SRBIJA - MADjARSKA

SIJARTO: OGRADA JE IMPERATIV, DAČIĆ: SRBIJA PROTIV ZIDA

BUDIMPEŠTA, 01. jul 2015. (Tanjug) - Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je danas, pred početak zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske u Budimpešti, da je zbog pritiska imigranata bez presedana podizanje fizičke barijere imperativ, dok je srpski šef diplomatije Ivica Dačić poručio da je Srbija apsolutno protiv tog zida. Pošto priliv migranata i izbeglica koji u Mađarsku ulaze iz Srbije dostiže dosad neviđene brojke, plan Mađarske da izgradi ogradu na granici između dve zemlje biće visoko na agendi današnjeg sastanka dveju vlada, prenosi AP. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je danas da se Srbija apsolutno i snažno protivi takvoj ogradi, uporedivši je sa Berlinskim zidom. Mađarska upozorava da je policija od početka godine do sada privela više od 67.000 ilegalnih imigranata, među kojima su gotovo svi došli iz Srbije, a tokom prošle nedelje je u tu zemlju u proseku pristizalo više od 1.000 ljudi dnevno, zaključuje američka agencija.

ODNOSI SRBIJE I MADjARSKE U USPONU, SUZBITI MIGRANTSKU KRIZU

BUDIMPEŠTA, 01. jul 2015. (Tanjug) - Uoči zajedničke sednice dveju vlada, predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić sastao se, u odvojenim susretima, sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i predsednikom Mađarske Janošom Aderom. Premijer Vučić i predsednik Ader konstatovali da su bilateralni odnosi dve države u usponu i izrazili nadu da će zajedničkim delovanjem uspostaviti preventivne mere za suzbijanje migrantske krize. Predsednik Ader je naglasio da ni Srbija ni Mađarska nisu krive za nastalu situaciju, ali da moraju da rade na zaštiti svojih državnih teritorija u procesu velike seobe naroda koji se dešava u svetu. Kako je saopštila vladina Kancelarija za medije teme razgovora srpskog premijera i predsednika Mađarske bile su i bilateralni ondosi dveju država, proces evrointegracija, saradnja u oblasti energetike i projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd - Budimpešta.

POTPISANO NEKOLIKO SPORAZUMA VLADA SRBIJE I MADjARSKE

BUDIMPEŠTA, 01. jul 2015. (Tanjug) - Vlade Srbije i Mađarske potpisale su danas posle zajedničke sednice četiri sporazuma iz oblasti infrastrukture, spoljnih poslova, evropskih integracija i prosvete. Premijeri Aleksandar Vučić i Viktor Orban potpisali su Izjavu o namerama o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza između Mađarske i Srbije. Memorandum o razumevanju o saradnji između ministarstava spoljnih poslova potpisali su srpski šef diplomatije Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto. Sijarto i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisali su izmenu amandmana Memoranduma o podršci EU integraciji Srbije. Program saradnje u prosveti, nauci i kulturi između Srbije i Mađarske u periodu od 2015. do 2017. godine potpisali su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić i ministar za socijalnu politiku Mađarske Zoltan Balog.

