SRBIJA

DAČIĆ: KOSOVO NIJE PROŠLO KVALIFIKACIJE ZA PRIJAVU U UNESKO

BEOGRAD 1 Avgust 2015 (Tanjug) Kosovo nije prošlo kvalifikacije da može da se prijavi za članstvo u UNESKO-u, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je pozvao sve druge institucije u Srbiji da se uključe u borbu protiv prijema Prištine u tu međunarodnu organizaciju. "Glavna slika iz te zemlje u kojoj se huligani, kriminalci, teroristi i pljačkaši nalaze na krovu crkve i lome pravoslavni krst, obišla je ceo svet... I oni će sada čuvati kulturnu baštinu", rekao je on na konferenciji za novinare posle sastanka sa generalnim sekretarom Organizacije američkih država Luisom Almagrom. U tom kontekstu, Dačić je podsetio da je na Kosovu i Metohiji uništeno više od 250 pravoslavnih spomenika, crkava, manastira...
Kad je reč o zahtevu Prištine za članstvo u UNESKO-u, Dačić je upozorio da je sve moguće i da svakakva odluka može da bude doneta, ali je istakao da "granice licemerja ipak postoje". "Pozivam sve druge institucije u Srbiji da se uključe u ovu borbu. Nije ovo pitanje samo za Ministarstvo spoljnih poslova ili za Vladu Srbije, već za celu Srbiju", naglasio je Dačić. Srpska pravoslavna crkva, ukazao je on, ima velike mogućnosti da radi na tome, da razgovara sa pravoslavnim crkvama drugih zemalja, kao i sa Katoličkom crkvom, jer je, kako je istakao, reč o zaštiti hrišćanstva na KiM.
Dačić je izrazio uverenje da će Ujedinjene nacije odbiti zahtev Prištine da dostave predlog za njeno članstvo UNESKO-u jer bi, kako je naglasio, takav potez bio kršenje međunarodnih principa i Rezolucije 1244. "Ali, to ne znači da ta bitka neće biti nastavljena", upozorio je šef srpske diplomatije i dodao da je moguće da se Kosovo samo obrati UNESKO-u, ili da to učini neka druga država, te da Srbiji zato predstoji težak period političke borbe.

