SRBIJA

DAČIĆ OTVORIO KONFERENCIJU O BEZBEDNOSTI

BEOGRAD, 21. april 2015. (Beta) - Reforma i upravljanje sektorom bezbednosti jedan je od prioriteta u zajedničkom radnom planu Švajcarske i Srbije za predsedavanje OEBS-om 2014. i 2015. godine, izjavio je danas u Beogradu predsedavajući ove organizacije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić. Otvarajući Konferenciju o upravljanju i reformi sektora bezbednosti koju organizuje Srbija u svojstvu predsedavajućeg OEBS-a, Dačić je rekao da je Srbija "snažno zainteresovana za promociju ove teme u Organizaciji, kao i za angažovanje OEBS-a u ovoj oblasti". Dačić je u uvodnom govoru rekao da je Srbija u proteklih 15 godina "postigla značajne rezultate na planu bezbednosnih reformi" i ukazao na važnost "razvoja sveobuhvatnog i koherentnog prilaza" pitanju reforme i upravljanja u sektoru bezbednosti. Prema njegovim rečima, ta reforma je kontinuiran i zahtevan proces koji, na nacionalnom nivou, "ne obuhvata samo vladine administrativne, civilne ili vojne organe, već podrazumeva i angažman tela koji kontrolišu rad bezbednosnih organa, poput parlamenata i njegovih odbora".
"Značajan doprinos reformama daju organizacije civilnog društva i predstavnici akademske zajednice specijalizovani za temu bezbednosti, koji svojom stručnim znanjem potpomažu proces promena", rekao je Dačić i dodao da je "uloga medija od posebnog značaja u transformaciji jednog društva". Na međunarodnom planu, dodao je Dačić, veliki broj globalnih i regionalnih organizacija daje ekspertsku podršku zainteresovanim državama u procesu reformi njihovog sektora bezbednosti. On je izrazio uverenje da OEBS "svojim sveobuhvatnim i multidimenzijalnim pristupom može dati važan doprinos pitanju upravljanja i reforme sektora bezbednosti", a takođe, rekao je da su države jugoistočne Evrope "posvećene bliskoj regionalnoj saradnji u borbi protiv uobičajenih, ali i novih bezbednosnih pretnji". Direktor Kancelarije generalnog sekretara OEBS-a Marsel Peško je rekao da je partnerstvo Srbije i OEBS-a dalo "opipljive rezultate u razvoju policije i saradnji s policijama susednih zemalja".
U radu konferencije učestvuje oko 200 predstavnika država članica OEBS, međunarodnih organizacija, civilnog i sektora bezbednosti, diplomatskih predstavnika ambasada u Beogradu, ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova, BIA, VOA, VBA i Saveta za nacionalnu bezbednost.

DAČIĆ SA AMBASADORKOM EGIPTA O ODNOSIMA DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 20. april 2015. (Fonet) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sastao se danas sa ambasadorkom Egipta u Srbiji Menhom Mahrus Bahum, koja mu je uručila pismo ministra spoljnih poslova Egipta Sameha Šukrija, koje se odnosi na kandidaturu Egipta za nestalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u periodu 2016-2017. godine. Na sastanku Dačića i Bahum su razmatrana aktuelna pitanja bilateralnih odnosa, sa akcentom na obostranom interesu za daljim jačanjem političcke saradnje dve zemlje i unapređenjem njihovih odnosa u oblastima turizma, saobraćaja, investicija i odbrane, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

VUČIĆ I RAMA O INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA

BRISEL, 21. april 2015. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama razgovarali su danas u Briselu o infrastrukturnim projektima sa kojima će dve države zajednički nastupati na sastanku predsednika vlada „Zapadnobalkanske šestorke“ koja, pod pokroviteljstvom komesara EU za susedsku politiku i proširenje Johanesa Hana, održava u glavnom gradu Belgije. Premijer Vučić je istakao da će Srbija insistirati na finansijskoj podršci za izgradnju pruge Beograd - Podgorica - Skadar, kao i autoputa Niš - Priština - Drač. „Nadam se da će Evropska unija imati razumevanja za podršku zemljama u regionu“, istakao je premijer Vučić, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Naglasio je da bi takvi projekti poboljšali ekonomsku situaciju u obe zemlje.
Premijer Albanije istakao je da je albanska strana spremna za početak radova na ovim projektima i da bi to bio dobar znak partnerskog odnosa Srbije i Albanije. „Kao što su nekada Francuzi i Nemci počeli da sarađuju zbog budućnosti Evrope, tako možemo i mi, zbog budućnosti Zapadnog Balkana“, zaključio je premijer Rama.
Razgovoru je prisustvovao šef vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić. Premijer Vučić nastavlja posetu Briselu učešćem na konferenciji „Zapadnobalkanske šestorke“ i susretima sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom.

LINTA OSUDIO IZJAVE GRABAR KITAROVIĆ O ĆIRILICI

BEOGRAD, 21. april 2015. (Tanjug) - Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta osudio je danas izjavu hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da nametanje i forsiranje ćirilice u Vukovaru na natpisima javnih ustanova otvara stare rane Hrvatima u tom gradu koji su pretrpeli stradanja. "Navedenom izjavom hrvatska predsednica poziva na kršenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine koji garantuje slobodnu upotrebu srpskog jezika i ćirilice u Vukovaru i još 22 lokalne samouprave gde je učešće Srba preko 33 odsto u ukupnom stanovništvu", naveo je Linta u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima. Sprovođenje Ustavnog zakona je deo evropskih obaveza Hrvatske, navodi on, jer je za otvaranje pregovora o Poglavlju 23 „Pravosuđe i ljudska prava“ juna 2010. godine Vlada morala da izradi akcioni plan za sprovođenje tog dokumenta. "Pored toga, Grabar Kitarović ignoriše činjenicu da do početka rata u Vukovaru nije bilo ubistava Hrvata, ali jeste Srba i da Hrvatska i dalje ne priznaje srpske žrtve", piše Linta. Predsednik Koalicije udruženja izbeglica podseća hrvatsku predsednicu i bivšu dogogodišnju članicu HDZ-a Grabar Kitarović da je Gradsko veće Vukovara jula 2009. godine donelo Statut Grada Vukovara kojim je uvedena slobodna upotreba srpskog jezika i ćirilice u tom gradu. Za usvajanje navedenog Statuta glasali su, dodaje on, pored odbornika Samostalne demokratske srpske stranke, i odbornici Hrvatske demokratske zajednice i Hrvatske stranke prava. "Postavlja se pitanje kako HDZ-u i hrvatskim braniteljima 2009. i 2010. godine nije smetala ćirlilica u Vukovaru a počela je da im smeta nakon 01. jula 2013. godine kada je Hrvatska primljena u članstvo Evropske unije? Odgovor je veoma jasan. Hrvatska demokratska zajednica nikad nije odustala od programa etničkog čišćenja Srba", zaključio je Linta.