SRBIJA

DAČIĆ: ISTINA I PRAVO NA NAŠOJ STRANI, ALI TO NE ZNAČI USPEH

BEOGRAD, 25. oktobar 2015. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da su u borbi protiv učlanjenja Kosova u UNESCO istina i međunarodni pravni poredak na strani Srbije, ali da to ne garantuje uspeh. "Mi nastavljamo borbu, ali pitanje je da li je međunrodna zajednica zansovana na sistemu pravednosti", rekao je Dačić na konferenciji za novinare povodom godinu i po dana rada Vlade. Dačić je rekao da će Srbija učiniti sve da objasni da u tom procesu postoje dve vrste problema - pravni problem, da Kosovo nije došlo na dnevni red po preporuci UN, već zaobilaznim putem i drugo, da potpada pod režim propisan Rezolucijom 1244 SB UN, te da samim tim ne može imati elemente državnosti. "Samim tim i međunarodne obaveze koje Kosovo ima po Rezoluciji 1244 pripadaju UNMIK-u", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, Kosovo se ni suštinski nije kvalifikovalo za članicu zbog odnosa prema srpskom kulturnom nasleđu stotinu godina unazad. Dačić je rekao da je pritisak kosponzora članstva Kosova u UNESCO ogroman i da je usmeren na to da zemlje budu uzdržane, kako ne bi bila potrebna stvarna većina za članstvo. Kako je objasnio od 58 članica Izvršnog saveta Uneska, 55 je glasalo, a 27 je bilo za, što nije apsolutna većina, pa ni većina prisutnih, ali je zahtev prošao zbog 14 uzdržanih zemalja. Kada je reč o Generlanoj konferenciji, potrebne su dve trećine glasova, ali u ovom trenutku se ne zna ni koje države imaju pravo glasa, jer one zemlje koje ne plate kontribuciju gube to pravo. "Za sada tri zemlje nemaju pravo glasa, a među njima su i SAD i Izrael zbog Palestine. Po najnovjim izvestajima, vise od 20 zemalja možda neće imati pravo glasa, a u narednim danima treba da vidimo ko uopste ima pravo glasa i kako će se utvđivati koliko je glasova potrebno", rekao je Dačić.

DAČIĆ: OSTAĆE MRLjA NA ODNOSIMA SA SKOPLjEM I PODGORICOM

BEOGRAD, 23. oktobar 2015. (Tanjug) - Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je, povodom glasanja Crne Gore i Makedonije u Izvršnom savetu Uneska, da će se podrška koju su pružile usvajanju predloga da Kosovo bude primljeno u tu organizaciju odraziti na njihove odnose sa Srbijom. "Ostaće mrlja na našim odnosima. Pošto Crna Gora i Makedonija ne gledaju na nas kao na prioritet, neće ni oni nama to biti", rekao je Dačić odgovarajući na pitanje studenata na tribini "Položaj Srbije u medunarodnim odnosima" na Fakultetu političkih nauka. "Imaće i oni neki zahtev u međunarodnim organizacijama koji mi nećemo podržati", istakao je on. Dačić se zapitao kako je moguće da te zemlje ne prave razliku između onoga što je bitno za Srbiju i nekih poteza kojim su, kako je rekao, hteli da pošalju poruku Zapadu. Prema njegovim rečima, pitanje članstva Kosova u Unesku nije isto to što i pitanje članstva u Međunarodnom olimpijskom komitetu. "Jedno je guranje lopte, a drugo su Dečani", naglasio je on.

