SRBIJA

DAČIĆ: SRBIJA NAPADNUTA, HRVATSKA VODI TRGOVINSKI RAT

BEOGRAD, 23. septembar 2015. (Tanjug) – Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da Hrvatska protiv Srbije vodi trgovinski rat i ekonomsku agresiju, ocenivši da je Srbija "napadnuta". "Ako žele sukobe, nema nikakvih problema", rekao je Dačić i naglasio da, ukoliko neko misli da Srbija neće da uvede mere, da se ne igra sa Srbijom. "Imamo spremne mere, ali smo ih odložili", rekao je Dačić, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink i dodao "imamo sva prava da zaštitimo našu državu, našu ekonomiju". Ministar je dodao i da je Srbija suočena sa ultimatumom i da su zemlje "zbog ovoga ratovale u prošlosti", ali da Beograd ne želi bilo kakve sukobe. Srbija je odložila početak primene kontramera, što je naišlo na pozitivnu reakciju kod evropskih partnera, istakao je Dačić. On je ocenio da Hrvatska nije izvukla pouke iz dosadašnjih problema, te da hrvatski premijer Zoran Milanović svojim izjavama nastavlja da provocira Srbiju, što ne doprinosi njihovom rešavanju. Milanović je, naime, rekao da Srbija neće uvesti nikakve mere protiv Hrvatske, jer bi to bile mere protiv EU, a Dačić kaže da je Hrvatska nasuprot Evrope suspendovala SSP i jednostrano uvela mere protiv Srbije, onemogućila Srbiji normalan saobraćaj, protok robe i kapitala i ljudi, što su osnovne tekovine EU i da je prekršila evropske konvencije. Sporazum o graničnim prelazima između Srbije i Hrvatske ne predviđa mogućnost zatvaranja bilo kog graničnog prelaza za saobraćaj, istakao je Dačić. "Mislio sam da će posle jučerašnjeg razgovora sa premijerom Vučićem, Hrvatska krenuti putem traženja određenog rešenja, ali ne vidim da su izvukli određene pouke iz svega toga", ocenio je Dačić. Ministar spoljnih poslova je najavio da će danas obaviti razgovore sa kolegama iz Rumunije, Bugarske i ostalih zemalja, koje želi da upozna o onome što se dešava. "Mi smo svima već rekli šta je Hrvatska prekršila, ali EU sa svojim mehanizmima očigledno ne pokazuje baš preveliku efikasnost u ovom momentima", ocenio je Dačić. Ministar spoljnih poslova je podsetio da je ovo nezabeležen slučaj od Drugog svetskog rata i da je jedino za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije bila zatvorena granica. On je dodao da "smo svi žrtve unutrašnjih političkih prilika u Hrvatskoj", jer se pripremaju izbori u toj zemlji i da je za sve bolje da se dođe do rešenja, da ne dolazi do daljeg komplikovanja ove situacije. Na pitanje da li bi se Srbija saglasila da primi natrag izbeglice koje bi joj vratile evropske zemlje, ministar je odgovorio "apsolutno ne" i upitao "zašto bi mi bili žrtve apsolutne nesposobnosti EU".

DAČIĆ SA PREDSTAVNICIMA ZEMALjA KVINTE O MIGRANTIMA

BEOGRAD, 22. septembar 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas sa ambasadorima zemalja Kvinte koji su zadovoljni dosadašnjim postupanjem Vlade Srbije prema migrantima, kao i odlukom da se primena recipročnih mera prema Hrvatskoj odloži. Ministar Dačić ih je detaljno obavestio o problemu sa kojim se Srbija suočila u odnosima sa Hrvatskom povodom migrantske krize, navodi se u saopštenju Ministarstva. On je ukazao je da je Hrvatska preduzela mere koje nisu u skladu sa dobrosusedskim odnosima i međunarodnim standardima, dodajući da je reč o prvom zatvaranju granice između Srbije i Hrvatske od ratnih zbivanja devedesetih godina. Istakao je da aktuelna izbeglička kriza nema nikakve veze sa jednostranim potezima hrvatskih vlasti prema Srbiji u pogledu slobodnog kretanja robe. To je, prema rečima šefa srpske diplomatije, "primer brutalne ekonomske agresije usmerene prema Srbiji". "Srbija će se do određenog vremena, odnosno do sutra, 23. septembra u ponoć, uzdržavati od primene recipročnih mera prema Republici Hrvatskoj i na taj način dati prostor da se na uzajamno prihvatljiv način dijalogom dođe do rešenja problema među svim zainteresovanim stranama", rekao je. Dačić je ukazao je da Srbija ne želi da se nađe u poziciji žrtve, i da ona ne određuje rute migranata i ne učestvuje u organizaciji njihovog transfera do granica EU. Takođe je dodao da je Srbija učinila sve da izbeglicama sa Bliskog i Srednjeg Istoka omogući human tretman na teritoriji Srbije i obavi sve neophodne procedure kada je reč o njihovoj registraciji, zdravstvenoj zaštiti, kao i svakom drugom vidu zaštite. Odluka Hrvatske da delimično propusti kamione sa kvarljivom robom je nepotpuno i za Srbiju neprihvatljivo rešenje i Srbija očekuje da se Republika Hrvatska ponaša u skladu sa postojećim međudržavnim ugovorima zaključenim sa Republikom Srbijom i postojećim obavezama koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i njenog članstva u EU. U razgovoru sa ambasadorima, šef srpske diplomatije naglasio je da je ponosan što nije zabeležen nijedan incident prema migrantima na verskoj ili rasnoj osnovi. On je zamolio predstavnike Kvinte da ovu poruku prenesu svojim vladama. Predstavnici zemalja Kvinte izrazili su zadovoljstvo dosadašnjim postupanjem Vlade Srbije prema migrantima, kao i odlukom da se primena recipročnih mera odloži. Istakli su da se Srbija, od samog početka migrantske krize, ponašala u skladu sa standardima Evropske unije iako još nije njen punopravni član. U razgovoru je bilo reči i o inicijativama za sazivanje međunarodne konferencije o sveobuhvatnom rešenju problema migranata, na kojoj bi učestvovale pored zemalja članica EU i zemlje kroz koje migranti tranzitiraju, dodaje se u saopštenju.

