migrantska kriza reši na održiv način i uz poštovanje ljudskih prava svih koji su pogođeni krizom", rekao je. Posebno, istakao je, treba imati u vidu da su šest zemalja, koje su Mediteranski partneri OEBS-a, ujedno i zemlje Južnog susedstva Evropske unije. "Bezbednost u Evropi i na širem prostoru OEBS-a umnogome zavise i od situacije u susednim regionima. Smatram da je definisanje strateškog odnosa prema susednim područjima od suštinske važnosti za bezbednost Evrope i prostora OEBS-a", rekao je Dačić. Očekujem, kazao je, da ćemo na predstojećem Ministarskom savetu u Beogradu strateški razmotriti izazove sa kojima se prostor OEBS-a suočava u godini obeležavanja svog četrdesetogodišnjeg jubileja. "Sadašnja kriza je naglasila trajne prednosti i korisnost Organizacije za premošćivanje razlika i pronalaženje zajedničkih rešenja prihvatljivih za sve. Verujem da naša Organizacija ima neophodnu snagu i fleksibilnost da i u narednim decenijama pruža adekvatan doprinos rešavanju sve složenijih bezbednosnih pretnji i izazova", kazao je Dačić. Ministar je napomenuo da kada je, kako je rekao, Srbiji povereno da bude na čelu OEBS-a u 2015., obeležavanje 40-te godišnjice Helsinškog završnog akta je bila drugacije zamišjenja, ali se u međuvremenu svet suoči sa terorističkim napadima. Kao predsedavajući OEBS-om Dačić je ponovio najoštriju osudu tih akata, sa izrazima saučešća porodicama. Podsetio je da je Srbija sa zadovoljstvom tada planirala obeležavanje ove godišnjice za vreme njenog predsedavanja jer smo to, kako je rekao, videli kao priliku za podsticanje strateške debate o načinima kako da osnažimo OEBS i njegovu ulogu u očuvanju bezbednosti na evroatlantskom i evroazijskom prostoru. Međutim, dodao je, okolnosti su se promenile u međuvremenu. Nažalost, aktivna i nezamenjiva uloga OEBS-a demonstrirana je u realnom svetu, rekao je on. "Na početku godine, suočili smo se sa terorističkim napadom na satirični časopis "Šarli Ebdo....", rekao je Dačić i dodao: "Šok koji osećamo suočavajući se sa takvim terorom i ekstremnim nasiljem pojačava našu rešenost da ne dozvolimo da budu ugroženi osnovni principi demokratije i ljudskih prava na kojima počivaju OEBS i naša društva, koji su garancija očuvanja bezbednosti i mira za sve". OEBS je, kategoričan je Dačić, jedinstven u borbi protiv svih oblika nasilnog ekstremizma i čvrsto verujemo da je saradnja najbolji odgovor na opasnosti sa kojima se suočavaju naša društva. "Veliko mi je zadovoljstvo što, kao predsedavajući OEBS-u, imam priliku da vam se ovde u Evropskom parlamentu obratim povodom 40 godina od usvajanja Helsinškog završnog akta. Naše predsedavanje OEBS-u je u julu u Helsinkiju, mestu nastanka ovog važnog dokumenta, obeležilo ovu važnu godišnjicu sazivanjem neformalnog skupa na visokom nivou, koji je obuhvatio svečanu ceremoniju i raspravu o strateškim pitanjima sa kojima se Organizacija trenutno suočava", rekao je. Važno je, međutim, ukazao je Dačić, što se rasprava o ovom važnom jubileju prenela i u Evropski parlament. "Verujem da time pokazujemo da smo svesni ključnog značaja koji je Helsinški završni akt imao za smanjenje tenzija između istočnog i zapadnog bloka, afirmisanje ideje o kolektivnoj bezbednosti i prevladavanje podela u Evropi", kazao je. Moglo bi se, istakao je, bez preterivanja, reći da je ovaj dokument uticao i na oblikovanje Evropske unije kakva je danas, što se, naravno, posebno odnosi na proširenje EU na zemlje nekadašnjeg „istočnog bloka". "Našom agendom je dominirala i nastavlja da dominira kriza u i oko Ukrajine; sa druge strane, nastavili smo, mada u znatno drugačijim okolnostima nego što smo očekivali, da usmeravamo i podstičemo dijalog o strateškim pitanjima u okviru OEBS-a", rekao je predsedavajući. Govoreći o događajima koji su uticali na smer aktivnosti OEBS-a, Dačić je istakao da je politici najvažniji, svakako, bilo usaglašavanje Paketa mera u Minsku 12. februara u okviru Normandijske grupe, što se preko Trilateralne kontakt grupe materijalizovalo i dalje pretočilo u politički proces na terenu. "Od maja meseca postignut je značajan napredak u pregovorima u okviru TKG i njenih radnih grupa. Pri tom naročito treba istaći da je od 1. septembra uspostavljen prekid vatre duž linije kontakta, koji se za sada održava. Isto tako, postignut je važan sporazum o povlačenju tenkova i nekih vrsta naoružanja i verifikaciji tog povlačenja, koju obavlJa SPM", podsetio je. Dogovorene su, dodao je, i određene mere u okviru RG za humanitarna, odnosno, ekonomsko-socijalna pitanja, koje imaju za cilj olakšavanje izuzetno teških uslova u kome živi stanovništvo Ukrajine pogođeno sukobom. U RG za politička pitanja trenutno se vode pregovori o sprovođenju političkih elemenata Paketa mera, uključujući o izuzetno značajnom aspektu - modalitetima za organizovanje lokalnih izbora u Donbasu. "Posebno bih želeo da istaknem značajan doprinos Specijalne posmatračke misije stabilizaciji prilika. U organizacionom smislu, veoma je važno što smo početkom godine mandat SPM produžili za godinu dana, do kraja marta 2016. godine i obezbedili stabilno finansiranje rada misije za taj period. To je pomoglo da se misija konsoliduje i uveća svoj sastav u skladu sa zahtevima država učesnica", naveo je. Sadašnja kriza, kazao je, naglasila kontinuirani značaj Helsinškog završnog akta i njegov revolucionarni koncept sveobuhvatne bezbednosti. "Verujem da primer koji nam pružaju tvorci ovog dokumenta, koji su, u doba daleko većih podela od današnjih, uspeli da pronađu hrabrost da načine iskorak koji je doveo do kompromisa, može biti podsticajan i za današnje generacije. Evropa i prostor OEBS-a se suočavaju sa sve složenijim izazovima", kazao je i dodao da za suočavanje sa ovim izazovima neophodno je ponovno uspostavljanje poverenja između glavnih aktera.

