SRBIJA

VUČIĆ: PREDSTOJI DINAMIČAN RAST

BEOGRAD, 10. septembar 2015. (Fonet) - Država Srbija danas na računu ima milijardu i 50 miliona evra i nema nikakvih problema sa likvidnošću, izjavio je večeras predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i naglasio da "Nemci drže reč" i da će do kraja godine biti otvorena dva pregovaračka poglavlja u razgovorima sa Evropskom unijom (EU). Javni dug je 72 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ne bi bio toliki da nije razlike u kursu evra i dolara, ali je sigurno da neće do kraja godine preći 78 odsto, rekao je Vučić u intervjuu Radioteleviziji Srbije (RTS). Kako je najavio, Srbija će narednih godina imati "dinamičan rast proizvodnje", posebno kada 5. oktobra bude puštena u rad druga visoka peć smederevske železare, koja je trebalo da počne sa radi u septembru, ali nije, jer se "kineska kriza odrazila i kod nas". Srbija postaje ozbiljna i odgovorna zemlja, mene interesuje da Srbija ide napred. Mi smo jedina zemlja jugoistočne Evrope koja je teškim ekonomskim merama krenula napred, rekao je Vučić i naglasio da je fiskalni deficit budzeta 1,12 odsto. Srbija će imati u 2016. godini rast veći od dva odsto, a u 2017. godini iznad tri odsto, predvideo je Vučić. Kao apoteka to izgleda, čisto kao suza, gotovo bez minusa, rekao je on i naglasio da je u avgustu plaćeno 12 milijardi dinara kamata, dok će ta suma iznositi 17 milijardi u septembru. Zato sam išao u Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), nisam išao da se zabaljvam, već da molim da dobijemo još jednu milijardu po kamati od dva odsto na 10 godina, objasnio je Vučić. On je podsetio da su UAE kroz različite donacije, ali i povoljne kredite, u Srbiju uneli dosta novca, ali da je Beograd na vodi ključni projekat. Srpski brod dobro i sigurno plovi, i to ne preterano uzburkanim vodama, jer smo izabrali dobar put, izjavio je Vučić, govoreći o spoljnoj politici Srbije. To je, prema njegovoj oceni, zato što isto govorimo u Briselu, Vašingtonu i Moskvi, jer imamo jasnu i nedvosimslenu politiku. On je najavio i da se, u nizu projekata koji predstoje, Srbija nalazi blizu toga da u decembru "zakopa prvi ašov" za brzu prugu Beograd-Budimpešta. Ona će biti finansirana sredstvima iz kineskog kredita, ali se čeka dogovor o konačnoj ceni celog projekta.
Vučić je rekao da, kada je reč o Zajednici srpskih opština, ostaje da se uradi statut, ukazujući da će to biti teški razgovori i pregovori. Jeste li ikada čuli od mene da sam govorio o pobedi? Znam zašto je Marko Djurić bio zadovoljan posle pregovora, jer šta je pretilo, a šta smo dobili, rekao je Vučić. On je ocenio i da neki u regionu pomirenje shvataju kao poniženje Srbije, ali je istakao da je Srbija uvek spremna na razgovore, jer želi dobre odnose zbog ekonomije, a ne samo da se seća loših stvari.
Vučić je, govoreći o izbegličkoj krizi, rekao da je država spremna za prihvat većeg broja izbeglica sa Bliskog istoka i da "preuzme svoj deo odgovornosti", jer joj niko ne uzima teritoriju, niti bilo šta drugo. Srbija se u ovom slučaju ponašala na način da je "veći Evropljanin od mnogih članica EU", naglasio je Vučić, koji smatra da niko od izbeglica nije mogao da se požali da mu je nešto nedostajalo ili bilo uskraćeno. On je zapitao i sve one u Srbiji koji šire ksenofobiju, da li je bilo koji od izbeglica uradio nešto loše i istakao da su, na njih 130.000 koji su prošli, počinjena samo dva krivična dela. Nemačka kancelarka Angela Merkel je veoma zadovoljna i lepo i dobro je govorila o Srbiji. Mislim da je Junkerov plan dobar, ali to je tek početak, rekao je Vučić. Srbija nije ušla u te kvote, ali je spremna da preuzme svoj deo odgovornosti, najavio je Vučić. On je zahvalio građanima Srbije što su verovali da je moguće da zemlja krene napred. Naša dužnost je da bude bolje, biće povećanja plata i penzija, kao početak, i siguran sam, ako budemo radili vrednije, da će Srbija biti jedna od uspešnijih zemalja u Evropi, zaključio je Vučić.