NIKOLIĆ: EU DA NADjE REŠENjE, DA NE ODUGOVLAČI KAO SRBIJI ZA ČLANSTVO

BEOGRAD, 23. septembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uveren je da EU ne može da gurne pod tepih migrantsku krizu i pozvao članice da postignu rešenje koje će biti obavezujuće za sve, uz opasku da je reč o gorućem problemu, a ne "zahtevu za prijem Srbije u članstvo Unije pa da ga odugovlače pet do 50 godina". "Evropa ne može da gurne pod tepih ovaj problem, isuviše je veliki i na udaru su i mnoge članice Unije", rekao je Nikolić u intervjuu kanalu "Rusija 1" i dodao da najmoćnije članice EU, koje su i najviše profitirale od eksploatacije bogatstava Bliskog istoka i Afrike sada treba da se dogovore i prihvate migrante, koji su zainteresovani za život u tim zemljama. "Evropska sebičnost ovog puta ne sme da bude dominantna, mnogo je bitnija evropska humanost. Evropa mora da pokaže humano lice, ono bolje lice koje svakako još ima", poručio je predsednik Srbije. Situacija na terenu je međutim drugačija, jer se čini da se EU preko vlada susednih država koje se ne snalaze dobro zatvara za migrante - pokušava da diže ograde, a Mađarska je čak, podseća, upotrebila i suzavac i njima gađale migrante koji su bili na teritoriji Srbije. To je, prema njegovim rečima, apsolutno nedopustivo i neoprostivo. Nikolić je rekao i da se već predugo govori o rešenjima koja se predlažu u EU, a nikako da to počne da se realizuje i naglasio da EU mora da bude mnogo efikasnija: "Ovo nije zahtev za prijem u članstvo u EU pa da može da traje od 5 do 50 godina. Još jednom ponavljam nisu to uslovi za Srbiju da bude primljena u EU pa da izmišljaju poglavlja i poglavlja. Ovo mora da se reši veoma brzo, zato što mi rizikujemo da svi mi u Evropi imamo krov nad glavnom budemo odgovorni za živote ljudi koji zimu dočekaju bez krova nad glavom", naglasio je Nikolić, Reč je o tekućem i gorućem problemu, dodao je on, zima se približava i pitanje je šta će onda biti sa migrnatima i njihovom decom. "Pogledajte ovu decu kako u parkovima čekaju da njihovi roditelji pronađu način kako da pređu još jednu granicu. Koliko tu granica ima dok se stigne tamo u centar Evrope, hoće li na svakoj da ostaju po mesec dana, šta će onda biti sa tom decom u duboku zimu. Ja očekujem da EU sprovede dogovor, a ne samo da sede i dogovaraju se", rekao je Nikolić. Upitan o pomoći EU Srbiji koja nije značajnih razmera niti dovoljna, Nikolić je rekao da nama ne treba pomoć EU da rešimo problem već da EU i njene najmoćnije članice najzad daju odgovor na krizu. Problem se, objasnio je, rešava tako što će migranti odlaziti u države u koje žele i koje za njih imaju mesta. "Nama ne znači ništa da nam Nemačka daje novac kojim bismo hranili i smestili ove izbeglice, ako ih EU ne pušta da idu dalje. Onda će doći do nemira, zato što ti ljudi nemaju ovde šta da traže, oni znaju da ovde nema dovoljno posla, vide da ova zemlja i sama traži načine kako će da zaposli svoje ljude koji su nezaposleni. Ova zemlja je jako siromašna, a oni imaju svoja odredišta i to su četiri do pet zemalja u Evropi", podvukao je Nikolić. Najmoćnije članice Unije ne treba da pomažu Srbiji da podigne zidove, jer to ona nikada neće učiniti, niti da diže zgrade u kojima će izbeglice stanovati godinama, kazao je predsednik Srbije i dodao da nama treba jasan dogovor koliko će desetina ili stotina hiljada ljudi koja država da primi i da počnu da kanališu ljude ka tim zemljama u srcu Evrope, gde im je i mesto. Predsednik Srbije je podsetio i da je kroz Srbiju je do sada prošlo oko 130.000 ljudi koji se u našoj zemlji zadržavaju od tri do 15 dana. "Srbija nije