KONFERENCIJA O ZAPADNOM BALKANU
 

BEČ, 27. avgust 2015. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija na Bečkom samitu pokazala liderstvo u regionu i izrazio očekivanje da će pregovaračka poglavlja za našu zemlju biti otvorena do kraja godine. "Srbija je pokazala svih ovih meseci, a pokazala je i danas, samim tim što je premijer Vučić bio jedini od svih premijera koji je govorio na konferenciji za novinare u ime celog regiona, pokazala svoje liderstvo u našem regionu u mnogim oblastima - ekonomskim reformama, promeni spoljno-političke pozicije zemlje, idejama u pravcu međusobnog pomirenja, gledanju u budućnost i traženju zajedničkih interesa", rekao je Dačić. On je u izjavi za RTS ocenio da je konferencija u Beču ispunila svoju ulogu i da je pokazala da su vrata EU otvorena za zemlje Zapadnog Balkana. Ipak, kako je primetio, nedovoljna je brzina kojom se zemlje zapadnog Balkana kreću ka EU, ali, kako navodi, Srbija je sa svoje strane ispunila sve, zbog čega očekuje da bi već do kraja godine trebalo da dođe do otvaranja pregovaračkih poglavlja, a ne kao što je najavljeno naredne godine. "Srbija je odavno zaslužila otvaranje poglavlja", naglasio je šef srpske diplomatije. Kao najveći problem EU Dačić je naveo migrante, primetivši da evropski zvaničnici govore šta treba između sebe da urade, ali da niko ne govori šta sa zemljama u tranzitu, koje zovu "zapadno-balkanskom rutom". Tako se, naveo je, nama u poglavlju 23 i 24 između ostalog traži akcioni plan za rešavanje migrantske krize, sto je okarakterisao kao dvostruke standarde EU.
 