DAČIĆ SA STUDMANOM

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić primio je danas u svojstvu predsedavajućeg OEBS svog specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan ambasadora Žerara Studmana. Kako je saopštilo ministarstvo, na sastanku se razgovaralo o aktivnostima OEBS u regionu i pripremama za Ministarski savet OEBS-a koji će se održati u Beogradu, 3. i 4. decembra ove godine.

DAČIĆ SA AMBASADORIMA ITALIJE I NEMAČKE

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Fonet) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas ambasadore Italije i Nemačke Djuzepea Manca i Aksela Ditmana koji su Dačiću uručili pozivno pismo šefova diplomatija svojih zemalja za učešće na sedmoj godišnjoj konferenciji ministara inostranih poslova Jugoistočne Evrope. Pismo su uputili nemački i italijanski ministri inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer i Paolo Djentiloni za učešće na sedmoj godišnjoj konferenciji ministara inostranih poslova Jugoistočne Evrope, koja će se održati 24. Novembra u Berlinu, u organizaciji „Aspen instituta Nemačka" i zemalja partnera – što je ove godine Italija. Cilj konferencije je da omogući visokim zvanicama iz JIE, EU i SAD da razmotre pitanja u vezi sa izbegličkom krizom, pomirenjem u regionu, modernizacijom i ekonomskim prosperitetom i utvrde načine za uspostavljanje bliže regionalne saradnje i za dalje intenziviranje integracija u evropske i evro-atlantske strukture. Dačić je prihvatio je poziv i najavio da će učestvovati na konferenciji. U razgovoru su razmotrena i pitanja procesa evropske integracije Srbije, migratorna kretanja i priprema Ministarskog sastanka OEBS. Izneto je očekivanje da će polovinom decembra biti održana Druga međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena prva pregovaračka poglavlja. Ocenjeno je da je Srbija u dosadašnjem postupanju bila kredibilan partner EU kada je reč o migratornoj krizi. Ministar Dačić je obavestio da su pripreme za Ministarski sastanak OEBS u završnoj fazi i da se očekuje učešće predstavnika 57 zemalja članica, mediteranskih i azijskih partnera i brojnih međunarodnih organizacija, navodi se u saopštenju.

