SRBIJA

DAČIĆ: VREME JE ZA OTVARANjE PRVIH POGLAVLjA

LUKSEMBURG, 05. septembar 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pozvao je danas države članice EU da objektivno sagledaju ulogu i zasluge Srbije u svim zbivanjima na Balkanu i Evropi, uveren da je vreme za otvaranje prvih poglavlja, te se nada da će u najskorije vreme na Savetu EU takva odluka biti doneta. Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU i država kandidata za članstvo u Luksemburgu, Dačić je podsetio na period za nama u kojem je, kako je rekao, bilo je nekoliko veoma pozitivnih događaja, koji su, prema njegovom uverenju, još jednom potvrdili opredeljenje Srbije i pravac kojim se ona, ali i čitav Zapadni Balkan, kreću. "Potpisivanjem četiri sporazuma u Briselu rešena su neka od najvažnijih pitanja vezanih za svakodnevni život, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Verujem da su ovi sporazumi veoma bitni i za ukupnu stabilnost regiona", rekao je Dačić. Podsetio je i na uspešno okončan ovogodišnji Samit o Zapadnom Balkanu, na kome je potvrđena posvećenost lidera regiona pomirenju i saradnji, evropskim vrednostima i realizaciji nekih od najvažnijih projekata koji predstavljaju zajednički interes svih nas. "Nažalost, pred nama se nalazi i nekoliko tema koje izazivaju zabrinutost i koje traže da se svi veoma ozbiljno, intenzivno i brzo angažujemo", naveo je šef srpske diplomatije. Posle brojnih tragedija migranata koje su desile, nemoguće je, kako je kazao, ne uvideti najhitniju potrebu da svi zajedno odgovorno i energično pristupimo rešavanju gorućeg, verovatno najvećeg, problema Evrope i njenog okruženja danas. "Srbija je jedna od zemalja koja je na udaru velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja. Našli smo se na glavnoj ruti seoba, na specifičnoj poziciji između država članica EU. Migranti nemaju drugog načina da kopnenim putem uđu u Srbiju, osim da pre toga pređu preko teritorije EU, koja je nakon toga opet većini glavni cilj kretanja", ukazao je Dačić. Istakavši istorijsku ulogu regiona Balkana kao raskršću i epicentru dešavanja, Dačić je rekao da Srbija nažalost ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama, interno raseljenim licima i seobama. "U Srbiji boravi 44.000 izbeglica iz Rebublike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, a od 220.000 interno raseljenih lica, koja su napustila KiM posle 1999. godine, svojim domovima se vratilo samo 1,9 odsto njih", naveo je Dačić. Ukazao je da ne treba zaboraviti da Srbije pre svega ima obavezu prema njima, jer taj problem, kako je rekao, nije manji od problema migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike. "Međutim, današnja situacija i činjenica da je od početka ove godine do kraja avgusta državnu granicu Srbije ilegalno prešlo preko 120.000 ljudi, od kojih je nameru da zatraži azil u Srbiji iskazalo nešto manje od 108.000 lica za nas predstavlja novu, veoma kompleksnu, vrstu izazova", precizan je Dačić. Iako, kaže, većina izražava ovakvu nameru, do sada je samo 500 osoba zaista podnelo zahtev za azil, što nije za čuđenje, jer njihova destinacija nije Srbija, već države članice EU iz zapadne i severne Evrope. "Na svim nivoima smo pokazali spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suočimo sa situacijom i odgovorno uradimo svoj deo posla. I to u trenutku kada je standard građana Srbije na nezadovoljavajućem nivou i ugrožen ekonomskim i drugim problemima, a potrebe izbeglica iz regiona i interno raseljenih lica nezadovoljene", istakao je ministar. Istakao je da se angažovanje Srbije ne sastoji samo u pružanju pomoći onima kojima je ona potrebna, već i na borbu protiv kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi, eksploatišući njihovu nesreću. Postupanje Srbije prema ovim ljudima nailazi na pozitivne ocene Evropske unije, jer se prema njima odnosimo na način koji je u potpunosti u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, konstatovao je Dačić istakavši da Srbija ovakav obiman teret ne može da nosi sama, jer za tako nešto nemamo kapaciteta - ni smeštajnih, ni ljudskih, ni finansijskih. Podsetio je da je EU za Srbiju i Makedoniju izdvojila ukupno 1,7 miliona evra. Dačić je još jednom ukazao da bi Konferenciju o izazovima zapadnobalkanske rute potrebno održati što pre, te ga, kako je rekao, raduju najave da bi ona mogla biti realizovana 5-6. oktobra. Očekivanja Srbije su, rekao je, da će predstojeće konferencije rezultirati konkretnim merama podrške, pre svega finansijske, jer dosadašnja pomoć koju nam je EU pružila, a na kojoj smo zahvalni, na žalost nije dovoljna da podmiri ni značajniji deo sadašnjih potreba. "A naročito neće biti dovoljna ukoliko zaista dođe do značajnijeg povećanja broja migranata, koje se najavljuje za jesen", kazao je Dačić istakavši da Srbija smatra da rešenje nije u parcijalnim i lokalnim koracima kao što su zatvaranje granica ili podizanje ograda, već u saradnji i koordinaciji cele EU i aktera iz regiona koji je okružuju. "Mi smo najdirektnije zainteresovani za tu vrstu saradnje i konstantno na nju pozivamo. Jedino pravo i efikasno rešenje je stabilizacija kriznih područja, na čemu je potrebno dugoročno raditi, rekao je. Aktuelna kriza, prevazilazeći političke, kulturološke i administrativne granice država, pokazuje povezanost međusobno udaljenih područja u današnjem svetu i ističe potrebu za nalaženjem sveobuhvatnih rešenja, istakao je šef srpske diplomatije. "Ona takođe ističe i potrebu da se ubrza integracija Zapadnog Balkana u EU, naravno u skladu sa kapacitetom napredovanja i ispunjavanja uslova svake od država pojedinačno, kao i da se izbegne zatvaranje i pretvaranje sadašnje EU u neku vrstu tvrđave", zaključio je Dačić. Dačić je najavio da će Beograd 3. i 4. decembra biti domaćin Ministarskog saveta OEBS-a. Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU i država kandidata za članstvo u Luksemburgu, u kapacitetu predsedavajućeg OEBS-a, Dačić je rekao da je stav Srbije da bi na tom skupu trebalo usvojiti odgovarajuću deklaraciju o migracijama. "O tome će se tek voditi rasprava, ali vas molim da ovo pitanje razmotrite u svetlu aktuelnih dešavanja u vezi sa migrantskom krizom i da podržite našu inicijativu", rekao je Dačić. On je ministre zemalja članica i EU i država kandidata za članstvo u EU pozvao na prateći događaj o mirovnim operacijama, koji će biti organizovan 1. oktobra na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku. "Raduje me što su članovi Trojke OEBS već potvrdili svoje prisustvo i nadam se da će i većina vas biti u mogućnosti da prisustvuje ovom skupu", rekao je šef srpske diplomatije u Luksemburgu.

