SRBIJA

DAČIĆ: NEOPHODNO DELOVANjE CELE MEDjUNARODNE ZAJEDNICE

ŽENEVA, 05. oktobar 2015. (Tanjug) - Šef srpske diplomatije i predsedavajući OEBS-a Ivica Dačić izjavio je danas u Ženevi da je za rešavanje aktuelnog problema masovnih migracija sa Bliskog Istoka potrebno odgovorno delovanje cele međunarodne zajednice, a da je Vlada Srbije na svim nivoima pokazala spremnost da uradi svoj deo posla. "S obzirom da se približava zima, nesumnjivo je da ćemo se suočiti sa vanrednom situacijom u regionu i humanitarnom krizom velikih razmera, ako svi relevantni akteri na međunarodnom, regionalnom i lokalnom nivou ne pronađu bolje koordiniran pristup i međusobno se ne podrže na komplementaran i međusobno osnažujući način," rekao je Dačić. On je istakao da problem izbeglica nije od juče i da su svi svesni da neće biti brzo rešen. "Zbog toga je neophodno odlučno i odgovorno delovanje cele međunarodne zajednice na utvrđivanju kratkoročnih, ali i dugoročnih rešenja kako u pogledu pružanja hitne humanitarne pomoći, tako i na suzbijanju ključnih uzroka masovnih migracija", rekao je Dačić na 66. zasedanju Izvršnog komiteta UNHCR-a u Ženevi. Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi na jednoj od glavnih ruta velikog talasa migranata, a od početka ove godine do danas državnu granicu Srbije prešlo je preko 170.000 migranata, pet puta više u odnosu na 2014.godinu. Činjenica da je ukupno podneto oko 600 zahteva za azil, govori da željena destinacija izbeglica i migranata nije Srbija, već države članice Evropske unije, dodao je Dačić. On je naveo da Vlada Srbije, u saradnji sa UNHCR-om, Crvenim krstom i nevladinim organizacima, čini sve da migrantima tokom boravka u Srbiji bude omogućen odgovarajući prihvat. Prepoznajući potrebu hitnog i koordinisanog delovanja, Vlada Srbije je 18. juna ove godine osnovala Radnu grupu za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova, a početkom septembra usvojila Plan aktivnosti u slučaju povećanog priliva migranata i odluku o otvaranju posebnog namenskog računa za prikupljanje donacija za migrante. "Ono što je jednako važno je da ulažemo vanredne napore na pojačanoj kontroli granice, sprečavanju kriminalnih aktivnosti krijumčara i trgovaca ljudima koji eksploatišu nesreću ovih ugroženih ljudi", rekao je Dačić. Srbija smatra da rešenje kompleksnog izazova sa kojim se trenutno suočavamo ne može biti u parcijalnim i lokalnim koracima kao što su zatvaranje granica, blokiranje teretnog saobraćaja i podizanje ograda, već u saradnji država, jedinstvenom odgovoru cele Evropske unije i angažmanu celokupne međunarodne zajednice, istakao je Dačić. Srbija, ukazao je, ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima, a u zemlji i danas boravi 44.000 lica u statusu izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se država brine već dve decenije, kao i preko 200.000 interno raseljenih lica, koja su bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju posle 1999. godine. "Duboko sam uveren da iznalaženje trajnih rešenja za problem dugotrajnog raseljenja mora ići paralelno sa rešavanjem aktuelne izbegličke krize. Verujem da je naš zajednički stav da ljudi u dugotrajnom raseljenju ne smeju