BEČ, 27. avgust 2015. (Tanjug) - Srbija je potvrdila svoju ulogu odgovorne zemlje i ozbiljnog rukovodstva, izjavio je večeras premijer Srbije Aleksandar Vučić naglasivši da je Srbiji ukazana velika čast time što se on obratio novinarima u ime zemalja Zapadnog Balkana na konferenciji u Beču. Vučić je rekao za RTS da su jučerašnji i današnji dan važni za Srbiju, kao i da je potrebno da se pokaže kontinuitet u radu, ali i mnogo toga novog da se napravi. "Ali, nekoliko važnih stvari danas smo čuli, pre svega oko rešavanja migrantske krize. Angela Merkel je pozvala svoje privrednike da ulažu u zemlje Zapadnog Balkana, a Srbija je najveća, i mislim da i neke druge uslove pružamo najbolje, tako da možemo da očekujemo novi priliv nemačkih investicija", rekao je premijer Srbije. On je kazao da mu je ukazana čast da se zajedno sa visokom predstavnicom EU Frederikom Mogerini i sa dva kancelara - austrijskim Vernerom Fajmanom i nemačkim Angelom Merkel obrati u ime zemalja Zapadnog Balkana. "To je nešto što se ne događa često, ali govori o poštovanju koje Srbija danas ima u svetu", rekao je premijer. Vučić je istakao da je za Srbiju važno da radi na ekonomskim reformama. Iako su, kako kaže, mnogi bili skeptični prošle godine kada je u pitanju privredni rast u Srbiji i prognozirali čak negativan rast, danas su u Beču o Srbiji govorili u superlativima. "Danas su i EBRD i Evropska investiciona banka i Svetska banka i svi koji su bili ovde danas govorili samo u superlativima o našoj zemlji i ja verujem da ćemo i ove infrastrukturne projetkte i sve druge stvari koje smo dogovarali umeti na najbolji mogući način i u najboljem mogućem interesu našeg naroda da završimo", rekao je Vučić. On je rekao da je za Srbiju važno da krene u izgradnju autoputa Niš-Merošina-Prokuplje-Kuršumlija-Merdare, kao i da će se graditi dalje od Podujeva ka Prištini. "U onom delu koji mi moramo da gradimo je 77 kilometara, u ovom drugom 23 kilometra, dakle ukupno 100 kilometara. Mislim da je to veoma važno, jer prolazi kroz taj zapadni deo Nišavskog okruga koji je veoma siromašan i nerazvijen i kroz celu Toplicu koja je bogata dobrim ljudima, a siromašna. Autoput će mnogo da znači za razvoj čitavog topličkog okruga", istakao je Vučić. Prema njegovim rečima, tih 77 kilometara koštaće nas 835 miliona evra. On je dodao da Albanija do Drača gradi 73 kilometra. Vučić kaže da će Srbija biti prva koji će početi da gradi - već krajem oktobra, a najkasnije novembra 2016. godine. "Imaćemo kompletnu dokumentaciju i studiju izvodljivosti. Brzo idemo da radimo i gradimo autoputeve, kao što ćemo već u to vreme da privodimo kraju i Koridor 10, istočni krak od Proseka prema Pirotu i Dimitrovgradu i južni krak od Leskovca, preko Preševa do granice sa Makedonijom, kao što ćemo da završimo i autoput Beograd-Čačak, odnosno Surčin-Obrenovac-Ub-Lajkovac-Ljig-Preljina", naveo je premijer. On je kazao da će ova vlada na kraju mandata ili neka sledeća vlada moći da se pohvali da je Srbija jedna od zemlja sa najboljom mrežom autoputeva ne samo u ovom delu delu Evrope već u čitavoj Jugoistočnoj Evropi. Vučić je naglasio da se na Srbiju u EU gleda kao na zemlju koja se ponaša evropski i odgovorno i koja drži do svoje reči, i na koju može da se računa. "I dok sam razgovarao sa kancelarkom Merkel u dva ili tri navrata danas u nezvaničnom delu, ona je rekla da uopšte nije iznenađena što smo mi uradili svoj posao, da je to očekivala i da se to od Srbije u budućnosti i očekuje i da je normalno da se Srbija ponaša na način kako se očekuje i od zemalja EU i to jeste priznanje građanima Srbije", kaže Vučić. Kada je reč o otvaranju pregovaračkih poglavlja, Vučić je rekao da veruje u "nemačku reč" i iskrenost nemačkih političara, a pre svega Merkelove. "Oni su reč dali i oni će svoju reč da ispune, biće nam otvorena poglavlja", rekao je Vučić dodajući da će ona vrlo brzo biti otvorena. Vučić ističe da se u Beču videlo da je ekonomija preovlađujuće pitanje, a od političkih pitanja - migranti. On dodaje da je glavni cilj narednog samita u Parizu 2016. da obavimo svoje zadatke. Vučić ističe da se po tom pitanju rukovodi izjavom njujorškog gradonačelnika - U Boga verujemo, ali mi za sve ostalo dajte podatke.

 

