SRBIJA

DAČIĆ: ISTINA NA NAŠOJ STRANI, ALI NE I BROJKE U UNESKO

BEOGRAD, 11. oktobra 2015. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija u nepovoljnoj situaciji kada je reč o zahtevu KiM za prijem u UNESKO, jer je većina članica Izvršnog saveta te organizacije priznala njenu nezavisnost, ali je poručio da će Srbija uraditi sve što može i da je stav da do glasanja ne bi trebalo ni da dođe. On je, gostujući u Vestima B92, naglasio da postoje zemlje članice UNESKO, koje nisu priznale KiM, a trpe ogroman pritisak da budu uzdržane ili da ne učestvuju u glasanju, kao i zemlje koje su priznale KiM, ali će biti uzdržane, jer smatraju da je preuranjen zahtev za članstvo KiM u UNESKO. "U Izvršnom savetu UNESKO, od 58 članica, 32 su priznale KiM i to nas dovodi u nepovoljnu situaciju na samoj sednici. Pokušaćemo da uradimo sve što možemo, brojke nisu na našoj strani, kad je reč o Izvršnom savetu, bez obzira što su pravda i istina na našoj strani, što ponekad nije dovoljno", rekao je Dačić. On je ponovio da je stav Srbije da do galsanja ne bi trebalo ni da dođe, već da bi dijalog u Briselu trebalo da bude prioritet. Kada je reč o sastanku u Briselu, najavljenom za utorak, 13. oktobar, Dačić je rekao da ne zna da li je premijer Aleksandar Vučić odlučio da li će otputovati u Brisel. "To je njegova odluka, mi svakog dana komuniciramo i dogovaramo se oko svih pitanja", rekao je Dačić. Govoreći o Poglavlju 35, ministar je rekao da za Srbiju nece biti prihvatljivo ništa što je iznad statusne neutralnosti. "Ništa što je iznad statusne neutralnosti mi nećemo prihvatiti. To znači da ne možemo da prihvatimo da KiM sklapa međudržavne sporazume, da postoji granica...", rekao je Dačić. Dačić smatra i da nacrt Poglavlja 35 o kojem se spekuliše u javnosti neće opstati i da o njemu tek treba da se izjasne i druge članice EU. Upitan kako je siguran da taj nacrt neće opstati, ministar je podsetio da pet članica EU nisu priznale nezavisnost KiM, a koje su posebno osetiljeve na takva pitanja, poput Španije, i koje moraju da vode računa kako se KiM predstavlja. "To je za nas veoma značajna pozicija što EU nema jedinstven stav", rekao je Dačić.

DAČIĆ: NEPRIHVATLjIVI ZAHTEVI IZ NACRTA PLATFORME ZA KIM

BEOGRAD, 11. oktobra 2015. (Tanjug) - Za Srbiju su apsolutno neprihvatljivi zahtevi iz nacrta pregovaračke platforme EU za poglavlje 35, koje se odnosi na KiM, jer većina tačaka nije statusno neutralna i direktno vodi ka priznavanju nezavisnosti te pokrajine, izjavio je danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić. "Zahtevi su za nas neprihvatljivi. Dijalog je statusno neutralan i sve van toga za nas je neprihvatljivo, a ubeđen sam i za zemlje EU koje nisu priznale Kosovo", rekao je Dačić za "Kurir". On je precizirao da je za Srbiju neprihvatljivo da, na primer, pregovore vode Srbija i Kosovo, a ne Beograd i Priština ili da umesto administrativnih budu uspostavljeni granični prelazi sa obeležjima.