biti zaboravljeni", istakao je Dačić. On je podstio da Srbija nije prihvatila preporuku UNHCR iz aprila 2014. godine o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine. "Činjenica da se godinu i po dana nakon objavljivanja preporuke, izbeglice iz Hrvatske i dalje suočavaju sa ozbiljnim preprekama u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, po pitanju obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama i slično govori u prilog našem stavu", rekao je Dačić. Dodatno, kako je istakao, zabrinjavaju pojačani incidenti, diskriminacija i govor mržnje prema pripadnicima srpske manjine u Hrvatskoj, uključujući povratnike, što za logičnu posledicu ima da se velika većina izbeglica iz Hrvatske opredeljuje za lokalnu integraciju u Srbiji, jer im povratak, kao vid trajnog rešenja, suštinski i nije na raspolaganju. "Očekujemo da drugi šestomesečni izveštaj UNHCR-a koji smo očekivali u maju ove godine, objektivno prikaže situaciju na terenu i da bude dostavljen svim državama članicama Izvršnog komiteta", istakao je Dačić. Prema njegovim rečima, Srbija pridaje veliki značaj regionalnom procesu za rešavanje problema izbeglica i punoj realizaciji Regionalnog stambenog programa. "Želeo bih da podsetim da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da nam tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava", rekao je Dačić. Očekujemo da u saradnji sa državama partnerima, kao i UNHCR-om, EU, OEBS-om, Razvojnom bankom Saveta Evrope, državama donatorima, učinimo vanredne napore kako bi ovaj Program bio u punoj meri implementiran, bez postavljanja rokova koje države korisnice ne mogu ispuniti. Šef srpske diplomatije je podsetio i da se, nakon 16-godišnjeg prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, u Pokrajinu, od preko 200.000 interno raseljenih lica, vratilo manje od 5 odsto, od čega je tek polovina ostvarila održiv povratak. "Podsećam da je prema rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak raseljenih jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na KiM", kazao je Dačić. Prepreke održivom povratku na KiM su, između ostalog, loša bezbednosna i ekonomska situacija, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika i slično, naveo je Dačić. "Očekujem da zajedničkim naporima, u saradnji sa UNHCR-om i drugim relevantnim akterima, učinimo više na iznalaženju pravičnih, trajnih rešenja za ovu populaciju", zaključio je Dacić. Obraćajući se skupu u svojstvu predesedavajućeg OEBS-a, Dačić je istakao da na Jugu Kavkaza, OEBS, UNHCR i EU u okviru druge rande grupe Ženevskim međunarodnih razgovora rade zajedno na humanitarnim pitanjima, posebno onim koja se odnose na interno raseljena lica i izbeglice. Napominjući da su se veličina, sastav i pravac tokova migracija u, ka i u prostoru OEBS-a značajno evoluirali na nepredvidljve načine od 1975. godine, Dačić je istakao da je organizacija adekvatno reagovala razvojem svojih mehanizama. "Danas smo veoma aktivni na ključnim frontovima kao što su zaštita žrtava trgovine ljudima uključujući duž ruta migracija, podrška kapacitetima upravljanja granicom država, ali i na planu stvaranja adekvatnih uslova u domaćim društvima", rekao je Dačić.

