SRBIJA

Nikolić: U Kazahstanu prijateljski i konkretno o privredi

ASTANA - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas, na početku dvodnevne zvanične posete Kazahstanu, da će razgovori koje će on i srpska delegacija imati u toj zemlji biti prijateljski, ali i veoma konkretni u cilju poboljšanja sveukupne, a posebno ekonomske saradnje. "Započeli smo danas zvaničnu posetu Kazahstanu sa jasnom željom da prijateljstvo koje među našim narodima postoji odavno i koje je čvrsto i stabilno dodatno učvrstimo dobrim privrednim odnosima i da pronađemo ne samo investitore za Srbiju već i da pronađemo i tržišste u Kazahstnau za srpske proizvođače", rekao je Nikolić Tanjugu. On je naveo da će na tu temu razgovarati sa predsednikom Kazahstana Nursultanom Nazarbajevim, vladom i članovima parlamenta i podvukao da se svuda može videti kako se Kazahstan razvija, kako sa puno volje i optimizma u ovoj zemlji gledaju u budućnost, ali i kako svi govore da im je Srbija veliki prijatelj. "I naša je velika želja, i to radimo zajedno Vlada Srbije i ja, da predstavimo one firme koje bi kod nas mogle da povuku napred, a još uvek nisu pronašle svog pravog partnera", dodao je Nikolić. Predsednik Srbije smatra da su Azerbejdzan, Kazahstan, Kina, Ruska Federacija države u kojima privrednici mogu da pronađu motiv koji se zove profit da bi sarađivali sa Srbijom. "I to bi značilo da Srbija konačno krene napred, da u Srbiji svako ko ume proizvodi i da sve što proizvede možemo da prodamo", istakao je Nikolić. On je podvukao da će razgovori biti prijateljski, ali i veoma konkretni. "Smatram da je sada već konačno vreme da aposlutno konkretno razgovaramo sa svim svojim prijateljima, a oni su spremni da nam pomognu i da sa nama sarađuju. Mi pomoć bilo koje druge vrste osim toga da nam se omogući da radimo, ni ovde niti bilo gde nećemo tražiti", istakao je predsednik Srbije. Nikolić je u zvaničnoj poseti Kazahstanu, na poziv predsednika te republike Nursultana Nazarbajeva sa kojim će razgovarati, a tokom posete sastaće se i sa, premiejrom Karimom Masimovim, predsednikom Donjeg doma parlamenta Kabulom Džakupovim, gradonačelnikom Almatija Baurzanom Bajbekom. Biće potpisana dva međunarodna sporazuma - Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o međunarodnom drumskom saobraćaju, kao i Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na dohodak i imovunu. Tokom posete biće održan i Biznis forum "Srbija-Kazahstan".

Vučić: Kurc odlično oseća ceo Balkan i problem izbeglica

BEOGRAD - Plan u pet tačaka za rešenje problema izbeglica sa Bliskog istoka je izvanredan dokument sa kojim bi Evropa mogla da dođe do načina rešavanja tog problema, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić istakavši da Srbija taj plan u svakom pogledu podržava. Vučić je u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu šefa austrijske diplomatije nazvao prijateljem koji, kako je rekao, zaista odlično oseća ceo Balkan, ali i problem izbeglica. "Njegov plan od pet tačaka je ono što Srbija u svakom pogledu podržava. Smatram taj plan izvanrednim. Najpre to podrazumeva da se na licu mesta u Siriji, da se vidi šta može da se uradi u regionu Bliskog istoka, a onda da vidimo sve vrste pomoći i podrške, pa da dođemo do sistema kvota", precizan je Vučić. Mi, dodo je, na kraju moramo da napravimo te korake, da vidimo korak po korak šta je to što Evropska unija može da učini. "Mi smo spremni, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, koja će sada da otvori prva poglavlja, da uzmemo svoj deo odgovornosti na veoma ozbiljan način. Ukoliko to neko želi. Ako ne želi, opet dobro, ali mi mislimo da je krajnje vreme da se izađe sa tim konačnim planom i ono što je gospođa Merkel danas rekla i plan Sebastijana Kurca su nešto što bi čini mi se mogli da vidimo ne kraj krize, ali način rešavanja problema", naveo je srpski premijer. Upitan zašto je rekao da Srbiji ne trebaju pare iz IPA fondova, Vučić je negirao da nije rekao iz IPA fondova. "Rekao sam da to nije naš prioritetni cilj, rekao sam da mi za mnoge stvari imamo dovoljno novca, da nam je potrebna politička podrška i da mi želimo ulazak u Evropsku uniju zbog vrednosti za koje se Evropska unija zalaže", izričit je premijer. On je objasno da je tu reč o nečem drugom, odnosno da li želimo da koristimo Evropsku uniju kao kasu ili želimo da to radimo zbog nečeg drugog. "Ja sam onda govorio o našoj odgovornosti, ozbiljnosti i da čak ni za te projekte nismo novac tražili. Što je tačno. Pre ovog susreta sa vama imao sam razgovore sa komesarom Johanesom Hanom i doslovce sve što sam ovde rekao, rekao sam i njemu", naveo je. Vučić kaže da mi nismo nesposobni da zaradimo svoj novac. "I kada smo uspeli da stabilizujemo svoje javne finansije imaćemo sve više novca. Ali ključno pitanje ostaje da li se mi slažemo oko tih vrednosti. Ja vidim da tu više problema ima u samoj Evropskoj uniji nego što ih ima u odnosu sa nama", rekao je.

