OEBS

DAČIĆ: ODGOVOR NA KRIZU U NAJMANjU RUKU NEZADOVOLjAVAJUĆI

VARŠAVA, 21. septembar 2015. (Tanjug) - Srpski ministar spoljnih poslova i predsedavajući OEBS Ivica Dačić apelovao je danas na Evropu da ne zaboravi na ljudska prava i humanitarne aspekte u rešavanju izbegličke krize, navodeći da dosadašnji odgovor u najmanju ruku nije bio na zadovoljavajućem nivou. Dačić je, na otvaranju godišnje konferencije OEBS-a o ljudskim pravima i demokratiji u Varšavi, rekao da se Evropa suočava sa izuzetno ozbiljnom migrantskom krizom, ali da podizanje ograda, zatvaranje granica i prekomerna upotreba sile prema ljudima koji beže od konflikta nije u skladu sa obavezama o poštovanju ljudskih prava koje su preuzele države OEBS-a, međunarodnim normama i standardima. Srbija, dodao je, spada u zemlje koje su pogođene ogromnim talasom izbeglica iz ratom zahvaćenih područja i čini sve da pruži adekvatan odgovor na aktuelnu krizu. “U vreme kada hiljade ljudi rizikuju živote napuštajući svoje zemlje pogođene konfliktima u susedstvu prostora OEBS, ne smemo da zaboravimo na ljudska prava i humanitarne aspekte migrantske krize”, naglasio je Dačić. Kako je rekao, trebalo bi da se zalažemo za poštovanje ljudskih prava svih, imajući u vidu da su ona u vreme sukoba i kriza najviše pogođena. Dačić je rekao i da je situacija u i oko Ukrajine i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju evropskoj bezbednosti. On je dodao da je OEBS tokom cele godine činio sve što može za podršku sporazumu iz Minska kako bi se prekinula neprijateljstva i usmerio politički proces. Dačić je naveo da je otvorena i debata o tome kako otkloniti strukturnu štetu koju je kriza u Ukrajini pričinila evropskom bezbednosnom sistemu i dodao da se nada da će do Ministarskog saveta u Beogradu u decembru biti stvorena jasnija slika o pristupu za uspostavljanje poverenja u okviru OEBS. Srpski ministar je rekao da Srbija, tokom predsedavanja OEBS-u, nastavlja da bude posvećena daljem unapređenju i povećanju nivoa ispunjavanja obaveza OEBS, te da je posebna pažnja posvećena vladavini prava, slobodi izražavanja i medija, uključujući bezbednost novinara, slobodu okupljanja, jačanje tolerancije i nediskriminacije. Ministar je podsetio i da se 3. i 4. decembra u Beogradu održava Ministarski savet OEBS čiji je cilj usvajanje sadržajnih odluka. Godišnja konferencija o ljudskim pravima i demokratiji okuplja oko 1.400 predstavnika vlada i civilnog društva iz 57 zemalja članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Na konferenciji, koja će trajati do 2. oktobra, biće sagledan napredak u primeni obaveza koje su preuzele vlasti u oblasti ljudskih prava i demokratije, uključujući slobodu govora, medija, slobodu kretanja, vladavinu prava, jednakost polova i borbu protiv trgovine ljudima.

DAČIĆ: PREKID VATRE U UKRAJINI, ZAMAH POLITIČKOM PROCESU

MAGDEBURG, 19. septembar 2015. (Tanjug) - Primena sporazuma iz Minska ostaje prioritet za Trojku OEBS-a, i prekid vatre u Ukrajini koji se uspešno održava već nedeljama, treba iskoristiti kao podsticaj za davanje zamaha političkom procesu u okviru Trilateralne kontakt grupe, poručio je danas predsedavajući OEBS i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. On je, nakon sastanka Trojke OEBS-a, u nemačkom gradu Magdeburgu, kojem je prisustvovao ministar inostranih poslova Švajcarske Didije Burkhalter i ministar inostranih poslova Nemačke Frank Štajnmajer, istakao da je situacija u i oko Ukrajine bila glavna tema razgovora. "Imperativ je da ne sme doći do zastoja u dijalogu i da samo stalni napredak u približavanju stavova može dovesti do cilja, a to je obostrano prihvatljivo rešenje za sporna pitanja", rekao je Dačić i istakao da je ključni preduslov napretka politička volja svih strana. Dačić, koji je u ime OEBS-a primio nagradu "Car Oto Veliki", istakao je da se na sastanku razgovaralo i o aktuelnoj temi problema migracija. "Bez obzira što ona ne potresa našu organizaciju u celosti, među našim članicama, kao i našim partnerima, naročito onim mediteranskim, ima dosta zemalja koje su pogođene migrantskom krizom", rekao je Dačić i istakao da je dogovoreno da se zajednički radi na pronalaženju odgovora, ali i da se pomogne svima, a naročito zemljama koje trpe najveće posledice, zemljama koje se nalaze u tranzitu. Dačić je na skupu najavio održavanje Ministarskog saveta OEBS-a, 3. i 4. decembra u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Pripremamo političke odluke iz sve naše tri dimenzije, rekao je Dačić i istakao da će biti reči ne samo o aktuelnim političkim temama nego i o strateškim pitanjima kao što je iskustvo o postojanju i delovanju naše organizacije. Od 1. januara 2016. predsedavanje OEBS-u preuzima Nemačka, a Dačić je na skupu u ime OEBS-a primio nagradu "Car Oto Veliki" za značajan doprinos političkom rešavanju kriza i prevenciji sukoba u Evropi, kao i za posredničku ulogu u sukobu u Ukrajini. Svečanost je održana u Magdeburškoj katedrali, u prisustvu bivšeg predsedavajućeg OEBS-u, švajcarskog ministra spoljnih poslova Burkhaltera i narednog predsedavajućeg toj organizaciji, nemačkog šefa diplomatije Štajnmajera.