njihov cilj, ona im je samo na putu ka EU... Ti ljudi su u Srbiji zaštićeni, a štite ih evropski i srpski zakoni... Pa neće valjda neko da ubija ljude koji idu u potrazi za boljim. Srbija je siromašna i izdvaja sve što može za te ljude. Mislim da od svih tih stotina hiljada ljudi neće se naći ni jedna osoba koji će ikada da se požali na Srbiju, ali i naše mogućnosti su ograničene, tim pre što je Srbija dugo godina zemlja koje u koju su dolazile izbeglice, istina samo Srbi i koja je sve svoje rezerve odavno iscrpela", rekao je Nikolić. Upitan kakav razvoj događaja očekuje, on je rekao da u Srbiji nikada neće biti lošeg scenarija sa migrantima i da ćemo do kraja ostati uz njih. "Kako će to da izgleda u EU nisam sasvim siguran. Kada smo imali problem sa sankcijama prema Rusiji, oni su nama rekli "pa dobro, ali kada budete član EU onda ćete morati da vodite zajedničku politiku, i spoljnu i unutrašnju sa EU". Evo sada, neka odrede jednu zajedničku politiku prema migrantima i neka je sprovedu svi od Grčke do Velike Britanije. To rešenje mora da važi za sve države, ne može niko da kaže ja ne mogu da ga ispunim", rekao je Nikolić. Upitan da li je neko inicirao migrantsku krizu, Nikolić je rekao da ne želi da se bavim takvim procenama, ali da smatra da Evropa sebi ne bi napravila ovaj problem i da sigurno nije njegov začetnik. Za ovako velike migracije, dodaje, ne postoje mehanizmi, jer se odavno nije desilo da čitavi narodi krenu da napuštaju svoju teritoriju i zato je neophodno da se osmisli potpuno novi projekat kako da se ti ljudi prihvate. Nikolić kaže i da razume sa kakvim se strahom Evropa suočava, jer se postavlja pitanje zašto bi iko ostao na Bliskom istoku i u Africi ukoliko migranti koji su već stigli u Evropu tu nađu odgovarajući smeštaj. "Mislim da se toga Evropa plaši i razmišlja o tome šta ako primi 500.000 izbeglica, pa stigne još toliko i potom još toliko. Osnovno rešenje je stvoriti uslove na Bliskom istoku i u Africi za život koji je dostojan čoveka, da se tamo grade fabrike, ulaže u poljoprivredu i svaku vrstu industrije koja tamo može da zaposli ljude. Ne mogu ljudi da žive od peska i od socijalne pomoći. Ljudi moraju da rade, a da bi zaradili moraju da imaju gde da rade", rekao je predsednik Srbije. U tom smislu on je ukazao i na dva uzroka migrantske krize - viševekovni uzrok koji proističe iz činjenice da je taj prostor služio za iskorišćavanje, od čega su Evropa i posebno najmoćnije njene članice profitirale, kao i bezbednosni uzrok budući da je "jedna velika sila započela nekoliko ratova na Bliskom istoku, uz opravdanje da je sve moralno i pravedno i da će poslužiti da se ustanove demokratije, a ukinu diktature. "I ja da živim u tim zemljama i da imam dete ili unuče staro nekoliko godina i pomislim da u idućih 30 godina ne vidim za njega nikakvu egzistenciju sigurno da bih ga poveo u potrazi za boljim životom", rekao je Nikolić. Ponovio je i da je ključ za rešavanje problema u Evropskoj uniji i zemljama osnivačima, ali i ukazao da migranska kriza koja je trenutno ograničena na Evropu, u stvari predstavlja svetski problem jer preti da proizvede migracije iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata. "Ako ovo postane način na koji se rešavaju problemi, onda će sirotinja iz Latinske Amerike da krene mnogo oštrije i žustrije nego do sada. Da ne zaboravimo da i na drugim kontinentima isto tako ima sirotinje koja ne verujem da ima uslova da opstane i živi na svojoj zemlji. Mislim da je sada na delu i EU i SAD, Kanada, Australija. To su države koje mogu da zaposle mnogo ljudi i prime mnogo migranata", rekao je Nikolić.

