KiM

DAČIĆ: EU DA BUDE BRŽA I KONKRETNA

BEOGRAD 26 Avgust 2015 (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da posle dogovora u Briselu od EU očekuje brzu reakciju i konkretne odluke o podršci Srbiji, kao što je otvaranje pregovora o prvim poglavljima.
Dačić je medijima rekao da je veoma važno da je dogovor postignut, čime više nema prepreka za implementaciju Briselskog sporazuma, gde je za Srbiju najvažnije formiranje Zajednice srpskih opština. "Očekujem da EU reaguje brzo i osim na rečima donese i konkretne odluke o podršci Srbiji, kao što je otvaranje prvih poglavlja", poručio je Dačić i naveo da je Srbija još jednom potvrdila posvećenost miru, dijalogu i evropskom putu.

POTPISANI SVI SPORAZUMI U BRISELU, FORMIRA SE ZSO

BRISEL 25 Avgust 2015 (Tanjug) Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su u Briselu potpisana sva četiri sporazuma - o Zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i ocenio da su to dobri sporazumi koji garantuju sigurnost i opstanak Srbima na Kosovu. "Večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština. ZSO će imati široka ovlašćenja, predsednika, potpredsednika, skupštinu, savet, grb, zastavu... Moći će da se finansira iz Srbije, i to je nedvosmisleno rečeno da Srbija ima to pravo", naglasio je Vučić, u izjavi RTS. Premijer je rekao da je delegacija Srbije obavila odličan posao i da će svi sporazumi biti obelodanjeni. Istakao je da je delegacija Srbije ceo dan razgovarala sa predstavnicima EU, a da je tak na kraju videla delegaciju kosovskih Albanaca.
Kako je rekao prvi put posle 1999 godine uspeli smo da legalizujemo našu poziciju i ceo svet nam prvi put priznaje srpsku telekomunikacionu kompaniju, što ćemo prvi put imati i snabdevača i trgovca električnom energijom. "To će biti ćerke kompanije EPS-a", naveo je Vučić. Nismo se dogovorili oko korporativno-distributivnog sistema, naveo je Vučić i dodao da je Priština napisala da je po njihovom shvatanju to imovina Kosova, a "mi odmah da je to imovina Republike Srbije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Tako da zaista mislim da smo sve naše interese veoma uspešno odbranili.
Što se tiče mosta na Ibru, naši ljudi ne treba da brinu. Oni su želeli da otvore ulicu Kralja Petra i ta će ulica, u skladu sa danas potpisanim odlukama, biti
pešačka zona, precizirao je Vučić. "U Kralja Petra ulicu vozilima, kamionima, kako su želeli da uđu, neće moći da uđu, to će biti pešačka zona koju mi gradimo i mi pravimo", rekao je Vučić.
Kako je naveo obično su sve to teške stvari, jer imamo okvire koji je postavljeni 1999. godine i 2008. godine, koji su za nas katastrofalni, ali ja nemam loših vesti. Naveo je da će oko energetike biti teško u budućnosti i dodao da za operatera distributivnog sistema nije postignut dogovor, što piše u sporazumu. "Što se Srbije tiče, mi ćemo sve da primenjujemo i mislim da naš narod ima razloga za zadovoljstvo", naveo je premijer i podvukao da se od večeras uspostavlja ZSO. Ovo znači još jednu veliku stvar za celu Srbiju a to je otvaranje poglavlja i više ne postoji ništa što stoji na tom putu. "Evropski put Srbije je otvoren a da pri tome, imajući u vidu okvir u kojem smo se kretali, mislim da smo postigli više i bolje nego što smo očekivali", rekao je on.
Na pitanje koliko ima veze potpisivanje sporazuma sa predstojećom konferencijom u Beču, Vučić je rekao da je ranije još obećao da neće da potpiše da je njihova imovina u energetici šta god da se desi. "To neću, nisam hteo i nisam potpisao", naveo je Vučić, dodajući da sledeći razgovori u Briselu nisu zakazani. "Nisam nezadovoljan ovim što smo postigli i sa radošću ću u septembru ići našem narodu na KiM, da li pre ili posle posete SAD videću, ali ću ići na dva dana da bih stigao da obiđem svih 10 opština ZSO - i čestitam formiranje ZSO našem narodu na KiM", zaključio je premijer.
Vučić je ocenio da su četiri sporazuma postignuta u Briselu dobra za Srbiju i srpski narod i da je izdejstvovano sve ono na čemu je srpska delegacija insistirala. On je novinarima rekao da je pre svega zadovoljan činjenicom da se formira Zajednica srpskih opština i naglasio da se u sporazumu pominje Zakon o državnim službenicima (čemu se Priština protivila). "Dobre sporazume smo za narod postigli. Ono na čemu smo mi insistirali je ostvareno, ostali smo istrajni. Biće naravno još mnogo muka u pregovorima oko Statuta ZSO, ali danas je ovim parafiranjem utemeljen i utaban put za stvaranje Zajednice, koja će imati svog predsednika i potpredsednika, Skupštinu i Savet, grb i zastavu", rekao je Vučić novinarima u Briselu. On je ponovio da je parafiranjem četiri sporazuma u Briselu širom otvoren put otvaranju poglavlja i bržem pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. "Mi smo zadovoljni, parafirali smo sva četiri sporazuma. Mislim da, u skladu sa datim okvirima, nosimo dobre vesti našem narodu na KiM i dobre vesti za sve građne Srbije. Čestitam našem narodu na KiM", kazao je Vučić.