VUČIĆ: EU ZA NAS NIJE BANKOMAT, DELIMO ISTE VREDNOSTI
 

BEČ, 27. avgust 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da zemlje zapadnog Balkana pripadaju Evropi i žele da budu u EU, ali i podvukao da region na EU ne gleda kao na bankomat, već kao na organizaciju sa kojom deli iste vrednosti. Vučić je u Beču, gde se novinarima obratio zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini i austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom ispred čitavog regiona rekao je da "ne tražimo pomoć, niti molimo Evropljane da nas prihvate takvi kakvi smo danas". "Sprovodimo mnoge reforme i mere fiskalne konsolidacije, ekonomski put smo uspeli da pretvorimo u put rasta", rekao je Vučić dodajući da zemlje zapadnog Balkana mogu da budu nova snaga. Naglašavajući da govori ispred svih zemalja regiona, Vučić je naveo da EU ne volimo zato što na nju gledamo kao na automat za podizanje novca, već kao organizaciju koja se satoji od brojnih institucija sa veoma važnim vrednostima koje delimo. "Zato danas ne insitiramo samo na novčanoj pomoći, već političkoj podrsči Merkelove, Fajmana, Mogerini i duboko smo zahvalni tome, a sposobni smo da dovoljno zaradimo sami", porčuio je Vučić. Svi mi pripadamo Evropi, naglasio je Vučić, i verujemo da treba da pripadamo EU, a spremni smo da preuzmemo na sebe teret kada je reč o migrantima i da to pitanje, kao i do sada, rešavamo, ozbiljno i odgovorno. "Spremni smo da čujemo šta će biti naši zadaci u budućnosi i spremni smo da ih ispunimo", kazao je Vučić. Zemlje zapadnog Balkana, ponovio je Vučić, pripadaju Evropi, a iako smo iz različitih zemalja i naroda, delimo uglavnom iste vrednosti. "Siguran sam da će vaše poštovanje pronaći plodno tle u našim zemljama. Još jednom hvala na podršci svim zemljama regiona, a pogotovo Srbiji", poručio je Vučić. Premijer Srbije je, sumirajući rezultate Samita, rekao da je analizirano sve što je ostvareno od Berlinskog samita u avgustu 2014, da su u međuvremenu postignuta bitna poboljšanja u raznim oblastima, kao i da je u Beču potpisana zajednička deklaracija o uspostavljanu regionalne kacelarije za omladinsku saradnju na osnovu francusko-nemačkog modela. Neophodno je raditi zajedno sa ciljem da ubedimo ljude, a pogovoto mlade zemalja regiona, da su pomirenje i zajednički rad nešto što je vredno i što će se možda isplatiti. "Ne postoji alternativa toj vrsti rada", naglasio je Vučić. Puno je razgovarano, dodao je on, o infrastrukturnim projekima, koji su bitni za sve na Zapadnom Balkanu. "Radili smo svi zajedno i bilo je vrlo zanimljivo videti Srbe i Albance koji se zaista trude i opredlejini su da ubede evropske partnere da nam više pomognu da ubrzamo te procese i završimo puteve i autoputeve", kazao je Vučić, navodeći da su konkretni projekti autoput Niš-Priština-Drač, Plavi autoput, železnica Beograd-Sarajevo. On je ekonomiju i životni standard istakao kao najvažnija pitanja za zemlje zapadnog Balkana, ali je primetio da problem često predstavlja balkanski mentalitet "koji nalaže borbu za kratkoročne političke ciljeve, čekanje da nam nešto padne s neba i stav da je država odgovorna za sve "Promene su neophodne, a one su u nama samima", naglasio je Vučić. U ime zemalja i lidera regiona, on je izrazio najdublje sausčešće porodicama izbeglica, koje su se ugušile u kamionu u Austriji.

 