Vučić i Čakrabarti o projektima saobraćajne mreže

BEČ - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beču sa predsednikom EBRD-a Sumom Čakrabartijem sa kojim je razgovarao o projektima koje će Srbija predstaviti na samitu Zapadnog Balkana. Vučić je istakao da je za Srbiju jedan od najvažnijih projekata izgradnja autoputa Niš - Priština - Drač, i izrazio očekivanje da, ubrzanom izradom studije o izvodljivosti i kompletne projektne dokumentacije, Srbija već pre kraja 2016. godine može da počne sa izvođenjem građevinskih radova na deonici puta Niš - Merošina - Prokuplje - Kuršumlija - Merdare, u dužini od 77 kilometara. Čakrabarti je naglasio da će EBRD učiniti sve kako bi ubrzao realizaciju ovog izuzetno značajnog projekta za ceo region, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. Predsednik EBRD je istakao da on lično često Srbiju navodi kao primer uspešnih fiskalnih reformi i iskoristio je priliku da pozove Vučića da prisustvuje velikom Investicionom samitu u Londonu, u februaru sledeće godine. Vučić je od EBRD-a zatražio savete i pomoć u privlačenju stranih investicija, podršku projektima Svetske banke u privatizaciji preduzeća, naročito onih u restrukturiranju, kao i njihovo iskustvo u razvijanju preduzetničkog duha, čiji nedostatak je, po njegovom mišljenju, najveća smetnja brzom ekonomskom napretku Srbije.

Vučić: EU da pomogne oko plana za izbeglice

BEČ - Srbija nikad neće zatvoriti svoje granice za migrante, ali lideri Evropske unije moraju da pomognu u osmišljavanju plana kako se nositi sa prilivom desetina hiljada izbeglica na Balkan, izjavio je večeras u Beču premijer Srbije Aleksandar Vučić. "Mi nikad nećemo podići nikakve ograde niti zidove", istakao je Vučić u izjavi za Rojters, uoči sutrašnjeg Samita o zapadnom Balkanu u Beču. Od početka godine je u Srbiju ušlo oko 100.000 migranata, uglavnom iz Sirije i drugih ratom zahvaćenih zemalja Bliskog istoka, koji nastavljaju put ka severu Evrope, podseća Rojters, navodeći i da Mađarska trenutno gradi 175 kilometara dugačku ogradu na granici sa Srbijom. "Ovde pričamo o očajnim ljudima, a ne kriminalcima i teroristima. Oni su samo krenuli u potragu za boljim životom za sebe i svoju decu, njima je potrebna pomoć, a ne osuda ili kazna. Ne mozete ogradama da sprečite priliv života", rekao je srpski premijer. Izbeglice će jednostavno naći druge pravce da dođu do zapadne Evrope, naveo je Vučić, dodajući da "oni mogu da idu preko Bugarske i Rumunije, mogu da idu i preko Hrvatske." Srbija je do sada, kako navodi Rojters, dobila više stotina hiljada evra od Evropske unije za pomoć izbeglicama, ali Vučić navodi da to nije bilo dovoljno za pokrivanje troškova brige o tim ljudima. Premijer je precizirao da je za te svrhe namenjeno još tri miliona, kao i da Srbija gradi tri prihvatna centra za izbeglice.

Vučić sa Hanom o dijalogu, migrantima, samitu

BEČ, BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić danas je u Beču sa komesarom EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom razgovarao o pregovorima sa Prištinom, migrantskoj krizi i Samitu lidera Zapadnog Balkana koji sutra počinje u Beču. Kako se navodi u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, Vučić je informisao komesara Hana o situaciji sa kojom se Srbija suočava kada je u pitanju priliv velikog broja migranata, kao i pomoći i podršci EU Srbiji, kako bi veliki broj azilanata bio adekvatno zbrinut. Premijer je komesaru predstavio i infrastrukturne projekte, koje će delegacija Srbije sutra izneti u Beču dodajući da očekuje konkretnu podršku tim projektima, jer bi njihova realizacija omogućila ekonomski prosperitet celog regiona. Komesar Han izrazio je zadovoljstvo i čestitao premijeru Vučiću na sporazumima koje su srpska i prištinska delegacija postigle juče u Briselu, navodi se u saopštenju.