DAČIĆ: U SRBIJI ZABELEŽENO 120.000 MIGRANATA

LUKSEMBURG, 05. septembar 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas u Luksemburgu da je u Srbiji zabeležen ilegalan prelaz 120.000 ljudi, da je nameru za traženje azila u našoj zemlji izrazilo 108.000, kao i da je zvanično to učinilo svega 500 njih. Dačić je nakon sastanka sa ministrima spoljnih poslova EU rekao novinarima da je te najnovije podatke izneo kolegama iz evropskih zemalja, kao i da oni pokazuju da migranti ne žele da ostanu u Srbiji. On je rekao da su neke zemlje najavile dalju radikalizaciju mera koje se preduzimaju po pitanju migratorne krize, kao što je Mađarska, ali i da se u Makedoniji razmišlja šta treba činiti ukoliko dođe do pojačanja talasa krize. "Nije se čulo ništa novo kada je reč o onome što preduzima EU, osim da će u narednim nedeljama odnosno u narednom mesecu biti održana jedna konferencija za koju se još ne zna gde će biti održana da li u Mađarskoj ili nekoj drugoj zemlji, kao i da će se konferencija baviti pitanjem migratorne krize", naveo je Dačić. On je kazao da, kada je reč o parama, ni tu nije bilo nekog velikog napretka, kao i da je do sada za našu zemlju odvojeno 1,7 miliona evra sa Makedonijom. Prema njegovim rečima, evropski komesar Johanes Han je govorio o osam miliona evra za čitav region uključujući i Tursku. "Tako da je ovo još jedan sastanak na kome, moram da kažem, Evropa i dalje traga za akcionim planom za rešavanje te migratorne krize. Ovaj sastanak sam iskoristio za niz bilateralnih susreta koji se tiču naše sveukupne spoljnopolitičke pozicije i razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Slovačke i Rumunije zato što je važno da sa njima održavamo kontakte za ono što je nama važno, a to je pitanje Kosova", rekao je šef srpske diplomatije. On je naveo da je razgovarao i sa mađarskim ministrom koji ga je obavestio o najnovijim potezima. Dačić očekuje da već 9. septembra Beograd posetiti predsedavajući Saveta ministara spoljnih poslova EU i ministar spoljnih poslova Luksembruga Žan Aselborn, koji će biti gost naše zemlje i razgovarati sa najvišim zvaničnicima. "Na moj poziv će doći i razgovarćemo o problemu migracija i očekujem da ćemo u narednim nedeljama moći da imamo prve obrise nečega što bi EU mogla da definiše kao svoju zajedničku politiku", istakao je Dačić. On kaže da, po njegovom mišljenju, EU kaska za problemima i da su u nekim diskusijama pojedini ministri pričali, na primer, o krijumčarenju migranata, što je bilo pre godinu ili pet godina. Dačić kaže da je očigledno da nisu svesni problema i da je sada reč o masovnoj seobi i prolasku, a ne krijumčarenju. "Jedna ovako velika organizacija kao EU mora da bude osposobljena da reaguje na probleme koji se javljaju. Srbija se pokazala kao konstruktivan faktor i predstavljena je kao pozitivan primer kada je reč o migrantima", naglasio je Dačić. On je rekao odgovarajući na pitanje novinara da Srbija i Makedonija sa ukupno 1,7 miliona evra ne mogu mnogo da urade. "Mi smo zahvalni, ali mislimo da je to toliko malo da sa tim ne može da se reši nijedan ozbiljan problem", kazao je Dačić. Na pitanje da li je bilo reči o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa EU, on je rekao da to nije bila tema, ali da je on govorio o tome. "Mislimo da je vreme i da mi to želimo odmah - ne sledeće godine, jer smatramo da je Srbija ispunila sve što se od Srbije tražilo i Federika Mogerini bila korektna u svom izlaganju i rekla da je to što je Srbija uradila veoma važan signal i da se nada da će to biti dobar signal za čitav region. A mi se nadamo da će Han i Mogerinijeva predložiti što brže otvaranje poglavlja i to najkasnije, po našem mišljenju, do kraja godine", poručio je Dačić. On je dodao da je Srbija to zaslužila i da bi to bilo veoma važno za dalji nastavak evropskih integracija Srbije.