DjURIĆ: 5:0 ZA SRBIJU, PETI POEN OTVARANjE POGLAVLjA

Direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić izjavio je da je rezultat današnje runde pregovora Beograda i Prištine u Briselu 5:0 za Srbiju, a da je uz četiri potpisana sporazuma, peti trijumf podrška za otvaranje pregovaračkih poglavlja. "Kada sportskim žargonom kažem da je rezultat 5:0 za Srbiju, mislim na četiri sporazuma (koji su večeras potpisani u Briselu) i peti poen - činjenicu da će Srbija konačno sigurno dobiti neuporedivo veću podršku za evrointegracije, uključujući i otvaranje poglavlja", rekao je Djurić za TV B92.
Upitan da obrazloži šta sadrže sporazumi o ZSO, energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, koji su potpisani u Briselu, Djurić je rekao da će Zajednica srpskih opština imati ozbiljna izvršna ovlašćenja, svog predsednika i skupštinu i direktne veze sa Srbijom. Kada je reč o formiranju ZSO, Djurić je naveo da je za izradu Statuta ZSO na raspolaganju četiri meseca i da će i to biti izazovni razgovori, ali da je glavni politički dogovor postignut.
Govoreći o sporazumu o energetici, Djurić je ocenio da je to bio "majstorski i gotovo filigranski" rad premijera Srbije i delegacije jer se u sporazumu pitanje imovine ni na koji način nije prejudicirano, a dobili smo našu kompaniju za snabdevanje, našu kompaniju za distribuciju. Kada je reč o telekomunikacijama, Djurić je ponovio da će Telekom moći nesmetano da radi na teritoriji Kosmeta i da će svi korisnici
usluga moći da nastave, bez dodatnog plaćanja i međunarodnog pozivnog broja, normalno da razgovaraju. Upitan o sporazumu o mostu na Ibru, Djurić je rekao da je postignuto rešenje koje jasno, po prvi put, utvrđuje razgraničenje južne i severne Mitrovice. "Ulica kralja Petra biće potpuno i trajno zatvorena za saobraćaj, to će biti nova mitrovačka Knez Mihajlova. Građani severne Mitrovice mogu da budu veoma zadovoljni", rekao je Djurić.