NIKOLIĆ PRIMIO AKREDITIVE NOVOIMENOVANOG AMBASADORA EGIPTA

BEOGRAD, 26. oktobar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Egipta u Beogradu Ezeldina Fahmija Mahmuda Fahmija i tom prilikom poručio da je Srbiji danas od najveće važnosti podrška u vezi sa zaštitom verskog i kulturnog nasleđa Srba na Kosovu i Metohiji. ''Srbija je zahvalna na razumevanju Egipta za njene vitalne interese i podršku našem stavu da se sva pitanja koja se tiču Kosova i Metohije moraju rešavati diplomatskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom, a ne unilateralnim potezima i nametanjem gotovih rešenja'', istakao je predsednik Nikolić. On je ukazao da postoje velike mogućnosti za jačanje vojne i vojno-ekonomske saradnje Srbije i Egipta što bi, kako je ocenio, dodatno učvrstilo prijateljske veze dve zemlje i dalo snažan doprinos jačanju mira i stabilnosti na Balkanu i na Bliskom Istoku. ''Srbiju i Egipat i naše narode vezuje dugogodišnje i iskreno prijateljstvo, koje je posebno učvršćeno bliskom saradnjom u Pokretu nesvrstanih'', rekao je predsednik Nikolić i dodao da je Srbija spremna da te prijateljske odnose i saradnju razvija i na bilateralnom i na multilateralnom planu, u svim oblastima od zajedničkog interesa. Ambasador Fahmi rekao je da pretnje i izazovi sa kojima se danas suočava međunarodna zajednica naglašavaju važnost održavanja egipatsko-srpskog strateškog dijaloga, u cilju bliske koordinacije mera neophodnih za rešavanje ovih novih bezbednosnih izazova. Podsetivši da su odnosi naših dveju strateških zemalja duži od jednog veka, on je poručio da će raditi na unapređenju naših čvrstih i istorijski zasnovanih bilateralnih odnosa u svim oblastima od zajedničkog interesa i oblastima međunarodne saradnje. ''Smatram da sam privilegovan time što preuzimam dužnost u Srbiji, zemlji sa bogatim istorijskim nasleđem, kao i zemlji koja je kroz istoriju održavala prijateljske odnose sa Egiptom'', zaključio je novi ambasador Egipta.

NIKOLIĆ PRIMIO AKREDITIVE NOVOIMENOVANOG AMBASADORA TUNISA

BEOGRAD, 26. oktobar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas, primajući akreditivna pisma novog ambasadora Tunisa u Beogradu Mohameda Bugamre, da Srbija visoko ceni opredeljenje te zemlje za dosledno poštovanje međunarodnog prava i zahvalna joj je za čvrst stav u pogledu nepriznavanja nezavisnosti KiM. "Uvereni smo da će prijateljski Tunis istrajati na ovim pozicijama", istakao je predsednik Nikolić. Kako je ukazao, višedecenijske prijateljske veze naša dva naroda i dosadašnja sveukupna saradnja između Srbije i Tunisa primer su iskrenih i dobronamernih odnosa. "Siguran sam da ćemo u narednom periodu nastaviti da ih unapređujemo i produbljujemo", rekao je Nikolić, koji je uputio predsedniku i narodu Tunisa najlepše želje za prosperitet zemlje. Ambasador Bugamra istakao je da Tunis i Srbija dele dugu istoriju saradnje, kao i veliki potencijal za dalju saradnju, i dodao da je Nikolićeva poseta Tunisu u martu 2014. obeležila novu fazu u bilateralnim odnosima dve zemlje. On je izrazio zadovoljstvo što će blisko sarađivati sa srpskim zvaničnicima i privatnim sektorom radi dalje konsolidacije bilateralnih konsultacija, razvoja saradnje i razmene, kao i širenje njenih zakonskih okvira, u cilju stvaranja najboljeg okruženja za interakciju dveju poslovnih zajednica. "Tunis je zemlja tolerancije, otvorenosti i umerenosti. Od Revolucije Tunis beleži napredak u političkoj i demokratskoj tranziciji", ukazao je on dodavši da je rukovodstvo te zemlje posvećeno kontinuiranom radu na jačanju demokratskog procesa, kroz dijalog i konsenzus. Novi ambasador Tunisa preneo je predsedniku Nikoliću duboku zahvalnost na kontinuiranoj podršci tamošnjem demokratskom procesu.