DAČIĆ I KIRBI O UKRAJINI I IZBEGLIČKOJ KRIZI

BEOGRAD, 04. septembar 2015. (Beta) - Predsedavajući OEBS-u i šef srpske diplomatije Ivica Dačić razgovarao je danas sa ambasadorom SAD Majklom Kirbijem o ulozi OEBS procesu političkog rešavanja ukrajinske krize, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Posebno je bilo reči o pripremama za lokalne izbore koji treba da se održe na jesen. Kirbi i Dačić razmenili su mišljenja i o situaciji u regionu nastaloj zbog velikog tranzita migranata ka zemljama Šengenske zone, dodaje se u saopštenju.

DAČIĆ RAZGOVARAO SA AMBASADOROM UAE

BEOGRAD, 04. septembar 2015. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata Džuma Rašid al Daheri ocenili su da su odnosi dve zemlje veoma dobri s jasnom perspektivom daljeg jačanja, saopštilo je Ministarstvo. Ambasador Al Daheri je preneo zahvalnost svoje zemlje na podršci koju je Srbija pružila kandidaturi UAE za mesto u Savetu za ljudska prava. Kako se navodi u saopštenju, razgovarano je i o drugim temama iz oblasti multilateralne diplomatije, s posebnim akcentom na saradnji dve zemlje u okviru UNESKO-a, a razmenjena su i mišljenja o glavnim međunarodnim i regionalnim pitanjima za koja UAE imaju poseban interes i obostrano je podvučen značaj i potreba borbe protiv terorizma.

DAČIĆ RAZGOVARAO SA ŠEFOM MISIJE OEBS U BIH

BEOGRAD, 04. septembar 2015. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas šefa Misije OEBS u Bosni i Hercegovini Džonatana Mura, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Sagovornici su se saglasili da je potrebno ojačati sposobnost Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za sprečavanje sukoba i reagovanje na njih, jer je OEBS jedinstvena i neprocenjiva vrednost za međunarodnu zajednicu. Sadašnja kriza u svetu, uključujući i zamrznute konflikte, istakla je trajne prednosti ove organizacije koja najbolje odgovara premošćivanju jaza i olakšavanju zajedničkih rešenja, jer bezbednost i stabilnost neće opstati bez potpunog poštovanja i striktne primene svih vrednosti OEBS-a, u svim dimenzijama bezbednosti, navodi se u saopštenju.

DAČIĆ: NEPRIHVATLjIVO OTVARANjE POGLAVLjA IDUĆE GODINE

BEOGRAD, 06. septembar 2015. (Tanjug) - Za Srbiju nije prihvatljivo da se iduće godine otvore prva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On je istakao da je Srbija postigla napredak potpisivanjem Briselskog sporazuma i da očekuje otvaranje prvih poglavlja u novembru ili u decembru. Reč je o principu, dosta je bilo čekanja, naše strateško opredeljenje je članstvo u Evropskoj uniji, ali "za ljubav je potrebno dvoje", kazao je Dačić na redovnoj konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova. Napredak u Briselskom dijalogu sa Prištinom i potpisivanje četiri sporazuma trebalo da bude podsticaj za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, rekao je Dačić i istakao da je sada na Briselu da ispuni svoja obećanja. Šef srpske diplomatije naveo je da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja 32, 35, 23 i 24, kao i da je srpska vlada pokazala upornost u postizanju napretka neophodnog za nastavak procesa evrointegracija.