PISMO VUČIĆA EU: HRVATSKA UGROŽAVA NACIONALNE I EKONOMSKE INTERESE SRBIJE

BEOGRAD, 23. septembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo evropskim zvaničnima u kojem im je potvrdio spremnost Srbije da održi otvoreni dijalog sa svim regionalnim partnerima o mogućim rešenjima migrantske krize i skrenuo pažnju da je Hrvatska "agresivnim i neprihvatljivim" merama drastično pogodila nacionalne i vitalne ekonomske interese Srbije, ali i snažno podrila regionalne odnose i stabilnost. "Upućujem vam pismo kako bih vam ponovo skrenuo pažnju na situaciju na Zapadnom Balkanu, u kojoj je naš sused, Republika Hrvatska, država članica Evropske unije, zatvorila granične prelaze za protok robe iz Republike Srbije, zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", naveo je premijer. Agresivnim i neprihvatljivim merama, ističe se u pismu premijera, Hrvatska je drastično pogodila naše nacionalne i vitalne ekonomske interese, ali i snažno podrila regionalne odnose i stabilnost, imajući u vidu celokupan kontekst procesa regionalnog pomirenja, kao i otvorena i nerešena pitanja, koja još uvek postoje u našim bilateralnim odnosima, naveo je premijer. "Na osnovu mog nedavnog razgovora sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske gospodinom Zoranom Milanovićem, želeo bih da ponovo potvrdim spremnost Republike Srbije da održi otvoren dijalog sa svim regionalnim partnerima o mogućim rešenjima za migrantsku krizu", navodi se dalje u pismu. Vučić je ukazao da jednostrana odluka Hrvatske da zabrani prolaz teretnog saobraćaja nikako nema veze sa rešavanjem evropske migrantske krize, već sa kršenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što direktno nanosi štetu ekonomskoj saradnji Srbije sa Evropskom unijom. "Dok Vlada Srbije ulaže napore, i ljudske i finansijske, da otvori prihvatne centre, jedna država članica Evropske unije jednostrano nam zatvara granicu za sve ekonomske aktivnosti, uključujući i prevoz robe", istakao je Vučić. U situaciji migrantske krize koja se pogoršava svakog dana na zapadnobalkanskoj ruti, u kojoj Srbija reaguje na najozbiljniji, ljudski i odgovoran način zasnovan na evropskim vrednostima, zamolio bih vas da pozovete Republiku Hrvatsku, kao zvaničnu državu članicu Evropske unije, da konačno počne tako i da se ponaša, navodi premijer dalje u pismu. "Kao što sigurno znate, Srbija nije uvela nikakve slične mere prema bilo kojoj od susednih država, bilo da je zemlja kandidat ili članica obavezna da poštuje Dablinske propise, bilo da je zemlja kandidat koja mora da poštuje obaveze koje proizilaze iz aranžmana vizne liberalizacije. Naprotiv, Srbija je sama snosila sve troškove migrantske krize, bez bilateralne finansijske podrške ili finansijske podrške Evropske unije. Troškovi za registraciju migranata i nabavku hrane iznosili su 20.000 evra dnevno tokom protekla četiri meseca. Ukupni troškovi su daleko veći, dok su operativni za samo jedan prihvatni centar procenjeni na pola miliona evra mesečno", naveo je Vučić. Ocenivši da je reč o jednostranoj odluci bez presedana Republike Hrvatske da zatvori granice za teretni saobraćaj, Vučić je istakao da ona predstavlja direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Republike Srbije. Jednostrano zatvaranje granice je, kaže, u suprotnosti sa ciljevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju definisanim u članu 1. ovog Sporazuma, a posebno u suprotnosti sa ciljem doprinosa političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji u regionu. "Otvaranje granica i uspostavljanje ekonomskih odnosa na Zapadnom Balkanu je najopipljiviji oblik saradnje, obično daleko razvijeniji nego politički odnosi na Zapadnom Balkanu. Želeli bismo da istaknemo da je ekonomska saradnja ono što je pokretalo proces pomirenja u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Podizanje ograda i zatvaranje granica negira samu nit pomirenja i proces evropskih integracija na kontinentu", istakao je premijer. On dalje kaže, da osim kršenja ciljeva Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Hrvatska svojom jednostranom odlukom krši nekoliko drugih važnih članova ovog Sporazuma, kao što je član 36., koji predviđa da nikakve nove naplate, koje imaju ekvivalentan efekat, neće biti uvođene u trgovini između Unije i Srbije. Zatvaranje granica predstavla krajnju kvantitativnu restrikciju, istakao je premijer Vučić. "Svesni da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u članu 45. omogućava zabranu uvoza, izvoza ili robe u tranzitu, opravdano po osnovi javne bezbednosti, moramo da istaknemo da on, takođe, predviđa da te zabrane ili ograničenja ne predstavljaju sredstva arbitražne diskriminacije ili prikrivene