NIKOLIĆ: UVEREN SAM DA POGLAVLjA NISU OTVORENA ZBOG KIM

LjUBLjANA, 10. oktobra 2015. (Tanjug) - Srbija je spremna za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je danas u intervjuu slovenačkom "Dnevniku" predsednik Srbije Tomislav Nikolić i izrazio uverenje da poglavlja još nisu otvorena zbog Kosova i Metohije. "Iskreno govoreći, mislim da je Kosovo i Metohija problem za otvaranje poglavlja. U to sam uveren. Nekad su nam to i otvoreno govorili, ali su sad tu priču donekle gurnuli po strani i tvrde da čekaju otvaranje... pa ne može EU da čeka otvaranje poglavlja! Srbija je ta koja to čeka, a Evropa ih mora otvoriti", istakao je Nikolić. "Ne možete da kažete: Ako želite u Evropsku uniju, morate da do zadnje tačke ispunite sve što vam naredimo iz Brisela. Ali to ne rade ni članice EU. Pogledajmo primer priznanja KiM: ako je to uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju, kako je moguće da pet članica EU nije priznalo Kosovo", upitao je Nikolić. Na novinarsko pitanje da li zvaničnici Unije u razgovorima sa predstavnicima Srbije kažu da su dobri odnosi Beograda sa Rusijom problem koji koči približavanje Srbije Evropskoj uniji, predsednik Nikolić je odgovorio da je to tačno. "Mnogi iz Evropske unije Srbiji zameraju saradnju sa Ruskom Federacijom, a sami bi rado sa njom trgovali, nabavljali energente i sirovine, kao i koristili ogromno rusko tržište, iako pod svojim uslovima", rekao je on. Kad je reč o podršci Slovenije predlogu Albanije da Kosovo postane član Uneska, Nikolić tvrdi da zvanična Ljubljana nije trebalo da se priključuje toj inicijativi. "Ali verovatno im je neko rekao da to urade. Evropska unija mi deluje kao politička stranka: nakon što svi kažu svoje, bude tako kako odluči većina. Imaš svoje mišljenje, ali ga ne možeš javno izgovoriti. Naši odnosi sa Slovenijom se ne mogu pokvariti, ali Slovenija treba da ima na umu da ne treba da prednjači u nečemu za šta zna da boli Srbiju", istakao je predsednik. Komentarišući odnose sa Hrvatskom, Nikolić je naveo da je izbeglička kriza zapravo problem Evropske unije i da nije bilo potrebe da se razbukta spor između Srbije i Hrvatske. On je dodao kako smatra da spora nije ni bilo, ako se izuzmu izjave pojedinih političara, koji su možda time pokušali da osvoje poene kod nekih svojih građana. "U Hrvatskoj se političari nažalost još boje ultranacionalista, koji započnu i ostvare sve što zamisle. Ako hrvatska vlast nije u stanju da obezbedi dvojezične table u mestima gde je, po Ustavu, dovoljan broj Srba ili građana druge nacionalnosti da se ispuni taj uslov, to je znak da je nacionalizam u Hrvatskoj još dominantna politička opcija, iako je Hrvatska članica EU i morala bi da se okrene potpuno drukčijim vrednostima", istakao je predsednik Srbije. Nikolić je za "Dnevnik" rekao da Srbija nije preduzela nijedan loš gest prema Hrvatskoj, a ima odlične odnose i sa rimokatoličkom crkvom, što je nekad bilo nezamislivo. "Srbija je doživela velike promene, što je slučaj i sa nekima od nas koji smo sada na vlasti. Jednostavno rečeno, vremena se menjaju. Srbija se promenila. Građani apsolutno shvataju da je ono što radimo dobro", zaključio je Nikolić.

NIKOLIĆ: SVA VRATA ZA SARADNjU SU OTVORENA

BLED, 09. oktobra 2015. (Tanjug) - Odnosi Srbije i Slovenije su u zamahu i poletu, sva vrata za saradnju su otvorena i to obe zemlje treba da iskoriste, izjavio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nikolić je na Bledu, gde je sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom prisustvovao otkrivanju spomenika srpskom naučniku Mihajlu Putinu, rekao Tanjugu da je njegova uzvratna poseta nastavak započetih izvanrednih odnosa dve zemlje koji su bili pomućeni u vreme raspada Jugoslavije. Kako je ocenio, to tradicionalno prijateljstvo Srba i Slovenaca našlo je pravu meru u Mihajlu Pupinu, a Bled i Srbija nisu mogli bolje da mu se oduže nego podizanjem istovanih spomenika - u Idvoru i na Bledu. Na Bledu je to poklon Republike Srbije, ukazao je. Nikolić je podvukao da su juče i danas održani važni razgovori, da će još razgovarati sa najvišim zvaničnicima Slovenije i da je "očigledno da je u zamahu i poletu odnos Srbije i Slovenije". "Ti odnosi su sada mnogo bolji i ne treba ih kvariti", naglasio je predsednik Srbije. "Slovenija je, kao član jedne velike evropske zajednice naroda kojoj mi težimo, trenutno uskraćena za mnoga tržišta", naveo je Nikolić i dodao da zato Srbija ima otvorena tržišta i da ima mesta za slovenačka ulaganja. Međutim, primetio je Nikolić, dešava se i nešto što ranije nije, a to je da srpski kapital ulazi u Sloveniju i da privrednici iz Srbije nalaze načine da taj kapital pretvore u profit. "To samo znači još bolju saradnju, bolje odnose Slovenije i Srbije" rekao je Nikolić. Predsednik Srbije je dodao i da se razgovaralo o migrantskoj krizi, da Slovenija sa zebnjom očekuje dalji razvoj događaja, da u tome nema previše iskustva i da zato "pitaju Srbiju". "Apsolutno je sve otvoreno za saradnju Srbije i Slovenije i to oba društva treba da iskoriste, a mi samo treba da idemo za našom omladinom koja je ta vrata širom otvorila i koja valjda niko nikada neće moći da zatvori", zaključio je Nikolić.