DAČIĆ U IME OEBS-A PRIMIO NAGRADU "CAR OTO VELIKI"

MAGDEBURG, 19. septembar 2015. (Tanjug) - Predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić primio je danas u Magdeburgu u ime OEBS-a nagradu "Car Oto Veliki" ističući da dodeljivanje ove prestižne nagrade predstavlja posebno veliku čast pošto se prvi put dodeljuje jednoj međunarodnoj organizaciji. Zahvaljujući Magdeburgu i Fondaciji "Car Oto Veliki" na ceremoniji dodele Dačić je rekao da je svestan da se ovo priznanje odnosi na "svakog pojedinca koji u ime ove organizacije radi na različitim lokacijama, često i u uslovima punim izazova" i istakao da "ono što ih sve objedinjuje jeste njihova privrženost osnovnim principima OEBS-a", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Naglašavajući da se ove godine obeležava 40. godišnjica usvajanja Završnog akta iz Helsinkija, osnivačkog dokumenta OEBS-a, Dačić je rekao da je koncept sveobuhvatne bezbednosti uveden njime, jedna od suštinskih prednosti Organizacije. "On omogućuje Organizaciji da se bezbednosnim izazovima bavi iz više različitih uglova. Široki raspon stručnih znanja koje je OEBS razvio tokom ovih godina, kao i njegova sposobnost osnivanja misija na terenu za sprečavanje sukoba, upravljanje krizom, kao i rehabilitacija posle kriza predstavljaju dodatne karakteristike koje ga definišu", naveo je Dačić. Prema njegovim rečima, ako se tome doda "sveobuhvatno članstvo OEBS-a, lako je razumeti zašto se ova organizacija nalazi na čelu međunarodnih napora za upravljanje krizom u i oko Ukrajine". Dačić je rekao da OEBS objedinjuje sve ključne aktere, okuplja države koje pripadaju različitim vojnim i političkim savezima, kao i neutralne države, a pored angažovanja na pružanju podrške ključnim koracima za rešavanje krize u i oko Ukrajine, OEBS nudi i idealan okvir za dijalog namenjen ponovnom uspostavljanju poverenja i jačanju evropske bezbednosti. "Na osnovu principa sadržanih u Završnom aktu iz Helsinkija, Pariskoj povelji i brojnim obavezama OEBS-a, predsedavanje Srbije OEBS-u nastoji da podstakne takav dijalog koji bi predsedavanje Nemačke OEBS-u 2016. godine trebalo da povede dalje", naglasio je Dačić, dodajući da u tom kontekstu nagrada "predstavlja dodatni podsticaj da nastavimo da radimo, održavamo kanale komunikacije otvorenim, ublažavamo tenzije, i da činimo sve što je u našoj moći u cilju obnavljanja mira i stabilnosti u našem regionu". "Ova nagrada nas podstiče da OEBS-ovu platformu za inkluzivni dijalog i zajedničko delovanje koristimo na najbolji način kako bi Evropa bila bezbednija i jedinstvena", rekao je Dačić, zahvaljujući na priznanju.