DAČIĆ: SRBIJA OČEKUJE POMOĆ EU ZA IZBEGLIČKU KRIZU

BEOGRAD, 06. septembar 2015. (Tanjug) - Vlada nije razmatrala mogućnost da Srbija postane prihvatni centar za izbeglice, izjavio je Dačić i dodao da Srbija ne može sama da se bori sa izbegličkom krizom, već očekuje od Evropske unije da donese zajedničku platformu za rešavanje tog problema. "Ne kažem da ne želimo korektan odnos prema migrantima i izbeglicama, ali to su i migranti i izbeglice i za donošenje takvih odluka morate u vidu imati mnoge faktore, pa i geostrateške i geopolitičke. Zato u ovom trenutku mi nismo o tome razgovarali", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na konferenciji za novinare. On je dodao da Brisel primenjuje dvostruke standarde prema Srbiji, jer od nje traži da napravi Akcioni plan za rešavanje izbegličke krize koji nema ni sama Evropska unija. "Kada se dele pare, onda nismo deo EU, a kada se dele izbeglice, onda jesmo", poručio je Dačić. Na pitanje šta će Srbija uraditi ukoliko Mađarska zatvori granice, kao što je najavila, šef srpske diplomatije rekao je da se Srbija nalazi uklještena između grupe zemalja EU i Makedonije, koja najavila da će podići ogradu, ali da neće posezati za antimigracionom politikom. "Predlog da se izbeglice sateraju u Srbiju za nas je neprijvatljiv, a mi pozivamo EU da napravi zajedničku politiku", rekao je Dačić. On je naglasio da Srbija ne može da plaća cenu nepostojanja takve zajedničke politike i da bi centre za prihvatanje izbeglica trebalo izgraditi u EU kada već, kako je rekao, oni tamo žele da ostanu. Dačić se, tom prilikom, osvrnuo na jučerašnje podatke koji pokazuju da je više od 120.000 osoba prešlo preko teritorije Srbije, ali je samo njih 500 tražilo azil što, kako je naveo, pokazuje da nemaju nameru da se zadrže u Srbiji već samo da prođu kroz nju. On je ponovio da se Srbija ponosi što ima civilizacijski odnos prema izbeglicama iako još nije rešeno pitanje 44.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i 220.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. "Pored toga, Srbija je pokazala civilizacijski odnos prema ljudima koji nisu krivi za svoj položaj, koji se ne nalaze u tranzitu preko naše zemlje zbog kriminalnih radnji i terorizma, već zato što traže put ka boljem životu", naglasio je Dačić. Ministar je, takođe, najavio i da će Srbiju devetog septembra posetiti predsedavajući Saveta ministara EU i ministar spoljnih poslova Luksembruga Žan Aselborn koji će, tom prilikom, obići izbeglice.

DAČIĆ: ČINIMO SVE ŠTO MOŽEMO DA OSLOBODIMO BABIĆA

BEOGRAD, 06. septembar 2015. (Tanjug) – Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je i da ministarstvo spoljnih poslova i amabasada Srbije u Tripoliju čine sve što mogu kako bi se oslobodio Srđan Babić, ali slučaj otežava to što se on nalazi u zatvoru u delu Libije koji ne kontroliše zvanična vlada. "Imajući u vidu da postoje dve vlade sa kojima se održavaju različite veze, to strašno komplikuje slučaj oslobađanja Srđana Babića, jer se on nalazi u zatvoru na strani koju ne kontroliše zvanična libijska vlada", rekao je Dačić. Kako je naglasio, ambasada Srbije u Tripoliju održava intenzivne kontakte sa predstavnicima nadležnih libijskih institucija, koji bi mogli da pomognu u oslobađanju Babića. "U stalnom smo kontaktu i sa diplomatskim predstavnicima Austrije i Mađarske, koji ispred Evropske unije posreduju u oslobađanju uhapšenih radnika kompanije Argus", rekao je ministar. On je podsetio da su vlasti u Tripoliju uhapsile Babića u okviru istrage o radu kompanije "Argus", koja se bavi obezbeđenjem stranih diplomatskih misija i privrednih predstavništava. "Činimo šve što možemo", istakao je Dačić naglasivši da puštanje na slobodu Babića otežava to što se zvanična vlada, koju Srbija priznaje, ne nalazi više u Tripoliju, gde je sedište diplomatsko-konzularnih predstavništava. Dačić je apelovao i na građane Srbije da napuste Libiju i suzdrže se od odlaska u zemlju u kojoj je vlast podeljena, a sukobi su se intenzivirali. Babić, bivši telohranitelj Zorana Djinđića je radio u Tripoliju kao ekspert te francuske kompanije koja se bavi poslovima fizičkog obezbeđivanja diplomatskih i privrednih misija u Libiji. Javnosti je poznat i kao čovek koji na jedinom snimku posle atentata na premijera zaustavlja automobile u Nemanjinoj ulici kako bi smrtno stradali premijer brzo bio prevezen u Urgentni centar.