SAMO SRBIJA U REGIONU SPREMNA DA SE SUOČI SA ZLOČINIMA

Odugovlačenje Prištine da osnuje Sud za ratne zločine potvrđuje da niko osim Srbije u regionu nije spreman da se suoči sa sopstvenim zločinima, rekao je Dačić. On je istakao da je Srbija dosta bila meta pritisaka, ali da ne priznaje "simetriju krivice". "To znači da svako treba da napreduje u skladu sa svojim doprinosom regionalnom miru i stabilnosti", poručio je šef srpske diplomatije i dodao da je Srbija aktivna u svemu tome, dok Priština nije. "Razlika između Beograda i Prištine je to što mi kada nešto prihvatimo, mi to i realizujemo", rekao je Dačić i podsetio da je tema osnivanja Suda za ratne zločine bila na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN i da je rečeno da će sama Priština to uraditi, a ona sada pokušava da izbegne tu vrstu obaveza. "Ali, ako to ne uradi ona, uradiće neko drugi", istakao je Dačić.
Na pitanje kakav je stav Srbije o predlogu Alijanse za budućnost Kosova o usvajanju rezolucije o genocidu na KiM i šta bi to značilo za pregovore u Briselu, Dačić kaže da to pitanje ne treba postavljati Srbiji, već odgovor na njega treba da da međunarodna zajednica. "Predlog te rezolucije je jedna od tema koja se uvek spominje u dijalogu kad god se želi rasturiti dijalog, ali je sigurno da svaki dijalog gubi smisao ukoliko ovakvi predlozi uopšte dolaze na dnevni red", kazao je Dačić i istakao da je Srbija u dijalogu sa Prištinom konstruktivan faktor, da želi da da svoj doprinos, ali da postoje problemi u donošenju odluka u Prištini, te da Beograd sada od nje čeka odgovor da li će biti primenjeno ono što je dogovoreno u Briselu.
Dačić je ukazao da Srbija mora biti više prisutna u međunarodnim forumima kako bi zaštitila svoje državne i nacionalne interese, a kao primer je naveo to što su mnoge zemlje koje su nameravale da svoju vojsku pošalju na paradu u Zagrebu, 5. avgusta, promenile odluku nakon što je Beograd poručio da će to smatrati antisrpskim stavom. Na pitanje novinara da li ima nekih preporuka od strane Ministarstva srpskim građanima što se tiče odlaska u Hrvatsku, Dačić je rekao da preporuka za sada nema, ali da "za to nisu ni potrebne preporuke". On je primetio da je ’’klima u našim odnosima promenljiva i da zavisi od mnogih unutrašnjih pitanja, posebno u Hrvatskoj, kao i od politizacije određenih datuma kao što je godišnjica 5. avgusta. Mi ćemo učiniti i činimo sve sa naše strane da podstaknemo politiku pomirenja, a ako je pomirenje nedostižan cilj, onda barem da živimo u dobrim odnosima zbog sadašnjosti i budućnosti", istakao je Dačić.
Na dvadesetogodišnjicu vojno-policijske akcije "Oluja" koju Hrvatska obeležava kao Dan pobede i Dan hrvatskih branitelja, prvi put ove godine ovaj datum će biti obeležen 4. avgusta u Zagrebu i sutradan 5. avgusta u Kninu. U Zagrebu će 4. avgusta biti održana vojna parada kojom se prvi put na ovaj način slavi dan kada je iz Hrvatske proterano 220.000 Srba, dok je gotovo 2.000 njih poginulo, ili se vodi kao nestalo.
Najavljujući aktivnosti Ministarstva u narednom periodu, Dačić je rekao da "u avgustu nema odmora" te da će 3. i 4. avgusta boraviti u poseti Iranu, 6. avgusta će prisustvovati otvaranju novog Sueckog kanala u Egiptu, dok će 18. i 19. avgusta Beograd posetiti irački ministar spoljnih poslova. Kako je naveo, 21. avgusta bi trebalo da bude održana sednica SB UN o Kosovu, kojoj bi i on trebalo da prisustvuje, a 24. avgusta će boraviti u Meksiku, dok krajem meseca sledi Bečka konferencija kao nastavak Berlinskog procesa balkanske šestorke, a 31. avgusta i 1. septembra - Bledski strateški forum. "Cilj je da što više smanjimo broj zemalja koje bi priznale nezavisnost Kosova", objasnio je šef srpske diplomatije i podsetio da su je u proteklih godinu i po dana priznale samo dve zemlje.

JAČANjE SARADNjE SRBIJE I ORGANIZACIJE AMERIČKIH DRŽAVA

Srbija i Organizacija američkih država žele da unaprede odnose i saradnju od obostranog interesa, poručili su danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i generalni sekretar Organizacije američkih država Luis Almagro.
Dačić je izrazio zadovoljstvo što je u poseti Beogradu čovek koji je veliki prijatelj Srbije još iz vremena kada je bio šef diplomatije Urugvaja, a sada vodi organizaciju koja okuplja 34 države Severne i Latinske Amerike i Kariba i ima preko 60 stranih posmatrača, među kojima je i Srbija. "Imajući u vidu da je ovaj region od izuzetnog strateškog značaja za Srbiju, kao i tradicionalno prijateljstvo sa zemljama iz tog regiona, Ministarstvo će učiniti sve da i u narednom periodu bude prisutno na skupovima koje organizuje Organizacija američkih država", poručio je Dačić. Kako je naglasio, to je bitno i zbog naših državnih i nacionalnih interesa imajući u vidu da značajan broj zemalja članica Organizacije američkih država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, na čemu im je, kako je istakao, Srbija zahvalna.
Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija želi što bliže odnose i saradnju sa svim tim zemljama na bilateralnom planu, ali i multilateralno, preko Organizacije američkih država. On je rekao da je sa Almagrom razgovarao i o saradnji OEBS-a i Organizacije američkih država, te da su se dogovorili da potpišu Memorandum o zajedničkoj saradnji, što je ocenio kao veoma značajan korak, a za šta do sada, naveo je, nije bilo formalnih inicijativa.
Almagro je rekao da je saradnja Srbije i Organizacije bila veoma uspešna u proteklih nekoliko godina, kroz učešće Srbije na sastancima te organizacije. To je, prema njegovim rečima, omogućilo Srbiji da bolje informiše te zemlje o regionalnim temama koje su od značaja za našu zemlju. "Želimo da naše veze ojačamo. Imamo planove za budućnost koje želimo da podelimo sa našim prijateljima iz Srbije, jer mislimo da bi oni mogli da doprinesu kvalitetu naše buduće saradnje", istakao je on.
Almagro je ukazao da je u Srbiji i dalje prisutna zaostavština koju je zaveštao (Josip Broz) Tito, te da je to i dalje snažna i važna referenca za većinu članica Organizacije američkih država. On je najavio da planovi o unapređenju saradnje sa našom zemljom podrazumevaju i stipendije za školovanje studenata iz zemalja Organizacije američkih država u Srbiji, kao i saradnju u pitanjima bezbednosti s obzirom na referentno iskustvo koje Srbije ima u toj oblasti. "Sve države članice Organizacije američkih država i Srbija dele iste principe, a to su međunarodni principi uz poštovanje teritorijalnog integriteta. Moramo da radimo na prevazilaženju dvostrukih standarda i načela", zaključio je Almagro, koji boravi u poseti Srbiji na poziv predsednika Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića.