VUČIĆ: NEMORALAN ZAHTEV TZV. KOSOVA

BEOGRAD, 11. oktobra 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas pismo svim članicama Uneska, u kojem je izrazio zabrinutost zbog zahteva za prijem Kosova u članstvo u tu organizaciju navodeći da je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava. Pismo glasi u celini: "Obraćam Vam se ovom prilikom u vezi sa pitanjem od najvećeg značaja za Republiku Srbiju, koje je povod za našu ozbiljnu zabrinutost. Reč je o zahtevu za prijem tzv. Kosova u članstvo Uneska. Ovaj zahtev je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv. Shodno i dalje važećoj i pravno obavezujućoj rezoluciji SB UN 1244 (1999) i Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, Kosovo i Metohija je teritorija u sastavu Republike Srbije pod upravom Ujedinjenih nacija. Rezolucija SB UN 1244 (1999) reafirmiše „suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (sada Republike Srbije) i drugih država regiona“ i predviđa „političko rešenje za kosovsku krizu“ zasnovano na ovim principima. Pitanje Kosova i Metohije je i dalje na dnevnom redu SB UN, što potvrđuju redovne, kvartalne sednice SB UN na ovu temu. Takođe, na Kosovu i Metohiji i dalje deluje UN Privremena administracija na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN (UNMIK). Budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, evidentno je da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska. To je de facto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom UNMIK, što je od strane ove Misije UN odbijeno s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999). Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN pod Glavom VII Povelje UN, što uključuje i rezoluciju 1244 (1999). U tom kontekstu, razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko bi predstavljao grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN, u kome se navodi da su "članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom". Time bi se stvorio opasan presedan. Vlada Republike Srbije u punoj meri je posvećena dijalogu između Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. U tom procesu mnoga kompleksna pitanja, od izuzetnog značaja za stabilizaciju prilika u regionu i normalizaciju odnosa, su rešena. Neretko, samo zahvaljujući dobroj volji srpske vlade postizani su sporazumi koji su predstavljali temelj racionalnijih i normalnijih odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji. Bez obzira na to, ostali smo i i dalje smo čvrsto opredeljeni za dijalog sa kosovskim Albancima i pronalaženje rešenja koja će stabilizovati i normalizovati naše međusobne odnose. Ipak, o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji se, do sada, u Briselu nije razgovaralo. U tom smislu, jednostrani pokušaji poput zahteva za članstvo tzv. Kosova u Unesku nas vraćaju u prošlost i narušavaju atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi. Time bi se faktički onemogućilo da se i po ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja. Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesko, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizilaze iz članstva u ovoj Organizaciji. Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije. Iz Prištine se ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih sramnih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne. Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde. Utoliko, ili naročito zbog toga, licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv. Delovanje Srpske pravoslavne crkve u Pokrajini se odvija u izuzetno teškim uslovima, a pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, bez presedana u novijoj istoriji Evrope, brojni su i primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji. U uslovima kontinuiranih pokušaja da se uništi i ukrade identitet i kulturna baština srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, članstvo Kosova u Unesku predstavljalo bi nagradu i davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas, nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilnog brisanja tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije. Srbija svojim dosadašnjim postavljanjem je pokazala svoju punu posvećenost rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom mirnim putem i kroz dijalog. Srbija je protiv svake politizacije rada Uneska kao organizacije čija bi misija trebalo da bude promovisanje saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu. Na kraju, mi jesmo mala zemlja, i teritorijalno i po broju stanovnika, nemamo političku moć kojom možemo da se suprotstavima onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali je naša obaveza da celokupno čovečanstvo upoznamo sa protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv naše zemlje preduzimaju i time, ako ništa drugo, odbranimo istinu i ponos svih pravdoljubivih naroda u svetu“, navodi se u pismu premijera Vučića.