restrikcije po trgovinsku razmenu između ugovornih strana. Smatramo da zatvaranje granica za teretni saobraćaj predstavlja disproporcionalno i diskriminativno ograničenje, koje ne služi kontroli migracije. Ovo Srbiju dodatno stavlja u težak položaj, imajući na umu da dve trećina ukupnog srpskog izvoza ide ovom rutom", istakao je Vučić. Potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su, podsetio je, takođe, obavezane članom 129., u kome piše da bi ugovorne strane trebalo da konsultuju jedna drugu pre donošenja odluka poput ove, i da u izboru mera prioritet mora da ima ona koja najmanje ometa funkcionisanje ovog Sporazuma. Zatvaranje granica bez konsultacija sa Srbijom predstavlja veoma zabrinjavajući spoljnopolitički čin. Osim toga, dodao je, ovaj jednostrani čin negira celokupan Protokol 4 o tranzitu, a naročito njegov član 11., koji ima za cilj da omogući slobodan tranzit između ugovornih strana. "Podsetili bismo vas da je Evropska komisija procenila da Republika Srbija bez ikakvih problema primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da se uvek konsultovala sa Evropskom komisijom pre donošenja odluka koje se tiču primene Sporazuma, ponašajući se kao iskrena strana Sporazuma i pouzdan partner Evropske unije, naveo je premijer. Srbija se, istakao je, uvek pridržavala svojih međunarodnih obaveza i potpisanih sporazuma. "Smatramo da je jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije i procesa evropskih integracija odgovornost i poštovanje preuzetih obaveza. Zbog toga je Srbija konkurisala za članstvo u Evropsku uniju, deleći te vrednosti. Srbija od najviših predstavnika institucija Evropske unije traži da podsete države članice da je praksa jednostranog kršenja Sporazuma neprihvatljiva i predstavlja njegovo flagrantno kršenje", ukazao je Vučić u pismu evropskim zvaničnicima. Istakao je i da je Srbija sa ekonomske strane već pretrpela ogromne štete prouzrokovane poplavama, u iznosu do 1.7 milijardi evra u 2014. godini. "Imajući za cilj fiskalnu konsolidaciju, Vlada Republike Srbije je preduzela veoma ozbiljne socijalne mere, poput smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, kao i reforme javnog sektora, sa snažnim akcentom na reorganizaciji i smanjenju radnih mesta u javnom sektoru. Rezultate fiskalne konsolidacije pohvalila je i Evropska komisija, i nedavno misija Međunarodnog monetarnog fonda tokom svoje uspešne revizije finansijskog aranžmana, koji Srbija ima sa Fondom", naveo je premijer. Dalji negativni uticaj, ukazao je, može proisteći iz neekonomskih barijera za ulazak koje Hrvatska podiže. To ne samo da može da poveća ekonomski pritisak na Srbiju, već i da nanese štetu ukupnim naporima usmerenim ka unapređenju regionalne ekonomske slike, upozorio je premijer. Vučić je istakao i da poslednja najava koja dolazi iz Republike Hrvatske sigurno ne doprinosi predvidljivosti, koja je od suštinskog značaja za razvoj ekonomskih i dobrosusedskih odnosa. "Od početka pristupnih pregovora Srbija je posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susedima, što nije pozdravljeno od strane svih njenih suseda. Kao iskren partner Evropske unije i kao zemlja kandidat, ne želimo da verujemo da će Evropska unija dozvoliti jednoj od svojih država članica da uključi celu Evropsku uniju u kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i nanese štetu ekonomskim odnosima između Evropske unije i Srbije", naveo je Vučić. Izrazivši nadu da će mere koje su uvedene Srbiji biti ukinute u što kraćem roku, kako bismo izbegli primenu recipročnih mera, premijer je još jednom glasio ličnu spremnost i posvećenost rešavanju svih pitanja sa susedima Srbije putem političkog dijaloga, bez ekonomske štete po bilo koju stranu. Nada se, kako je rekao, i da je moguće izbeći svaku sličnu meru u budućnosti. "Istovremeno, kao buduća članica Evropske unije, nadamo se da ćemo učestvovati u sveobuhvatnom evropskom rešenju za migrantsku krizu, koja nas sve pogađa“, navodi se u pismu premijera Vučića.
Predsednik Vlade Srbije je, povodom jednostranog zatvaranja graničnih prelaza od Hrvatske, uputio pismo predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, potpredsednici Evropske komisije i visokoj predstavnici EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federiki Mogerini i evropskom komesaru za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesu Hanu, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Srbija do sada nije primenila nijednu meru koju je pripremila u slučaju zatvaranja granica od strane Hrvatske za teretni saobraćaj i neće ih primenjivati do danas u ponoć, izjavio je premijer Aleksandar Vučić i dodao da se nada da neće biti ni potrebe za primenom mera.