J. JOKSIMOVIĆ: ISHOD DIJALOGA OMOGUĆAVA OTVARANjE POGLAVLjA

BEOGRAD 26 Avgust 2015 (Tanjug) Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović istakla je da je ishod dijaloga Beograda i Prištine u Briselu važan kako bi Evropska komisija dala preporuku za otvaranje prvog poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU.
Kako je Joksimović rekla za dnevni list Danas, Evropska komisija je čekala ishod runde razgovora premijera Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Ise Mustafe, jer je od toga zavisilo da li će dati preporuku za otvaranje poglavlja 35 - poglavlja o Kosovu. "Naravno da je važan ishod razgovora u Briselu za to da li će Evropska komisija u izveštaju sa skrininga za poglavlje 35 dati preporuku za otvaranje ovog poglavlja", istakla je Joksimović. Prema njenim recima, nacrt izveštaja sa skrininga 35 je pripremljen, a čekali su se rezultati runde dijaloga u Briselu. Kako je navela rezultat dijaloga uslovljava naše očekivanje da će izveštaj sa zajedničkom pregovaračkom pozicijom Evropske unije biti u najbržem mogućem roku dostavljen na raspravu u COELA, koje predstavlja nadležno telo u EU.
Upitana da li su nadležna ministarstva završila plan za izbeglice, što je EU naknadno tražila od Srbije kao obavezu u sklopu operativnog plana za poglavlje 24 (pitanja slobode i ljudskih prava), Jadranka Joksimović je istakla da će posao biti pravovremeno okončan. "Do kraja ove nedelje bi trebalo da Komesarijat završi operativni plan i da ga pošalje Evropskoj komisiji", najavila je Joksimović.
Tekst sporazuma Beograda i Prištine o Zajednici srpskih opština
BEOGRAD 26 Avgust 2015 - U sporazumu o Zajednici sprskih opština, koji je juče potpisan u Briselu, ZSO je određena kao pravni subjekt definisan Statutom i imaće Skupštinu, predsednika, Savet, Odbor, Upravu, Kancelariju za žalbe, Sedište i sopstveni budzet koji će moći da finansira i Republika Srbija.
U sporazumu se navodi da će Zajednica imati svoja obeležja, grb i zastavu, pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, učešće u vlasništvu preduzeća, kao i da Statut ZSO treba da bude predstavljen u dijalogu na visokom nivou za četiri meseca. "Asocijacija/Zajednica srpskih opština na Kosovu se uspostavlja kao asocijacija/zajednica opština na način predviđen Prvim sporazumom, Zakonom o ratifikaciji Prvog sporazuma i zakonima Kosova", navedi se na samom početku sporazuma, u okviru odeljka "Pravni okvir". Kako se dodaje, na osnovu Briselskog sporazuma, Vlada Kosova usvaja rešenje koje se neposredno primenjuje, a čiju će reviziju uraditi Ustavni sud. "Asocijacija/Zajednica jeste pravni subjekt definisan Statutom a koji sadrži najmanje pet dole navedenih elemenata, a Statut usvaja osnivačka Skupština koju cine izabrani članovi skupština opština koje su deo Zajednice", stoji u dokumentu.
U odeljku Organizaciona struktura, navodi se da će ZSO Skupštinu kao vrhovno telo koje čine predstavnici imenovani od strane svake od opština u Zajednici ponaosob, a iz redova njihovih izabranih članova, a Skupština će imati prava da usvaja izmene Statuta, poslovnika kao i sve neophodne uredbe i upravne odluke u skladu sa Statutom i ciljevima Zajednice. "Sve izmene Statuta, poslovnika i svih neophodnih uredbi i odluka koje usvoji Skupština, biće primenjivane na sve opštine koje su deo Zajednice, osim ukoliko neka od opština formalno ne zatraži drugačiju odluku", navodi se u sporazumu.
ZSO će imati i predsednika, koji će predstavljati Zajednicu/Asocijaciju i pred centralnim vlastima Kosova i izvan Kosova, a predsedniku će pomagati potpredsednik. I predsednika i potpredsednika bira Skupština iz redova članova
skupština opština koje čine Zajednicu i njihovih gradonačelnika. Zajednicu će činiti i Savet od najviše 30 članova iz redova žitelja opština koje čine Zajednicu, uključujući sve gradonačelnike opština koje su deo Zajednice. "Savet predstavlja savetodavno telo koje daje smernice za rad Asocijacije/Zajednice", navodi se u sporazumu. Takođe, ZSO će imati i Odbor koji čini sedam članova koje bira Skupština iz redova gradonačelnika i žitelja opština koje su deo Zajednice, a tačan sastav Odbora će biti definisan Statutom. Odbor će biti ovlašćen da donosi neophodne odluke za svakodnevno upravljanje Zajednicom, a članovima Odbora će u njihovom radu pomagati stručni kolegijumi sačinjeni od eksperata, koji će biti podeljeni na oblasti koje spadaju u ciljeve i zadatke Zajednice. Statutom će biti definisan broj stručnih kolegijuma i njihova zaduženja.
Kada je reč o Upravi, definisano je da će ona pomagati u radu Zajednice, konkretno Odboru i Predsedniku, a na njenom čelu će biti načelnik, koji će odgovarati Odboru i biti imenovan od strane Odbora. "Administrativno osoblje će imati status zaposlenih, u skladu sa zakonima Kosova, uključujući Zakon o radu i Zakon o javnoj službi, čime će im biti omogućeno da obavljaju svoje administrativne dužnosti".
