SRBIJA

GODIŠNjICA POGROMA NAD SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI

BEOGRAD, 17. mart 2015. (Tanjug) - Navršava se jedanaest godina od dva martovska dana 2004. - 17. i 18. marta kada je u talasu nasilja sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba. Većina se nikada nije vratila u svoje domove. Tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Takođe, povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Tokom ta dva dana porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srdenjevekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je docnije delimično obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je 2006. stavljena na listu spomenika pod zaštitom UNESKO. U prvo vreme hram je obezbeđivao Kfor, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja tamošnjih albanskih medija prema kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubinog Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci. Medijska kampanja je bila utemeljena na neosnovanoj konstrukciji. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridz Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela". Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.

VUČIĆ: RAZVOJ PRIVREDE, A NE NASILjE POLITIKA ZA KIM

BEOGRAD, 17. mart 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, na godišnjicu pogroma srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, da politika Srbije i Srba na KiM mora da bude zaštita naših nacionalnih interesa, razvoj srpske privrede, a ne nasilje. Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara u Obrenovcu, rekao da Srbija i njen narod na KiM moraju da vode "najmudriju, najodgovorniju i najozbiljniju poliitku".
"Naš odgovor nikada ne sme da bude rušenje tuđih verskih objekata. Naš odgovor nikada ne sme da bude nasilje, već zaštita naših nacionalnih intresa. Odgovor mora da bude život Srba na KiM", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima Srbija mora da razvija i jača srpsku privredu i mogućnost za opstanak našeg naroda u južnoj pokrajini. "Moramo da se ponašamo, ako smem to da kažem, onako kako su se neki u našem okruženju ponašali desetinama godina da bi došli do ostvarenja svojih ciljeva. Mislim da su pamet, mudrost, ozbiljnost, odgovornost, i posvećenost naši aduti, a ne bilo kakvo ratovanje ili sukobljavanje", zaključio je Vučić.

DEVENPORT: SKRINING SE ZAVRŠAVA 25. MARTA

BEOGRAD, 17. mart 2015. (Beta) - Srbija i Evropska komisija će 25. marta završiti prvu fazu pregovora o pristupanju EU skrining, odnosno analitički pregled usklađenosti pravnog okvira sa EU, izjavio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. "Nadamo se i da će prvo poglavlje biti otvoreno tokom ove godine", izjavio je Devenport na Sajmu projekata EU pod nazivom "EU i Srbija na delu", na kojem je predstavljeno oko 60 projekata iz 15 sektora finansiranih sredstvima EU. Devenport je ocenio da je pregovarački tim Srbije tokom skrininga pokazao "impresivnu posvećenost i profesionalnost" i dodao da je sada na zemljama članicama da procene ispunjenost uslova odnosno standarda EU i donesu odluku o otvaranju poglavlja. Ukazao je da na putu ka EU ima još dosta posla. Sajam projekata se održava u beogradskom Misker hausu u organizaciji Delegacije EU u Srbiji, EU Info centra i Kancelarije za evropske integracije, uz prisustvo velikog broja korisnika pomoći, medija iz cele Srbije i zemalja EU, predstavnika diplomatskog kora i Vlade Srbije.