VUČIĆ: PRIPREMILI SMO MERE, ČEKAMO DOGOVOR DO SUTRA U PONOĆ

BEOGRAD, 22. septembar 2015. (Tanjug) - Vlada Srbije pripremila je paket mera za sopstvenu odbranu i odbranu svojih ekonomskih interesa ako se u narednih 30 sati ne postigne dogovor sa Hrvatskom, izjavio je večeras premijer Alekisandar Vučić. On je na konferenciji za novinare naveo da su mere predviđene u tri nivoa i da su političke, pravne i ekonomske prirode. On je rekao da ga je Vlada na sednici ovlastila da vodi razgovore sa rukovodstvom Hrvatske i da će se truditi da dogovor bude postignut, ali da je, ukoliko do njega ne dođe, spreman paket mera. Premijer je naveo da je više od pola sata razgovarao sa premijerom Hrvatske Zoranom Milanovićem i dodao: "Imali smo otvoren razgovor, nastavićemo da razgovaramo večeras, noćas, sutra ujutro i nadam se da ćemo uspeti da postignemo dogovor kojim bismo izbegli sprovođenje bilo kakvih jednostranih akata, sankcija, recipročnih mera, ili bilo kakvih drugih mera protiv bilo kojih zemalja". On je preneo da je saslušao Milanovića i da je razumeo šta je njegova muka, ali da se mi suočavamo s tim svakodnevno i da smo imali to i u većem obliku. Srbija će, dodao je, pomoći koliko god može, ali ne može i ne želi da određuje izbeglicama kuda će da idu. "Mi se trudimo da poštujemo njihovu slobodu kretanja u okviru zakonskog prostora Republike Srbije. Gledaćemo da svaku vrstu dogovora napravimo, jer razgovor i dogovor su uvek bolji od svađe i sukoba i bilo kojih mera", ukazao je Vučić. Nije, međutim, želeo da reaguje na izjavu premijera Milanovića "šaraj brate, šaraj", jer to, dodao je, ne razume. Takođe je naveo da je razgovarao i sa evropskim zvaničnicima, pitajući komesare šta kažu gde je to Srbija pogrešila, pa uzrokovala protivpravnu meru. Odgovor je, kako je preneo, bio da Srbija nije pogrešila ni na koji način i evropski zvaničnici su obećali da će reagovati. Odgovarajući na pitanja da li je Milanoviću preneo detalje tih mera Vučić je naveo da mu je ukazao da Srbija kao suverena i ozbiljna zemlja "na takve brutalne akte napada na ekonomski poredak mora da odgovori". Vučić je dodao da mu se čini kako je Milanović bio iznenađen kao i da ne bi da govori o tome šta je rekao njegov sagovornik. "Verujem da ćemo postići dogovor - bilo bi loše za sve nas da se to ne dogodi. Moj posao je da verujem u dogovor jer hoću da svaki građanin Srbije zna da smo sve pokušali pa tako i svi dobronamerni građani Hrvatske", naveo je premijer. Objasnio je da mi nikoga ne uslovljavamo već da smo mi uslovljeni i da se protiv nas sprovode mere, protivpravne, te da odlažemo sprovođenje naših mera jer verujemo u dogovor. "To je suština - šta da radimo mi smo na to bukvalno naterani", poručio je, primetivši da su se danas mnogi nadali sankcijama, ali da je posao vlade da vodi ozbiljnu politiku i štiti zemlju. "Tačno je da smo popustljivi, ne donosimo jednostrane akte ali ćemo znati da sačuvamo zemlju. Naš posao u vladi i mene je da uvek budemo uz Srbiju, za i sa Srbijom i da u ovako teškim trenucima sačuvamo interese zemlje", naveo je Vučić, a svoju je uzdržanost u celoj današnjoj situaciji prepunoj provokacija objasnio jednostavnom potrebom da se ponaša ozbiljno i odgovorno jer vodi Vladu Srbije. Na konstataciju novinara da je ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ranko Ostojić večeras najavio da će granice ostati zatvorene za teretni saobraćaj, ali da će propuštati kamione s kvarljivom robom, njegovj je komentar bio da mu je posao takav da veruje u dogovor. O merama premijer nije želeo da govori ni pred novinarima dok ne stupe na snagu, rekao je da se nada da se to nikada neće desiti, a građanima poručio da će ih videti iste sekunde kad stupe na snagu. "Srbija do sada nije primenila nijednu meru", naglasio je odgovarajući na pitanja i ponovio i da ih neće ni primenjivati do sutra u ponoć, a i tada tek ukoliko do dogovora ne dođe. "Ako budemo primorani da svoju