ZSO će još imati i Kancelariju za žalbe čiji će zadatak biti da preispituje pritužbe u vezi sa ciljevima Zajednice i sedište, koje će biti definisano Statutom.
U odeljku budzet i podrška, navodi se da će ZSO imati sopstveni budzet kojim će se upravljati u skladu sa načelima transparentnosti i odgovornosti i u skladu odredbama Zakona o javnim nabavkama. Rashodi su, dodaje se, podložni reviziji od strane nadležnih vlasti, uključujući instituciju glavnog revizora.
ZSO će biti finansirana prilozima članova, prihodima od usluga koje pruža, prihodima njenih preduzeća ili prihodima koji proističu iz njene pokretne i nepokretne imovine, zatim transferima od centralnih vlasti, doprinosima, bespovratnom pomoći, donacijama kao i finansijskom podrškom od drugih udruženja i organizacija, domaćih i međunarodnih, te od Republike Srbije. "Zajednica/Asocijacija će u okviru ostvarivanja svojih ciljeva biti izuzeta od dažbina i poreza po istim osnovama kao i opštine koje su njen deo", navodi se u sporazumu.
Kada je reč o odnosima sa centralnim vlastima, navodi se da će ZSO sarađivati sa centralnim vlastima po načelima međusobne saradnje i razmene informacija, da će promovisati interese zajednice Srba na Kosovu u njihovim odnosima sa centralnim vlastima i moći u skladu sa zakonima Kosova da predlaže izmene zakonodavstva i drugih uredbi koje su od značaja za postizanje njenih ciljeva. "Asocijacija/Zajednica će imati pravo da pokreće ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uključujući Ustavni sud, protiv bilo kakvih radnji ili odluka od bilo koje od institucija koje mogu ugroziti vršenje ovlašćenja Asocijacije/Zajednice u skladu sa Statutom", stoji u sporazumu. Navodi se i da je ZSO ovlašćena da imenuje predstavnike u nadležnim organima/telima centralne vlasti, uključujući Konsultativni savet za zajednice, a pri vršenju funkcije nadzora, na način predviđen Briselskim sporazumom, predstavnici ZSO će imati pravo na pristup informacijama centralnih vlasti u skladu sa zakonima Kosova. "Postupajući u ime Asocijacije/Zajednice, četiri gradonačelnika opština na severu će Ministarstvu unutrašnjih poslova dostaviti spisak kandidata za imenovanje regionalnog komandira policije kako je i predviđeno Članom 9 Prvog sporazuma".
ZSO će imati pravnu sposobnost koja joj je neophodna prema zakonima Kosova za ostvarivanje njenih ciljeva, uključujući pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, učešće u vlasništvu preduzeća zaduženih za pružanje usluga na lokalnom nivou u okviru Zajednice, te pravo na sklapanje, između ostalog, ugovora o radu. "Na osnovu Prvog sporazuma, a po usvajanju rešenja, Asocijacija/Zajednica se smatra uspostavljenom radi postizanja svojih ciljeva", stoji u sporazumu.
Među ciljevima ZSO kao osnovni se navode određivanje javnih funkcija i pružanje usluga radi "osnaživanja demokratije na lokalnom nivou, nadzora nad celokupnim razvojem lokalne privrede, u oblasti obrazovanja, nad unapređenjem primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite na lokalnom nivou i koordinacijom urbanističkog i ruralnog planiranja. Među ciljevima su i usvajanje mera za unapređenje uslova života povratnika sa Kosova na lokalnom nivou, vođenja, koordiniranje i olakšavanje istraživačkih i razvojnih aktivnosti, promovisanje, širenje informacija i javnog zastupanja u pitanjima od opšteg interesa za članove Zajednice te radi zastupanja članova kod, između ostalog, centralnih vlasti i pružanje usluga njenim članovima u skladu sa zakonima Kosova. Navodi se kao cilj i procena efikasnosti pružanja javnih usluga članicama ZSO i stanovnicima kako bi Zajednica imala podršku pri formiranju stavova od zajedničkog interesa za učešće u radu centralnih vlasti, nadzor nad realizacijom njenih ciljeva, uspostavljanje odnosa i dogovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, kako domaćim tako i međunarodnim. "Zajednica/Asocijacija će imati i druge nadležnosti koje mogu biti delegirane od strane centralnih vlasti", navodi se u sporazumu.
U poslednjem odeljku, naslovljenom "opšte i završne odredbe" navodi se da je Zajednica otvorena za svaku opštinu ukoliko njene članice o tome postignu saglasnost, da se može rasformirati jedino odlukom koja je usvojena dvotrećinskom većinom glasova članova Skupštine, kao i da ima pravo na zvanična obeležja (grb i zastavu) u skladu sa zakonima Kosova. "Nacrt Statuta Asocijacije/Zajednice će sastaviti tim rukovodilaca i on će biti predstavljen u okviru dijaloga na visokom nivou u roku od četiri meseca od usvajanja ovih načela/elemenata, a ukoliko to bude neophodno, nacrt će biti dat uz posredovanje, između ostalih, Ministarstva za lokalnu samoupravu. Sve izmene će biti predstavljene Asocijaciji/Zajednici, usvojene rešenjem i proverene od strane Ustavnog suda", navodi se u sporazumu. Konačno, nakon godinu dana od usvajanja Statuta biće izvršena revizija njegove primene, uključujući i proveru ostvarivanja nadležnosti iz Člana 5 Briselskog sporazuma.