DAČIĆ: DA LI I MI TREBA DA PODIŽEMO ZIDOVE NA GRANICAMA?

BEOGRAD, 04. oktobar 2015. (Tanjug) - Srbija očekuje od Evropske unije da čuje šta je evropski odgovor na izbegličku krizu, jer deo zemalja EU propušta izbeglice, a deo zatvara granice i podiže ograde, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. "Mi se nalazimo u sendviču između dva dela EU, jednog dela koji propušta izbeglice i drugog koji zatvara granice i podiže ograde. Da li i mi treba da podižemo ograde? Zato EU treba da nam kaže šta je evropski odgovor", naveo je Dačić. On je kazao da će predstojeća ministarska konferencija 8. oktobra u Luksemburgu, gde će pored ministara spoljnih i unutrašnjih poslova iz država članica EU biti i ministri drugih država pogođenih krizom, uključujući Srbiju, biti posvećena pronalaženju rešenja za krizu koja je glavna tema u Evropi i svetu, ali da nisu svi podjednako zainteresovani da se ona reši. Dačić je ocenio da je Srbiji neophodna finansijska pomoć, ali da je još važnije pitanje evropske strategije, jer kriza izaziva tektonske poremećaje u funkcionisanju EU.

DAČIĆ: TEŠKO OJAČATI EVROPSKU BEZBEDNOST KAO ZAJEDNIČKI PROJEKAT

BEOGRAD, 02. oktobar 2015. (Beta) - Predsedavajući OEBS-u i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je "u današnjim okolnostima izrazito teško ponovo ojačati evropsku bezbednost kao zajednički projekat". "Kriza u i oko Ukrajine naglasila je trajnu relevantnost principa Helsinkija i potrebu da se oni potvrde, ojačaju i očuvaju", rekao je Dačić u obraćanju Panelu eminentnih ličnosti o evropskoj bezbednosti u Beogradu. Dačić je rekao da su potrebne "sveže i inovativne ideje", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. "Prelazni izveštaj Panela je već pružio jedan broj dragocenih preporuka za pomoć u rešavanju izazova s kojima se suočavamo, iznalazeći načine da proširimo naše napore i baveći se kompleksnošću rada OEBS", rekao je Dačić, naglašavajući snažnu podršku koju Srbija pruža radu Panela. Panel eminentnih ličnosti, koji se okupio u Beogradu radi konsultacija i kojim predsedava Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije, ima mandat da daje preporuke o načinima očuvanja evropske bezbednosti kao zajedničkog projekta. Završni izveštaj panela s preporukama biće završen uoči 22. Ministarskog saveta u Beogradu.

DAČIĆ: PRIJEM KOSOVA KAO PRIJEM ID U UNESKO

BEOGRAD, 04. oktobar 2015. (Tanjug) - Prijem Kosova u Unesko (UNESCO) bila bi samouništavajuća odluka ove organizacije, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, dodajući da bi to bilo apsurdno kao i kada bi neko predložio da Islamska država postane članica UNESCO. "Četiri naše svetinje na Kosovu i Metohiji proglašene su za svetsku kulturnu baštinu - Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, a Unesko ih je proglasio svetskim kulturnim dobrima u opasnosti. A od koga im preti opasnost? To bi bilo kao da neko predloži Islamsku državu za članstvo u Unesko. U čemu je razlika?", naveo je Dačić na redovnoj konferenciji za novinare. On je istakao da je Albanija stavila na dnevni red prijem Kosova u Unesko izvan standardne procedure, a glasanje u Izvršnom savetu Uneska donosi se većinom glasova. "Na sednici Izvršnog saveta od 58 članica 32 su priznale Kosovo, a 26 nisu, što znači da nas čeka teška borba za zaštitu naših interesa. Svi u svetu sa kojima smo razgovarali u Unesko o našem kulturnom i verskom nasleđu na KiM, svi su saglasni sa našom argumentacijom, ali postoji velika razlika između verbalne saglasnosti i formalnog odlučivanja, imajući u vidu da su te zemlje priznale nezavisnost Kosova", kazao je Dačić. Sednica Izvršnog saveta o stavljanju ove teme na dnevni red trebalo bi da počne 12. oktobra, a odluka bi trebalo da bude na dnevnom redu Generalne skupštine 21. oktobra gde će za donošenje oduke biti potrebna dvotrećinska većina. "Naš stav je da o tome ne treba razgovarati dok se o tome ne bude razgovaralo u Briselu, jer smo se na samom početku dogovorili da to bude jedna od tema dijaloga. Zbog toga smatramo da je štetno za dalji dijalog Beograda i Prištine da se o ovoj temi odlučuje na osnovu jednostranih poteza Prištine i na osnovu preglasavanja u Unesko", rekao je Dačić. Šef srpske diplomatije naglasio je da je, od kada je KFOR na KiM, uništeno više od 200 crkava, manastira i drugih verskih i kulturnih objekata, da su oni rušeni dinamitom, da su paljeni i da je uništeno 8.000 nadgrobnih spomenika. "Borićemo se koliko možemo i uložićemo sva diplomatska sredstva da sprečimo prijem Kosova u Unesko", zaključio je Dačić.