VUČIĆ: SRBIJA ĆE SE POKAZATI KAO ISTINSKI, EVROPSKI PARTNER

BERLIN, 07. septembar 2015. (Tanjug) - Srbija će biti istinski evropski partner u rešavanju aktuelnih izazova, izjavio je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu, i izrazio zadovoljstvo razgovorom sa šeficom nemačke vlade, koji je usledio na njen poziv. Vučić je u izjavi novinarima ujedno izrazio uverenje da će do kraja godine biti otvorena prva poglavlja sa Srbijom. On je objasnio da je imao dug i ozbiljan razgovor od sat vremena, koji je potom nastavljen sa njenim savetničkim timom. "Svaki razgovor sa Merkelovom je posebna čast i pokazuje kako ugled Sbrije u svetu postaje sve snažniji i jači i ne može više da se prikriva", kazao je Vučić nakon sastanka sa Merkelovom. U tim razgovorima, prema njegovim rečima, prošlo se kroz sve teme, od evropskih integracija, sve što pripremamo za Bundestag, do pitanja stabilnosti Balkana, regionalne ekonomske i političke stabilnosti, a najviše vremena je posvećeno lažnim azilantima i izbeglicama. "Po pitanju lažnih azilanata smo se brzo složili, ali najviše vremena smo posvetili izbegličkoj krizi, jer postoji podela na ekonomske migrante i stvarne izbeglice. Stvarne izbeglice dolaze iz Sirije, Iraka i delom Avganistana. Razgovarali kako se ponašaju određene evropske zemlje. Pun ponosa sam rekao da Srbija pokazuje apsolutnu solidarnost sa problemima izbeglica, ali i sa Nemačkom i Evropom", istakao je Vučić. On je kazao da je potpuno uveren da je kancelarka Merkel to dobro primetila i razumela. "Čini mi se da su mnogi Evropu strašno voleli dok je trebalo da Evropa, Nemačka i drugi da plaćaju kroz evropske fondove za razvoj nečije poljoprivrede, te pomoć posle prirodnih katastrofa, ali, kada je potrebno da se pomogne Evropi i evropski pomaže onda je odziv mnogo manji", kritikovao je srpski premijer. On je istakao da se Srbija neće tako ponašati, i da je zahvalna na podršci EU posle poplava. "Ne zaboravite da od mostova koje otvaram bar polovinu smo izgradili iz sredstava EU. Kod nas zahvalnost ne traje kratko. Mi ćemo zbog toga deo paketa evropske odgovornosti biti spremni da preuzmemo na sebe", poručio je Vučić. On je kazao da je još mnogo otvorenih pitanja i da predstoje razgovori sa Evropskom komisijom, UNHCR-om i nemačkom vladom o tome šta Srbija može još da preuzme. "Srbija će se pokazati kao istinski i evropski partner nemačkim prijateljima", uveren je Vučić dodajući da Srbija Nemačku smatra iskrenim prijateljem i želi još bližu saradnju. On je, kako je preneo, zamolio kancelarku da utiče na dolazak još većeg broja investitora iz te zemlje. "I u ovoj krizi umećemo da pokažemo svoje najbolje lice, a i ljudima koji su se našli u nevolji pomognemo", podvukao je Vučić. On je rekao da je čuo okvirni plan Merkelove za rešenje izbegličke krize, ali da ne može o tome još da govori. "U jednačini u kojoj imate tri nepoznate, a jednu poznatu teško je izračunati te tri. Kada budemo imali još jednu poznatu moći ćemo da govorimo otvorenije o tome. Ništa strašno se neće događati. Nikakve priče o naseljavanju 500.000 ljudi u Srbiji, nikakvih teorija zavere nema", objasnio je on. Upitan za otvaranje poglavlja Vučić je kazao da predstoji važan sastanak u Bundestagu. "Kao što Nemci drže do reči Srbije, i naše vlade, i mene kao njenog predsednika, ja veoma poštujem nemačku reč i poglavlja će biti otvorena verujem do kraja godine", zaključio je on.