SRBIJA

NIKOLIĆ KONDEU: NIKADA NEĆEMO PRIZNATI NEZAVISNOST KOSOVA

BEOGRAD 25 Avgust 2015 - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas, u razgovoru sa Augustinom Kondeom, izvestiocem Komiteta za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, da Srbija ni pod kakvim pritiscima neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Predsednik Nikolić se sastao sa Kondeom u okviru njegove pripreme izveštaja i rezolucije Saveta Evrope o situaciji na Kosovu i Metohiji. On je, izrazivši dobrodošlicu, naglasio da je Savet Evrope za Srbiju veoma značajna organizacija i prva u koju je Srbija ušla u okviru svojih evrointegracija, navodi se u saopštenju predsednikovog biroa za saradnju s medijima. "Principi na kojima počiva Savet Evrope posebno u oblasti borbe za ljudska prava su i principi za koje se zalaže Srbija. Mi se borimo za to da svaki građanin Kosova i Metohije ostvaruje sva prava i zato smo i ušli pregovore sa Prištinom. Ali ako to podrazumeva da Kosovo bude članica EU, onda te principe mi ne možemo da prihvatimo", podvukao je predsednik Nikolić.
Komentarišući situaciju u Srbiji, predsednik je rekao da je stanje mnogo bolje nego pre i podvukao da se aktivno radi na rešavanju svih problema koji još uvek postoje. "Mi smo zadovoljni tretmanom od strane Saveta Evrope, mi ne možemo da menjamo stvari, ali možemo mnogo toga da kažemo. Svesni smo da po određenim pitanjima postoje podeljena pitanja i to ćemo uvek da uvažavamo, ali po određenim pitanjima nikada neće doći do promene našeg stava. Srbija nikada i ni pod kakvim pritiscima neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije", podvukao je predsednik. Na pitanje izvestioca Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope šta očekuje od nastavka pregovora sa Prištinom, predsednik je odgovorio - što hitnije formiranje Zajednice srpskih opština. "To je predviđeno Briselskim sporazumom i od toga nećemo odstupiti", podvukao je predsednik Srbije.
Konde se zahvalio na predsednikovom iscrpnom i iskrenom viđenju situacije u Srbiji i regionu i naglasio da ostaje dosledan primeni istih standarda i principa za sve zemlje.