KiM

Djurić: ZSO s izvršnim ovlašćenjima, direktno vezana za Srbiju

BEOGRAD - Direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić izjavio je danas da će Zajednica sprskih opština imati konkretna izvršna ovlašćenja, da će zaposleni imati status državnih službenika, što znači da je ZSO javna insititucija, kao i da će biti direktno finansirana iz Srbije, a oslobođena svih poreza, carina i dažbina institucijama u Prištini. "To što su ponavljali albanski političari, da ZSO neće biti ništa više od nevladine organizacije - palo je u vodu pred tekstom usaglašenim između našeg i pokrajinskog premijera", rekao je Djurić na konferenciji za novinare. On je naglasio da je ZSO, kao temelj opstanka srpskog naroda na KiM, dobila svoj politički i formalni temelj u sporazumu koji je juče uslaglašen u Briselu. Zaposleni u ZSO imaće status družavnih službenika, i to je upisano u principe sporazuma i znači da je "Zajednica i zvanično javna insitutcija". "To govori o ovlašćenjima - ZSO će imati političke organe karakteristične za autonomne celine, Skupštinu koja će donositi političke odluke i samostalno odlučivati o sadržini Statuta, samostalno će ga i usvojiti...", kazao je Djurić. Djurić je ponovio da će ZSO samostalno odlučivati o sadržini Statuta, a da će garancije za njegovu "vladinost davati vlada u Prištini, koja će za tu svrhu doneti posebnu uredbu, koju će potvrditi Ustavni sud". Naglasio je da ZSO ima nešto što nikada ni jedna institucija u prethodnih 15 godina nije imala - a to su direktne institucionalne veze sa Srbijom. "ZSO, i tako napismeno stoji, biće direktno finansirana od strane Republike Srbije, a mi ćemo otvoriti vrata i za međunarodne donacije za šta je već iskazano interesovanje", rekao je Djurić. ZSO će, kako je dodao, imati i Veće, kao izvršni organ zajednice, koje će sprovoditi odluke Zajednice koje donosi Skupština, a odluke će biti izvršne i obvezujuće za građane na teritoriji Zajednice. "Taj bord će biti oslonjen na jaku administaraciju, sačinjenu od ljudi koji imaju status državnih slžbenika", kazao je Djurić. Dodao je da će ZSO biti u ekonomskom smislu samostalna, izuzeta od poreza, čarina i bilo kakvih dažbina insitucijama u Prištini. "To možda i više govori o njenom autonomnom karakteru i suštinskom institucionalnom mestu u našem i pokrajinskom sistemu", naglasio je Djurić. Upitan na koji način će Srbije finansirati ZSO, Djurić je odgovrio - "najdirektnije" i precizirao da će finansiranje ići i preko institucija i direktno iz budzeta Srbije. ZSO će, dodao je, biti vlasnik pokretne i nepokretne imovine i moći će da osniva kompanije, a to je "suštinska karta i u budućim pregovorima o imovini". Na pitanje šta znači poslednja tačka sporazuma u kojoj se navodi da će za godinu dana, u skladu sa Članom 5 Briselskog sporazuma, ponovo biti razmotreno funkcionisanje ZSO, Djurić je rekao da taj član predviđa da insitucije u Prištini prenesu dodatne nadlažnosti na Zajednicu. "Ta odredba sporazuma služi za političko snaženje zajednice u budućnosti", naglasio je Djurić. Srbi će, kako je istakao, biti u poziciji da prvi put u potpunosti odlučuju o svojoj sudbini, a ni jedno radno mesto neće biti izgubljeno, već će se otvoriti mogućnost da se novi ljudi zaposle. "Svi oni koji su i do sada radili u zdravstvu i obrazovanju u našsem sistemu sistemu, nastaviće u tom smistemu da rade. Svi ciljevi ZSO su usmereni na opstanak srpskog naroda na KiM, a predsednik ZSO će imati funkciju predstavljanja sprskog naroda kako kako na KiM, tako i izvan pokrajine", kazao je Djurić dodajući da će predsednik ZSO moći da "dopre do svih onih sredina gde je srpski narod u većini". Djurić je ponovio da ZSO ima cilj da jača i snaži položaj našeg narodna na KiM, a ne da ogrnaičava otežava ili potkopava bilo čiji položaj i poručio: "Nemaju razloga da budu nezadovolji ili strepe od snažne Zajednice koja je dogovorena". "ZSO je od juče nepromenjiva kategorija. Sa ovakvom Zajednicom imamo okvir od koga nema odstupanja, možda će se menjati političari u pokrajini, ali okviri ostaje i to se neće promeniti", naglasio je Djurić. On je zahvalio opštini Gora koja je, kako je rekao, prva podržala postitzanje sporzauma o ZSO.