NIKOLIĆ: ISTRAJNI U BORBI ZA PROSPERITETNU SRBIJU I MIR

BEOGRAD, 04. oktobar 2015. (Tanjug) - Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da Srbija na dobar način učestvuje u evropskim i svetskim zbivanjima, a da je zbog onih dobrih ljudi koji su obeležili prošlost neophodna istrajnost u borbi za prosperitetnu državu, kao mestu trajnog mira. Nikolić je dodao da je borba za ravnopravan položaj Srbije u svetskoj politici teška i ponekad mučna. Predsednik je na državnoj komemorativnoj svečanosti u Jajincima kraj Beograda, posvećenoj očuvanju sećanja na više desetina hiljada brutalno likvidiranih u Drugom svetskom ratu, rekao da Srbija može da doprinese politici dobrosusedstva, razumevanja i podsticanja razvoja na raznim poljima. On je poručio da su prošlost izgradili i obeležili dobri ljudi i da je zbog njih potrebna istrajnost u borbi za prosperitetnu Srbiju, kao mestu trajnog mira. "Danas Srbija na dobar način učestvuje u evropskim i svetskim zbivanjima, iako je borba za ravnopravan položaj Srbije u svetskoj politici teška i ponekad mučna. Ali, niste birali ovu vlast da govori o tome koliko joj je teško, već da ispuni obećano", poručio je Nikolić. On je naveo da su zaborav i negiranje istine loši saveznici, posebno na Balkanu, koga su gazili osvajači i na kojem su besneli ratovi. On je dodao da je "dobro, da će biti bolje, ali da predstoji još mnogo muka i odricanja kako bi se svrstali u red država koje normalno i srećno žive". "Uz napore za oporavak srpske ekonomije i za otvaranje novih radnih mesta, mi i dalje vodimo bitku da ne dozvolimo ulazak samoproklamovane države Kosovo u Ujedinjene nacije. Ulažemo ogromne napore da razumne ljude u svetu ubedimo da Kosovo ne može da postane član Unesko, da je kosovska kulturna baština, istorija, isključivo srpska", rekao je Nikolić. Prema njegovim rečima, ako je tu baštinu Srbija čuvala 11 vekova, Srbi će je čuvati i dalje, jer je geografija i to što se nalazi na prostoru Kosova i Metohije ne čini kosovskom, već uvek i samo srpskom. Predsednik je poručio da su načini borbe možda nedovoljno brzi ili nedovoljno vidljivi, ali da su jedini mogući u vreme kada svetom vlada sila i na način koji ne ponižava Srbiju, već je vodi ka boljoj budućnosti. Nikolić je naveo da Srbija nikada neće odustati i pokleknuti. "Na to nas obavezuju heroji koji su ovde položili svoje živote. Naša je obaveza da svedočimo svojim postupcima da njihove patnje nisu bile uzaludne. Učinimo sve da kao njihovi potomci možemo sa ponosom da kažemo da živimo u Srbiji i da želimo da ostanemo u zemlji koju su stvorili svojom žrtvom", rekao je Nikolić. Kako je naveo, tih žrtava se Srbija seća, ali zločine ne oprašta, kao što neće zaboraviti ni žrtve ni zločine. "Njihova stradalna priča je naše istorijsko slovo, deo našeg bića i osnova naše slobodarske svesti", dodao je Nikolić. Predsednik je rekao da bi sećanja na počinjena zverstva trebalo da čitav svet, ne samo Srbiju, upozore da neguje ljudske vrednosti i moralu prilagođeno ponašanje, da deluje preventivno kako bi se čak i ideja o takvom ponašanju suzbijala u samom začetku. "Mi ispunjavamo svoju obavezu da negujemo istorijsko sećanje. Nećemo zaboraviti činjenice poražavajuće za celo čovečanstvo, koje bi neki da sklone u mrak zaborava, a neki da ponove bez trenutka razmišljanja", rekao je predsednik Srbije. Kako je naveo, nema težeg zadatka od vraćanja u prošlost, u stradanja nevinih Srba, Jevreja, Roma, od sećanja na taj deo teške, bolne prošlosti, zbog koje se večito nosi neizmerni, neopisivi bol. "Danas u najviše vrednosti srpskog društva svrstavam to što, uprkos svemu, mi, potomci mučenika, stvaramo društvo u kome neće biti mržnje, koje osuđuje i sankcioniše šovinizam i bilo koji oblik nasilja, društvo koje nema osvetu kao svoj cilj", rekao je Nikolić. Navodeći da je najsramnija stranica čovečanstva napisana željom nacista da istrebe čitave narode sa ciljem da napreduje samo jedan narod, navodno superioran, Nikolić je naveo: "Danas, sedamdeset prvi put okupljamo se da bismo očuvali sećanje na više desetina hiljada brutalno likvidiranih na stratištu u Jajincima, mestu najvećeg stradanja na čitavoj teritoriji Srbije". "Bez milosti su ubijani Srbi, Jevreji, Romi, građani Srbije i bivše Jugoslavije. Užasavajući je podatak da je ubijeno 120 dece, najviše jevrejske, samo što su stupili u život. Broj od 60.000 stradalih nije konačan, jer su nevini ljudi ubijani neprestano, bez evidencije, a počinioci su učinili sve da prikriju tragove zločina. Ali, zločin takvih razmera ničim se ne može sakriti", naveo je Nikolić.