VUČIĆ: ULOGA MERKELOVE ODLUČUJUĆA

BERLIN 26 Avgust 2015 (Tanjug) Premijer Srbije Aleksandar Vučić očekuje da će na dvodnevnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja danas počinje u Beču, doći do napretka po pitanju izbeglica i regionalne integracije. U austrijskoj prestonici će biti prisutne vlade svih država Zapadnog Balkana, kao i visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, austrijski i zvaničnici Francuske, Italije i, naravno, Nemačke. "Kancelar Angela Merkel igra jednu odlučujuću ulogu, najvažniji je evropski lider i na nju se odnose naše nade", rekao je u intervjuu za nemački "Frankfurter algemajne cajtung".
Govoreći o izbeglicama sa Bliskog istoka, srpski premijer je rekao da on od EU ne traži novac, već mu je, kaže, važno da se nađe sveobuhvatno rešenje problema između Brisela i onih koje nisu članice EU - jedno, kako je rekao, panevropsko rešenje. "Mi smo jedna siromašna zemlja i ti ljudi ne žele kod nas, već žele da idu u EU", rekao je Vučić i istakao da on podržava plan u pet tačaka, šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca. Taj plan, kaže, predviđa pomoć za zapadno-balkanske države i da se Evropa dogovori o jednoj jedinstvenoj azilantskoj politici sa jednom obavezujućom kvotom prijema. U Srbiju, prema njegovim rečima, njihov broj raste i svakodnevno se registruje do 3 000 novopridošlih, te upozorio na probleme kada dođe zima. "Njihovo prosečno zadržavanje je, od kako Mađarska podiže žicu, poraslo od dva na deset dana, a to će i dalje rasti. Najveći broj njih putuje dalje, ali oko 10.000 ljudi mi imamo uvek u zemlji. Situacija će se zaoštravati, kada stigne zima. Mi se pripremamo na to da ćemo tada morati zbrinuti duplo veći broj. Zato pripremamo tri nova prihvatna centra", rekao je Vučić.
Na pitanje da li EU, koja planira velike centre u Grčkoj i Italiji, treba da podržava i napore Beograda kada je reč o izbeglicama, premda Srbija nije član EU, Vučić je rekao da bi Srbija to pozdravila. "Mi smo jedna siromašna zemlja i ti ljudi ne žele kod nas, već da idu u EU. Do sada smo mi dobili iz Brisela tek 390.000 evra.Ja ne tražim, međutim, u prvoj liniji novac, već da mi nađemo sveobuhvatno rešenje problema između EU i onih zemalja koje nisu EU, jedno panevropsko rešenje", rekao je Vučić. Upitan da li bi Srbija, koja nije član EU, bila spremna da prihvati izbeglice potvrdno odgovorio i naglasio da Srbija stoji iza svoje humanitarne i evropske odgovornosti i da je spremnost Srbije da uzme učešće, viša nego kod nekih država EU. "Na primer, podizanje žice u Mađarskoj ne rešava ni jedan od problema. U mojoj zemlji postoje političari koji žele sada jednu sličnu prepreku prema Makedoniji. To ja nikada neću dopustiti", rekao je srpski premijer i dodao da on vidi greške i na jugu i kao primer naveo Grčku. Grčka, gde mnogi ljudi po prvi put dođu na tlo