SRBIJA

DAČIĆ, STEFANOVIĆ I SIJARTO RAZGOVARALI O MIGRANTSKOJ KRIZI

BEOGRAD, 18. septembar 2015. (Tanjug) - Ministri inostranih poslova Srbije i Mađarske Ivica Dačić i Peter Sijarto, kao i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ocenili su danas da su odnosi dve zemlje odlični i da ne treba dozvoliti da ih pokvari izbeglička kriza, jer "izbeglice dolaze i odlaze, a susedi ostaju". Dačić i Sijarto su, na zajedničkoj konferenciji za štampu podsetili na reči dva premijera na prošloj zajedničkoj sednici vlade održane 1. jula u Budimpešti, prema kojima bilateralni odnosi dve zemlje nikada nisu bili bolji, dodajući da je uložen veliki trud da se napravi suštinski pomak u prevazilaženju pitanja prošlosti. Oni su ukazali da se ne radi o problemu dve zemlje, već je problem u tome što je evropska poltika doživela neuspeh kada je reč o izbegličkoj krizi, jer ne postoji jedinstven stav. "Suština je da svi ti sukobi - napad iregularnih migranata na mađarsku policiju, bacanje suzavca, povređivanje ekipe RTS-a, ne nastaju zbog odnosa Srbije i Mađarske", poručio je Dačić i naveo da bi prvi konkretan potez posle tih sukoba da mađarske vlasti sagledaju mogućnost otvaranja Horgoša za saobraćaj. "Zbog svega toga smatramo da i u kriznim situacijama, a ovo jeste, iako možda EU to ne želi da kaže, kriza oko iregularnih migacija, jedna od najvećih kriza koja pogodila Evropu posle Drugog svetskog rata. Srbija se našla u delikatnoj poziciji između dva kraka EU. Ako se Mađarska žali da joj migranti dolaze između ostaloig sa juga, mi možemo da se žalimo da nam iregularni migranti dolaze pravo iz EU", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, to znači da je evropska politika doživela neuspeh po tom pitanju, jer ne postoji jedinstven stav. On je istakao da je stvorena situacija u kojoj ne postoji jedinstvena evropska politika, te da se Srbija ni kriva ni dužna našla na toj ruti. "Srbija ne može da dozvoli da bude žrtva nepostojanja nejedinstvene politike EU, a potrudila se da se ponaša dostojanstveno u ovoj situaciji, korektno prema migrantima i državama u okruženju", naglasio je Dačić. On je podsetio da se Srbija i dalje suočava sa problemom 44.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske, čiji status nije rešen ni posle dve decenije od ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i više od 20.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Srbija se, prema njegovim rečima, potrudila da deluje odgovorno, da kao zemlja kandidat obezbedi da se sa što manje problema i potresa ta kriza prevaziđe. "Zato je veoma važno da kroz ove posete i otvorene dijaloge u trenucima kada postoji kriza pokažemo da smo u stanju da rešavamo probleme. Dogovorili smo se da bude stalne koordinacije među našim ministarstvima, da se izbegnu situacije od proteklih dana", rekao je Dačić. On je dodao da je zahtev i molba Srbije da se stanje što pre normalizuje, otvori autoput na Horgošu, naglasio da se apsolutno protivi zatvaranja tih komunikacija, a da taj problem postoji i sa Hrvatskom. Srpski šef diplomatije je dodao da Srbija, s druge strane, ne želi da podstiče dalje podele i sukobe među državama članice EU, jer je vidljivo da se uzdrmao sistem Unije i da se pojedine zemlje nalaze u stanju otvorenih napada i sukoba.
Šef mađarske diplomatije objasnio je da je smatrao važnim da danas dođe u Beograd kako bi preneo stav Mađarske, a to je da su odnosi dve zemlje odlični i da sada izuzetno teški i ozbiljni izazovi ne mogu naneti veliku štetu. "Mislim da u Evropi danas vlada licemerje. Evropa ne govori iskreno o tome koliko je veliki ovaj izazov koji pred nama. Stalno se napadaju oni koji zaista taj problem definišu i nazivaju pravim imenom, a Mađarska je ta koja to čini. Ovo nije samo migrantska kriza, već se radi o masivnoj seobi naroda, koja ne može tako brzo da prestane", ukazao je Sijarto. On je preneo da postoje istraživanja prema kojima se u okruženju Evrope nalazi više od 20 miliona ljudi koji bi mogli postati izbeglice. "Moramo da uvidimo i to da ovaj veliki izazov pokazuje da ne funkcioniše zajednički sistem migracije u Evropi". "Kvote koje se predlažu oko podela migranata među zemljama EU su besmislica", podvukao je Sijarto dodajući da Mađarska ima predloge za rešenje krize. Prema tom predlogu, prvi je da se uspostave zajedničke snage koje bi zaštitile spoljne granice EU u Grčkoj i da u osoblju i oprmi učestvuje svih 28 država Unije. Dalje, EU treba da preuzme finansiranje prihvatnih centara u Turskoj, Libanu i Jordanu i uspostavi druge, kako bi migranti ostali nadomak svojih domovina, a ta sredstva treba da s epodele na sve države članice Unije. Takođe, predlog Mađarske je da EU mora da pomogne zemljama kroz koje vodi tranzit migranata, a to su Srbija i Makedonija. "Razumem moje kolege kada kažu da ne razumeju šta EU očekuje od Srbije kada talas dolazi iz Unije. To je problem i po Mađarsku, jer bi migranti trebalo da se registruju u zemlji na čije tlo su najpre kročili, a to je Grčka", poručio je on.
Ministar Stefanović je kazao da je razgovarao sa evropskim komesarom za migracije i da su se saglasili da svim zemljama tranzita treba konkretno pomoći u novcu i opremi. On je podsetio da je Srbija registrovala oko 85 odsto migranata koji su ušli na našu teritoriju, navodeći da je registrovano 150.000 lica, i da te podatke deli sa evropskim institucijama. "Problemi dođu i prođu, kao i migranti, a komšije ostaju", podvukao je Stefanović ističući da to nije bilateralni problem i da ne treba da se dozvoli da se kvare odnosi dve zemlje.