MERKEL: SPORAZUMI SNAŽAN IMPULS NAPRETKU SRBIJE KA EU

BERLIN, 07. septembar 2015. (Tanjug) - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas novinarima da je uverena da će najnoviji sporazumi u dijalogu sa Prištinom dati "važan impuls napretku Sbrije u evropskim integracijama", a premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazio nadu da će poglavlja biti otvorena još u toku ove godine. Merkelova i Vučić su to rekli novinarima posle susreta u Berlinu, a potom su nastavili razgovore. Kancelarka Merkel je istakla da je najnovjim sporazumima napravljen suštinski napredak, čime je stvorena situacija koja značajno doprinosi miru na Zapadnom Balkanu. "To su hrabre odluke koje su donete od strane Prištine, ali posebno od strane Beograda", istakla je ona na konferenciji za štampu povodom sastanka sa premijerom Srbije. "Verujem da će ti rezultati dati važan impuls napretku Sbrije u EU", istakla je ona. Kancelarka je izrazila zadovoljstvo što posle kratkog vremena ima ponovo priliku da razgovara sa Vučićem, koji je, kako je dodala, doputovao u Berlin da bi Bundestagu, to jest pred Odborom za EU, govorio o rezultatima reformi koje je preduzela njegova vlada. Merkelova je podvukla da je Srbija suočena sa velikim izazovom talasom izbeglica. "Srbiju, iako nije članica EU, ali je činjenica da izbeglice u tu zemlju dolaze iz jedne države članice, i potom ponovo ulaze na tlo EU, posebno pogađa ovaj problem", rekla je Merkel. Ona je dodala da, imajući u vidu probleme Srbije, mora prijateljski razgovarati sa srpskim premijerom o zajedničkom delovanju. Što se tiče lažnih azilanata iz regiona zapadnog Balkana, Merkelova je kazala da postoji saglasnost sa Srbijom da je ona, kao zemlja kandidat, bezbedna država i da njeni građani nemaju pravo na azil, ali i da će se činiti sve da mladima u Srbiji bude data perspektiva. Srpski premijer kazao je da će o evropskim integracijama danas govoriti u Bundestagu i u Konrad Adenauer fondaciji, i da očekuje što pre otavranje poglavlja. "Mi se nadamo da će poglavlja biti otvorena još u toku ove godine. Obavili smo teške zadatke, a obavljaćemo ih i u budućnosti", naglasio je on. Kada je reč o lažnim azilantima, Vučić je rekao da je Srbija saglasna sa programom nemačke kancelarke koji je najavljen, a koji predviđa smanjenje finansijske pomoći podnosiocima molbi za dobijanje azila. S tim u vezi je najavio da će Srbija doneti zakon da oni koji traže azil, a ne dobiju ga, jer su lažni azilanti, neće moći da očekuju socijalnu pomoć u našoj zemlji. To će, prema njegovim rečima, drastično smanjiti broj azilanata iz Srbije. U vezi izbegličke krize Vučić je ocenio da je to najteže pitanje za celu Evropu, koje nije lako ni za Srbiju. On je ukazao da postoje ekonomske izbeglice a to su lica iz Pakistana i Avganistana, i izbeglice koje beže od rata u Siriji i Iraku, koji čine 70 odsto izbeglica u Srbiji. Srbija se, kako je podvukao, ponašala odgovorno i evropski. Iako nije prva zemlja na čije tlo su kročili u Evropi Srbija je prva koja je registrovala i pružila medicinsku pomoć izbeglicama, kao i medicinsku intervenciju onima kojima je bila potrebna. Srbija je, kako je naglasio, zemlja koja čeka konačan odgovor EU. "Za nas to nije problem Nemačke, ili bilo koje pojedinačne zemlje ili EU, već cele Evrope. Mi smo spremni da sarađujemo sa svim zemljama EU i da svoj deo odgovornosti ponesemo po tom pitanju", kazao je Vučić.

VUČIĆ I PONTA O UNAPREDjENjU EKONOMSKE SARADNjE

BEOGRAD, 05. septembar 2015. (Fonet) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić se na sastanku u Beogradu sa rumunskim premijerom Viktorom Pontom dogovorio da snažno podstaknu objedinjavanje Krajovske grupe, koju čine Srbija, Rumunija i Bugarska, u nameri da češće i po svim važnim pitanjima istupaju zajedno pred evropskim i svetskim institucijama, saopšteno je danas iz Vlade Srbije. Uz konstataciju da Srbija i Rumunija razvijaju dobre, iskrene i prijateljske odnose, Vučić i Ponta su razgovarali i o izgradnji auto puta Beograd - Temišvar, elektroenergetskim i gasnim interkonekcijama, kao i boljoj saradnji u oblasti turizma. Tema razgovora bila je i narastajuća izbeglička kriza i Vučić i Ponta su se dogovorili o redovnom usaglašavanju ključnih političkih stavova po tom pitanju, navodi se u saopštenju.