NIKOLIĆ RAZGOVARAO SA PAPOM

RIM, 11. septembar 2015. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Vatikanu sa papom Franjom o izbeglicama, KiM, ali i o formiranju mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve koja bi razmatrala istorijske činjenice iz perioda Drugog svetskog rata i ulogu kardinala Alojzija Stepinca u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Kako je saopštila pres služba Vatikana, jedna od glavnih tema razgovora bila je izbeglička kriza, odnosno uslovi u kojima su iračke i sirijske izbeglice i neophodnosti da se teret krize ravnomerno raspodeli, navedeno je u saopštenju. Italijanska agencija ANSA je prenela da je razgovor pape i Nikolića trajao 35 minuta, kao i da je Nikolić papi uručio primerak Dušanovog zakonika i ilustrovanu monografiju srpskih manastira na KiM. Teme razgovora su bile, pored izbegličke krize, i protivljenje Srbije prijemu takozvane "Republike Kosovo" u Unesko, kao i formiranju mešovite komisije Srpske pravoslave crkve i Rimokatoličke crkve koja bi razmatrala istorijske činjenice iz perioda Drugog svetskog rata i ulogu kardinala Alojzija Stepinca u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Pres služba predsednika Srbije je ranije najavila da će tokom posete Nikolić uručiti Orden Republike Srbije na lenti kardinalu Pjetru Parolinu, državnom sekretaru Svete Stolice, za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje između Srbije i Svete Stolice. Kasnije danas Nikolić će se u Rimu sastati sa predsednikom Italije, Serđom Matarelom.

JOKSIMOVIĆ I CRNADAK O SARADNjI SRBIJE I BIH U PROCESU EVROINTEGRACIJA

BEOGRAD, 11. septembar 2015. (Beta) - Ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas u Budvi s ministrom spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igorom Crnadakom o saradnji dve države u procesu evropskih integracija, saopštila je Vlada Srbije. Joksimovićeva i Crnadak su ocenili da proces evropskih integracija predstavlja dobar okvir za produbljivanje i napredak odnosa dve države, navodi se u saopštenju. Joksimovićeva je kazala da je Srbija spremna da pruži Bosni i Hercegovini pomoć na tehničkom nivou u procesu usklađivanja zakonodavstva s pravnim okvirima Evropske unije, organizaciji pregovaračke strukture i pripremi kandidature za prijem u članstvo. Ministarka Joksimović učestvuje u Budvi na Regionalnoj konferenciji o saradnji države i civilnog društva u procesu evropskih integracija.

STEFANOVIĆ: NEOPHODNA POMOĆ EU ZA REŠENjE IZBEGLIČKE KRIZE
BEOGRAD, 10. septembar 2015. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je danas u Subotici da će srpska i mađarska policija nastaviti da sarađuju u rešavanju izbegličke krize, u okviru svojih nadležnosti, naglasivši da je za rešenje tog problema neophodna pomoć Evropske unije. "Ni jedna ni druga zemlja ne mogu samostalno to da urade, ni finansijski ni u smislu kapaciteta koje možemo da pružimo, ali ćemo se truditi da poštujući zakon, ljudska i humanitarna prava, obezbedimo da oni ljudi koji imaju pravo da zatraže azil, to i učine, a oni koji žele da nastave put dalje ka evropskim zemljama, to i urade”, rekao je Stefanović posle razgovora sa mađarskim kolegom Šandorom Pinterom. Stefanović je dodao da "Evropa mora da ponudi odgovor na pitanje šta sa ljudima koji nisu legitimni tražioci azila, ekonomskim migrantima", istakavši da "to pitanje mora biti rešeno na spoljnim granicama Šengena, dakle ne kada oni uđu u Srbiju ili Mađarsku, već u Bugarskoj i Grčkoj, koje su prve zemlje EU sa kojima se suočavaju". Ministar je naveo da će policije Srbije i Mađarske održavati svakodnevnu komunikaciju u vezi sa situacijom u graničnom pojasu i celokupnom migrantskom situacijom. "Ako je reč o ljudima koji imaju pravo da zatraže azil u granicama EU, onda se mora naći rešenje koje će sadržati odgovore gde će ovi ljudi ići, kako će biti smešteni i kako na najbolji način da budu ispoštovana njihova humanitarna i ljudska prava", rekao je posle sastanka Stefanović. On je izrazio očekivanje da će na predstojećoj konferenciji ministara unutrašnjih poslova EU "biti doneto rešenje koje će biti dobro i za Evropu i za migrante, ali i za zemlje tranzita". Ministar unutrašnjih poslova Mađarske Šandor Pinter rekao je da je tema sastanka bilo traženje rešenja za problem migracija dodajući da bi voleo da se pitanje migranata reši već na granicama Šengena – ko su oni koji imaju pravo na azil, a ko su ekonomski migranti koji nemaju pravo da uđu u EU. "Spremni smo da obezbedimo sve ono što je predviđeno kartom azila i da im obezbedimo sve što je potrebno", rekao je Pinter, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