ZAJAM SVETSKE BANKE SRBIJI

VAŠINGTON, 17. mart 2015. (Fonet) - Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji zajam od 36,2 miliona evra za Projekat unapređenja upravljanja nepokretnostima, saopštila je danas Svetska banka. U saopštenju se kaže da će zajam pomoći Srbiji da napravi tačnu, potpunu i elektronski dostupnu bazu podataka o vlasništvu nad nepokretnostima, jer je to oblast u kojoj Srbija zaostaje za standardima Evropske unije iako je u proteklih deset godina poboljšano stanje podataka o nepokretnostima. Svetska banka je ocenila da Srbija treba da investira u geodetsku infrastrukturu i unapređenje usluga Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) kako bi podaci bili dostupni svima, a pogotovo marginalizovanim grupama. Podaci RGZ o zemljištu, vlasništvu, zgradama, infrastrukturnoj mreži i mape su od ključnog značaja za usluge koje pružaju državne institucije i zato treba da budu sveobuhvatne i lakše dostupne, kaže se u saopštenju, uz ocenu da nije sigurno da RGZ sadašnjim načinom rada može da obezbedi pružanje tih usluga na održiv način. "Ovaj projekat podržava napore srpske vlade u sprovođenju reformi, pomažući joj da napravi bolje uslove poslovanja i otvaranja novih radnih mesta, kao i njene evropske integracije", izjavio je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen. On je istakao da će bolja dostupnost informacija o nekretninama privući investitore, smanjiti njihove troškove i znatno skratiti vreme potrebno za ulaganja i dodao da razvoj tržišta nepokretnosti treba da podstakne rad malih i srednjih preduzeća. Prihod od poreza na nepokretnosti je relativno mali u Srbiji, jer se godišnje od njega prikupi oko 0,6 odsto vrednosti BDP, dok se u zemljama OECD prikupi 1,8 odsto, saopštila je Svetska banka.

SRBIJA – CRNA GORA

STEFANOVIĆ I KRIVOKAPIĆ O SARADNjI

PODGORICA, 16. mart 2015. (Tanjug) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić istakli su dobru saradnju dveju država, a na sastanku u Podgorici razgovarali su i o načinima njenog unapređenja u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i granične saradnje. Stefanović je upoznao Krivokapića sa reformama koje MUP Srbije sprovodi na evropskom putu Srbije i istakao da su one jedan od prioriteta, saopštio je MUP Srbije. Stefanović je govorio i o planu približavanja policije lokalnoj zajednici. Predsednik crnogorske skupštine naglasio je da je organizovani kriminal, koji ne poznaje granice, zajednički izazov kome će se odgovoriti dobrom saradnjom dveju policija. Krivokapić je pohvalio i napore koje ministar Stefanović ulaže u oblasti reforme MUP-a. Stefanović je u Podgorici razgovarao i sa ministrom unutrašnjih poslova Crne Gore Raškom Konjevićem, a na kraju zvanične posete Crnoj Gori sastao se i sa crnogorskim ministrom pravde Duškom Markovićem.

STEFANOVIĆ I KONjEVIĆ O GRANIČNIM PRELAZIMA I KRIMINALU

PODGORICA, 16. mart 2015. (Beta) - Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore, Nebojša Stefanović i Raško Konjević razgovarali su danas u Podgorici o saradnji dve policije na suzbijanju kriminala, o graničnim prelazima i saradnji u vanrednim situacijama. Konjević i Stefanović su novinarima u Podgorici rekli da je interes dve države što jača saradnja u tim oblastima. Ministri dve države su ukazali na važnost bolje granične kontrole i aktuelizovali pitanje otvaranja novih graničnih prelaza. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Konjević je kazao da je dogovorena intezivnija komunikacija ekperata dve države o sporazumima o novim graničnim prelazima, dok je Stefanović naveo da će se o novim graničnim prelazima razgovarati "u skladu sa finansijskim mogućnostima".
"Ne želimo da obećamo sve, a da nismo u mogućnosti iz finansijskih razloga da sve realizujemo. Ići ćemo postepeno, ali ćemo olakšavati život i stanovništvu i privredi", poručio je Stefanović. Konjević i Stefanović su ukazali na važnost bezbednosti granica, njihove bolje kontrole sa stanovišta evropskih integracija i poglavlja koje dve države otvaraju u pregovorima sa EU. Konjević je kazao da je srpskom kolegi predočio inicijativu o formiranju regionalnog centra za zaštitu od požara, čije bi sedište bilo u Crnoj Gori i saopštio da je za takvu inicijativu već dobijena podrška kolega iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH). Stefanović je ukazao da region u narednom periodu "na žalost, može očekivati više požara, poplava" i drugih nepogoda i ocenio da nijedna država regiona nema dovoljno novca da se sa tim izazovima sama suočava i da "nabavi opremu za svaku od tih situacija". On je dodao da smatra važnom inicijativu o regionlalnoj saradnji posebno u suočavanju sa poplavama i požarima. Konjević i Stefanović su razgovarali i o saradnji u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije i jačoj saradnji u susret letnjoj turističkoj sezoni.