NIKOLIĆ PRIMIO AKREDITIVE ŠEST NEREZIDENCIJALNIH AMBASADORA

BEOGRAD, 26. oktobar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas akreditivna pisma novoimenovanih ambasadora Tajlanda, Kolumbije, Litvanije, Mauritanije, DNR Koreje i Gruzije, koji Srbiju pokrivaju na nerezidencijalnoj osnovi. Nikoliću su akreditive predali ambasador Kraljevine Tajland Jompol Manašuang, ambasador Kolumbije Haime Alberto Kabal Sanklemente, ambasadorka Litvanije Rasa Kairiene, ambasadorka Islamske Republike Mauritanije Marijem Aufa, ambasador DNR Koreje Ri Kvang Il i ambasador Gruzije Joseb Nanobašvili. Primajući akreditivna pisma, predsednik Nikolić je istakao da je Srbija kao svoj strateški cilj odredila članstvo u Evropskoj uniji, ali da istim elanom želi da neguje i razvija dobre odnose sa svim zemljama sveta. "Želja je i opredeljenje Srbije da bude pouzdan i iskren partner vašim zemljama i da sa njima kontinuirano unapređuje saradnju u svim oblastima", poručio je on novoimenovanim ambasadorima. Nikolić je izrazio uverenje da odavno uspostavljene prijateljske veze između naših zemalja i naroda predstavljaju čvrstu osnovu za dalje unapređenje sveukupne bilateralne saradnje. "Sigurni smo da bi jačanje ekonomske saradnje naših zemalja, za koju postoje velike neiskorišćene mogućnosti, bilo od obostranog interesa i na dobrobit naših prijateljskih naroda", zaključio je predsednik Srbije.