DAČIĆ POKRIVA TROŠKOVE AVIO-KARATA PORODICI POVREDjENE

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić odlučio je da lično pokrije troškove porodici Ljiljane Atanasković Pavlović koja je teško poveđena u terorističkim napadima u Parizu 14. novembra. Ambasadi Republike Srbije u Parizu obratio se brat teško povređene Ljiljane Atansković Pavlović i zatražio pomoć u pokrivanju troškova dve povratne avio-karte na relaciji Beograd - Pariz - Beograd, kako bi sa njenim sinom obišao sestru, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Uzimajući u obzir tešku materijalnu situaciju porodice, kao i da Ministarstvo spoljnih poslova nema predviđenu budzetsku poziciju za ovakve situacije niti zakonski osnov, šef srpske diplomatije Ivica Dačić lično će pokriti troškove avio-karata porodici povređene državljanke Srbije, navodi se u saopštenju.

NIKOLIĆ: SNAŽNO PRIJATELjSTVO POVEZUJE SRBIJU I BELORUSIJU

BEOGRAD, 17. novembar 2015. (Tanjug) - Prijateljstvo koje povezuje Srbiju i Belorusiju je snažno, a sada je na nama da isto tako snažnom učinimo i našu ekonomsku saradnju, rekao je danas u Beogradu predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić tokom razgovora sa ministrom odbrane Republike Belorusije Andrejem Aleksejevičem Ravkovom. Nikolić je rekao da je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u Evropskoj Uniji, ali da to ne znači da ćemo napustiti svoje tradicionalne prijatelje, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije. Predsednik Srbije je dodao da je spoljnotrgovinska razmena između naše dve zemlje, koja do pre nekoliko godina praktično nije ni postojala, sada na nivou od 250 miliona dolara godišnje, a uz malo zajedničkog truda optimalno je očekivati da dostigne nivo od pola milijarde dolara. Ravkov je rekao da Belorusija smatra Srbiju tradicionalno prijateljskom zemljom i da je naša dosadašnja saradnja pokazala da je Srbija pouzdan partner koji uvek ispuni ono što je dogovoreno. Kao ministar odbrane, Ravkov je istakao posebnu zainteresovanost za saradnju Srbije i Belorusije u vojno-naučnoj i vojno-obrazovnoj oblasti, kao i u oblasti medicine.

NIKOLIĆ I KIRBI: NEOPHODNO DELOVATI PREVENTIVNO

BEOGRAD, 17. novembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Beogradu sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Majklom Kirbijem, a sagovornici su se saglasili da treba više raditi preventivno, kako bi se unapred otklonile mogućnosti bilo kakve terorističke pretnje u Evropi. Nikolić je poručio da pariska tragedija ne sme da natera Evropu da prestane da iskazuje humanost i solidarnost prema migrantima, koji su od istog tog zla i pobegli iz svojih domova. Kako je saopštila Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije, Nikolić i ambasador Kirbi razgovarali su o nedavnom terorističkom napadu na građane Pariza, kao i o posledicama tog divljačkog čina na migrantsku krizu. Tokom sastanka predsednika Nikolića i ambasadora Kirbija bilo je reči i o zainteresovanosti pojedinih američkih kompanija za investiranje u privredu Srbije, kao i o prednostima koje Srbija nudi stranim investitorima.

VUČIĆ SA MINISTROM ODBRANE BELORUSIJE

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa ministrom odbrane Republike Belorusije general-potpukovnikom Andrejom Ravkovom o konkretnoj vojno-tehničkoj saradnji dve zemlje, saradnji u vojnoj industriji i izlasku na treće tržište. Kako je saopštila vladina Kancelarija za saradnju sa medijima srpski premijer i beloruski ministar odbrane saglasni su da će unapređenju saradnje dveju zemalja značajno doprineti i Memorandum o razumevanju u vojno-naučnoj i vojno-obrazovnoj oblasti, koji će omogućiti razmenu polaznika vojnih obrazovnih ustanova i njihovo usavršavanje, kao i saradnju u oblastima istraživanja i razvoja. Premijer Vučić je zahvalio na principijelnoj podršci Belorusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, kao i tokom glasanja na Generalnoj konferenciji Uneska o prijemu tzv. Kosova u članstvo te organizacije.