DAČIĆ SA FLEKENŠTAJNOM O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA SRBIJE

BEOGRAD, 18. septembar 2015. (Tanjug) - Prvi potredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas u Beogradu sa poslanikom Evropskog parlamenta Knutom Flekenštajnom o evropskim integracijama Srbije i mogućnosti otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja do kraja godine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Kako je navedeno, velika pažnja je poklonjena i aktuelnoj situaciji u vezi sa migracijama u regionu, uz obostranu ocenu da su preduzete mere Vlade Srbije po tom pitanju bile više nego adekvatne i u saglasnosti sa međunarodnim konvencijama. Flekenštajn je u svojstvu predsednika nemačkog ogranka humanitarne organizacije "Samaritan internatonal" obećao da će u najskorijem periodu organizacija čiji je on član obezbediti novčanu pomoć za rešavanje aktuelnih problema u zbrinjavanju migranata u Srbiji, u saradnji sa srpskim nadležnim organima.

DAČIĆ: SRBIJA NE SME DA IZVUČE DEBLjI KRAJ, POTREBNO REŠENjE

BEOGRAD, 19. septembar 2015. (Tanjug) – Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je vreme da EU donose jedinstvenu političku odluku o tome kako da se izbori sa migrantskom krizom i da Srbija ne sme da izvuče deblji kraj zato što se nalazi izmedu dva kraka EU. Dačić je za RTS rekao da je do sada oko 150.000 migranata prošlo kroz Srbiju i da je svega 600 njih zatražilo azil. On je poručio da zatvaranje granica i postavljanje žice ne doprinose poboljšanju odnosa u regionu, a da je Srbija pokazala da je spremna da pruži pomoć i da je postupila mnogo više evropski od nekih zemalja koje su članice EU. "Migrantska kriza koja potresa Evropu samo je dokaz da EU već duže vreme ne uspeva da iznedri zajedničku politiku i pronađe rešenje vezano za iregularne migracije. Gledamo kako da Srbija ne postane jedna od najvećih žrtava takvog pristupa", rekao je Dačić. On je kazao da svaka zemlja ima različit pristup unutar EU, da zato dolazi do konflikata i velikih optužbi, blokade saobraćaja, zatvaranje graničnih prelaza i da Srbija zbog toga ne treba da ispašta. "Veoma su retke situacije da se zatvore granični prelazi za putnički saobraćaj, a da ne govorim o šteti koju trpi ekonomija, obični građani koji putuju", rekao je Dačić podsećajući da je iduće nedelje zakazan hitan vanredni sastanak šefova država i vlada EU. Nakon toga će u Srbiju doći komesar za proširenje Johanes Han i videće se "da li će se otvoriti neki zajednički stav", dodao je šef srpske diplomatije. "Mi se nažalost nalazimo između dva kraka EU. Sa jedne strane su Grčka i Bugarska odakle nam dolaze migranti bez ikakve registracije koja je potrebna. Sa druge strane imamo Mađarsku i Hrvatsku koje podižu ograde i zatvaraju puteve", napominje Dačić. Na pitanje ko će platiti najveću cenu zbog izbeglica, ministar spoljnih poslova je odgovorio da "Srbija ne sme da postane jedna od najvećih žrtava i izvuče deblji kraj". "Sigurno da ćemo i dalje postupati ljudski korektno i naravno štiti svoj nacionalni i državni interes u tom pogledu i tražiti rešenje prihvatljivo za sve", rekao je Dačić. Upitan kakva vrsta pomoći je potrebna Srbiji, on je odgovorio da EU sada odvaja određena sredstva za Srbiju i Makedoniju, kao i druge zemlje koje su pogođene krizom, ali da to nisu samo finansijska sredstva, već i tehnička pomoć. Najvažnija pomoć, kazao je, bila bi donošenje zajedničke političke odluke o rešavanju problema migranata. Dačić je kazao da "Srbija nema krizu paralize celog sistema" što se, na primer, dešava u Hrvatskoj i da je prihvat migranata urađen veoma odgovorno i bez bilo kakve pomoći sa strane. "Srbija je postupila mnogo više evropski od mnogih zemalja koje su članice EU", rekao je Dačić. On je kazao da Srbija želi da sačuva dobre odnose sa zemljama u bližem okruženju i da je zatvaranje granica i postavljanje žica ružno i štetno. "Evropa bez granica je bio osnovni cilj EU u proteklih 20 godina i zato je važno da EU vidi može li da pronađe odgovor na ovu temu, ovo je očigledno najveća kriza sa kojom se suočava Evropa posle Drugog svetskog rata", rekao je Dačić. On je kazao i da Srbija sa zvaničnicima EU nikada nije razgovarala o tome da se prave prihvatni centri za dugotrajni smeštaj. "Srbija se trudi i radi na poboljšanju odnosa u Evropi, i protekle tri godine je urađeno mnogo toga da se unaprede odnosi sa Mađarskom, zato insistiramo da se ka ovoj zemlji što pre otvori auto-put", kaže Dačić. On je kazao da će tokom dana ministri unutrašnjih poslova Srbije i Mađarske razgovarati o rešavanju problema. Dačić je ponovio da se Srbija prema izbeglicama ophodi ljudski i dostojanstveno ističući da nema nikakvog opravdanja za EU da do kraja godine ne otvori prva pregovaračka poglavlja. Takođe je konstatovao da je veliki broj policije i vojske angažovan u evropskim zemljama zbog izbeglica i dodaje da kada bi se isti taj broj uključio u borbu protiv dzihadista, problem masovnih migracija ka Evropi bio bi rešen. Dačić je podsetio i da je konferencija o migrantima trebalo da bude održana početkom oktobra, a da se ona sada više i ne najavljuje.