VUČIĆ: SRBIJA NEĆE BITI TAMPON ZONA

BRISEL, 25. oktobar 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je u pauzi mini samita o migrantima u Briselu, da će Srbija učiniti sve da sa migrantima postupa humano, ali da neće pristati da bude tampon zona. Vučić je na pitanje novinara šta će Srbija učiniti ukoliko Nemačka i Austrija zatvore granice za migrante, a Hrvatska postavi ogradu, rekao: "A šta očekujete da uradimo? Srbija ne može da bude tampon zona". On je rekao da ne očekuje nikakve spektakularne odluke današnjeg samita i da je glavno bilo to što su se lideri 13 država duž zapadnobalkanske rute sastali i razmenili mišljenja. "Za sada se radi o politici malih koraka", rekao je srpski premijer, ističući da je kriza suviše složena da bi se mogla brzo rešiti. Upitan na šta je konkretno mislio kad je rekao da će Srbija podneti deo tereta prijema migranata i da li je u tom smislu na večerašnjem skupu bilo nekih zahteva, Vučić je rekao da ništa konkretno od Srbije nije traženo. On je naveo da je Srbija spremna da primi određenu kvotu migranata, ali i upitao šta uraditi sa onim ljudima koji ne žele da ostanu u našoj zemlji. "Ako je Hrvatska spremna da primi 2.000 ljudi, mi smo spremni da primimo 3.000, ali je ključno pitanje šta uraditi sa onim ljudima koji ne žele da ostanu u našim zemljama, da ih stavimo u zatvore? Pretpostavljam da ne. I to je ključno pitanje za sve naše zemlje", upitao je Vučić. Premijer je, navodeći da je kroz Srbiju do sad prošao najveći broj izbeglica, rekao da je na sastanku zahtevao da čuje sveobuhvatno rešenje EU koje će Srbija u skladu sa evropskim vrednostima poštovati, ali da nije čuo konkretan zadatak. "Mislim da sam razumeo kakva je ideja, ali taj konkretan zadatak nismo čuli", rekao je Vučić. On je naveo da ni Srbija, sa svoje strane, nije tražila od Evropske unije neku pomoć. Vučić je napomenuo da suma koja je do sad primljena iz EU "nije naročito velika" i da Srbija još ima sredstava da se sama brine o migrantima. On je istakao da najveći teret krize snose Nemačka i Austrija, koje treba da prime te ljude, a da je Srbija tranzitna zemlja. Vučić je ponovio da Srbija za sad nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji i dodao da su odnosi Beograda i Skoplja odlični. "Podizanje ograda bi moglo da bude delotvorno za jednu, dve ili tri zemlje, ali to nije sveobuhvatno rešenje", rekao je Vučić. Upitan da li je tražio od Nemačke i Austrije da ne zatvaraju svoje granice za migrante, Vučić je odgovorio odrečno. "Na šta bi ličilo da ja tražim (od nemačke kancelarke Angele Merkel) da primi još milion ili dva miliona migranta kad su Nemačka i Austrija već podnele toliki teret", upitao je premijer Srbije. "To bi bilo nepristojno i uvredljivom a ja sebe smatram pristojnim čovekom", rekao je Vučić. Premijer je rekao da Srbija do sad nije koristila suzavac i silu prema migrantima, da ima dobar odnos prema njima, kojim su i sami migranti zadovoljni. Najviši funkcioneri Evropske unije založili su se uoči današnjeg mini samita u Briselu za zajednički pristup rešavanju migrantske krize i bolju saradnju država duž zapadnobalkanskog izbegličkog puta. “Danas ne možemo da pravimo razliku među članicama i nečlanicama EU jer kriza pogađa ceo kontinent", rekao je novinarima komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han pred početak sastanka, na koji su, osim deset članica EU, pozvani i šefovi država i vlada Srbije, Makedonije i Albanije. On je kazao da se nada da nijedna zemlja neće postati “parking za izbeglice” i da treba duž puta izgraditi nove centre za prihvat izbeglica i “vruće tačke”, na kojima će stručno osoblje registrovati migrante. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je, dolazeći na samit, rekla da očekuje konkretne operativne mere i koherentan zajednički pristup rešavanju problema. “Ova kriza neće uskoro proći”, upozorila je ona i istakla da je neophodno otkloniti i uzroke problema pokretanjem diplomatske akcije za okončanje rata u Siriji. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je skrenuo pažnju na rastući problem ksenofobije i nacionalnog egoizma u Evropi i kritikovao one koji misle da se sa izbeglicama treba obračunavati silom. “Oni koji posežu za nasiljem su sramota Evrope”, kazao je on. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, dolazeći u sedište Evropske komisije, rekla da je cilj samita, na kome pored predstavnika Nemačke, Srbije, Albanije i Makedonije, učestvuju i lideri Grčke, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Holandije i Luksemburga, da se bolje uredi prihvat izbeglica kako bi im se olakšao život. "Moraćemo da postavimo registracione centre na našim spoljnim granicama", kazala je kancelarka i dodala da je za to neophodna pomoć Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, evropske pogranične službe Fronteks i Kancelarije EU za podršku azilantima. Predsednik vlade Mađarske Viktor Orban je kazao da Mađarska, nakon što je duž granice sa Srbijom i Hrvatskom podigla žicu, više nije na migrantskom putu i da na samitu učestvuje samo kao posmatrač. “Nadam se da će večeras biti okončana politika otvorenih vrata i pozivanja migranata da dođu u EU, jer se time krši Šengenski sporazum”, kazao je Orban, čija je politika prema izbeglicama u suprotnosti sa stavovima većine članica EU.Hrvatski premijer Zoran Milanović je kritikovao Grčku što propušta migrante i ukazao da oni, kada dođu do Hrvatske, već prošli kroz bar četiri države. “Ovo je požar, a u požaru niko ne obraća pažnju na prometne znakove”, kazao je on. Slovenački premijer Miro Cerar je upozorio da EU preti raspad, ako večeras ne bude postignuta saglasnost o politici prema migrantima, dok je grčki premijer Aleksis Cipras ukazao da su za rešavanje krize neophodna i znatna finansijska sredstva. "Grčka je spremna da izgradi pet novih prihvatnih centara sa "vrućim tačkma, ali očekujemo i od drugih da ispune svoje obaveze", rekao je on. Današnji mini-samit počeo je popodne, a nastaviće se radnom večerom, na kraju koje treba da budu usvojeni zajednički zaključci.