VUČIĆ: EU - NAŠ IZBOR, ALI NE ODUŠEVLjAVA ME SVAKI NjIHOV POTEZ

JAGODINA, 12. oktobra 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da su evropske integracije put Srbije, ali da Srbija ne može sa oduševljenjem prihvatiti svaki potez EU. "Od mene nećete čuti da Srbija ima drugo mesto od puta ka EU, to je naš put, ali nemojte da tražite da pokazujem oduševljenje za svaki njihov potez, kao što je recimo ovo oko Uneska. Volim ja zastavu EU, Italije, ali najviše volim zastavu Srbije i o tome moraju da vode računa naši evropski i svi drugi partneri", rekao je Vučić na otvaranju italijanske fabrike "Vibak" u Jagodini. Vučić je rekao da za Srbiju ekonomska situacija ne predstavlja problem, već da ga najviše plaše politički problemi koje drugi izazivaju. Premijer kaže da je Srbija mnogo uložila u reginalnu stablinost, bezbroj puta prećutala onima koji su je provocirali, ali da nije dozvolila ponižavanje, ni u slučaju Hrvatske, ni po pitanju rezolucije u Ujedinjenim nacijama o Srebrenici. "To što smo bezbroj puta prećutali, to je ne zato što smo slabi, već zato što smo želeli da našim komšijama i evropskim prijateljima pružimo šansu da još jednom sagledaju stvari, da nas vide iz boljeg ugla", rekao je Vučić.

SELAKOVIĆ: MALI MANEVARSKI PROSTOR SRBIJE

BEOGRAD, 12. oktobra 2015. (Tanjug) - Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je danas, povodom rasprave o prijemu Kosova u Unesko, da su pravni i politički mehanizmi koje Srbija ima na raspolaganju izuzetno slabi i da sumnja da će i države koje Srbija smatra svojim tradicionalim prijateljima, po tom pitanju stati na njenu stranu. On je, takođe, ocenio kao licemernu izjavu šefa diplomantije Velike Britanije. "Izjava šefa diplomantije Velike Britanije Filipa Hamonda je samo jedno u nizu potpuno licemernih mišljenja, gde vam se kaže da će neko prijemom u Unesko doći u situaciju da mnogo više štiti srpski duhovnu i kulturnu baštinu nego što je to činjeno ranije", rekao je Selaković odgovarajući na pitanje novinara i dodao: "Ne znam na koji način. Možda će se sistematičnije da se ruše crvke i manasitiri. Možda će novi zakon koji priprema Priština, koji predviđa da se sve srpske crvke i manastiri pretvore u svojinu takozvane države Kosovo, omogućiti da se ta priča o srpskom korenu na Kosovu najdubljem i najstarijem u potpunosti satre". Ministar je istakao da će država razmotriti sve što joj stoji na raspolaganju da to spreči, ali i ukazao da je njen maneverski prostor tu izuzetno mali. "Države koje smatamo našim tradicionalinm prijateljima, jednim delom, sumnjam da će ovde stati na našu stranu, rukovođene svojim uskim intersima. Zašto bi neko branio Srbiju ako pre toga ima neki sopstveni interes", rekao je Selaković. Prema njegovim rečima, pravni mehanizmi koje Srbija ima na raspolaganju su izuzetno slabi, politčki takođe. Selaković je rekao da ne zna da li je ubedljiva većina u Srbiji svesna šta bi prijem Kosova u Unesko zapravo značio. "To bi značilo da nešto što je od pamtiveka, od svoga nastanka nosilo predznak srpsko, nešto što je svojina Srpske pravoslavne crkve (SPC) prostim podizanjem ruku većine više ne može da se tako zove", rekao je ministar. Selaković je napomenuo da u potpunosti razume politički rezon Prištine, odnosno njenu borbu za ulazak u Unesko. "To je takozvana nova država u kojoj se nalaze četiri spomenika kulture pod zaštitimo Uneska i ti spomenici su u vlasništvu SPC, to su zadužbine sprskih srednjovekovnih vladara i biseri srpske duhovnosti - pa kakav je to onda identitet te takozvane države Kosovo", rekao je ministar i zapitao šta to imaju Albanci što su sami stvorili, a ne otomanski Turci, sem nekoliko kula u Metohiji. Ukoliko dođe do izglasavanja prijema Kosova u Unesko, ministar Selaković je napomenuo da je manevasrski prostor Srbije u tom slučaju veoma mali, jer su "u toj prostoj većini (koja treba da glasa o prijemu Kosova) oni koji su pre 16 godina bombardovali Srbiju da joj se otme deo teritorije". "Ako su bili u stanju da bombarduju, što ne bi bili u stanju da to učine nešto drugo", naglasio je Selaković. On je poručio da se nikada ne sme zaboraviti sopstvena istorija. "Nikada mi svoju decu ne smenmo da učimo da su Visoke Dečane podigli vladari neke dinastije Nimani, da ga je gradilo pleme Gaši, a ne Fravita iz kraljevog grada Kotora sa malom braćom", naglasio je Selaković. On je podsetio da je u manastiru Visoki Dečani sačuvan svaki akt svakog turskog sultana koji je potvrdio vlasništvo nad mamastirom i zemljom, isitičući da to niko ne može da promeni.