VUČIĆ SA ČEPURINOM O PREDSTOJEĆOJ POSETI MOSKVI

BEOGRAD, 20. septembar 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina i tom prilikom su razmotreni detalji predstojeće premijerove posete Moskvi. Dogovoreno je da u delegaciji Srbije bude i veliki broj privrednika, kako bi poseta doprinela ne samo produbljivanju političkih odnosa dveju zemalja, već i povećanju ekonomske saradnje, navedeno je u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima. Dvojica sagovornika saglasila su se da najveće mogućnosti za veću ekonomsku saradnju pružaju oblasti poljoprivrede, energetike, infrastrukture i automobilske industrije. Vučić i Čepurin razgovarali su i o aktuelnoj situaciji u regionu, posebno povodom velikog priliva izbeglica, kao i o drugim međunarodnim pitanjima. Kako je ranije izjavio ruski ambasador, Vučić će u Rusiju otputovati u oktobru.

VUČIĆ: POKAZALI SMO DA SMO ODGOVORNI I DA NISMO KSENOFOBIČNI

BEOGRAD, 19. septembar 2015. (Tanjug) – Premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je ponosan i zadovoljan što se srpski narod ne ponaša ksenofobično i što Vlada radi odgovoran posao kad je reč o izbeglicama sa Bliskog Istoka i ponovio da je Srbija prva zemlja koja ih registruje, obezbeđuje lekarsku pomoć i prenoćište. Srpski premijer rekao je na konferenciji sa ambasadorom Norveške Arneom Sanes Bjornstadom da očekuje da će se izbeglice duže zadržavati u Srbiji u narednom periodu zbog zime koje dolazi te da će Srbija sve učiniti da pripremi prihvatne centre. Srbija nazalost, dodao je, nije dovoljno bogata i nije krajnji cilj izbeglica, ali, primetio je, ne bi imao ništa protiv da jeste, "jer bi to značilo da smo razvijena zemlja kao Norveška, Nemačka, Švedska". Ali, dodao je, možemo svojim srcem, znanjem, odogovrnošću i ozbiljnošću da se pokažemo kao dobri domaćini. "Zadovoljan sam i ponosan što vodim vladu koja se ponaša odgovorno i što živim u zemlju u kojoj se narod ne ponaša ksenofobično i u kojem ne prolaze terorije zavere - naseliće se svuda, mi ćemo da propadnemo", kazao je Vučić. Naveo je da je Srbija dobila mnogo novca od Ervope ali i da smo dobili "hiljadu puta manje" nego mnoge zemlje koje kad je trebalo da pokažu humanost to nisu učinile. Bjornstad je ponovio da je Norveška prepoznala značaj reagovanja na izbegličku krizu, te da su u toj zemlji impresionirani načinom na koji se narod i vlada ovde nose s problemom izbeglica.
Vučić kaže da izbegličku krizu ne vidi kao veliki problem, kaže i da Srbija ima iskustvo sa izbeglicama, a ambasadoru Norveške u Beogradu Arneu Sanesa Bojrnstadu zahvaljuje na pomoći norveške vlade. Norveška je još jednom pokazala da je istinski i veliki prijatelj, rekao je premijer na konferenciji za novinare, podsetivši da je Norveška dala pet miliona evra pomoći nakon prošlogodišnjih poplava te da je u svakoj situaciji kad je bilo potrebno davala i pomagala. I danas su dobro razumeli naše potrebe, primetio je i naveo da su osim 3,28 miliona evra za nekoliko nevladinih organizacija, Norvežani još 3,25 miliona evra namenili kao pomoć državnom budzetu, jer, kako je rekao, Srbija ima operativne troškove, pre svega MUP, ministarstva rada, odbrane i druge institucije koje