VUČIĆ: SVEOBUHVATNO REŠENjE DA SE NE LOMI PREKO NAŠIH LEDjA

SOFIJA, 24. oktobar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija, Bugarska i Rumunija imati zajednički stav po pitanju rešavanja migrantske krize, da će sprovoditi evropske odluke, ali će, istakao je, umeti da zaštite svoje nacionalne i državne interese. "Sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica", rekao je Vučić u Sofiji. On je taj stav izneo posle trilateralnog sastanka Krajovske grupe, a uoči sutrašnjeg samita u Briselu, koji je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker sazvao sa željom da se grupa lidera EU dogovori o kratkoročnim merama za rešavanje krize migranata na Zapadnom Balkanu. Vučić je novinarima rekao da je suština današnjeg trilateralnog sastanka činjenica da će glas tri zemlje, ukoliko bude istovremeno iskazan, biti znatno jači nego što je bio do danas, i u Briselu, i na svakom drugom mestu. "Naše tri zemlje su se dogovorile da imaju zajednički stav, da jedna drugu pomažu, da izlazimo sa zajednickim inicjativama i da poštujemo evropske odluke, ali da uvek zajednički donesemo odluke koje će značiti i zaštitu naših državnih i nacionalnim interesa", precizirao je premijer Srbije u izjavi novinarima. Sve stavove koje Srbija, Bugarska i Rumunija zajednički donesu, Srbija će, dodao je Vučić, u potpunosti provoditi u delo. "Mi smo veoma lojalni partneri i dobre komšije", poručio je srpski premijer po završetku mini regionalnog samita u Sofiji. On je napomenuo da je Srbija prihvatila tehničku i pomoć u ljudstvu koju je rumunski premijer Viktor Ponta već ponudio vezano za naše granice, a da je sa bugarskim premijerom B. Borisovim saglasan po svim pitanjima vezanim za način prijema izbeglica, gde je, kako je rekao, saradnja i do sada bila vrlo korektna. "Nijedan problem, ni indicent nismo imali, nećemo ni ubuduće, ali ćemo zajednički umeti da zaštitimo naše tri zemlje - Bugarsku, Rumuniju i Srbiju. Mislim da će naš glas, ako bude istovremeno iskazan u ime sve tri zemlje, i u Briselu i u svakom drugom mestu biti znatno jači nego što je bio do danas", zaključio je Vučić. Premijer je poručio i da sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica. "Nije nama problem da ih registrujemo i da napravimo veće prihvatne centre, ništa nam nije problem, ali, ako neko misli da je moguće da mi budemo mesto na kojem će da bude dva ili tri miliona izbeglica to nije realno. I naše tri zemlje su se dogovorile da takav scenario ne mogu da prihvate", rekao je Vučić posle sastanka Krajovske trojke u Sofiji. On je istakao da će Srbija uvek gledati na izbleglice na najlepši mogući način. "Srbija hoće da prihvati teret, Srbija je spremna da prihvati i veći teret nego što ga danas ima, a ima verovatno veći od svih tranzitnih zemalja. Ali, izvinite, postojaće stvari koje mi nismo u situaciji da uradimo", rekao je Vučić. On je ponovio da će svojim odlukama Krajovska trojka praktično pratiti politiku i odluke Nemačke i Austrije. "Mi time pratimo ono što će da rade evropske zemlje", naglasio je Vučić. On je naveo da je zahvalan premijerima Bugarske i Rumunije, Borisovu i Ponti, istakavši da je od njih danas mnogo toga čuo i naučio, a neka iskustva i preneo. "Mi ćemo sutra zajedno istupati u Briselu i na pripremnom sastanku, ali i na glavnom plenarnom sastanku na koji dolaze premijeri. Toga ćemo se držati, i uspećemo da održimo regionalnu stabilnost", rekao je Vučić. Teme trilateralnog sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića sa premijerima Bugarske i Rumunije, Bojkom Borisovom i Viktorom Pontom, u Sofiji, bile su, pored migrantske krize, i ekonomska i politička saradnja, najavila je ranije vladina Kancelarija za saradnju s medijima.