DjURIĆ: MNOGO SPORNOG U NACRTU PREGOVARAČKOG POGLAVLjA 35

BEOGRAD, 11. oktobra 2015. (Tanjug) - Srbiju niko ne može da ucenjuje da ukine svoje institucije na severu Kosova i Metohije i uvede granične prelaze, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić, istakavši da ima mnogo spornog u nacrtu pregovaračkog poglavlja 35. On je istakao da će o tome i premijer Aleksandrar Vučić uskoro razgovarati sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini. Djurić je rekao da je sporno mnogo toga u nacrtu pregovaračkog poglavlja 35, koji se odnosi na Kosovo, a u kome između ostalog stoje i ti zahtevi. "Sporno je to ako hoćete da naterate Srbiju da na silu ugasi sve svoje institucije, čime bi bez posla ostale hiljade Srba, da nas naterate da predamo našu imovinu u energetskom sistemu i da počnemo da tretiramo administrativnu liniju ka Kosovu, koju najradije ne bismo ni da vidimo, bezmalo kao granicu suverenih država", rekao je Djurić. On je poručio da o takvim zahtevima Srbija "ne može ni da razgovara" i istakao da država "želi da razgovara i normalizuje odnose sa Prištinom, ali ne može niko da nameće Srbiji rešenja". "O tome smo imali ozbiljna unutrašnja razmatranja i razgovore u vladi i rezultate tih razmatranja premijer Vučić će predstavti Federiki Mogerini i najvišim predstavnicima EU", najavio je Djurić, pred održavanje nove runde dijaloga između Beograda i Prištine koja je planirana za dva dana u Briselu. Odgovarajući na pitanje ima li smisla nastaviti dijalog sa Prištinom, ako se ne odustane od takvog teksta tog pregovaračkog poglavlja, Djurić je istakao da bi bilo teško zamisliti napredak u dijalogu sa Prištinom i u evropskim integracijama Srbije, ako se ucenjuje Beograd. "Niko ko ucenjuje Beograd ne može da računa sa time da će bilo šta pozitivno da postigne. Mi možemo samo još više da se učvrstimo i zainatimo, takvi smo oduvek bili i kao narod i kao država,"rekao je Djurić. Kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, Djurić je pozvao sve predstavnike Srba u kosovskom parlamentu da budu jedinstveni, da ne bude bilo kakvih podela i ne odstupaju od kursa državne politike, jer to šteti srpskoj poziciji. Govoreći o zahtevima za članstvo Kosova u UNESCO, Djurić je rekao da Priština pokusava da se dočepa srpskog kulturnog blaga i nasleđa. "Oni su predvideli da sve crkve i manastiri, dzamije i rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji budu proglašeni vlasništvom takozvane Republike Kosovo. To je nešto što nije postojalo ni u Albaniji Envera Hodze, "kazao je Djurić. On je naglasio da je Srbija razvila živu diplomatsku aktivnost o tome sa svim državama, čak i sa onim zemljama koje sponzorišu i podržavaju tu ideju, istakavši da Srbija ima mnoštvo argumenata da je to naše vlasništvo. Za veliki broj srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, koji su najveće srpske svetinje, Srbija ima "osnivačke povelje i tapije za svaki ar zemlje hiljadu godina unazad i sahranjene naše svete kraljeve". "To predočavamo tim zemljama i uveravamo ih u to da oni koji su pre 10 godina jurišali na te crkve i manastire, zbog kojih i danas moraju da uživaju međunarodnu oružanu zaštitu, ne mogu čuvati te manastire ni izbliza onako kako to čini država Srbija sa Kosovom i Metohijom, kao deo UNESCO-a", poručio je Djurić.