svakodnevno pružaju pomoć izbeglicama. Vučić je posebno zahvalio norveškoj vladi na priznanju da se Srbija pokazala kao odgovorna zemlja u ovoj krizi koja traje. "Ne vidim da je to tako veliki problem kao što vide svi drugi na velikoj kugli zemaljskoj. Nemaju šta drugo da pišu pa plaše ljude raznim brojkama i teorijama, kao da se ne radi o ljudima nego vanzemaljcima. Mi nemamo problem s tim i dobro tretiramo te ljude", naveo je premijer. Podsetivši da Srbija ima iskustva s izbeglicama iz svih delova bivše Jugoslavije Vučić je poručio: "Pogledajte danas koliko imamo onih koji su izbegli koji su na važnim mestima u državi. Moja porodica je izbeglička, a ja sam sada predsednik Vlade". Vučić je rekao da je posao države da brine o izbeglicama i da ga raduje da je migrant sa detetom, kojeg je pre više dana šutirala jedna mađarska kamermanka, što je nazvao divljačkim ponašanjem, dobio posao u Španiji. "Očigledno je da dobro u svetu mora da pobedi, ali i da postoje neki koji se neodgovorno ponašaju", zaključio je.
Vučić je uveren da izbeglice koje dolaze sa Bliskog Istoka ne bi trebalo da budu problem za Evropu i tvrdi da je problem u suštini u neorganizaciji, nejedinstvu i što svako štiti svoje partikularne interese. On je rekao da mu nisu poznati podaci o mogućih 35 miliona izbeglica koji će doći s Bliskog Istoka, a koje juče izneo šef mađarske diplomatije Peter Sijarto. Veruje, kaže, da je Sijarto pametan čovek, ali mu nije jasno gde je našao tih 35 miliona ljudi. "Jedino ako je računao ceo nadsaharski deo. Broj stanovnika Sirije i Iraka je mnogo manji", primetio je Vučić, a prema njegovim saznanjima, a na osnovu relevatnih podataka različitih službi, moguće je, dodao je, da se pokrene još milion ljudi. "Za Evropu to ne bi trebalo da bude problem, osim što je problem u neorganizaciji, nejedinstvu i što svako štiti svoje partikularne interese", ocenio je premijer. Podsetio je da je Srbija tokom 90-tih godina primila najmanje 700.000 ljudi i kao mala i siromašna zemlja bez problema je s tim izašla na kraj. "Ne mogu da razumem da je milion ljudi problem za 500-to milionsku i mnogo bogatiju Evropu", istakao je Vučić i dodao da neće da "kuka" za pare, te zaključio da za pomoć izbeglicama Srbiji pare ne predstavljaju problem.
Vučić je poslao mađarskom premijeru Viktoru Orbanu poruku o značaju što hitnijeg otvaranja autoputa Beograd-Budimpešta i izrazio nadu da će u najskorijem roku do toga i doći. On je to saopštio novinarima na pres konferenciji, navodeći da je jutros otvoren granični prelaz Bački Breg, te da se nada da neće doći do zatvaranja drugih putnih pravaca sa Hrvatskom. "Mi smo zbog toga pretrpeli veliku ekonomsku štetu. To su stvari koje mi ne možemo da podnesemo. A kao što vidite, sa lakoćom podnosimo ono što drugi ne mogu, iz meni nepoznatog razloga", istakao je Vučić. Navodeći da u delu domaće javnosti ima panike u smislu da se u Srbiji "nešto strašno dešava" usled velikog pirliva izbeglica, Vučić je upitao: "šta nam se to strašno dogodilo? Da li je nekog glava zabolela od ovih ljudi? Tri krivična dela su ukupno počinili u prethodnih pet meseci. A mi u Beogradu u toku jednog dana počinimo preko 150 krivičnih dela".