zemlju štitimo mi će to da uradimo, a ne vidim da će to bilo kome doneti neko veliko dobro", poručio je Vučić, dodajući da je naša odlučnost da zaštitimo zemlju bila veoma važna i da smo u mnogo čemu imali podršku evropskih zvaničnika, jer nam je pozicija sada drugačija nego što je bila. "Srbija je uvek za razgovore i dogovore ali ćemo znati i da zastitimo svoje nacionalne interese", zaključio je premijer. Vučić kaže da granični prelaz Bajakovo nije u potpunosti otvoren jer se propuštaju samo kamioni sa kvarljivom robom, ocenivši da je pomak napravljen, ali da su vitalni ekonomskih interesi Srbije i dalje značajno ugroženi. "Nemamo dogovor, da ga imamo prelaz bi bio otvoren", rekao je Vučić precizirajući da je hrvatska granična policija dobila od hrvatske vlade nalog da propušta samo kamione sa kvarljivom robom. Vučić je nakon sednice vlade i Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti rekao da je trenutno stanje takvo da je prelaz iz Srbije prema Hrvatskoj potpuno otvoren, a da za srpske, turske, bugarske i rumunske kamione nije, izuzev kada je reč o kvarljivoj robi. Prelaz je, kako je dodao, samo u jednom trenutku bio potpuno otvoren, a potom je hrvatska granična policija dobila nalog vlade u Zagrebu. "Situacija nije rešena na način koji smo očekivali. Napravljen je pomak, ali to je i dalje značajno ugrožavanje vitalnih ekonomskih interesa Srbije", zaključio je premijer. Vučić je rekao da su troškovi na početku izbegličke krize bili manji, da su potom rasli i da su sada visoki, ali da ih Srbija sa lakoćom podnosi. On je na konferenciji za štampu istakao da su troškovi hrane i vode iznosili oko 16 evra po migrantu, ali da se tome dodaju troškovi naših službi, kao što su policija, žandarmerija i drugi, čime se dolazi na nivo od 75 do 81 evra po migrantu. "Ti troškovi nisu mali, ali mi smo ih sa lakoćom podnosili. Dobili smo minimalnu pomoć EU, a značajnu od norveške vlade", naveo je Vučić i dodao da je Srbija u periodu do 1. januara do 21. septembra evidentirala ukupno 173.891 lice koje je ušlo na njenu teritoriju. "Srbija je u prethodnom periodu na najbolji mogući način štitila ne samo svoje inetrese, već interese izgnanog stanovništva sa teritorije Sirije, Iraka, Avganistana i drugih ratom ugroženih zemalja, ali je štitila i evropske vrednosti. Mi smo prva zemlja koja je ove ljude evidentirala, koja se prema njima odnosila na pošten, dostojanstven, ljudski način", kazao je. Ocenivši da je Grčka pogazila sve evropske principe, da su izbeglice samo prolazile kroz Makedoniju, bez evidentiranja, a da je Srbija prva koja je prihvatila migrante i evidentirala ih, premijer je naveo i da nijednog trenutka nije pomislila da donese bilo kakvu meru protiv tih zemalja. "Zbog toga nisam tužan i nesrećan, već zadovljan i ponosan na našu zemlju", istakao je premijer dodajući da je Srbija uspela da pokaže svoje ljudsko i pravo evropsko lice. "Suočavali smo se najpre sa zidovima, bacanjem suzavca na našu teritoriju, a mi smo reagovali mirno i staloženo, želeći da pokažemo da su nam važni odnosi sa našim susedima", objasnio je primetivši da to što je uzdržan i trudi se da mirno govori nije zato što u njemu "ne kuva i što ne bih imao svašta da kažem večeras", već zato što, kako je rekao, mora da se ponaša odgovorno i ozbiljno jer vodi vladu Srbije. Ponovio je da Srbija ne može da određuje migrantima kuda će ići, negirao da će EU vraćati izbeglice u Srbiju i podvukao da naša zemlja neće zatvarati svoje granice i menjati odluke. Građanima je poručio, povodom katastrofičnih naslova u medijima, da neće biti nikakvih pola miliona izbeglica, ukazujući da EU trenutno raspravlja o raspodeli 120.000 izbeglica među svojim zemljama. Naglasio je da u Srbiji nemamo problema sa izbeglicama, i nećemo ih ni imati i pomenuo da je razgovarao danas sa evropskim komesarom Hanom, poručivši da "EU treba da objasni šta je to Srbija uradila pogrešno pa je suspendovala SSP".