EU, registruje svega 10 odsto izbeglica, naveo je on istakavši da Srbija registruje 90 odsto. Na konstataciju da i iz Srbije u EU beži hiljade ljudi, te ta su to većinom Romi, Vučić je rekao da Srbija Rome mora bolje integrisati, da na tome radi, ali da oni nisu progonjeni. "Romi nisu progonjeni i okreću leđa Srbiji iz privrednih razloga. U proseku svaki izbeglica u Nemačkoj ima mesečno 580 evra, bez da pri tom bilo šta mora da radi. U Srbiji je, međutim, prosečna zarada svega 400 evra. Podsticaji da se dođe u Nemačku su, dakle, visoki, čak i kad čovek tamo može da ostane samo pet, šest meseci. Nemačka bi ta davanja trebalo da smanji na 200 evra, onda bi odmah došlo 80 odsto manje izbeglica sa Balkana", rekao je Vučić.
Upitan da prokomentariše privrednu situaciju u Srbiji, Vučić je rekao da je zemlja u 2014. godini bila tik pred bankrotom i da su "vladali skoro grčki odnosi". "To je bilo povezano, takođe, i sa užasnim poplavama", rekao je Vučić i dodao da je, međutim, učinjen zaokret i da su rezovi u penzijama i zaradama državnih službenika bolni, ali isplativi. On je naglasio da je tekućoj godini srpski deficit ispod mastrihtskih kriterijuma i da je MMF svoja očekivanja o rastu za Srbiju više puta revidirao na više. "To primećuju i nemački investitori. Ukupno nemačke firme zapošljavaju 30. 000 ljudi u Srbiji i zajedno sa Italijom je Nemačka naš najvažniji privredni partner", podsetio je.
Na pitanje o odnosima prema Rusiji, ocenio da teškoću predstavlja zavisnost od ruskog gasa, ukazao na probleme sa projektom Južni tok (South Stream) i upozorio
na moguće probleme u sledećim godinama. Naglašavajući da su tankovi puni za zimu, Vučić je rekao će, Srbija, ako Rusi, međutim, ne budu više usmeravali gas kroz Ukrajinu, u sledećim godinama imati velike teškoće.
Na pitanje kako napreduju pristupni pregovori sa EU, Vučić je rekao da ne idu tako brzo, kako bi Srbija želela i izrazio nadu da će prva dva poglavlja već veoma brzo biti otvorena. "Pre 2025. godine želimo da postanemo članica EU. Zato mi završavamo sve domaće zadatke, takođe i u oblasti borbe protiv korupcije - zakoni su tu, a korumpirani ljudi se hapse i optužuju", rekao je Vučić i dodao da on, međutim, ne prećutkuje da pravosuđe ne radi veoma efektivno. "Upravo zato nam je potrebna podrška EU", rekao je Vučić i na konstataciju lista da je Kosovo najveći kamen spoticanja u pregovorima, naglasio da i tu, takođe, postoji napredak, poput napretka u vezi sa srpskom zajednicom na severu Kosova. On je izneo čvrsto uverenje da odnosi između Albanaca i Srba ne stoje na putu nužno potrebnoj integraciji zapadnog Balkana. "Naš cilj je ukidanje svih carina i stvaranje jednog jedinstvenog tržišta. Ja računam s tim da će udeo zapadnog Balkana u spoljnoj trgovini Srbije za dve - tri godine porasti sa 17,5 odsto na 25 odsto", najveo je srpski premijer.