STEFANOVIĆ I ROT: SRBIJA DOBRO UPRAVLjA IZBEGLIČKOM KRIZOM

BEOGRAD, 21. septembar 2015. (Tanjug) - Srbija na dobar način upravlja izbegličkom krizom, ocenili su danas ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i državni ministar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot, tokom sastanka na kojem su razgovarali o migrantskoj krizi i srpskim tražiocima azila u Nemačkoj. Rot je tom prilikom izjavio da su postupci Srbije u izbegličkoj krizi znak da je zemlja, uprkos ekonomskim problemima, u stanju da pomogne izbeglicama koje prolaze njenom teritorijom. "Posetivši Informativni centar za migrante u Beogradu, uverio sam se da volonteri pružaju svakodnevno nadljudske napore kako bi im pomogli", rekao je Rot, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Rot je istakao i da Nemačka očekuje priliv oko 800.000 izbeglica do kraja godine te da ima obavezu da odgovori tom zadatku, za šta, kako je dodao, država ima podršku medija i građana. "Srbija može da računa na pomoć Nemačke u rešavanju problema sa izbeglicama", podvukao je Rot. On je izrazio zahvalnost i poštovanje Nemačke srpskom narodu za pomoć koju svakodnevno pruža izbeglicama i pohvalio dobru organizovanost vlade Srbije u rešavanju ovog problema. Stefanović je napomenuo da očekuje da Evropa uskoro izađe s paketom pomoći i kaže šta konkretno od sredstava Srbija može da dobije. "Mi nismo bogata zemlja, ali želimo da budemo deo evropskog rešenja", rekao je Stefanović. On je upozano nemačkog ministra sa svakodnevnim aktivnostima MUP-a u pokušaju odvraćanja potencijalnih azilanata iz Srbije, kroz javne kampanje i upoznavanje potencijalnih tražilaca da Nemačka tretira Srbiju kao sigurnu zemlju, zbog čega se zahtevi za azil odbijaju gotovo stopostotno. Rot je podržao Stefanovića i istakao da, bez obzira na tešku finansijsku situaciju u zemlji, traženje azila nije pravi put.

STEFANOVIĆ: NIJE REALNO DA SE IZBEGLICE VRATE U SRBIJU

BEOGRAD, 21. septembar 2015. (Tanjug) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ocenio je danas da je zatvaranje graničnog prelaza Batrovci nekorektan potez hrvatske strane, navodeći da Hrvatska ne ume da upravlja krizom kao što je radila Srbija. Ministar je poručio i da nije očekivano, ni realno, ali ni moguće da se izbeglice vrate u Srbiju, i dodaje kako naša zemlja može obezbediti tranzit, ali ne i trajni smeštaj za te ljude. Stefanović je za RTS rekao da Srbija razgovara sa svojim susedima i da se trudi da bude deo jedinstvenog rešenja izbegličke krize u Evropi. "Ipak, nisam uspeo da razgovaram sa hrvatskim kolegom, ali je zatvaranje graničnog prelaza Batrovci nekorektan potez hrvatske strane. Hrvatska ne ume da upravlja krizom kao što je to radila Srbija", rekao je Stefanović. Ističe da izjave hrvatskih kolega razume kao izjave ljudi koji se u krizi ne snalaze najbolje i dodaje kako se u Hrvatskoj problemi sa izbeglicama prebacuju na politički teren. Napominje kako se nada da će i Hrvtaskoj biti sluha za rešavanje problema, jer je sa Mađarskom brzo postignut dogovor. Kako kaže, ukoliko hrvatska strana ne bude spremna na dogovor Srbija može samo da očekuje da će Evropa reagovati, jer se krše međunarodni sporazumi. Stefanović je naveo da Srbija razgovara sa svojim susedima i da je sa Mađarima dogovoreno da se na graničnom prelazu Horgoš 1 obezbedi stalni portok ljudi i robe, dok je Horgoš 2 opredeljen za registraciju migranata. Govoreći o sastanku šefova vlada zemalja clanica EU u Briselu, Stefanović je rekao da postoji određena doza optimizma da će na tom sastanku biti pronađeno rešenje koje će bar malo relaksirati migrantsku krizu. Ministar je istakao kako ne očekuje da izbeglice budu vraćene iz zapadnoevropskih zemalja, jer kako dodaje, Srbija nije članica EU, niti zemlja u koju bi izbeglice trebalo smestiti. Srbija hoće da bude deo rešenja, ali mi nećemo prihvatiti da pravimo kampove u kojima će trajno biti smešteni migranti, naglašava Stefanović. On ističe da Srbija na dobar način upravlja izbegličkom krizom i dodaje da očekuje da Evropa uskoro izađe sa paketom pomoći i kaže šta konkretno od sredstava Srbija može da dobije.