SRBIJA

DAČIĆ: DIJALOG NEMA ALTERNATIVU

BRISEL, 30. jun 2015. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas tokom skupa koji je organizovala parlamentarna grupa "Prijatelji Srbije" u Evropskom parlamentu da će Srbija nastaviti konstruktivno da pristupa dijalogu sa Prištinom i pored izostanka dogovora na sinoćnoj rundi razgovora. "Svesni smo značaja koji proces normalizacije ima za evropske integracije Srbije", rekao je Dačić uoči skupa u sedištu EP u Briselu, podsećajući da Nemačka insistira da se kao prvo otvori poglavlje 35 pregovaračkog procesa, koje je vezano za KiM. "Nastavićemo konstruktivan prilaz dijalogu, jer on nema alternativu", kazao je šef srpske diplomatije. Osvrćući se na jučerašnju maratonsku rundu razgovora sa predstavnicima Prištine u kabinetu visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Dačić je ukazao da do finalnog dogovora nije došlo jer prištinska strana nije htela da sprovede neke delove Briselskog sporazuma, naročito u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. "Srbija se do samog kraja držala principijelnih stavova koji su svi bili zasnovani na Briselskom sporazumu. U tome je razlika između nas i prištinske strane", kazao je on, dodajući da je i Mogerini rekla da je formiranje ZSO ključno za primenu Briselskog sporazuma. Obraćajući se učesnicima skupa, kome je prisustvovao veliki broj poslanika EP, Dačić je istakao privrženost Srbije evropskim integracijama, uprkos brojnim preprekama na tom putu. "Kada jednog dana Srbija postane članica EU, verujem da neće maltretirati nijednu zemlju kandidata koja želi da uđe", rekao je Dačić, ali je dodao da bi voleo da vidi kako bi stare članice prošle na "sistematskom pregledu" kome se podvrgavaju zemlje kandidati. Govoreći na okruglom stolu "Srbija na putu ka članstvu u Evropskoj uniji", Dačić je rekao da je nesporno ključno strateško opredeljenje Srbije da postane članica EU, te da u tom smislu na dva koloseka nastavlja sa aktivnostima, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. "Prvi deo se odnosi na osposobljavanje naših kapaciteta da možemo da odgovorimo pregovorima o članstvu Srbije u EU", naveo je on dodavši da, imajući u vidu da je ključni politički prioritet u pridruživanju Srbije EU odavno postavljeno pitanje KiM, sigurno je da će uspeh i dijaloga Beograda i Prištine biti ključno merilo koje će biti važno za samo otvaranje poglavlja, u ovom slučaju poglavlja 35. Šef srpske diplomatije je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, naglasio da je srpska delegacija pokazala izuzetan nivo kooperativnosti i konstruktivnosti i da je na veoma odgovoran način pristupila dijalogu u Briselu.

DAČIĆ: BRITANSKA REZOLUCIJA DESTABILIZUJE REGION

BEOGRAD, 01. jul 2015. (Tanjug) - Srbija poziva članice SB UN da ne glasaju za britansku rezoluciju o Srebrenici, jer smatra da bi njeno usvajanje bilo štetno i moglo da destabilizuje region, navodi se u pismu koje je šef diplomatije Ivica Dačić uputio SB, pišu "Novosti". Kako se navodi u pismu koje je Dačić u ponedeljak uputio članicama SB, a u koje je taj list imao uvid, usvajanje britanske rezolucije o Srebrenici bilo bi nepotrebno, štetno i izazvalo bi nesagledive i dugotrajne negativne posledice po proces stabilizacije u BiH, ali i na prostoru čitavog Zapadnog Balkana. Dačić naglašava da se Zapadni Balkan suočava sa novim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama na koje lideri naroda regiona treba da pronađu nove odgovore. "Međutim, nacrt ove rezolucije koji je izrazito loše osmišljen i tempiran, prošlošću se bavi na način koji ne pomaže u suočavanju regiona sa potrebama sadašnjosti i budućnosti i neće doprineti da se proces saradnje i pomirenja ohrabri, ojača, olakša i ubrza", naveo je Dačić. On je ukazao da o tome najbolje svedoče strasti koje je u regionu izavala sama najava "podnošenja ovakve neizbalansiranje rezolucije, bez odgovarajućih transparentnih konsulatcija sa svim zainteresovanim stranama". Dačić u poruci naglašava da Srbija odaje poštu svim žrtvama sukoba na prostoru bivše SFRJ i da je čvrsto uverena da naša sećanja o aktivnosti čiji je cilj da se prošlost ne zaboravi treba da budu isključivo u funkciji pomirenja i promocije regionalne saradnje i dobrosusedstva.