LjAJIĆ: "CISKO" PRENOSI IT ZNANjA I ISKUSTVA SRBIJI

BEOGRAD, 10. septembar 2015. (Tanjug) - Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije i "Cisko", jedna od najvećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje opreme za internet, potpisali su danas memorandum o razumevanju koji će omogućiti inteziviranje postojeće saradnje. Dokument predviđa saradnju u modernizaciji tehnološke mreže, razvoju e-biznisa, informacione bezbednosti i razvoju akademske mreže, rekao je ministar Rasim Ljajić, nakon potpisivanja memoranduma sa generalnim direktorom "Cisko" za jugoistočnu Evropu Piterom Hajduom. Ljajić je podsetio da je gotovo 70 odsto opreme koja se koristi u internet saobraćaju upravo proizvod te kompanije. "Sama činjenica da Cisko godišnje uloži više od 5,5, milijardi dolara u inovacije govori o veličini i značaju te kompanije", istakao je Ljajić. On je, kao primer, naveo da Srbija godišnje uloži svega 100 miliona evra u inovacije, nauku i tehnologiju. Ljajić je podsetio da je Srbija jedna od retkih zemalja jugoistočne Evrope koja je 2012. godine potpisala sporazum o saradnji u oblasti IT tehnologija sa SAD, što znači da je ovo drugi korak ka daljem produbljivanju saradnje. "Ovaj memorandum sa kompanijom kao što je Cisko, omogućiće da specijalizovani investicioni fondovi koji kreditiraju kompanije koje ulažu u inovacije, slobodno dođu na tržište Srbije", istakao je Ljajić. On je rekao da je ovo dobar signal i za druge američke kompanije u oblasti IT da investiraju i ulažu u srpsku privredu Ljajić je napomenuo da je prošla godina bila rekordna za izvoz softvera iz Srbije i da je vrednost tog izvoza bila 324 miliona evra, što je za 40 odsto više nego u 2013. "Broj zaposlenih je u ovoj oblasti, sa 16.000 na 19.000, uglavnom se radi o mladim, obrazovanim i stručnim kadrovima, a povećan je i broj kompanija u oblasti IT industrije za novih 100", dodao je Lajić. On je napomenuo da IT industrija, inače, učestvuje u bruto-domaćem proizvodu (BDP) Srbije sa 4,5 odsto i donosi oko 1,5 milijardu evra prihoda državi "Sve to govori o potencijalu koji ovaj sektor ima, nadam se da će taj potencijal biti bolje iskorišćen nakon potpisivanja ovog sporazuma i saradnje sa Ciskom u narednom periodu", zaključio je Ljajić.
Hajdu je rekao da je ovo izuzetan dan i za "Cisko" i da je na ovaj način samo formalizovano strateško partnerstvo koje već postoji sa Vladom Srbije. On je istakao da će Cisko i svojim ostalim partnerima u svetu vrlo rado preneti poruku o ovome kako bi ih obavestili kakav je napredak u oblasti IT ostvaren u Srbiji. "S druge strane, Cisko će takođe nastojati da pruži svoja najbolja znanja i sposobnosti svim kompanijama u Srbiji", rekao je Hajdu. On je objasnio da će Cisko nastojati da pre svega radi na pomaganju Srbiji u oblasti digitalizacije, jer je to jedno od polja na kojima ta kompanija najviše radi. Hajdu je takođe najavio da će ta kompanija u saradnji sa tehničkim fakultetima u Srbiji organizovati obuku za još 100 novih instruktora iz te oblasti, koji će pomoći da se organizuje rad 50 novih akademija u najboljoj tradiciji Ciska.