JOKSIMOVIĆ: OČEKUJEMO OTVARANjE POGLAVLjA DO KRAJA GODINE

BEOGRAD, 20. septembar 2015. (Tanjug) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da Srbija očekuje da će do kraja godine biti otvorena prva pregovaračka poglavlja i naglasila da se Vlada Srbije odmah na početku procesa pristupanja suočila sa najtežim izazovima na putu ka EU. Joksimović je podvukla da je vlada započela suštinske reforme društva. U razgovoru sa ministrom kulture i demokratije Švedske Alis Bah Kuhnike, Joksimović je naglasila da se Srbija sigurnim koracima kreće ka krajnjem cilju - da postane funkcionalna i uređena država, saopšteno je iz njenog kabineta. Sagovornice su se saglasile da je taj put dug i pun izazova, ali da je krajnji rezultat važan za građane Srbije. Švedska ministarka istakla je da Srbija ima podršku njene države u procesu evropskih integracija i što skorijem otvaranju pregovaračkih poglavlja. Razgovarajući o problemu migranata konstatovano je da se rešavanju problema mora pristupiti zajednički na nivou EU, a Kuhnike je pohvalila human odnos Srbije prema migrantima. Joksimović se zahvalila Švedskoj na razvojnoj pomoći i donacijama koje su u najvećoj meri usmerene na demokratsku vladavinu, ljudska prava i poboljšanje životne sredine. Istakla je da je Vlada Srbije pokazala posvećenost politici kontinuiranog unapređivanja ljudskih prava i sloboda, kao i rešenost da zajedno sa ostalim društvenim akterima, aktivno doprinosi uspostavljanju društva, koje neguje kulturu poštovanja ljudskih prava.

MIŠČEVIĆ: SRBIJA ČEKA NA DOGOVOR ČLANICA EU

BEOGRAD, 21. septembar 2015. (Tanjug) - Šef pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević izjavila je danas da su izbeglice apsolutno pitanje Evrope i da Srbija, koja je do sada uspešno uradila dobar deo posla, čeka na dogovor članica EU da bi znala u čemu može da pomogne. Povodom predstojećeg sastanka šefova vlada zemalja članica EU u Briselu, Miščević je rekla da su izbeglice apsolutno pitanje Evrope, ne samo zbog broja ljudi koji trenutno imaju nerešen status i lutaju po Evropi, već i zbog činjenice da Evropa još nije uspela da pronađe zajedničko rešenje. Različiti stavovi različitih grupacija država onemogućavaju da se dođe do kompromisa kako bi najzad počelo i rešavanje tog pitanja, istakla je Miščević za RTS i dodala da je Srbija dobila pohvale i od Evropske komisije i od Evropskog parlamenta. "Ne mogu da kažem da sam optimista da će sutra već biti postignut dogovor, ali shvatam da države članice razumeju dubinu krize pred kojom se nalazi EU i da će pokušati u tom smislu da nađu nekakvo rešenje", rekla je Miščević. Na pitanje o raspoloženju u Evropskoj komisiji, kada je reč o tome dokle je Srbija stigla na putu evropskih integracija, Miščević je odgovorila da su ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković i ona bili na predrazgovoru pred davanje godišnjeg izveštaja i dobile sliku kako bi sam izveštaj mogao da izgleda. "Posebno nas je zanimao, ne samo napredak Srbije, već i činjenica da je Evropska komisija predložila jednu novu vrstu predstavljanja napravljenog ili učinjenog napretka. To još očigledno mora da se razvija kako bi se moglo predstaviti", istakla je Miščević. Ona je naglasila da "nema iznenađenja, to je naš zajednički utisak" i dodala da je godinu i po dana trajao proces skrininga. "Analizirala nas je Evropska komisija u smislu zakonodavstva, administrativne prakse, kapaciteta i pratila nakon toga šta je još urađeno i sav taj napredak, koji kažu da je jako velik, što hoće da kaže da se očekuje jako pozitivan izveštaj za Srbiju u smislu dobro urađenog posla", istakla je Miščević. Ona je ukazala da se konstatuje napredak Srbije u celokupnom procesu evropskih integracija, u procesu dijaloga o normalizaciji između Beograda i Prištine, kako bi mogla da budu otvorena prva poglavlja. "Očekujemo uskoro i potrebna dokumenta od Evropske komisije, a to je izveštaj sa skrininga za poglavlje 35, kao i njihovu pregovaračku poziciju, kojom bi mogla da budu otvorena poglavlja i zbog procedure se najčešće govori o sredini decembra kao momentu otvaranja prvih poglavlja, uključujući tu i ono koje čeka još od avgusta prošle godine", najavila je Miščević. Ona je podsetila da je još 3. avgusta bilo sve potpuno pripremljeno sve za otvaranje poglavlja o finansijskoj kontroli, finansijskom nadzoru, unutrašnjoj i spoljnoj budzetskoj kontroli. Ona je ukazala da "kada imate poglavlja, koja zahtevaju akcione planove, koja najpre morate da pripremite da bi ste otvorili ova poglavlja, onda su barem tri puta duže procedure za otvaranje poglavlja, posebno u ovako važnoj i velikoj oblasti kao što je vladavina prava, poglavlja 23 i 24". Miščević je dodala da je zahvalna na dobrom radu i saradnji civilnom društvu i da rad u zajednici na promociji prava manjina, posebno osetljivih manjina, jeste nešto što se radi zajedno sa civilnim društvom.