VUČIĆ: NEĆEMO PODIZATI BODLjIKAVU ŽICU

PREŠEVO, 17. novembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić ponovio je danas da Srbija neće podizati ograde i bodljikave žice na svojim granicama i da će sprovoditi kontradiverzione prelgede, svuda i na svakom mestu. "Srbija će primati i pokazivati solidarnost i humanost prema svim ovim ljudima, to će dobro govoriti o našoj zemlji, ali i tim ljudima dobro o našem narodu. To će nam se jednog dana vratii kroz njihovu ljubav i poštovanje", rekao je Vučić novinarima nakon obilaska centra za migrante u Preševu sa visokim komesarom UN Antoniom Guterešom. Podvukao je da će se na granicama sprovoditi i da se sprovode kontradiverzioni prelgedi kako bi se obezbedila bezbednost svih građana Srbije. On je zahvalio Guterešu na poseti Srbiji i dodao da će naša zemlja nastaviti da brine o izbeglicama jer su "u 99,99 odsto slučajeva to dobri ljudi, proterani sa ognjišta, naterani da napuste zemlju zbog terorizma i raznih drugih razloga". Premijer je dodao da je Srbija dobila značajnu pomoć od UNHCR-a, da bi trebalo da stigne i dodatni novac od Evropske unije, ali da je ključno hoćemo li pokazati da smo ljudi. "Treba da nam stigne i sedam miliona evra i još 2,3 miliona evra iz EU. To sada postaje značajniji novac. Od UNHCR-a sledeće godine trebalo bi da dobijemo 3,7 miliona što u opremi, što na različite načine. Ovo nije pitanje ogromnog novca, već da li ćemo pokazati da smo ljudi i da li smo dovoljno sposobni i odgovorni", zaključio je Vučić.

STEFANOVIĆ SA GUTEREŠOM

BEOGRAD, 17. novembar 2015. (Fonet) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se danas sa visokim komesarom Ujedinjenih nacija za izbeglice Antoniom Guterešom koji je pohvalio Vladu Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) za unapređenje postupka prijema i registracije izbeglica, saopšteno je iz MUP. Stefanović se zahvalio na dosadašnjoj materijalnoj i tehničkoj pomoći i učešću UNHCR u Srbiji u unapređenju nacionalnog sistema azila i rekao da je u toku izrada novog zakona o azilu. "Cenimo podršku Visokog komesarijata UNHCR koji je od samog početka izbegličke krize pozivao međunarodnu zajednicu da pomogne Srbiji u rešavanju krize i mešovitih migratornih tokova", istakao je Stefanović. Gutereš je ocenio kao veoma konstruktivnu poziciju Srbije u rešavanju izbegličke krize i rekao da UNHCR i dalje stoji na raspolaganju Vladi Srbije za pomoć i saradnju. Stefanović i Gutereš saglasili su se da je potreban jedinstveni usaglašeni sveevropski odgovor na izbegličku krizu.