BEČ, 27. avgust 2015. (Tanjug) - Otvaranje i razvoj energetskog tržišta veoma su važni za energetsku stabilnost ne samo Srbije nego i čitavog regiona, rekao je Vučić. Na skupu održanom nakon Bečkog samita on je ocenio da je proces evrointegracija izuzetno značajan za Srbiju i u tom smislu podvukao da je Srbija bila među onima koji su prvi potpisali ugovor o formiranju Energetske zajednice. Navodeći da ta zajednica predviđa i prilagođavanje nacionalnih strategija u cilju razvoja i promocije ekonomskog i ekološkog razvoja u oblasti energetike, premijer je konstatovao da je Srbija među vodećim zemljama na polju energetike u regionu, ali i upozorio da tu oblast nije lako razvijati po standardima EU. Otvaranje i razvoj regionalnog tržišta je proces koji je počeo i trebalo bi da omogući poslovanje u energetskom sistemu po tržišnim uslovima, naveo je i dodao da je zahvaljujći geografskom položaju prenosni energetski sistem Srbije ključan za dobru povezanost strujom i gasom u celom regionu. Govoreći o prioritetima, premijer Srbije je ukazao na Transbalkanski koridor čijom će realizacijom biti ispunjena tri cilja iz evropskih direktiva, a to su, povećanje bezbednosti snabdevanja, integracija proizvodnje obnovljivih izvora energije i uspostavljanje unutrašnjeg evropskog tržišta. Kao četvrti u tom nizu od velikog značaja za region Vučić je napomenuo izgradnju 400 kilovoltne trafostanice između BiH, Crne Gore i Srbije... Kako je rekao, radi se o investiciji vrednoj oko 48 miliona evra, a čija se realizacija očekuje tokom 2018. godine. Podsetio je da je prioritetni projekt za Srbiju izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom, upozorivši da naša zemlja osim snabdevanja iz Beregova nema alternativne tokove snabdevanja gasom. U tom smislu Vučić je obraćajući se visokim predstavnicima EU naveo da taj projekat Srbija ne može izvesti sama, bez pomoći EU. Ugovor o formiranju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope potpisale su, 25. oktobra 2005. godine u Atini, predstavnici Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Albanije i privremena misija UN za Kosovo, čime je definisano tržište električne energije i prirodnog gasa. Ugovorom je stvoren jedinstven, stabilan i regulatorni okvir za prekograničnu trgovinu energijom jer su zemlje potpisnice prihvatile važeća opšta pravila u oblasti energije koja se odnose i na zaštitu životne sredine i konkurenciju. Kada se Energetska zajednica jugoistočne Evrope (ECSEE) i formalno priključi EU biće stvorena treća najveća energetska zajednica posle OPEK-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) i IAEA (Mđunarodna agencija za atomsku energiju).
 

BEČ, 27. avgust 2015. (Tanjug) - Stalni dijalog, razumevanje i saradnja dva najbrojnija naroda na Balkanu – Albanaca i Srba – kasne više od dve decenije, ali tim pre ne treba propustiti ovaj trenutak u kojem je dijalog otvoren, kako kroz 25 godina ponovo ne bismo žalili za propuštenim šansama, poručili su premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama u TV emisiji snimljenoj u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi. Emisija je snimljena danas u Beču, na kraju Samita o zapadnom Balkanu, a biće emitovana nekoliko dana kasnije, na nacionalnim televizijama, uključujući i one na srpskom i albanskom jeziku, u svim zemljama regiona: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji. Srpski premijer je, ističući da je zainteresovan za sve ono što je važno za budućnost građana Srbije, pa i regiona, podsetio da je sa albanskim kolegom i ranije i na Samitu u Beču razgovarao o nizu tema od političkih, preko infrastrukturnih, koje su u interesu boljeg života i budućnosti dva naroda. Vučić je rekao da je odgovornost političara da rade i stvari koje su od značaja za budućnost, a za koje možda u tom trenutku njihovi glasači nemaju dovoljno razumevanja. Potrebno je da se bolje upoznamo, da radimo jedni sa drugima, da inovacijom i zajedničkim projektima doprinesemo većem zapošljavanjem mladih u dve države, objasnio je on i dodao da daje punu podršku programu razmene mladih jugoistočne Evrope. U šezdesetominutnoj emisiji učestvovao je i Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju. RTS će emisiju emitovati 31. avgusta, a, odmah nakon javnog servisa i Novinska agencija Tanjug.
 