DAČIĆ: SAD TOKOM SANKCIJA POVEĆALE TRGOVINU S RUSIJOM, A SRBIJA IMALA PAD

BRISEL, 30. jun 2015. (Beta) - Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je danas u Evropskom parlamentu u Briselu (EP) izjavio da Srbija, napredujući ka Evropskoj uniji, neće poremetiti odnose s Rusijom, i primetio da su SAD u vreme sankcija s Rusijom povećale trgovinu s tom zemljom za 30 odsto, dok je Srbija imala pad. Dačić je u raspravi na okruglom stolu "Srbija na putu ka članstvu u EU", naglasio da "mi idemo napred u EU, imamo svoje prijatelje kao i svako, i na šta bi to sad ličilo da mi nešto radimo protiv nekog našeg prijatelja zato da bi ušli u neko novo okruženje? Mislim da to ne bi nijedna zemlja u svetu uradila", podvukao je Dačić. "Ja znam, kao predsedavajući OEBS-a, da i mnogi drugi imaju veoma prisne odnose s Rusijom, pa sam video da su Sjedinjene Američke Države prošle godine imale rast u spoljnotrgovinskoj razmeni s Rusijom od preko 30 odsto", rekao je Dačić, uz opasku da su "baš efikasne te sankcije protiv Rusije". "A Srbija ima pad u razmeni s Rusijom i onda nekome smetaju odnosi s Rusijom", zaključio je ministar.

VUČIĆ: JOŠ BEZ ODLUKE O SREBRENICI, A ZA NAJBOLjE ODNOSE S BIH

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras za TV Pink da još nije doneo odluku o odlasku u Srebrenicu, ali da neće odustati od politike najboljih odnosa sa Bošnjacima. Premijer je objasnio da odluka o prisustvu obeležavanju godišnjice od zločina u Srebrenici zavisi „od mnogo čega“ i da će je tek doneti. Ali, istakao je, bez dileme je za najbolje odnose sa BiH. Potrebno je da se povrati poverenje, treba raditi na budućnosti bez mržnje, poručio je Vučić. "Važno je da Bošnjaci povrate poverenje u Srbe i Srbi u Bošnjake", rekao je predsednik Vlade Srbije. Politika se vodi zbog budućnosti, rekao je i podsetio da Beograd ima teške razgovore s Albancima, da ih poštujemo i živećemo vekovima jedni pored drugih kao dva najveća naroda u regionu, delićemo sudbine, probleme, i imaćemo manje ili više dobre odnose, ali ćemo živeti uglavnom, ne računajući južni deo Kosova i Metohije, jedni pored drugih. On je priznao da je u prošlosti pravio greške „u emocijama koje nisu uspele da budu nadvladane razumom". Takođe je naglasio da ima korektnu komunikaciju sa članovom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, i da želi da veruje u njegove reči da je spreman da obiđe srpska stratišta. Vučić je dodao da ćemo i sa Bošnjacima da živimo zajedno i da ne možemo odvojiti Bošnjake i Srbe: "Kako je moguće odvojiti Sopoćane od Duge Poljane", zapitao je premijer. On je objasnio da Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) imaju zajedničke potencijale, kao što je namenska industrija, jer, kako je konstatovao oružje i municija se sada troše više nego ikada, a možemo zajedno da sve proizvodimo. „Samo nebo nam je granica ako bi radili zajedno“, uveren je premijer dodajući da smo zajednički ekonomski jači, pošto možemo da privučemo islamski svet, Rusiju, a i prema Evropi je sve otvoreno. „Nemamo granica samo da to uradimo“, ponovio je on podsećajući da bi Srbija i BiH bile tržište od 12 miliona stanovnika, što je mnogo više od 7,5 miliona koliko je samo naše tržište. Vučić je ukazao da je nemačka kancelarka Angela Merkel bila iznenađena što Srbija nema problem sa ukidanjem carina, što je spremna da potpuno otvori svoje granice, daleko iznad CEFTA sporazuma.