SRBIJA I ITALIJA UNAPREDjUJU NAUČNU I TEHNOLOŠKU SARADNjU

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Tanjug) - U Beogradu je danas potpisan Drugi izvršni program naučne i tehnološke bilateralne saradnje između Italije i Srbije kojim je predviđeno unapređivanje saradnje u tim oblastima za period od 2016. do 2018. godine. Program su u rektoratu Univerziteta u Beogradu potpisali ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić i ambasador Italije u Beogradu Djuzepe Manco. Podsetivši da obe zemlje koriste fondove iz programa EU, Verbić je rekao da su Srbiji i Italiji potrebni dinamični i fleksibilni programi za bolji zajednički nastup pred Evropskom komisijom kako bi dobile više sredstava za sprovođenje istraživanja u okviru programa kao što je Horizon 2020. "Naši programi se ogledaju pre svega u tome da naši naučnici nađu svoje partnere u Italiji i obrnuto", rekao je on. Ističući da saradnja između srpskih i italijanskih naučnika već postoji, ali da je potrebno pronaći okvir za njeno sprovođenje kako bi to prepoznale i finansijski podržale obe zemlje, Verbić je rekao da se to već postiže kroz potpisani bilateralni sporazum. Ministar je objasnio da od 17 zajedničkih projekata, deset finansiraju zajedno Srbija i Italija sa ukupno 160.000 evra dok za preostalih sedam prjekata novac obezbeđuje italijanska strana izdvajajući 30 do 50 hiljada evra po projektu. Kako je rekao, projekti su iz oblasti prirodnih nauka, zdravlja, poljoprivrede i tehnologije hrane, zaštite i razvoja životne sredine, informacionih i komunikacionih tehnologija, nanotehnologije, biotehnologije... Italijanski ambasador istakao je da Srbija i Italija ulažu napore kako bi povećale broj studenata koji koriste Erasmus plus projekat, kao i broj onih koji će moći da provedu jedan semestar na univerzitetu u Rimu. On je istakao da je cilj 17 zajedničkih projekata Srbije i Italije da se usredsrede na povezanost istraživanja i industrije tako da tehnologija ima uticaj na ekonomiju i zaposlenje. Pre potpisivanja izvršnog programa, potpisana su dva sporazuma - o saradnji između Univerztiteta u Beogradu i italijanskog univerziteta "Roma Tre", kao i između Novosadskog univerziteta i pomenutog italijanskog univerziteta.

JOKSIMOVIĆ I IKONEN: SRBIJA NAPREDOVALA U SKORO SVIM OBLASTIMA

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Tanjug) - Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas sa ambasadorom Finske Pertijem Ikonenom o nastavku saradnje u procesu evropskih integracija između dve države. Sagovornici su ocenili da je važno zajednički raditi na unapređenju bilateralne saradnje između Srbije i Finske, kao i da oblast evropskih integracija zauzima značajno mesto u tom procesu. Komentarišući godišnji Izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u EU, sagovornici su se saglasili da je on pozitivan i da pokazuje značajan napredak Srbije u gotovo svim oblastima. Govoreći o pristupu EU procesu proširenja, Joksimović je ukazala na važnost sagledavanja individualnog učinka i ostvarenog napretka kandidata u procesu pristupanja. Joksimović je, takođe, izrazila očekivanja da će nakon pozitivnog Izveštaja o napretku Srbija otvoriti prva pregovaračka poglavlja do kraja godine. Ministarka i ambasador razmenili su mišljenja o mogućnostima formalizacije saradnje i daljeg unapređenja stručne podrške Finske administracije Srbiji u procesu evropskih integracija.

OPŠTINA SREBRENICA: VLADA SRBIJE UPLATILA DVA MILIONA EVRA

BEOGRAD, 16. novembar 2015. (Tanjug) - Opštini Srebrenica je do danas uplaćeno dva miliona evra od Vlade Srbije kao direktna pomoć budzetu, potvrdila je danas ova opština. U budzet opštine Srebrenica do danas je, kako se navodi, uplaćeno i 50.000 konvertibilnih maraka od opštine Novi Grad Sarajevo kao podrška infrastrukturnom projektu. "U narednom periodu opština Srebrenica će na čelu sa načelnikom Ćamilom Durakovićem oformiti opštinski tim za kreiranje i implementaciju operativnog plana za utrošak sredstava, te ćemo medije, ali i naše donatore o tome detaljno informisati", stoji u saopštenju. "Sav novac koji bude uložen u Srebrenicu, želimo transparentno trošiti i o tome obaveštavati javnost", dodaje se. Čelnici opštine podsećaju da su na investiciono-razvojnoj konferenciji "Srebrenica 2015" predstavili mogućnosti investiranja u razvoj različitih oblasti života i rada građana Srebrenice, resursne potencijale regije, kao i određene pogodnosti za potencijalne investitore. Načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković rekao je ranije danas da je premijer Srbije Aleksandar Vučić ispunio obećanje i da su legla sredstva. Vlada Srbije je na sednici prošle nedelje odobrila budzet od pet miliona evra ili deset miliona konvertibilnih maraka. Preostala tri miliona evra Srbija će dati kroz projekte koji će biti odabrani na osnovu potreba Srebrenice, a biće formiran tim koji će raditi na realizaciji tih projekata.