BEČ, 27. avgust 2015. (Tanjug) - Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je danas da je Srbija, nakon dogovora u dijalogu sa Prištinom, značajno bliža otvaranju prvih poglavlja. Ona je, na konferenciji za štampu po završetku Samita o Zapadnom Balkanu u Beču, rekla da ne može govoriti o tačnom datumu otvaranja poglavlja. "Međutim ono što je postignuto u dijalogu predstavlja ispunjenje uslova koje smo tražili. Možete računati da smo fer i da nećemo kada se ispune uslovi postavljati nove", poručila je Merkel. Ona je kazala da će rezultati dijaloga biti sada analizirani, dodajući da "se mastilo na sporazumima još nije osušilo". Merkelova je objasnila da je letos boravila na KiM i da nije bila sigurna da će do danas Beograd i Priština biti tu gde jesu. Konferencije, kao što je Samit, su, kako je konstatovala dobre, jer se često rešavaju stvari neposredno pred njihovo održavanje. „Analiziraćemo dogovor, ali uz svakom slučaju je Srbija značajno bliža otvaranju poglavlja nego još pre dva meseca“, poručila je Merkel. Ona je, na samom početku konferencije, već jednom posebno istakla značaj postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine. Merkel je izrazila zadovoljstvo dinamičnom saradnjom u regionu zapadnog Balkana istakavši da EU mora podržati nadu i budućnost regiona, što već i čini. Ukazala je i da su se premijeri regiona, bez prisustva austrijskog i nemačkog kancelara, kao i predstavnika Evropske komisije, sastajali i razgovarali o problemima. "Zahvaljujući tome sada imamo niz rezultata, kao što je današnje potpisivanje sporazuma o razmeni mladih. Moramo podržati nadu i budućnost u regionu, a to EU već čini", poručila je Merkelova, koja je posebno zadovoljna čienjicom da su uoči Samita rešeni brojni bilateralni problemi, poput sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine. "Rezultati toga daju nadu", zaključila je nemačka kancelarka.
 

BEOGRAD, 28. avgust 2015. (Tanjug) - Dinamika rešavanja sudbine nestalih u regionu je nezadovoljavajuća, budući da se 10.837 ljudi i dalje vodi kao nestalo, izjavio je danas predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović, koji je istakao da posebno zabrinjava podatak da i dalje 5.000 neidentifikovanih tela stoji u mrtvačnicama širom regiona. Povodom 30. avgusta - Međunarodnog dana nestalih, Odalović je na konferenciji za novinare rekao da nema pomaka u statusu tela koja stoje u mrtvačnicama u Zenici, Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu i Prištini, a za koja se ne može precizno utvrditi identitet. "Nemoguće je da se oni ovoliko dugo nalaze u mrtvačnicama i da nema rešenja", rekao je Odalović, navodeći da je očigledno da su mnogi u regionu zaokupljeni drugim stvarima - jedni verifikacijom svoje "kvazi" države, drugi slave određene datume... Odalović je dodao da po tom pitanju Mostarska deklaracija, koju su prošlog leta potpisali lideri Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u cilju rešavanja problema nestalih osoba, ne daje rezultate. Odalović je rekao da svi od Srbije traže određene odgovore, a kada mi nešto zatražimo od njih dobijamo besmislene odgovore, te pozvao sve u regionu da slede primer Srbije, koja odgovara svim svojim obavezama. Odalović je napomenuo da na teritoriji Srbije nema lokacije, niti jednog mesta koje nije provereno, da se prema svakoj informaciji odnosi ozbiljno, što, kako poručuje, pokazuje jedan odgovoran odnos prema pitanju nestalih. U tom smislu su, kako je dodao, nedavno proverene lokacije kod Novog Pazara, na zahtev Prištine. Odalović očekuje da na jesen bude pretražena lokacija u Gornjem Selištu u Hrvatskoj, a kada je saradnja sa KiM u pitanju naveo je da tu postoji zastoj, budući da zajednička radna grupa ne funkcioniše zbog određenih njihovih problema. Odalović je naveo da odluka o osnivanju suda za ratne zločine OVK uliva nadu da će zločini biti sankcionisani i da će se doći do novih podataka o žrtvama, kao i da podizanje optužnice protiv Nasera Orića predstavlja dobru vest, jer postoje mnogi svedoci zverstava koji su počinjeni i ko je za njih odgovoran. Direktor Informaciono dokumentacionog centra "Veritas" Slavko Štrbac rekao je da je, prema najnovijim podacima te organizacije, na srpskoj strani na teritoriji Hrvatske i Republike Srpske Krajine bilo 7.210 poginulih i nestalih, među njima 6.165 muškaraca i 1.645 žena. Štrbac je dodao da je među njima bilo 60 odsto vojnika, 37 odsto civila i tri odsto policajaca. Kada su u pitanju nestali, Štrbac je naveo da ih je 1.874, od kojih 510 žena i 1.364 muškaraca. Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač rekao je da na Međunarodni dan nestalih ta organizacija izražava saosećanje sa prodicama žrtava i našeg, ali i svih ostalih naroda. Rekao je da ta udruženja podržavaju sve obaveze Srbije u procesu ekshumacije i identifikacije žrtava, jer je to jedini način da traže pravdu za sebe.
 