DAČIĆ SA ZARIFOM O UNAPREDjENjU ODNOSA I KOSOVU I METOHIJI

TEHERAN 3 Avgust 2015 (Tanjug) Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić započeo je danas posetu Iranu sastankom sa šefom iranske diplomatije Muhamedom Džavadom Zarifom sa kojim je razgovarao o unapređenju odnosa dve zemlje u svim oblastima, kao i o pitanju Kosova i Metohije.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, šef srpske diplomatije čestitao je kolegi na postignutom Sporazumu o iranskom nuklearnom programu i izrazio želju za unapređenjem prijateljskih odnosa dve zemlje u svim oblastima. U tom smislu, kako se navodi, dvojica ministara su izrazila interes za intenziviranje političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou, kao i za organizovanje političkih konsultacija na nivou pomoćnika ministra. Obe strane izrazile su spremnost za sveobuhvatne konsultacije na bilateralnom i multilateralnom planu, kao i za rešavanje duga Jogoimport SDPR-a, jedinog otvorenog pitanja u odnosima dve zemlje. Takođe, konstatovano je da ekonomska saradnja ima potencijala za dalje unapređenje, te je razmatrana mogućnost organizacije biznis foruma koji bi doprineo razvoju bilateralne saradnje. U septembru će, kako je najavljeno, Srbiju posetiti ekonomska delegacija iz Irana.
Ministar Dačić zahvalio je na principijelnoj poziciji Irana na nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije (KiM), a iranska strana je istakla da njihovo postavljanje u odnosu na KiM predstavlja jedan od osnovnih principa u spoljnoj politici te zemlje, a to je, kako navode, racionalno postupanje na osnovu međunarodnog prava.
Dvojica ministra razgovarala su i o energetskoj bezbednosti i pitanju ljudskih prava, a saglasili su se da bi trebalo ići u pravcu potpune vizne liberalizacije za državljane Srbije i Irana.