VUČIĆ: U SRBIJU OD POČETKA GODINE UŠLO 172.000 MIGRANATA

BEOGRAD, 05. oktobar 2015. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je od početka godine u Srbiju ušlo više od 172.000 migranata, što je 7,4 puta više nego prošle godine. Na otvaranju regionalne konferencije o balkanskoj ruti i izbegličkoj krizi, Vučić je rekao da je Srbija u toj krizi pokazala pravo lice solidarnosti i humanosti i da je pomogla onoliko koliko je mogla. Vučić je rekao da veruje da je budućnost u saradnji, a ne "u ogradama i žicama". "Nećemo se svađati sa onima koji grade ograde i žice. Neka grade svoju politiku. Nisam srećan kada vidim da se u izbornim kampanjama koristi nacionalizam", rekao je Vučić. On je dodao da se moraju rešiti sva otvorena bilateralna pitanja u regionu kako bi mogla da se "proizvode" održiva stabilnost na Balkanu. Vučić je rekao da je budućnost puna izazova i da moraju da se razvijaju institucije i jačaju demokratska prava i slobode, navodeći da je za to potrebna podrška građana, ali i Evropske unije. Prema njegovim rečima, ulazak u EU ne predstavlja čarobni štapić koji će doneti blagostanje i to nije poduhvat neke udaljene elite. "Ne vodi Vlada pregovore za članstvo u EU zbog Vlade i nećemo otvoriti prva poglavlja za Vladu, već za građane, firme, većinu, ali i za opoziciju i organizacije civilnog sektora", rekao je premijer.

MISIJA SRBIJE U UN REAGOVALA NA GOVOR EDI RAME

NjUJORK, 03. oktobar 2015. (Tanjug) - Misija Srbije u Ujedinjenim nacijama (UN) reagovala je na govor premijera Albanije Edija Rame na Generalnoj skupštini UN u kojem je on pozvao sve zemlje sveta da priznaju nezavisnost Kosova. Ambasador Srbije u UN Milan Milanović je, odgovarajuci na stav albanskog premijera, naglasio da je Rama juče zloupotrebio govor u Generalnoj skupštini i zavarao zemlje članice UN da se dijalog vodi između dve države - Srbije i Kosova. Istina je, dodao je srpski ambasador, da je reč o pregovorima Beograda i privremnih institucija samouprave na Kosovu, prenosi RTS. Rama je u govoru u UN-u pozvao sve zemlje sveta, koje još nisu priznale Kosovo da to učine, naglašavajuci da će time direktno doprineti jačanju stabilnosti, mira i saradnje u regionu. Rama je dodao da će svetsko priznanje Kosova kao države biti dobra stvar za Srbiju. Ambasador Milanović je, međutim, poručio da Kosovo nije nezavnisna država niti članica UN i podsetio da se u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, vode razgovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ukazujući da bi ovakve izjave premijera Albanije mogle da ugroze pozitivne rezultate dijaloga i zaustave budući napredak. Pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova: Grčka, Kipar, Španija, Slovačka i Rumunija.