EKONOMIJA

PRIZNANjE MMF I SVETSKE BANKE ZA REFORME U SRBIJI

LIMA, 11. oktobra 2015. (Tanjug) - Srbija je primer zemlje koja dobija priznanje za svoje reforme i obezbeđuje punu profesionalnu i finansijsku podršku MMF-a, Svetske banke i drugih finansijsih institucija za njihovu realizaciju, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović. Posle sastanka Komiteta za razvoj borda guvernera MMF-a i Svetske banke u Limi, Vujović je ocenio da je taj skup nedvosmisleno potvrdio podršku medunarodnih finansijkih instutucija i svih zemalja članica prihvatanju održivih ciljeva razvoja za narednih 15 godina kao osnove za borbu protiv siromaštva zasnovanu na punom aktiviranju ukupnih ljudskih i resursnih potencijala u svetu, saopštilo je Ministarstvo finansija. Globalna finansijska stabilnost je poboljšana, ali su rizici i dalje visoki pa su grupacije Svetske banke i MMF na današnjem Komitetu za razvoj borda guvernera Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke pozvane da nadgledaju rizike i poboljšaju pomoć zemljama kako bi održale svoj ekonomski rast i napredak. Oslanjajući se na diskusije sa sastanaka održanih prošlog proleća kada su usvojeni ciljevi održivog razvoja do 2030. godine, podržana je uloga Svetske banke u sazivanju, povezivanju i koorinaciji izmedu vlada UN, MMF, Multilateralnih razvojih banaka i Svetske trgovinske organizacije.
Naglašena je potreba da fokus bude na inkluzivnom rastu, infrastrukturi, razvoju u oblasti zdravstva i razvoju privatnog sektora. Finansijske institucije se i dalje suočavaju sa izazovima obnove kapitala, povećanjem priliva sredstava i odvikavanjem zemalja od traženja finansijske pomoći. Komitet je procenio da oslabljena kreditna sposobnost vodi ka znatnom smanjenju zaduživanja u narednih nekoliko godina i da iako postoje negativni pritisci na ovaj sektor, banke imaju dovoljno kapitala da prežive. Na sastanku je potvrđena posvećenost rodnoj ravnopravnosti koja je od ključnog značaja za okončanje siromaštva i jačanje zajedničkog napretka i napor da se primenom nove strategije Svetske banke postojeće rodne praznine svedu na najmanju moguću meru. Na Komitetu je bilo reči i o aktuelnoj izbegličkoj krizi i rešenju za izazove koje imaju zemlje i regioni u previranju, posebno u Bliskom Istoku i Severnoj Africi. Sastanci dve važne svetske finansijske institucije, od kojih je jedna zadužena za monetarnu i fiskalnu, a druga za razvojnu ekonomsku politiku, svake treće godine održavaju se van Vašingtona. Ove jeseni domaćin je bila Lima, prestonica Perua a Komitet je izrazio zahvalnost Vladi Republike Peru za gostoprimstvo tokom održavanja Godišnje skupštine. Naredni sastanak Komiteta za razvoj najavljen je za 16. april 2016. godine u Vašingtonu, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija.