SRBIJA

DAČIĆ: SRBIJA NE MOŽE SAMA DA REŠI PROBLEM IZBEGLICA

NjUJORK, 01. oktobar 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na visokom nivou o migracijama i izbeglicama da Srbija ne može bez pomoći Evropske unije sama da reši problem velikog broja izbeglica sa Bliskog Istoka. Dačić je istakao da je Srbija na svim nivoima pokazala spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suoči sa tom situacijom i odgovorno uradi svoj deo posla, što je naišlo na pozitivne ocene EU i širom sveta. "U tom kontekstu, neophodna nam je solidarnost, pomoć i podrška, uključujući i finansijsku, naših razvijenijih partnera, posebno iz EU, jer Srbija, uprkos pokazanoj dobroj volji i spremnosti da podnese svoje deo tereta i odgovornosti, sa ovim problemom ne može da izađe na kraj prepuštena sama sebi", naveo je Dačić. On je dodao da je bez rešavanja pitanja migranata i izbeglica, što su akutni problemi ovog trenutka, postavljene visoke ciljeve održivog razvoja nemoguće ispuniti. Dačić je podsetio da je pre nekoliko dana usvojena nova transformativna agenda održivog razvoj do 2030. godine, kojom je istaknuto da sve ranjive grupe ljudi moraju da budu osnažene, među kojima svakako izbeglice, interno raseljena lica i migranti. "Usaglasili smo preduzimanje daljih mera i aktivnosti kako bi se izašlo u susret potrebama ljudi koji žive u regionima pogođenim kompleksnim humanitarnim situacijama, kao i terorizmom", podsetio je Dačić. Ministar je govorio na pratećem događaju 70. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na visokom nivou o migracijama i izbeglicama u kontekstu nove razvojne agende. Govoreći na temu migracija, srpski šef diplomatije je naglasio da aktuelna kriza pokazuje uzajamnu povezanost međusobno udaljenih područja u današnjem svetu i ukazuje na potrebu za iznalaženjem sveobuhvatnih rešenja. "Aktivan odnos i primena ciljeva održivog razvoja koji uključuju smanjenje siromaštva i poštovanje ljudskih prava, ključni su činioci održivog razvoja i doprineće stabilizaciji prilika u zemljama u kojima postoje krizna žarišta", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, u tom procesu, pored koordinacije država, UN imaju najistaknutiju ulogu pružanjem podrške članicama u procesu primene Razvojne agende do 2030. godine. "Srbija je najdirektnije zainteresovana za ovu vrstu saradnje", istakao je Dačić i dodao da je Srbija jedna od zemalja koja je na glavnoj tranzitnoj ruti velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja i da svakodnevno hiljade ljudi koriste balkansku rutu ka zemljama Evropske unije. "Od početka ove godine do sredine septembra državnu granicu Srbije prešlo je preko 170.000 migranata. Iako njihova željena destinacija nije Srbija, već države članice EU, za nas to predstavlja novu, veoma kompleksnu, vrstu izazova", naglasio je on. Dačić je dodao da Srbija, u suočavanju sa tim izazovom, dosledno pokazuje odgovornost i konstruktivnost, kao i spremnost da zajedno sa svojim evropskim partnerima traga za rešenjem. On smatra da su hitni i usaglašeni međunarodni napori neophodni, naročito napori koji su usmereni na rešavanje kriza i zaustavljanje sukoba u zemljama porekla. "Bez aktivnog dijaloga, uz podršku međunarodne zajednice, sa ciljem rešavanja kriza u ovim zemljama, ne može se očekivati ni adekvatan, koherentan i sveobuhvatan odgovor na migrantsku krizu sa kojom se suočavamo, usmeren ka uzrocima i korenima problema", ukazao je Dačić. On smatra da je jedino pravo i efikasno rešenje stabilizacija kriznih područja, na čemu je potrebno što odlučnije raditi kako bi se postigla dugoročna rešenja i stvorili uslovi za povratak izbeglica i migranata. Dačić je istakao i da Srbija, nažalost, ima neposredna i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima. "U Srbiji još uvek boravi 44.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, a od 220.000 interno raseljenih lica koja su napustila Kosovo i Metohiju posle 1999. godine, svojim domovima se vratilo samo 1,9 odsto njih", rekao je on. Dačić je dodao da Srbija ima obavezu prema njima, jer taj problem nije ništa manji od problema migranata sa Bliskog Istoka i iz Afrike. "Upravo to što je srpski narod i sam u bliskoj prošlosti bio primoran na migracije i spašavanje života pred ratnim dešavanjima, čini da razumemo situaciju u kojoj su se našli ljudi iz kriznih područja Bliskog Istoka i Afrike i čini nas osetljivim za njihove probleme", rekao je šef srpske diplomatije. U govoru, Dačić je zaključio da rešenje ne može biti u parcijalnim i lokalnim koracima, kao što su zatvaranje granica ili podizanje ograda, već u saradnji i koordinaciji na nivou EU i međunarodne zajednice u celini.

NIKOLIĆ: PRIJEM KOSOVA U UNESKO BIO BI OPASAN PRESEDAN

NjUJORK, 30. septembar 2015. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić upozorio je danas u sedištu UN da bi se prihvatanjem zahteva za članstvo Kosova u Unesko "stvorio opasan presedan i otvorio prostor za legalizovanje nasilja nad nacionalnim, kulturnim i verskim identitetom bilo kog naroda, bilo gde" i pozvao UN da se usprotive toj inicijativi. U generalnoj debati na 70. zasedanju Generalne skupštine UN Nikolić je kao najveći izazov naveo problem masovnih migracija s Bliskog Istoka, upozorivši da Jugoistočnoj Evropi preti humanitarna kriza s nesagledivim posledicama, ako međunarodna zajednica ne učini konkretan napor da se problem reši. Govoreći o zahtevu za prijem Kosova u Unesko, Nikolić je pozvao UN da očuvaju kredibilitet i da se usprotive inicijativi koju je podnela Albanija sa još 44 zemlje. "Siguran sam da ćete se, kao odgovorni državnici i časni ljudi, usprotiviti nepravdi i zlu koje bi bilo naneto Srbiji eventualnim prihvatanjem te nečasne inicijative i koje bi, u budućnosti, moglo kao domino efekat da se prelije i na druge narode i države", rekao je Nikolić. On je ocenio da je "Srbija jedina zemlja u Evropi, kojoj pored otimanja dela teritorije, proterivanja građana, nekažnjenog ubijanja i takozvane žetve organa, sada pokušavaju da otmu i kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska", i izneo podatke o uništavanju pravoslavnih hramova i drugih objekata na KiM od dolaska misije UN i KFOR 1999. "U tom periodu albanski teroristi su sistematski uništavali tragove duhovnosti i kulture i viševekovnog života srpskog naroda na Kosovu i Metohiji... Prema stavu 31. Konferencije Uneska, na Kosmetu je izvršen zločin prema kulturnoj baštini", naglasio je Nikolić. Po njegovim rečima, "na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska kultura, svetsko pamćenje, čuva se značajan korak civilizacijskog hoda čovekovog na čitavoj Zemlji" zbog čega je važno da Srbija kao punopravna članica Uneska ostane "čuvar svog i svetskog kulturnog blaga". "Braneći pravo Srbije da, kao i u prethodnih 11 vekova, čuva i ponosno ističe svoje identitetsko kulturno nasleđe, braneći se od nečasne namere da se tuđa baština ukrade i pripiše drugome, mi branimo princip, osnovna načela na kojima počiva međunarodno pravo, ljudska pravda, princip na kojem je ustrojen Unesko. Zato apelujem na sve predsednike da ne dozvolite da se srpskom narodu oduzme njegovo biće, otme njegova suština, njegova duhovna vertikala - manastiri na Kosovu i Metohiji, i proglase kulturnom baštinom albanskog naroda na Kosovu i Metohiji. To prosto nije istina, nije istorijska i naučna činjenica. Nije pravda", rekao je Nikolić. Govoreći o Kosovu, Nikolić je kazao da Srbija razgovara s predstavnicima administracije u Prištini, da će ispuniti sve obaveze iz Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija i do sada postignutih dogovora u Briselu, ali da "nikada neće priznati nezavisnost dela svoje teritorije za koji vezuje svoje postojanje, autonomne pokrajine Kosovo i Metohija".
Kao najveći izazov danas, Nikolić je naveo problem masovnih migracija s Bliskog Istoka, ocenivši da je humanitarna katastrofa s kojom se suočava svet samo posledica krize koja već više od četiri godine potresa Siriju bez adekvatnog odgovora međunarodne zajednice. On je rekao da se Srbija, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, trudi da izbeglicama obezbedi pristojan boravak i smeštaj, ali i upozorio da "ako međunarodna zajednica, a pre svih Evropska unija, ne učini konkretan napor da se problem reši, Jugoistočnoj Evropi preti još veća humanitarna katastrofa sa nepredvidivim posledicama". Nikolić je naveo da je u Srbiji od početka godine do 14. septembra evidentirano ukupno 125.138 izbeglica, od kojih su samo 524 podnele zahtev za azil, i ukazao na "zabrinjavajuće ponašanje predstavnika vlasti u pojedinim državama koje su podigle žičane i žilet-ograde u nameri da getoiziraju azilante koji beže od rata i nemaštine". On je ukazao da takvo ponašanje, suprotno Konvenciji o statusu izbeglica i proklamovanoj solidarnosti članica EU, dodatno otežava situaciju "onim zemljama koje poštuju međunarodno pravo i ponašaju se humano prema ljudima koje je zadesila nesreća". "Vlade pojedinih zemalja, članica UN, ponašaju se kao da nikada nisu izašle iz ideologije koja je vladala do završetka Drugog svetskog rata, i ruše teškom mukom postignutu krhku stabilnost na Balkanu kojoj je najviše doprinela Srbija", rekao je predsednik Srbije. On je dodao da su granice Srbije otvorene za izbeglice, ali da zbog ekonomske krize s kojom se suočava od 2008., "Srbija nije zemlja u kojoj izbeglice mogu da ostvare nešto više od sopstvene bezbednosti". "Zato je potreban sveobuhvatni plan koji bi morao da se realizuje u najkraćem mogućem roku. Ako ga ne bude, migranti će se potpuno prepustiti krijumčarima ljudi. Pasivnost i sve nehumaniji odnos prema migrantima, otvaraju tržište za krijumčare. Onda bi niz katastrofa, od Sredozemlja do Britanije, bio tragičan, a onu u kojoj je poginulo više od 800 ljudi pamtili bismo samo kao jednu u tom nizu", naglasio je predsednik Srbije.
U obraćanju Generalnoj skupštini UN Nikolić je rekao i da građani Srbije nisu genocidni zločinci, već humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi. "Iako nije direktno učestvovala u sukobu devedesetih na području bivše Jugoslavije, koji je na sličan način iniciran i insceniran kao sukob u Siriji, Srbija je označena krivom", rekao je Nikolić i podsetio na pokušaj da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o Srebrenici kojom bi se, kako je rekao, "Srbi žigosali kao primer genocidnog naroda, iako takva tvrdnja za bilo koji narod u svetu nema opravdanja". "Kakvi smo to mi genocidni zločinci, da li o tome ili o dobrodušnim i velikodušnim domaćinima govore snimci migranata koji u regionu jedino u Srbiji ne deluju uplašeno i zabrinuto postupcima naroda ili vlasti. Da li su se to građani Srbije promenili? Nisu. Građani Srbije svih nacionalnosti su oduvek, i tada i sada, humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi", rekao je Nikolić. On je podsetio da je Srbija, pored izbeglica s Bliskog Istoka, "domovina više stotina hiljada izbeglih i raseljenih lica sa područja bivše Jugoslavije, među kojima je najveći broj Srba, a ima i Bošnjaka, Hrvata, Roma i pripadnika drugih nacionalnosti i još uvek se suočava s posledicama tih migracionih promena koje su izmenile demografsku, socijalnu i svaku drugu strukturu države i društva". Nikolić je rekao da Srbija kao zemlja koju je kriza mnogo pogodila, očekuje odgovorno i humano ponašanje članica UN. "Trebalo bi da svi budemo svesni da će situacija u kojoj se nalazimo, imati globalne posledice. Civilizacija se nalazi na prekretnici. Evropa je na velikim iskušenjima. Sada je vreme da pokaže da li je i dalje lučonoša u primeni ljudskih prava, poštovanju međunarodnog prava, ili će nastaviti da zatvara oči pred očiglednim duplim standardima i dopustiti da tekovine civilizacije važe samo za neke države i neke narode", naveo je Nikolić.
Predsednik Srbije govorio je i o izazovima koje predstavljaju ekstremizam i fanatizam, ali i klimatske promene, o održivom razvoju, borbi protiv siromaštva. On je rekao je da se bolja budućnost može očekivati "samo uz prevazilaženje problema kao što su glad, ratovi i bolesti" zbog čega Srbija, kako je dodao, aktivno učestvuje u mirovnim operacijama širom sveta, predsedava OEBS-u i kao kandidat za članstvu u EU "odlučnim merama svoj sistem i praksu prilagođava standardima Unije". Naglasivši da "ravnopravnost ne važi samo u odnosima između pojedinaca, već i odnosima među državama" Nikolić je pozvao UN na empatiju, solidarnost, odgovornost i humanizam. "Želeo bih da se naredne godine sretnemo na ovom mestu sa drugačijim porukama, ako ne rešenim, a ono bar perspektivno načinjenim pomacima u rešavanju problema koji nas danas opterećuju. Da iz godine u godinu budemo bolji i da svet oseti da ideje slobode i ravnopravnosti, ideje humanog i pravednog društva nisu tek reči koje izgovaramo kao retoričke fraze, već istinska posvećenost da budu primenjene na našoj zajedničkoj planeti", rekao je predsednik Srbije.

NIKOLIĆ: POZITIVNO OCENjENA ULOGA SRBIJE U REGIONU

NjUJORK, 01. oktobar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u Njujorku da je ovogodišnja sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija po mnogo čemu posebna, istakavši da su najviši svetski zvaničnici pozitivno ocenili ulogu Srbije kao faktora stabilnosti i mira u regionu. Nikolić je u izjavi Tanjugu posebno naglasio da je, posle susreta s mnogim predsednicima država i vlada, ohrabren njihovim stavovima o Srbiji koje, kako je rekao, "iznose potpuno otvoreno, jasno i glasno". "Očigledno je da je naš region pod velikom pažnjom mnogih država i organizacija u svetu i da je uloga Srbije veoma pozitivno ocenjena. Potpuno je jasno da je Srbija faktor stabilnost i da je najviše doprinela tome da ovaj region bude miran, rekao bih bezbedan, ali u svakom slučaju da više ne ugrozimo odnose toliko da neko strahuje da li će izbiti sukob između država na Balkanu", rekao je predsednik Srbije. Nikolić je naglasio da je ponosan, jer svetski zvaničnici "više ne izdvajaju pojedinca u Srbiji nego kažu da Srbija radi dobro - i vlada i predsednik i parlament koji usklađuje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i što te pohvale stižu i sa istoka, zapada, severa i juga, a nisu orijentisane blokovski ili organizacijski". "Niko nas ne vuče da budemo samo njegovi i da zaboravimo druga prijateljstva i ono što je možda i najvažnije...to su naši stari prijatelji, Afrika, Azija, Latinska Amerika. Ako čovek nešto lepo može da doživi, to je da na kraju ove 2015. godine predstavlja Srbiju", ocenio je Nikolić. Upitan šta je to što će Srbija konkretno osetiti posle njegovih sastanaka s predsednicima SAD, Rusije i Hrvatske, kao i s nemačkom kancelarkom, Nikolić je odgovorio: "Korisno je razgovarati. Ako pitate za predsednicu Hrvatske, bilo je veoma korisno što smo razgovarali, ali ja sad ne bih da to komentarišem, pošto bi izgledalo da se mešam u kampanju. Hrvatska je u kampanji za izbore i može se očekivati mnogo ružnih reči na račun Srbije, pošto uvek tako dobijaju izbore. Meni je mnogo važnije bilo kako će reagovati na naše ponašanje i kakvu zajedničku budućnost nam predviđaju Rusija, SAD, Nemačka, a to je ono što može da nas ohrabri". "Kancelarka (Angela) Merkel je otvoreno, na prijemu pred mnogo ljudi i veoma glasno da svi čuju, rekla da Srbija nije načinila nijednu grešku u ovome i da je greška na drugoj strani, da je odgovornost za taj izmišljeni sukob s Hrvatskom sigurno na drugoj strani", rekao je Nikolić. "Predsednik Obama je rekao da je potpuno zadovoljan onim što Srbija čini i da zna da smo faktor stabilnosti na Balkanu. Mene je tu posebno apostrofirao kao čoveka čijom pobedom je došlo do ovih novih odnosa i rekao: ''Bilo kakav problem da imate, pozovite me, ja ću pomoći da taj problem rešite''", naveo je Nikolić. "Sa predsednikom Putinom razgovor je bio više prijateljski i porodičan zato što mi vrlo lako nalazimo zajednički jezik i uglavnom Rusija nikad ne bi ništa tražila od Srbije, uvek je Srbija tražila od Rusije i na svu sreću, Rusija je pravi oslonac i prava podrška Srbiji", istakao je predsednik Srbije. "Kao da gledate da se put Srbije otvorio i da će u velikoj meri sada da zavisi i od nas da uradimo sve što smo se dogovorili, da Vlada Srbije nastavi da bude hrabra kao što je bila do sada i da ćemo mi sigurno smanjiti izazove koji su pred drugim državama. Mislim da ćemo mi malo lakše, uz ovoliku podršku, to preboleti nego ostali", naveo je Nikolić. Prema njegovim rečima, po mnogo čemu, ovo je posebna sednica Generalne skupštine. "Ne samo po tome što je 70 godina proteklo od osnivanja UN, po govorima predsednika (SAD Baraka) Obame i predsednika (Rusije Vladimira) Putina, iz kojih je moglo da se zaključi da nisu baš previše približili svoje stavove, ali i po tome što su posle toga razgovarali sat i po potpuno sami, što bi moglo da predstavlja nagoveštaj bolje saradnje između SAD i Ruske Federacije, u ovo vreme kada je ta saradnja više nego potrebna", rekao je Nikolić. Kao najveći utisak iz razgovora koje je vodio u Njujorku, Nikolić je izdvojio zabrinutost gotovo svih s kojima je razgovarao, ne samo zbog migrantske krize, već i zbog celokupnih odnosa, posebno EU i SAD prema Rusiji ili Rusije prema njima. "Zabrinutost da li smo svesni toga koliko ta migrantska kriza može da izazove katastrofu u Africi, da li smo svesni šta smo učinili zemljinoj kugli izazvavši ovakve klimatske promene, u kojima je apsolutno nemoguće predvideti šta će da se dešava i kako će priroda na nam vrati kao kaznu ono što smo joj učinili", kazao je Nikolić. On je u ovom kontekstu naveo i održivi razvoj, koji je ušao u agendu i koji će, kako ocenjuje, UN pokušati da sprovedu, navodeći da će to "opet zavisiti od bogatih, jer siromašni nemaju toliko mogućnosti da posvete pažnju održivom razvoju, zaštiti životne sredine, posebno kad su im izvozili prljave tehnologije ili zato što niko u tim zemljama ne investira u nešto čisto ili će tražiti da se to plati, za šta siromašni nemaju novac". "Mislim da je svet na raskršću, Evropa zbog migrantske krize posebno, da su uzdrmani principi, da se mnoge male države ne osećaju potpuno suvereno u okviru svojih granica, da Evropa strahuje od broja migranata i od ponašanja pojedinih članica Unije. Vidi se da pucaju šavovi koji su vezivali EU na njenim osnovnim principima, a to je solidarnost sa onim ko nema, sa onim ko beži od rata, sa onim ko nema nikakvu perspektivu tamo gde je živeo i koga Evropa po svojim pravilima mora da primi", rekao je Nikolić. Predsednik Srbije ocenio je da je i sledeća godina, "godina velikih izazova pred nama" i nada se da to shvataju svi, "posebno veliki, od kojih naša sudbina zavisi".

VUČIĆ SA PREDSEDNICOM PSSE O STABILNOSTI ZAPADNOG BALKANA

STRAZBUR, 01. oktobar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope An Braser saglasili su se danas da stabilnost Zapadnog Balkana znači stabilnost cele Evrope, a Braserova je posebno ukazala da je uloga Srbije veoma važna, a odgovornost na srpskoj Vladi velika u trenutku u kojem se Evropa suočava sa izazovima migrantske krize. Predsednik Vlade Srbije sastao se u Strazburu s Braserovom na njen poziv, a razgovarali su o migrantskoj krizi, regionalnoj saradnji, evropskim integracijama Srbije i reformama koje sprovodi srpska Vlada. Tokom susreta premijer Vučić je rekao da je kroz Srbiju u proteklih pet meseci prošlo skoro 200.000 migranata i da se Srbija odgovorno ponašala tokom krize, saopštio je njegov Kabinet. „Mi smo se ponašali kao evropska zemlja koja je svoje obaveze ozbiljno shvatila“, istakao je srpski premijer i zahvalio Savetu Evrope na brzoj reakciji u svakoj krizi. Predsednica Parlamentarne skupštine Braser izjavila je da se Evropa zbog migrantske krize nalazi pred ogromnim izazovom, dodajući da je uloga Srbije veoma važna, a odgovornost na srpskoj Vladi velika. Ona je istakla i potrebu za dobrom regionalnom saradnjom, naglasivši da je to u ovom trenutku posebno važno u cilju očuvanja stabilnosti celog regiona Zapadnog Balkana. „Stabilnost regiona znači stabilnost cele Evrope“, izjavila je Braserova i pozitivno ocenila stav premijera Vučića da je regionalna stabilnost preduslov ekonomskog razvoja. Ona je pohvalila reforme srpske Vlade i čestitala premijeru Vučiću na borbi protiv korupcije.

VUČIĆ: STABILNOST BIH OD KLjUČNOG ZNAČAJA

STRAZBUR, 01. oktobar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je stabilnost Bosne i Hercegovine za Srbiju od izuzetnog značaja, jer je to uslov za ekonomski napredak obe države, i najavio zajedničku sednicu Vlade Srbije i Veća ministara BiH za 4. novembar u Sarajevu. Srbija, rekao je Vučić novinarima u Strazburu, uvek ima dobre odnose sa Republikom Srpskom, ali, istakao je, naša zemlja ima i veoma dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom. "Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i ja smo sinoć razgovorali, u Strazburu i dogovorili smo prvu zajedničku sednicu Vlade Srbije i Veća ministara BiH za 4. novembar u Sarajevu. Nama će biti zadovoljstvo da dođemo u Sarajevo da unapređujemo našu saradnju sa BiH", rekao je Vučić. On je podvukao da postoji bezbroj teških pitanja u odnosima Beograda i Prištine, ali da je za Srbiju stabilnost ukupne političke situacije u BiH od ključnog značaja. "To je uslov za ekonomski napredak i Srbije i Bosne i svih drugih zemalja u regionu. Bosna je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera Srbiji, kao i Srbija Bosni", rekao je Vučić. Upitan o referendumu u Republici Srpskoj, Vučić je rekao da mora da se razgovara sa svima i sa ljudima u Republici Srpskoj i njenim predsednikom Miloradom Dodikom, jer od bežanja od razgovora niti ima, niti će ikada biti rezultata. "Postoje naravno političke tenzije i problemi, jer ujedinjavanje na bošnjačkoj političkoj strani dovodi do toga da će se neminovno slični procesi odvijati i u Republici Srpskoj, što će nas ponovo voditi ka nacionalnim homogenizacijama, a što ne smatram naročito dobrim", naveo je Vučić. Istakao je i da Srbija podržava punu stabilnost BiH i postojanja Republike Srpske u okviru BiH, što je naš zadatak po Dejtonskom sporazumu. "Mislim da je to nešto što počinje da prihvata i sve veći broj Bošnjaka i Srba, da sa jedne strane Bošnjaci razumeju da ne može da se ukida Republika Srpska, a da Srbi sa druge strane razumeju da će Republika Srpska biti deo BiH", rekao je Vučić ističući da je mnogo lakše kada se to razume sa obe strane.