MIRA NIKOLIĆ POSTAVLjENA ZA AMBASADORKU SRBIJE U HRVATSKOJ

BEOGRAD, 05. oktobar 2015. (Beta) - Dosadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova Mira Nikolić, ukazom predsednika države postavljena je za ambasadorku Srbije u Hrvatskoj, objavljeno je u novom Službenom glasniku. Mira Nikolić je karijerni diplomata sa dugogodišnjim iskustvom. Službovala je u Njujorku, Ženevi, Bukureštu i Beču.

DAVENPORT: NEOPHODNA BLISKA SARADNjA EU, DONATORA I DRŽAVA

BEOGRAD, 05. oktobar 2015. (Tanjug) - Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport ponovio je danas pohvale na račun svih u Srbiji za odnos prema izbeglicama i rekao da očekuje da će na sastanku u Luksemburgu biti formiran novi fond za pomoć državama kroz koje prolaze izbeglice s Bliskog Istoka. Davenport je na skupu posvećenom toj problematici naglasio neophodnost bliske saradnje Evropske unije, međunarodnih donatora kao i država kroz koje izbeglice prolaze, posebno imajući u vidu da dolazi zima. On je istakao i da moramo da budemo fleksibilni u planiranju, jer se očekuje veći broj izbeglica u narednom periodu. EU je, potvrdio je, odlučna da nastavi da pokazuje istinsku solidarnost sa državama u regionu, među njima i sa Srbijom, sada u vezi s izbegličkom krizom i onako kako to bilo tokom prošlogodišnjih poplava. On je naglasio da je ovo što se dešava veliki test i za EU i da je vreme za nove, smele i odlučne akcije i njenih institucija, ali i država članica kako bi se princip solidarnosti i humanosti primenio u praksi. "Želim da naglasim spremnost EU da nastavi i dalje da pomaže na jedan konkretan način", rekao je Davenport istakavši da se moraju planirati i različiti scenariji u izbegličkoj krizi. Davenport je posebno naglasio značaj predstojećeg sastanka u Luksemburgu, na kome očekuje da će učesnici, među kojima i predstavnici Srbije, da donesu zajedničku deklaraciju u vezi sa pomoći državama kroz koje prolaze izbeglice. "EU je odlučna i namerava da ostane i bude partner zemljama u regionu", poručio je šef Delegacije EU. Naglasivši značaj angažovanja građanskog društva na pomoći izbeglicama, kao i njihovu saradnju sa državnim organima, Davenport je najavio da je EU spremna za nastavak saradnje sa svima koji su angaživani na tom problemu.