VUČIĆ: UNAPREDjENI ODNOSI SRBIJE I VATIKANA

BEOGRAD, 22. septembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, tokom oproštajne posete apostolskog nuncija Orlanda Antoninija, da su odnosi Srbije i Vatikana unapređeni o čemu, kako je naveo, svedoči i bolje razumevanje Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve. Vučić je, kako je saopšteno iz vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, izjavio da su odnosi Srbije i Vatikana unapređeni tokom šestogodišnjeg mandata apostolskog nuncija Antoninija i da o tome svedoči bolje razumevanje između Rimokatoličke i SPC. Srpski premijer zahvalio je nunciju Antoniniju na principijelnom stavu Svete stolice o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, piše dalje u saopštenju. Apostolski nuncije Antonini je pohvalio zalaganje srpskog premijera za pomirenje i unapređenje odnosa zemalja u regionu i izrazio nadu da će Srbija ove godine otvoriti prva pregovaračka poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji. On je istakao, kako se dalje navodi, da je tokom svog boravka u Srbiji imao puno razumevanje i podršku Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

STEFANOVIĆ: BLOKADA ŠTETNA, NISMO ZA REPRESIJU

BEOGRAD, 22. septembar 2015. (Tanjug) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je večeras da Srbija ne želi da primenjuje represivne mere prema Hrvatskoj i upozorio da je zabrana protoka robe i teretnog saobraćaja štetna kako za ekonomiju, tako i bilateralne odnose i predstavlja pokušaj destabilizacije Srbije. "Ne želimo da pričamo o tome da primenjujemo nekakvu represiju, sve to je posledica loše politike Hrvatske prema nama i nije nam jasno zasto su zaustavili saobraćaj. Mi ne želimo da primenjujemo recipročne mere", rekao je Stefanović u emisiji Oko na RTS-u. On je podsetio da je Vlada Srbije donela danas tri nivoa mera - političkih, ekonomskih i pravnih, ali da ne želi da govori o njihovoj primeni, jer se nada da do njih neće doći. "Mi želimo da govorimo o rastu, privredi, jačanju i nemamo ništa protiv dobrosusedskih odnosa", rekao je ministar unutrašnjih poslova. Kako je kazao, prethodnih dana Vlada Srbije nastojala je da sa Hrvatskom uspostavi najnormalniju moguću saradnju i da će se Srbija uzdržati od teških i recipročnih mera koje bi lako i brzo bile donete. On je kazao da migrantska kriza niti počinje u Srbiji, niti je Srbija njen uzročnik i da migranti samo žele da prođu i upute se dalje ka evropskim zemljama. Stefanović je kazao da zaustavljanje kamiona na Batrovcima nije dobro ni za ekonomiju, ni za odnose dve zemlje i da predstavlja, na neki način, suspendovanje SSP-a, kao i kršenje međunarodnog prava. "To predstavlja i kršenje bilateralnih sporazuma sa Hrvatskom o slobodnoj trgovini. Ovo je pokušaj destabilzacije Srbije i tu nema razmišljanja da nije tako, ovo nije urađeno slučajno", rekao je Stefanović. Stefanović je kazao da je nerazumljivo da u Hrvatskoj prevoze organizovano migrante u druge zemlje, a da se onda žali što iz Srbije migranti ulaze u Hrvatsku. On je kazao da migranti već mesecima u velikom broju ulaze u Srbiju i da ih je do sada registrovano 174.000. "Svima je jasno da se na rute kojima prolaze migranti ne može ni na koji način uticati, jer ljudi koji beže od rata u svojim zemljama na sve načine žele da se domognu Evrope", naveo je Stefanović. On je rekao da se Hrvatska nerazumno ponaša i da se nada da će premijer uspeti da postigne rešenje u pregovorima sa rukovodstvom te zemlje u narednim satima. On je kazao i da je potrebno sveobuhvatno evropsko rešenje o rešavanju migrantske krize. "Srbija želi da bude deo rešenja, ali nam treba sveobuhvatno evropsko rešenje i ne treba Srbija da bude kolateralna šteta", rekao je ministar.

DjURIĆ: PREDUZETI SVE MERE I OTKLONITI PREPREKE ZA POVRATAK

BUDVA, 22. septembar 2015. (Tanjug) - Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Djurić izjavio je danas u Budvi da je potrebno preduzeti sve moguće institucionalne i političke mere da bi se otklonile prepreke na terenu i omogućio nesmetan povratak raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Djurić je poručio da je Vlada Srbije čvrsta u nameri da omogući povratak ljudi. On je drugog dana skupa o rešenjima za probleme interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije u Budvi kazao da su skupovi poput tog prilika da se svi resursi stave u funkciju povratka raseljenih. Skupovi poput današnjeg predstavljaju priliku da se svi resursi domaćih, međunarodnih i regionalnih organizacija stave u funkciju povratka raseljenih na KiM, rekao je Djurić. "Nastupilo je krajnje vreme da institucije, vlade i organizacije okupljene na ovom skupu udruže snage da izbeglicama i interno raseljenima omogućimo da se nakon 16 godina progonstva vrate u svoje domove i na područja sa kojih su prognani", rekao je on. Djurić je dodao da više nije dovoljno nabrajati samo razloge zbog kojih se nisu vratili i "upirati prostom između različitih organizacija i vlada da bi se pronašao krivac". "Došlo je krajnje vreme da se nađu rešenja za interno raseljena lica, izbeglice i zato smo ovde. Srbija nažno podržava regionalnu incijativu koja treba da okupi snage, vlade i institucije koje kao svoj cilj vide stvaranje preduslova za povratak i što je najvažnije realizaciju povratka", rekao je Djurić. On je kazao da ne može biti zadovoljavajuće da se proces povratka svede samo na integraciju jer to nije povratak, niti suštinsko otklanjanje posledica ratnih sukoba, već potrebno žrtvama rata omogućiti da povrate svoju imovinu i vrate se mesta iz kojih su proterani. "Moramo zato da preduzmemo sve moguće institucionalne i političke mere da bi omogućili da prepreke na terenu budu otklonjenje, a rezultati našeg rada u prethodna dva dana stvaraju takve institucionalne i pravne pretpostavke", rekao je. Kako je kazao, cilj je da zaključci skupa budu što pre primenjeni jer ako to bude sprovedeno u delo, naveo je, izbegla, proterana i raseljena lica više neće imati poteškoća. "Vlada Srbije neće čekati već će aktivno podržati inicijative za povratak koje su trenutno u fazi pripreme i realizacije. Već u 2016. očekujemo izgradnju prvog velikog povratničkog naselja", kazao je on. Djurić je dodao da je važno da sve što se radi na tom planu bude dobro organizovano. On je zahvalio svima koji su učestvovali na dvodnevnom skupu u Crnoj Gori i poručio da Vlada Srbije čvrsto stoji u nameri da omogući povratak ljudi. Tri dokumenta koja su usvojena uključuju koncept o saradnji i planiranju, vodeće principe i mehanizme za koordinaciju, niz prioritetnih oblasti i mera, poput imovinskih prava, linčnih dokumenata i reintegracije, predstavljaju osnovu za nastavak procesa. Usvojeni dokumenti, dodaje se, predstavljaju praktični okvir i usmeravaće sledeće korake i operativni rad institucija koje nastoje da podrže trajna rešenja za raseljena lica sa KiM, obuhvatajući povratak i integraciju u mesta raseljenja. Skup u Budvi organizovali su misija OEBS na Kosovu i Metohiji i komesarijat UN za izbeglice. Danas, drugog dana, održan je forum na najvišem nivou, a prisustvovali su predstavnici institucija iz Beograda, Prištine, Podgorice i Skoplja.