VUČIĆ: BEOGRAD I VAŠINGTON DA NE DOZVOLE DA EU INTEGRACIJE POSUSTANU

BEOGRAD, 01. oktobar 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić poručio je u autorskom tekstu za Vašington tajms, naslovljenom "Ka jačanju srpsko-američkog partnerstva", da Vašington i Beograd ne smeju dozvoliti da evropske integracije Zapadnog Balkana posustanu. Vučić je poručio da Srbija i Zapadni Balkan ponovo zaslužuju političku pažnju Vašingtona i podršku da ubrzaju evropske integracije, reše otvorene bilateralne sporove koji stoje na putu evropskih integracija, privuku strane investicije i rešavaju aktuelnu izbegličku krizu. "SAD ne mogu ostaviti Zapadni Balkan kao "nedovršen posao", već moraju krunisati višedecenijske napore regiona obnovljenim prosperitetom, reintegracijom i evropskim integracijama", naveo je Vučić. Uprkos nedavnim uspesima u reintegraciji Zapadnog Balkana, mahom kroz Berlinski prosec i samite Zapadnog Balkana, još mnogo toga mora da bude urađeno, podvukao je Vučić. Premijer je naveo da smo svesni da se površna i pogrešna slika Balkana kao “bureta baruta Evrope” neće promeniti sama od sebe i podvukao da je Srbija investirala mnogo političke energije u pomirenje na Balkanu. On je naveo da su demokratske vlade u Srbiji odlučne da reše sve neizmirene razlike, čak i jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, na evropski način - kroz dijalog. Vučić je podsetio da je u julu bio domaćin tročlanom Predsedništvu BiH u Beogradu na sastanku sa kojeg je poslata poruka mira i pomirenja, iako je pre toga bio kamenovan u Srebrenici dok je odavao poštu bošnjačkim žrtvama u Potočarima. “Kao svetionik politike pomirenja u regionu, odnosi Srbije i Albanije su ušli u novu eru zbližavanja nakon prve bilateralne posete koja je usledila posle 70 godina”, naveo je Vučić. On je dodao i da je predložio zajednički dan sećanja na sve žrtve konflikata u devedesetim godinama na teritoriji bivše Jugoslavije, koji bi mogao biti simboličan korak u prevazilaženju tragedija i oblikovanju evropske budućnosti za nove generacije na Zapadnom Balkanu, kao i otvaranje regionalne kancelarije za mlade na Zapadnom Balkanu. Vučić je u tekstu naveo da je kroz istoriju Srbija bila odan prijatelj SAD i da su se dve zemlje borile u oba svetska rata rame uz rame. Od 2000. godine, Beograd i Vašington su, naveo je, zajednički otklanjali uzroke i posledice “anomalija” do kojih je došlo u bilateralnim odnosima posle NATO intervencije 1999. godine, ali i gradili nove odnose zasnovane na obostranom poverenju i zajedničkim interesima, boreći se protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom, terorizma i gradeći stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu. Vučić je podsetio da je Srbija 2006. godine pristupila NATO Programu Partnerstvo za mir, kao i da je u januaru potpisan individualni partnerski akcioni plan sa NATO. Dodao je i da oko 300 članova Vojske Srbije učestvuje u različtiim misijama Ujedinjenih nacija u Mediteranu, Bliskom istoku i u Africi, a od 2011. godine i u Misijama EU. “Srbija danas igra značajnu ulogu u ublažavanju humanitarne krize bez presedana zbog priliva izbeglica koje se balkanskom rutom kreću u EU”, naveo je Vučić. Premijer je podsetio i da je vlada uvela set strukturnih reformi koje su dale prve rezultate, budući da je javna potrošnja smanjena za 2,2 odsto, nezaposlenost za 2,4 procenta, a fiskalni deficit za značajnih 45,5 odsto godišnje. Kako je rekao, ambiciozan plan reformi javnog sektora ima za cilj razvoj profesionalne uprave koja će moći da se uhvati u koštac sa reformama i reši normativne izazove evropskih integracija. Vučić je istakao da su u prethodnih 15 godina Beograd i Vašington napravili solidnu osnovu za izgradnju uzajamno korisnih odnosa za 21. vek. I dok se, naveo je Vučić, Beograd i Vašington fokusiraju na stvaranje jačih bilateralnih veza, stremeći istim vrednostima i interesima, sve je više američkih kompanija, kao i njihovih evropskih partnera, koje dolaze u Srbiju.

JOKSIMOVIĆ: OČEKUJEMO POZITIVAN IZVEŠTAJ EK O NAPRETKU

BEOGRAD, 01. oktobar 2015. (Tanjug) - Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović i direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i proširenje Kristijan Danijelson ocenili su danas da će dodatni argument za otvaranje poglavlja biti izveštaj EK o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU. Oni su tokom razgovora istakli da je Srbija ostvarila značajan napredak u mnogim oblastima počev od politike migracija do budzetske discipline. Joksimović je, kako se navodi u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, ponovila da Srbija očekuje otvaranje prvih poglavlja do kraja godine i da je potpuno spremna za tu drugu fazu pregovora. Sagovornici su se, kako je istaknuto, složili da je u zajedničkom interesu i Srbije i EU da do toga dođe što skorije. Još jednom je apostrofirana uloga Srbije u rešavanju problema migracija, njen human odnos prema migrantima i organizovan pristup rešavanju problema. Istaknut je značaj podrške koju EU pruža Srbiji u rešavanju problema migranata kroz različite mehanizme. Danijelson je najavio da bi Srbiji ukoro mogli da budu na raspolaganju i dodatni mehanizmi pomoći i da se važne odluke po tom pitanju očekuju iduće nedelje u Luksemburgu.