BANjA LUKA, 28. avgust 2015. (Tanjug) - Sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština na KiM dobar je i važan nacionalni dokument, te je potrebno nastaviti normalizaciju odnosa i politiku regionalnog pomirenja, ocenili su danas u Banjaluci predsednik RS Milorad Dodik i direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Djurić. Dodik je nakon sastanka novinarima rekao da se konstituisanjem ZSO postavlja dobar i ozbiljan temelj za afirmaciju srpskih interesa, vrednosti i prava, pre svega prava da raspolažu resursima na KiM, kao i da usmeravaju život na način koji im odgovara. Prema njegovim rečima, sporazum o ZSO je važan dokument i svi treba da rade na tome da on ojača potencijale koje pruža. Republika Srpska, dodao je, spremna je da se uključi u afirmaciju tog dokumenta koji je, kako je rekao, važan za sve Srbe. "Važno je da sporazum zaživi u punom kapacitetu i da srpska zajednica na KiM bez oklevanja kroz ZSO pokaže svoje aspiracije i želje za razvojem i mirnim životom na KiM", kazao je predsednik Srpske. Dodao je da postoji kontinuitet u dobroj saradnji Srbije i Republike Srpske, kao i da RS sa mnogo pažnje posmatra sve što se dešava. “Želimo da nastavimo zajednički da pomažemo i omogućimo što bolji život našoj zajednici na KiM. Sporazum o ZSO je nesumnjivo važan nacionalni dokument i čestitam onima koji su vodili pregovore”, rekao je Dodik navodeći da RS podržava napore Srbije i da je sve što srpsko rukovodstvo dogovori po bilo mom pitanju, prihvatljivo za Srpsku. Srbija je lider u regionu i vodi afirmativnu politiku regionalnog pomirenja koju i danas svi prepoznaju kao značajan faktor stabilnosti na Balkanu, kazao je. “To nas raduje, jer uvek želimo da vidimo Srbiju moćnu i jaku u regionu, jer joj to mesto i pripada”, naveo je predsednik Srpske. Djurić je izrazio zadovoljstvo što srpski narod sa obe strane Drine stoji rame uz rame sa našim narodom na KiM. "Ima mnogo iskustva u RS iz kojih možemo da učimo, pre svega kad je reč o očuvanju interesa srpskog naroda na KiM i kada je reč o organizovanju, jer ZSO i srpsko poliičko organizovanje na KiM biće onoliko jako koliko mi budemo istrajni i složni”, poručio je Djurić i dodao da se dobre pouke mogu izvući iz onoga što se u Srpskoj dešavalo u prethodnih 15-ak godina. On je zahvalio Dodiku i premijerki Željki Cvijanović što kontinuirano pomažu srpski narod na KiM. “Srbi na KiM treba da znaju, da kao što imaju svoju državu Srbiju tako je i njihova kuća RS i naše dve republike nastavljaju da pružaju složno podršku narodu na KiM”, poručio je Djurić. On je istakao da je veoma važno da nakon dobrih, povoljnih i važih sporazuma i konstituisanja ZSO ostvarimo napredak i u istinskoj normalizaciji u odnosima sa Albancima. “Želimo da u budućnosti Srbi i Albanci žive bez strepnje da će jedni drugima predstavljati problem a to je naša politika, želja i cilj i za to imamo podršku Republike Srpske”, zaključio je Djurić.