VUČIĆ: MERKEL DONOSI TEŠKE REČI O KiM, ALI NAJLEPŠE O NAŠOJ EKONOMIJI

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras da od nemačke kancelarke Angele Merkel, prilikom posete Beogradu 8. jula, očekuje teške reči oko Kosova i Metohije i nekih drugih tema, ali i "najlepše moguće reči o srpskim reformama i ekonomiji". Premijer je u Teškoj reči TV Pink rekao da je to rezultat činjenice da je Srbija uspela da preokrene gubitnički pristup i mentalitet i da ih zameni racionalnim pristupom i ekonomskim reformama. On je na taj način objasnio i svoju poruku iz Rume, gde je otvorena fabrika kinesko-danske kompanije "EverRest production", a on konstatovao da će takvi projekti biti "Vidovdani naše budućnosti". On je rekao da je upravo stoga na Vidovdan i bio u Rumi, jer je time želeo da pokaže da se treba orijentisati na ono što bi trebalo da bude najvaznije za zemlju. "Mislim da je vreme da se bavimo životom, treba da poštujemo tradiciju i prošlost, ali je vreme da se okrenemo radu, da slavimo pobede, a ne samo poraze", rekao je Vučić. Premijer je dodao da Srbija takođe uspeva da održi poziciju poštovane i ugledne zemlje.

VUČIĆ: O TELEKOMUNIKACIJAMA VIŠE OD OČEKIVANOG, O ZSO – BORBA

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras za TV Pink da smatra da je u razgovorima u Briselu po pitanju telekomunikacija postignuto i više nego što smo očekivali, ali je, istakao je, po pitanju Zajednice srpskih opština - "borba u toku". Vučić je rekao da Priština želi da ZSO bude na nivou nevladine organizacije, bez javnih ovlašćenja, i da zajednica, maltene, praktično ima manja prava nego što ih imaju opštine. Kako je objasnio, i u Briselskom sporazumu piše, u tački 4. da opštine imaju pravo da određena kolektivna prava prebace na ZSO, a da se i ne govori o pravima u oblasti urbanizma, prosvete, zdravstva... On je dodao da se u poslednjoj rundi dijaloga postiglo to da imamo pravo na "ozbiljno finansiranje ZSO", što je, istakao je, veoma važna stvar. Vučić nije mogao da precizira kada će se razgovori nastaviti, ali je ponovio da mi jesmo za dijalog, za kompromis, ali da određene granice ne možemo da pređemo. Odbio je, kako je rekao, da nas "uvuku u neverovatnu priču" oko mosta na Ibru. Premijer je rekao da prištinska delegacija traži da se skloni Park mira i dodao da su Srbi uplašeni, da negativno reaguju na otvaranje mosta za saobraćaj, te podsetio da pritom postoje još dva mosta koja su otvorena za saobraćaj. Govoreći o energetici, Vucić je naveo da ne pristaje i da nikada neće potpisati ništa čime bi se predala imovina Srbije.

DjURIĆ: PRIŠTINA NEZAINTERESOVANA ZA DOGOVOR

BEOGRAD, 01. jul 2015. (Tanjug) - Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je danas da su dve reči bile razlog, odnosno izgovor, da prištinska strana ne potpiše dokument o Zajednici srpskih opština (ZSO). "Moram da kažem da za ove tri godine nismo videli takvo držanje Prištine i takvu nezainteresovanost da se razgovara o šuštini. Došli su da otaljaju sastanak. Može se reći da su dve reči odlučile, odnosno bile izgovor da to ne potpišu, a uveren sam da se njima ubedljiva većina onog o čemu smo razgovarali ne dopada", rekao je Djurić za RTS. Dodao je da je u jednom trenutku poslednje runde dijaloga u Briselu, održane u ponedeljak, izgledalo kao da će Priština napustiti sastanak, ali da su se vratili i našli izgovor da ne prihvate dokument koji je u najvećoj meri usaglašen. Dodao je da to pokazuje da Priština nije imuna na uticaj međunarodne zajednice, zbog čega očekuje da Priština bude pozvana na odgovornost za to što nije sprovedeno ono što je dogovoreno prvim Briselskim sporazumom, a čijih se prvi šest tačaka upravo odnosi na ZSO. Djurić je rekao da je delegacija Srbije, predvođena premijerom Aleksandrom Vučićem, obezbedila da Srbija može direktno finansijski da ulaže u ZSO, da ona bude izuzeta iz poreza i taksi, da ima predsednika, skupštinu, izvršno veće, svoj savet u kome bi bili uticajni Srbi, odnosno konkrenta ovlašćenja. Kada je u pitanju dogovor o telekomunikacijama, Djurić je rekao da možemo da budemo zadovoljni kako je tekla diskusija o tom pitanju i da je Srbija uspela da finalizuje dokument čije usvajanje čeka dogovor o ZSO. Kosovo će po tom dogovoru, kako je objasnio, biti korisnik geografskog koda Srbije, a pitanje statusa je potpuno sklonjeno u stranu i predstavljeno kako Srbiji odgovora. Prema njegovim rečima, "Telekom Srbija" će dobiti licencu za fiksnu i mobilnu telefoniju, neće biti međunarodnih tarifa između Srbije i Kosova, niti pozivnog broja, a obezbeđeno je da u digitalnom spektru, za televizije i druge medije, ZSO ima svoj poseban garantovan deo. Upitan za dalji tok, Djurić je rekao da je srpska strana spremna za nastavak dijaloga i da je sada sve do posrednika i Prištine. "Premijer Vučić je u najvećoj meri ovako dobre sporazume i ishod izneo na svojim leđima, mi imamo sada te papire ispred sebe i spremni smo da nastavimo kada god je to potrebno", poručio je Djurić. Upitan za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine OVK, Djurić je rekao da dela govore više od reči, budući da skupštinska većina koja podržava lokalnu vladu ne podržava osnivanje tog suda. "Neko tu nije iskren, a reč je o istoj stranci. Onog momenta kada to nije moguće u kosovskoj skupštini to je moguće u UN i Srbija traži da u UN što je pre moguće bude doneta takva odluka. Nemoguće je da niko ne odgovara za najstrašnije stvari koje je teroristička OVK počinila", istakao je Djurić.

VILHELM NE VERUJE DA ĆE KANCELARKA MERKEL IZNOSITI NOVE USLOVE SRBIJI

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Beta) - Odlazeći ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm rekao je da je prilično siguran da nemačka kancelarka Angela Merkel neće iznositi nove uslove Srbiji. "Prilično sam siguran da neće biti novih uslova. Dobro je što dolazi, ona ne bi dolazila da ne misli da država napreduje. Ne verujem da će biti novih uslova, uslov je jasan - primena Briselskog sporazuma, a onda i otvaranje poglavlja", rekao je Vilhelm u intervjuu za B92. Na pitanje da li je Kosovo uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, Vilhelm je rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna i da bez nje nema otvaranja poglavlja 35, a onda ni zatvaranja tog poglavlja, a samim tim ni napretka. On je naveo i da bi odlazak premijera Aleksandra Vučića u Srebrenicu bio dobar potez, pre svega zbog pomirenja u regionu. "Mislim da je to pozitivan gest. Svi narodi ovde moraju da budu spremni da prihvate odgovornost i krivicu. Nemačka je preuzela krivicu posle Drugog svetskog rata. Prosto, moramo prihvatiti istoriju", rekao je Vilhelm. Kako navodi B92, ambasador je kao nezamislive odbacio spekulacije da nemački političari razmatraju vraćanje viznog režima za Srbiju, zbog velikog broja lažnih azilanata i naglasio da ne možete imati pregovore o pridruživanju sa jednom zemljom, a istovremeno joj vraćati vize. Nemački diplomata se posle tri godine službovanja u Srbiji vraća u Nemačku. "Ako uporedim situaciju od pre tri godine kada sam došao, mnogo je bolje. Vide se pozitivne promene, počeli su pregovori što je istorijski pomak. Dijalog, Briselski sporazum... Mislim da je Srbija sada konstruktivan igrač u regionu. Dosta ste radili na unapređenju odnosa među državama bivše Jugoslavije. Bio je albanski premijer u Beogradu i srpski u Tirani što je takođe vrlo važno", rekao je Vilhelm. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije sprovodi dobre reforme, ali ekonomija još nije počela da raste.

DEVENPORT: POLITIČKA HRABROST VUČIĆA DA IDE U SREBRENICU

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Tanjug) - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, ocenio je danas da je premijer Srbije Aleksandar Vučić, spremnošću da ode u Srebrenicu, pokazao političku hrabrost. "Mislim da je (premijer Vučić) pokazao političku hrabrost tako što je pokažao spremnost da ide i učestvuje u godišnjici tih strašnih stvari od pre 20 godina. Pre svega, odgovornost svih političara u Srbiji i u regionu je da pokažu konstruktivne korake ka pomirenju", naglasio je Devenport za N1. Kada je reč o slučaju Nasera Orića, Devenport njegovo oslobađanje nije želeo da komentariše, rekavši da je to odluka švajcarskog suda. Isti sud - da je svaka akcija koja bi doprinela pomirenju u regionu važna - Devenport je izneo i povodom rezolucije o Srebrenici, rekavši da će diskusija o njoj biti vođena pre svega u Njujorku, da je na SB da o njoj donese odluku i da u takve diskusije EU nije upućena. "Želim da istaknem da je bitno da svaka rezolucija doprinese pomirenju u regionu", istakao je šef delegacije EU.

DEVENPORT: MANjI DEO PITANjA OSTAO NA PREGOVARAČKOM STOLU

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Tanjug) - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je izjavio za N1 da je na pregovorima u Briselu postignut napredak u celom dijalogu, da proces treba da bude nastavljen i da je samo manji deo nerešenih pitanja ostao na pregovaračkom stolu. "Nisam prisustvovao, ali sam čuo da su se stavovi što se tiče ZSO suštinski približili, iako nije došlo do konačnog dogovora oko principa za izradu statuta ZSO", kazao je Devenport za televiziju N1. On je ocenio da je u dosadašnjem dijalogu došlo do primene sporazuma u oblastima pravosuđa, izbora i policije i da je manji deo nerešenih pitanja ostao na pregovaračkom stolu. "Bitno je da istaknemo da je u celom procesu došlo do velikog napretka, suštinski važnih dogovora", kazao je on, dodajući da su se "približili stavovi oko još nekoliko veoma bitnih tema". "Došlo je do suštinskih pregovora, narocito što se tiče Zajednice srpskih opština (ZSO). EU je još spremna, čini se da je naša obaveza da nastavimo, da pomognemo obe strane da dođe do dogovora", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji. Prema njegovim rečima, Briselski sporazum određuje kako bi trebalo da izgleda ZSO i "reč je o tome da se implementira namera tog sporazuma i da dođe do konsenzusa oko tačnih obaveza te zajednice". Devenport je rekao da je veoma bitno kada se govori o implementaciji tog sporazuma što ga je parlament u Prištini usvojio dvotrećinskom većinom. Šef Delegacije EU u Srbiji je rekao da nije stekao utisak da je na delu opstrukcija implementacije delova "Briselskog sporazuma" radi eventualnog usporavanja približavanja Srbije Uniji. "Čini mi se da su svi angažovani (...) naravno da se svi nadamo da će doći do konkretnih rezultata što se tiče implementacije svih aspekata sporazuma. Nemojte da zaboravite da je reč o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, i ovo će biti zahtevan proces", istakao je Devenport. Govoreći o energetskom delu, on je rekao da "nije reč o pitanju imovine" i njenom preuzimanju, a da postoji akcioni plan koji ima cilj da određuje na kakav način se implementira sporazum u toj oblasti". Govoreći o otvaranju poglavlja u pregovorima, Devenport je podsetio da je Evropska komisija novembra prošle godine dala preporuku za otvaranje poglavlja 32, koje se odnosi na javnu finansijsku politiku, ali da za to nije bilo konsenzusa članica, a da što se tiče daljeg otvaranja poglavlja "mislim da mnogo sada zavisi od poglavlja 35, koje se tiče pre svega implementacije i dijaloga". On je dodao da je sve što se tiče otvaranja poglavlja u rukama zemalja članica EU, koje su "motor proširenja, politike proširenja, i moraju da budu zadovoljne time što se dešava". Komentarišući tvrdnje da su odredbe Briselskog sporazuma u suprotnosti sa Ustavom Srbije, Devenport je rekao da nije na njemu da govori šta treba da se uradi i da će na "Srbiji biti da donese odluku o tome da li su promene Ustava potrebne", a da je Vlada formirala jednu radnu grupu koja će analizirati šta je konkretno potrebno. On je naveo i da je suviše rano da kaže kad će doći do nastavka pregovaračkog procesa. "Treba sada da razmišljamo kakav bi bio najbolji sledeći korak", kazao je Devenport, navodeći da je uloženo mnogo vremena i energije u pripremu dve runde.

DEVENPORT: EU ĆE POMOĆI SRBIJI OKO AZILANATA

BEOGRAD, 30. jun 2015. (Tanjug) - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je izjavio da je Evropska unija spremna da pomogne Srbiji i brzo reaguje ukoliko veći broj azilanata dođe na teritoriju zemlje. "Spremni smo da brzo reagujemo na konkretan zahtev vlade", rekao je Devenoprt za N1 dodajući i da postoje stalni kontakti sa Vladom Srbije i zajednički projekti. Devenport je istakao i da je problem velikog priliva migranata zabrinjavajući i da je to pitanje kojim se bavi cela Evropa, kao i da će se naći na Evropskom savetu narednih dana. "Ovo je regionalni izazov. Mi smo kao delegacija EU uključeni u diskusije o rešavanju tih problema, to nije novi problem, imali smo niz kontakata s Vladom Srbije i imamo zajedničke projekte u vezi s ovim problemom", rekao je Devenport. "Svesni smo cele problematike i želimo da čujemo od vlade šta konkretno možemo da učinimo da pomognemo. Delegacija EU spremna je da pomogne, ali treba da dođe do koordinacije s partnerima, npr. UNHCR i do koordinisanih akcija", dodao je on. Devenport je, povodom najava Mađarske da podigne ogradu duž granice sa Srbijom, ocenio da "izgradnja nekog zida ili ograde nije najbolji način da se reši ovakav problem", kao što je ocenio i njegov kolega iz UNHCR. "Problem može da se reši samo putem saradnje i mislim da je veoma pozitivno to što je došlo do veoma intenzivnih kontakata između MUP-a Srbije i MUP-a Mađarske, do konkretne saradnje između srpske i mađarske policije, što se tiče granice Srbije", dodao je Devenport. On je rekao i da je EU spremna da pomogne u rešavanju ovog problema i brzo reaguje na konkretan zahtev vlade, kao što je bilo i u slučaju prošlogodišnjih poplava, kada je EU bila najveći donator.

POTPISAN MEMORANDUM O ZAŠTITI GRANICA

BUDIMPEŠTA, 30. jun 2015. (Tanjug) - Ministri unutrašnjih poslova Srbije, Austrije i Mađarske Nebojša Stefanović, Johana Mikl-Lajtner i Šandor Pinter potpisali su danas u Budimpešti Memorandum o razumevanju kojim su se tri strane dogovorile o primeni konkretnih zajedničkih mera u cilju suzbijanja iregularnih migracija. Memorandumom, koji je potpisan na osnovu Konvencije o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi, predviđeno je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, formiranje zajedničkih istražnih timova u cilju otkrivanja krijumčarenja ljudi, kao i jačanja zajedničkih patrola na državnim granicama u Republici Srbiji. Ministri policija Srbije, Austrije i Mađarske izarazili su odlučnost da se ozbiljno izbore sa problemom iregularnih migracija, kojim su sve tri zemlje pogođene i spremnost za jačanje policijske saradnje. "Broj migranata u odnosu na prošlu godinu povećan je tri, do četiri puta", istakao je Stefanović naglasivši da je za rešavanje problema iregularnih migracija potrebno napraviti strateško rešenje sa konkretnim merama. Ministar Stefanović, istakvši da je današnji trilateralni sastanak najava sutrašnje zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske, rekao je da je obaveza Srbije da štiti svoje granice, ali i da osigura poštovanje prava, odnosno da ljudima, koji ispunjavaju uslove za dobijanje azila, to i omogući. Stefanović je ukazao da je na sastanku dogovoreno da će jedna od konkretnih mera biti mešovite zajedničke patrole srpskih, mađarskih i austrijskih policajca na granici Srbije sa Makedonijom. Srpski ministar zatražio je podršku i pomoć EU za rešavanje ovog problema. Ministarka Mikl-Lajtner kazala je da je za rešavanje ovog problema neophodna solidarnost između država i dodala da je praksa pokaza da trilateralni sastanci Austrije, Srbije i Mađarske daju dobra rešenja. Naglasivši da Srbiju vidi kao buduću članicu EU, ona je navela da će Austrija poslati jedan broj policijaca sa potrebnom opremom u Srbiju, kao bi pomogli srpskim policajcima da zaštite granicu. Ministar Pinter naglasio je da samo zajedničkom saradnjom svih zemalja možemo postići dobre rezulate.

JOKSIMOVIĆ: SRBIJI OD EU 100 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 30. juna 2015. (Beta) - Predstavnici Vlade Srbije i Evropske komisije potpisali su danas finansijske sporazume kojima se Srbiji na korišćenje stavljaju 102,3 miliona evra u okviru programa IPA za prošlu, 2014. godinu, saopštila je danas Vlada Srbije. Sporazume su potpisali ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović i direktor Direkcije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije Žan Erik Pake. "Potpisani sporazumi, u iznosu od 102,3 miliona evra odnose se na jedan deo ukupnih sredstava koja su predviđena kao finansijska podrška Srbiji u okviru IPA programa za 2014. godinu, dok se do kraja godine očekuje dodatnih 86,8 miliona evra", navedeno je u saopštenju. Jednim od potpisanih sporazuma sa 72 miliona evra podržava se sprovođenje specijalne mere podrške sanaciji posledica poplava i upravljanja rizikom od poplava. Ta mera je nastavak podrške EU obnovi od lanjskih poplava u Srbiji. Time će biti finansirana rekonstrukcija i dogradnja obaloutvrda u Paraćinu, Valjevu i Svilajncu, kao i u Mačvi. Biće podržano i čišćenje kanalske mreže u beogradskim opštinama Obrenovac, Surčin i Novi Beograd, a planirani su i kupovina mobilnih barijera za odbranu od poplava i sanacija klizišta. Drugim sporazumom Srbiji je stavljeno na raspolaganje 30,3 miliona evra za reforme javne uprave i prosvete, neophodne za buduće članstvo u EU. Sporazumom je predviđena i podrška procesu evropskih integracija Srbije. Predmet ovog finansijskog sporazuma je između ostalog i podrška za tehničku pripremu prioritetnih investicionih projekata.