VUČIĆ: SRBIJA NIKADA NEĆE PODIĆI ZID PROTIV IZBEGLICA

BERN, 05. septembar 2015. (Tanjug) - Srpski premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nikada neće podizati zidove protiv izbeglica i zatražio zajedničko rešenje EU za izbegličku krizu, uz ocenu da će u suprotnom nastati haos. Premijer je u intervjuu švajcarskom dnevniku "Blik" istakao da je izbeglička kriza evropski problem, problem svih nas, te je neophodno da se tom pitanju priđe ozbiljnije i humanije - solidarno i tolerantno. On je rekao da "Srbija nikada neće podizati bodljikavu žicu niti zidove“. "Sve dok sam ja premijer na našim granicama nećete videti nikakvu bodljikavu žicu, jer smo se protiv toga borili“, objasnio je Vučić. Na konstataciju da mađarski premijer Viktor Orban planira druge zidove, on je rekao da Srbija ima dobre odnose sa svojim susedom Mađarskom i da ih neće ugroziti zbog tog zida. "Međutim mi smo sve osim radosni zbog bodljikave žice na granici. Zbog toga imamo više izbeglica u Srbiji, koje ostaju duže - deset umesto tri dana. Pošto smo suočeni sa tim dodatnim izazovom uspostavićemo dva nova prihvatna centra, jedan u Beogradu, a drugi na severu zemlje. Zima se približava, a izbeglicama je u Srbiji potrebna bolja infrastruktura“, naglasio je Vučić. Srbija, kako je rekao, želi da bude deo evropskog rešenja i spremna je da preuzme svoju odgovornost, iako nije članica EU. "Moramo sada pokazati naše evropsko lice i pomoći ljudima u nevolji", poručio je Vučić. On je švajcarskom dnevniku preneo da svakodnevno u Srbiju dolazi oko 2.200 migranata, a da ih je bilo 7.000 dnevno kada je Makedonija zatvorila i ponovo otvorila svoje granice. "Mi registrujemo sve. Svi prolaze lekarske preglede, bivaju fotografisani, uzimaju im se otisci prstiju. Te podatke delimo sa EU“, objasnio je Vučić navodeći da je ove godine do sada u Srbiju došlo 106.000 migranata, od kojih je 521 podneo zahtev za dobijanje azila. Upitan zašto više njih ne želi da ostane u Srbiji premijer je kazao da ne zna odgovor, ali da je verovatno zbog želje da nastave put u bogatiju zemlju. Na pitanje kako Švajcarska može da pomogne i šta je potrebno, Vučić je kazao da je potrebna humanitarna pomoć u vidu ćebadi i jastuka. "Za novac ne molim nikoga. Da me niste pitali ne bih to ni pomenuo“, kazao je on navodeći da se ulažu svakodnevni napori da bi se situacija sa izbeglicama u Srbiji poboljšala. Trenutno, ponovio je Vučić, u Beogradu je u toku uspostavljanje novog prihvatnog centra, jer tokom zime sigurno niko neće više napolju da spava. On je odbacio tvrdnje da Srbije ne deluje odlučno protiv onih koji profitiraju od aktuelne situacije. „Do sada smo podneli 528 krivičnih prijava protiv takvih profitera. Srbi ne smeju zarađivati na transportu ljudi u nevolji. Možemo izbeglicama dati nešto da jedu, da ih zbrinemo, ali ne smemo ih krijumčariti. Ne tolerišem ništa što je ilegalno“, podvukao je Vučić. Od EU, kako je naglasio, očekuje uključenje u zajedničko rešenje, istakavši da bi, ako svaka zemlja samo sebe bude gledala, imali haos. Ukazujući da 70 odsto izbeglica dolazi iz Iraka i Sirije Vučić je ocenio da te dve zemlje moraju rešiti svoje probleme, a svet im u tome mora pomoći. Takođe je naglasio potrebu za borbom protiv Islamske države. Upitan da li Katar ili Saudijska Arabija treba da prime više izbeglica Vučić je kazao da živimo u otvorenom svetu i da ljudi izbegavaju Saudijsku Arabiju, jer se nadaju boljem životu u Evropi, što im se ne sme zabraniti. Na pitanje koji bi bio njegov recept za rešenje krize Vučić je istakao da mnoge zemlje EU i kandidati uvek nešto očekuju od Unije. "Jednostavno je biti proevropski nastrojen ako dolazi novac iz evropskih fondova. Međutim, sada je situacija teška i svi moramo nešto doprineti zajedničkom rešenju. Srbija ne može ponuditi rešenje, jer smo mala zemlja, ali možemo pomoći u zajedničkom rešenju“, podvukao je premijer. Vučić je zaključio da je jasno da bez jedinstva ne može ništa da se postigne.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNjI PARLAMENATA SRBIJE I KUBE

HAVANA, 04. septembar 2015. (Tanjug) - Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i predsednik Nacionalne skupštine Kube Huan Esteban Laso Ernandes potpisali su danas u Havani sporazum o jačanju međuparlamentarnih veza, a Gojković je tom prilikom poručila da Srbija ceni podršku Kube očuvanju teritrijalnog integriteta naše zemlje. Gojković i Ernandes su potpisivanjem sporazuma potvrdili interes za jačanje saradnje i želju za intenziviranjem odnosa kroz podsticanje saradnje radnih tela, grupa prijateljstava, razmenu iskustava u zakonodavnom domenu. Gojković, koja je na poziv Ernandesa posetila Kubu, navela je i da Srbija podržava ukidanje ekonomske, trgovinske i finasijske blokade SAD i pozdravlja normalizaciju odnosa dve države. Kako je saopšteno iz srpskog parlamenta, na sastanku je istaknuto i da postoji prostor za unapređenje ekonomske saradnje u oblasti poljoprivrede, medicine i farmaceutske industrije, biotehnologije i genetskog inženjeringa. Gojković je istakla i da podržava konkretizaciju projekata u oblasti zdravstva i farmaceutske industrije, kao i što skoriju registraciju vakcina i lekova sa Kube. Gojković je imala sastanke i u Ministarstvu spoljnih poslova, Centralnom komitetu KP Kube, a posetila je Centar za genetski inženjering i biotehnologiju i Kubanski institut za prijateljstvo sa narodima.