PREŠEVO: DIPLOMATE OBIŠLE IZBEGLICE

PREŠEVO, 10. septembar 2015. (Tanjug) - Predstavnici diplomatskog kora i UNHCR obišli su danas Privremeni centar za izbeglice na području Preševa i odali priznanje Vladi Srbije za humani tretman muškaraca, žena i dece sa Bliskog istoka, ukazavši i da je Beogradu za to potrebna međunarodna pomoć Priznanje srpskoj vladi i predstavnicima Crvenog krsta, Komesarijata za izbeglice i nevladinim organizacijama odao je i sef Kancelarije UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder, istakavši da su diplomate mogle da vide šta se radi kako bi izbeglice dobile bezbedno i dostojanstveno mesto za odmor. "Diplomate su mogle da vide kako su nadležne institucije - ministarsvo odbrane, rada zapošljavanja boračka i socijalna pitanja, zdravlja, policija... pružaju pomoć ljudima da se brže registruju i da dobiju direktnu humanitarnu i medicinsku pomoć", rekao je on. Šoder je istakao da se uz to istovremeno istovremeno rade i "bezbednosne kontrole i time osigurava bezbednost građana Srbije". "Kolege iz UNHCR koje rade ovde i Crveni krst... svi rade 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji da bi se izbeglicama obezbedilo bezbedno i dostojanstveno mesto gde mogu da se odmore i dobiju pomoć", rekao je on. Šoder je istakao i da je UNHCR veoma ponosan što je mogao da pruži podršku državi Srbije da uspostavi ovaj centar, dodavši da se sada radi na tome "da ga adaptiramo i prilagodimo njegove kapacitete sve većem broju ljudi koji dolaze u zemlju". "Ima sve više žena i deca... hladno je i svi zajedno kao tim ćemo se truditi da pomognemo Vladi Srbije da se izbori i da nastavi sa ovim postupanjem koje je veoma humano i tolerantno", rekao je on. Ambasador Palestine Muhamed Nabhan je istakao da je s kolegama došao u Preševo na poziv vlade kako bi se upoznali sa merama koje preduzima da bi se pomoglo ljudima "Zaista, radi se o velikoj tragediji ljudi i vidimo napore koji ulažu razni organi vlade da pomognu tim ljudima... meni se čini da je Srbiji potrebna međunarodna pomoć kako bi obavila humanitarnu dužnost koju pruža u granicama njenih mogućnosti", rekao je Nabhan. Državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković kaže da Vlada Srbije i resorna ministarstva pokušava da na sve moguće načine uz upotrebu svih raspoloživih resursa na adekvatan način zbrinemo i registrujem sve pridošle. U Preševu su boravili i predstavnici Kancelarije Ujedinjenih nacija u Beogradu, Kancelarije Međunarodne organizacije za migracije u Beogradu, OEBS-a... U Preševu je 8. jula otvoren Centar za privremeni prihvat i smeštaj migranata i azilanata u kome se oni registruju. Njima je obezbeđena odgovarajuća administrativna podrška za dobijanje dokumenata kao i zdravstvena pomoć, mesto za odmor i hrana. Zbog povećanog priliva ljudi, žena i dece aktivsti Crvenog krsta počeli su da rade u tri smene, odnosno 24 sata dnevno kako bi se svima pomoglo. I u Miratovcu, mestu uz makedonosku granicu, udaljenom oko sedam kilometara od Preševa, otvoren je privremeni kamp sa šatorima u kome izbeglice dobijaju prvu pomoć. Nakon predaha, oni se u grupama od po dvadesetak upućuju u centar zaseoka Miratovac, odakle ih autobusi UNHCR-a prevoze do Preševa. Krajnji cilj izbeglica su Nemačka i skandinavske države do kojih stižu preko Mađarske.