VUČIĆ: VARNICA MOŽE ZAPALITI REGION

BEČ 26 Avgust 2015 (Tanjug) Premijer Srbije Aleksandar Vučić ocenio je, u intervjuu koji danas objavljuje bečki dnevnik "Prese", da jedna varnica može zapaliti čitav region zapadnog Balkana. "Kao srpski premijer ne strahujem od teških ekonomskih reformi, ali imam veliki strah od regionalne nestabilnosti. Varnica može čitav region zapaliti", upozorio je Vučić dodajući da mu najveću brigu zadaje stanje u BiH.
Što se tiče Samita o zapadnom Balkanu u Beču, Vučić je rekao da je neophodna politička podrška Nemačke, Austrije i EU kako bi se osigurala regionalna stabilnost. Stabilnost mogu, uveren je Vučić, podstaći infrastrukturni projekti o čemu će biti reči u Beču. "Kada izgradimo autoput između Niša i Prištine, ili železničku prugu između Sarajeva i Beograda, Srbi i Bosanci moraju sarađivati, a kasnije zajedno sedeti u vozu. To spaja ljude, to je politički i psihološki važno. Investitori su dobrodošli, ali nama ne treba vaš novac. Ako nam pomognete sa studijama izvodljivosti hvala. Imamo dovoljno novca da finansiramo projekte. Smanjili smo naš budzetski deficit ispod kriterijuma Mastrihta i tako stvorili prostora", reko je Vučić.
Vezano za njegovu inicijativu za pomirenje u regionu sa uspostavljanjem zajedničkog dana sećanja na žrtve, Vučić je kazao da nije razočaran što je predlog odbijen u Hrvatskoj, Bosni i od strane Kosova, rekavši da nije previše očekivao, te da je govorio o žrtvama, a ne krivcima, jer je bilo nedužnih žrtava na svim stranama. "Može se razgovarati o svemu, tako i o agresorima. Ali time neće biti lakše postići dogovor. Ko je bio agresor u operaciji "Oluja" u Hrvatskoj. Ko je proterao 300.000 Srba iz Hrvatske", upitao je Vučić dodajući da je Srbija jedina zemlja koja je spremna da razgovara o ulozi zločinaca, zbog čega je i bio na komemoraciji u Srebrenici. Vučić podvlači da se ne radi o pravdanju političkih manevara, te da onaj ko nije dovoljno hrabar za ekonomske reforme radije ukazuje na događaje od pre dve decenije. Na konstataciju da je u jednom trenutku u svojoj karijeri promenio pravac, on je podvukao da se nije radilo o "trenutku, već da je to bio proces". "Normalno je menjati se kada se stari. Ako ljudi primete da je neko iskren onda to priznaju", naglasio je Vučić ističući da je izvučen iz konteksta njegov navodni poziv na zaštitu generala Ratka Mladića.
Vučić je izrazio je spremnost da sa Nemačkom i Austrijom vodi razgovore o smeštaju izbeglica, ali zahteva i podršku EU za savladavanje izbegličke krize za Zapadni Balkan. On je naglasio da je Srbiji potrebna veća podrška EU u vezi azilanata. "Nisam tip koji kuka i plače. Ako dobijemo podršku to je dobro, a ako ne nastavićemo naš rad. Situacija nije laka za nas, ali mi se ophodimo dobro prema izbeglicama. Uspostavili smo prihvatni centar u Preševu, izgradićemo jedan blizu Beograda i u Subotici", rekao je Vučić. On je ukazao da je Srbija veoma razočarana što
je Mađarska uspostavila zid na našoj granici, ističući da to podseća na prošla tamna vremena. Zid je, kako je dodao, doveo do toga da izbeglice već danas ostaju dva do tri dana duže u Srbiji. "Međutim oni i dalje pronalaze dovoljno rupa na mađarskoj granici. Oni će pronaći i druge rute preko Hrvatske ili Rumunije. Izbeglice su čvrsto odlučcne da idu u Austriju, Nemačku ili Skandinaviju. Ne žele da ostanu kod nas. Samo deset do 20 od 80.000 izbeglica je u Srbiji zatražilo azil", ukazao je Vučić. Prema njegovim rečima, mali broj izbeglica se odluči da ostane u Srbiji jer je ona i dalje siromašna, te da azilanti ne mogu kod nas toliko zaraditi i dobijati socijalne pomoći kao u Nemačkoj ili Austriji. To su, kako je naglasio, glavni razlozi, iako su izbeglice veoma zadovoljne tretmanom u Srbiji. Vučić je, u vezi izveštaja "Hjuman rajts voč", u kojem se navodi da su izbeglice maltretirane od strane policajaca i ucenjivane, rekao da postoji jedan takav slučaj, te da su dva policajca uhapšena, što je "jedinstveno u Evropi". Kada je reč o Makedoniji, on je kazao da ne može da prepozna nikakvu logiku iza nedavne odluke Skoplja da na dva dana zatvori svoje granice. Upitan šta očekuje od Makedonije, Vučić je kazao da ne očekuje puno, i da je neophodna međusobna bolja koordinacija. Makedonija, ukazuje premijer, izbeglice pušta ka Srbiji i ne brine se o njima. Istovremeno on je ocenio da se Skoplje s pravom žali kada tvrdi da je ostavljeno na cedilu.
Vučić je kazao da podržava plana od pet tačaka ministra spoljnih poslova Austrije Sebastijana Kurca za rešenje azilantske krize. "Moramo izbegličkoj krizi prići uzrocima u i oko Sirije i Iraka. Samo čekati da se nešto dogodi nije dovoljno. Moramo delovati, neophodno je sveobuhvatno rešenje EU i svih evropskih država", poručio je Vučić. Upitan da li može zamisliti da Srbija zbrine podnosioce molbi za dobijanje azila, dok o njihovim zahtevima bude odlučivano u Austriji ili Nemačkoj, Vučić je rekao da je o tome razgovarano sa izbeglicama, ali da oni to ne žele. "Mi nismo članica EU, ali smo spremni da sa Austrijom, Nemačkom i drugima preuzmemo deo tereta. Međutim mora biti utvrđeno šta su naše obaveze. To nećete čuti od mnogih premijera u Evropi, pa čak ni u EU", naglasio je Vučić izrazivši spremnost da sa nemačkom kancelarom i austrijskim šefom diplomatije razgovara o svemu što može pomoći, pa tako i o tome da Srbija prihvati evropski ključ raspodele izbeglica.