DITMAN: NADAM SE OTVARANjU POGLAVLjA DO KRAJA GODINE

BEOGRAD, 03. oktobar 2015. (Tanjug) - Ambasador Nemačke u Beogradu, Aksel Ditman, očekuje da će EU i Srbija do kraja godine otvoriti prva pregovaračka poglavlja, 35 i 32, koja se odnose na Kosovo i na finansijsku kontrolu. Ditman je u intervjuu za današnji "Blic", dodao da bi u prvim mesecima naredne godine mogla da budu otvorena važna poglavlja 23 i 24, koja se, između ostalog, odnose na vladavinu prava. "Očekujem da će Srbija i EU uspeti zajedno da otvore poglavlja 35 i 32 ove godine, a u prvim mesecima 2016. i poglavlja 23 i 24. Za Srbiju je važno da nastavi proces reformi, pre svega u oblasti pravosuđa, socijalne zaštite, ali i u pogledu slobode i nezavisnosti medija, borbe protiv korupcije i zaštite manjina. Takođe je važno da se nastavi proces normalizacije odnosa sa Kosovom", naglasio je Ditman. Na pitanje zašto se Kosovo stalno vezuje za evropske integracije Srbije, Ditman je odgovorio da se Nemačka zalaže za razvoj ovog regiona u miru, a da je rešavanje konflikata između susdnih zemalja centralni preduslov za pridruživanje EU. "Zato toliko snažno želimo napredak u normalizaciji tih odnosa. U tim pregovorima je za nas centralna tema poboljšanje srpske manjine na Kosovu", rekao je nemački ambasador. Kada je reč o tome kako se Srbija nosi s izbegličkom krizom, Ditman je istakao da je ona ogroman izazov i za Srbiju i za Nemačku i za čitavu Evropu i ocenio da su srpske vlasti, ali i veliki broj volontera, u evropskom duhu prihvatili taj izazov. "Međutim, treba naglasiti da je 18.000 građana Srbije za prvih sedam meseci ove godine tražilo azil u Nemačkoj, ali oni nemaju nikakve šanse da im bude odobren azil. Oni u kratkom roku moraju da se vrate u Srbiju i nemaju pravo da ponovo zatraže azil", dodao je ambasador Ditman. Komentarišući nedavni spor Srbije i Hrvatske, Ditman je rekao da je to "bila vrlo nesrećna epizoda" i da je dobro što je taj spor sada rešen. "Važno je da zemlje sarađuju i trguju. Za to su potrebne otvorene granice za robu i putnike", rekao je on. Ditman je poručio da su srpsko-nemački odnosi, politički, ekonomski, kulturni i lični, odlični, kao i da je Nemačka pouzdan i blizak partner Srbije na putu ka EU. Podsetivši da je u Srbiji aktivno više od 350 nemačkih firmi, koje su otvorile više od 26.000 radnih mesta i investirale više od milijardu evra, Ditman kaže da Nemačka želi da poveća broj nemačkih firmi, za šta je potrebno poboljšati investicionu klimu i dalje sprovoditi reforme, pre svega u oblasti vladavine prava. Ditman je rekao i da razgovara, kako s predstavnicima srpske vlade, tako i sa liderima opozicije, s NVO, ombudsmanom, medijima, svim akterima politike, ali i ekonomije, ali da je od toga važnije da se unutar društva aktivno razgovara između stranaka i sa civilnim sektorom. Kao poruku za region, Ditman je izdvojio produbljenje regionalne saradnje i intenziviranje procesa evropskih integracija. "U oba procesa, Nemačka aktivno podržava Srbiju. Preko Berlinskog procesa, koji je prošle godine pokrenula kancelarka Angela Merkel, pokrenute su važne inicijative i projekti. Na polju evropskih integracija, takođe smo Srbiji blizak i pouzdan partner", zaključio je Ditman za "Blic".

HAJS: SVE DRŽAVE REGIONA TREBA DA BUDU DEO EU

BEOGRAD, 02. oktobar 2015. (Tanjug) - Direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić sastao se danas sa delegacijom Ministarstva spoljnih poslova Austrije, koju je predvodio generalni direktor za Evropu pomoćnik ministra Hubert Hajs koji je poručio da Austrija ostaje pri stavu da sve države regiona treba da budu deo EU. "Austrija ostaje pri stavu da sve države regiona treba da budu deo EU, što je važno za zemlje Zapadnog Balkana i za EU. Bez stabilnosti u ovom regionu nema ni stabilnosti Evrope, i zato ovaj region mora da bude u fokusu politike EU", poručio je Hajs. Kako je saopšteno iz Kancelarije za KiM, Hajs je istakao značaj ostanka Zapadnog Balkana na političkoj agendi EU, uz naglašavanje jasne evropske perspektive svih zemalja regiona. Djurić je sa austrijskim diplomatama razgovarao o evropskim perspektivama Srbije i o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i tom prilikom poručio da srpska vlada doživljava vladu u Beču kao jednog od ključnih partnera u procesu evrointegracija i procesima čiji je cilj stvaranje trajne stabilnosti u regionu. Djurić je upoznao predstavnike austrijskog Ministarstva spoljnih poslova sa tokom briselskog dijaloga i temama koje bi Beograd želeo da otvori u nastavku procesa normalizacije. "Nema alternative dijalogu. Sve drugo bi bilo gubljenje vremena ili put u nestabilnost", ocenio je Djurić. On je dodao da je u dijalogu Beograda i Prištine moguće napraviti značajne nove pomake, ukoliko se pitanje statusa ostavi po strani i ako bude obostrane volje za direktnim razgovorom o onim temama koje je moguće rešavati bez posredovanja EU. Beograd će, naglasio je Djurić, nastaviti da upućuje pozitivne poruke i stvara što bolju atmosferu za razgovore.