JOKSIMOVIĆ: MOGUĆE OTVARANjE DVA POGLAVLjA ISTOVREMENO

BEOGRAD, 04. septembar 2015. (Beta) - Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da bi u novembru ili decembru mogla istovremeno da budu otvorena dva poglavlja u pregovorima o članstvu u EU. Prema njenim rečima, nakon uspeha pregovora Beograda i Prištine u Briselu nije isključeno da budu otvorena poglavlja 35 o normalizaciji odnosa sa Prištinom i poglavlje 32 o fiskalnoj kontroli. "Ubrzano nam stižu komentari Evropske komisije na treću verziju akcionih planova, koji su uslov za otvaranje ovih poglavlja", kazala je Joksimović za Večernje novosti od subote. Ona je izrazila očekivanje da bi poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, pravosuđe i bezbednost, mogla da budu otvorena od januara, a tokom naredne godine još sedam do deset poglavlja. Ministarka je, takođe, izrazila očekivanje da će ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU biti još povoljniji odovogodišnjeg.

NINČIĆ O ZAŠTITI OMLADINE OD RADIKALIZACIJE

BEOGRAD, 04. septembar 2015. (Tanjug) - Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Roksanda Ninčić izjavila je danas da je saradnja sa omladinom nužna ukoliko želimo da je zaštitimo od radikalizacije jer je ona, sa jedne strane, žrtva ekstremizacije i radikalizacije, a sa druge, potencijalni počinilac terorističkih napada. "Današnji mladi su sutrašnji lideri. Međutim, mladi su žrtve esktremizacije i radikalizacije, ali i potencijalni počinioci terorističkih napada", istakla je ona na konferenciji "Raditi sa omladinom za omladinu: Zaštita od radikalizacije", koju je organizovao OEBS. Od kada je preuzela predsedavanje OEBS-u Srbija je usredsređena na borbu protiv terorizma, istakla je Ninčić dodajući da OEBS nastoji da se čuje glas mladih u borbi protiv radikalizacije. Stotine i hiljade mladih odlazi na Bliski istok i pridružuje se terorističkim organizacijama, podvukla je ona istakavši da međunarodna zajednica, politički lideri i pripadnici starijih generacija često ne pokušavaju ni da razumeju zašto se to dešava. Ninčić je, na kraju dvodnevne konferencije, navela da je ohrabrena angažovanjem mladih u borbi protiv radikalizacije. "Ubeđena sam da smo izabrali pravi put kada smo odlučili da omladinu svrstamo u prioritete OEBS-a", zaključila je Ninčić.

DjURIĆ SA AMBASADORKOM AUSTRALIJE O SPORAZUMIMA BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD, 04. septembar 2015. (Beta) - Direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić razgovarao je danas sa ambasadorkom Australije u Srbiji Džulijom Fini o poslednjoj rundi briselskog dijaloga Beograda i Prištine i sporazumima potpisanim u prestonici Belgije. Kako je saopšteno iz Kancelarije, Djurić je tokom razgovora istakao da je za Beograd posebno značajno što brže formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), kako bi bili preduzeti konkretni koraci u pravcu poboljšanja položaja srpske zajednice u pokrajini. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije će se truditi da u predstojećem periodu ukloni sve nepotrebne administrativne prepreke kako bi se liberalizovao protok ljudi, robe i usluga i omogućio ekonomski napredak žitelja centralne Srbije i Kosova i Metohije. "Jedini način da oba naroda napreduju jeste da se izgradi prijateljski odnos", kazao je direktor Kancelarije. U saopštenju se dodaje da je ambasadorka Fini čestitala delegaciji Beograda na uspešno okončanim pregovorima u Briselu, ocenivši da je Srbija "zasluženo sa raznih nivoa", dobila jasno ohrabrenje za nastavak evrointegracija.

DjURIĆ: SRBI IZLOŽENI NAPADIMA

BEOGRAD, 07. septembar 2015. (Fonet) - Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je da su Srbi u toj pokrajini stalno izloženi napadima bilo da su oni etnički motivisani ili da je reč o klasičnim krivičnim delima. U intervjuu za Novosti od ponedeljka, Djurić je ocenio da su napadima posebno izloženi Srbi u povratničkim sredinama i enklavama. Atmosfera linča koju kontinuirano stvaraju najekstremnije političke stranke Albanaca i izostanak glasne osude i konkretne reakcije prištinskih elita i institucija suštinski su problem zbog kojeg se ponavljaju napadi na Srbe, smatra Djurić. Upitan da li će Zajednica srpskih opština uskoro početi da radi, Djurić je ocenio da je teško shvatiti otpor sa kojim albanska politička javnost prima tu ideju, jer ZSO ne ugrožava nikog i predstavlja instrument zaštite i napretka srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Formiranje ZSO je nepovratan proces, istakao je Djurić koji smatra da međunarodna zajednica kao garant sporazuma više nije raspoložena da Prištini toleriše razne izgovore za otežavanje procesa normalizacije stanja.