KiM

DjURIĆ: SRBIJA ĆE OPREDELITI ZNAČAJNA SREDSTVA ZA ZSO

KOSOVSKA MITROVICA 2 Avgust 2015 (Tanjug) Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Djurić izjavio je da će Srbija opredeliti značajna sredstva za Zajednicu srpskih opština (ZSO) i da će udvostručiti napore kako bi ona bila formirana.
Djurić je u Kosovskoj Mitrovici predstavnicima Srba poručio da će država, zajedno sa njima, u narednim nedeljama i mesecima udvostručiti napore vezane za formiranje ZSO, "kako političke napore koje sprovodimo u pregovorima, tako i organizacione, pa ako hoćete i finansijske pripreme". "Danas mogu da objavim da će po formiranju ZSO Vlada Republike Srbije opredeliti značajna finansijska sredstva za njeno funkcionisanje, kao što opredeljuje za svoje građane u bilo kom drugom delu Srbije, sa ciljem da se srpskoj zajednici na KiM pomogne da živi kvalitetnije", istakao je Djurić i izrazio uverenje da će ZSO nakon formiranja biti krovna institucija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. "Očekujem da se u ZSO preseli i najznačajniji deo političkog života našeg naroda na KiM. Mnoge odredbe o kojima su se dva premijera već dogovorila govore o tome da će ZSO bti taj centar političkog života Srba na KiM", rekao je on.
Djurić je izneo da će ZSO po svim dosadašnjim nacrtima o kojima se razgovaralo, biti institucija koja će nominovati srpske predstavnike u drugim institucijama u Prištini, i na taj način sprečiti majorizaciju ili da imamo situaciju da u te institucije budu birani predstavnici koji su po volji možda nekih drugih političkih partija ili opcija, a ne onih za koje glasaju Srbi na KiM. "To će biti izazov za sve nas, nije lako unutar našeg tima ovde uvek dogovoriti se o svemu, ali to će nas uputiti da delujemo politički zrelije i ozbiljnije, jer na drugi način nećemo moći da dođemo do svojih predstavnika", rekao je on.
Djurić je sinoć u Kosovskoj Mitrovici predstavnike Srba informisao i o toku razgovora između Beograda i Prištine, istakavši da dijalog ostaje nešto što je za Srbiju način da se dođe, ne samo do rešavanja praktičnih problema, nego i do poboljšanja odnosa Srba i Albanaca na KiM. "Žao nam je što, imam utisak, da veoma često za to nemamo iskrenog sagovornika sa druge strane, žao mi je što isuviše često u medijima politički predstavnici Albanaca u Prištini, kada je reč o pregovorima, slede ono načelo da misle da hijadu puta ponovljena laž postaje istina", rekao je on i naglasio da je mišljenja da je svima u interesu da budemo iskreni i otvoreni kada je reč o onome o čemu razgovaramo. "Mi razgovaramo o sadržini Prvog sporazuma Beograda i Prištine, a okosnica tog sporazuma, okosnica onoga što je ostalo da se sprovede, jeste ZSO i nema razloga da se to od bilo koga krije, nema razloga da se javnost u Prištini i albanska javnost na KiM plaši ZSO", rekao je Djurić.
Direktor Kancelarije za KiM je naglasio da ZSO nije uperena protiv bilo koga, da će ZSO biti faktor stabilnosti na KiM, institucija koja će povezivati Srbe na KiM i sa Beogradom i sa Prištinom, što, kako je ocenio, može da donese suštinski napredak u normalizaciji odnosa.

REZOLUCIJA BI POTKOPALA MEDjUNACIONALNE ODNOSE

Djurić je izjavio da inicijativa pojedinih albanskih poslanika u kosovskom parlamentu kojom bi neki Srbi bili obeleženi belegom genocida ima za cilj potkopavanje međunacionalnih odnosa u pokrajini. On je rekao da inicijativa pojedinih poslanika u kosovskom parlamentu, vezano za usvajanje rezolucije kojom bi se osudili svi učesnici dešavanja na KiM 1998. i 1999. godine sa srpske strane i obeležili belegom genocida, predstavlja inicijativu koja ima za cilj da dodatno potkopa međunacionalne odnose na KiM. "Ta rezolucija ima za cilj da dodatno ugrozi krhko poverenje koje u ovim teškim godinama gradimo između Srba i Albanaca na KiM, koja ima za cilj da dodatno posvađa ljude, i uveren sam u to da ta inicijativa neće na bilo koji način doprineti, ni pomirenju ni normalizaciji odnosa, već da može samo da razgovore koje pokušavamo da vodimo, učini neuporedivo težim, ako ne i bespredmetnim, odnosno u smislu rezultata gotovo nemogućim", rekao je on.
Djurić se na konferenciji za novinare u Mitrovici osvrnuo i na formiranje Specijalnog suda za zločine OVK, istakavši da Srbija i srpski narod na KiM žele da oni koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine od 1998. 1999. godine, pa i u godinama koje su sledile, budu izvedeni pred lice pravde. "Iako nemamo poverenja u iskrenost političkih predstavnika pojedinih stranaka u Prištini da zaista sarađuju sa pravosudnim organima i da zaista pristupe formiranju ozbiljne pravosudne institucije, mi želimo da damo svoj doprinos svakom nastojanju da oni koji su odgovorni budu izvedeni pred lice pravde", rekao je Djurić. Ne verujemo u to da imaju kapacitet, a stajaćemo iza svake inicijative koja može da nas učini da budemo bliži tome da ljudi koji su odgovorni za zločine budu pozvani na odgovornost, zaključio je Djurić