SRBIJA

DAČIĆ ZATRAŽIO PODRŠKU ZA ŠTO SKORIJE OTVARANjE POGLAVLjA

RIGA, 7.3.2015 (Tanjug) Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pozvao je danas ministre spoljnih poslova članica EU i zemalja kandidata da podrže što skorije otvaranje prvih pristupnih poglavlja, istakavši da je članstvo u EU strateški prioritet Srbije. "Želim da istaknem da je prvi strateški prioritet Republike Srbije članstvo u EU, o čemu postoji najširi društveni i politički konsenzus. Put ka članstvu u EU sagledavamo kao istorijsku šansu za modernizaciju i promene, u skladu sa evrpskim vrednostima i standardima", rekao je Dačić na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU i država kandidata za članstvo u Rigi. "Iako politika proširenja nije tema ovog uvaženog skupa moram da naglasim važnost ovog pitanja za naš region i moju zemlju, i da zatražim vašu podršku za što skorije otvaranje prvih pristupnih poglavlja", istakao je Dačić i podsetio na rezultate dijaloga Beograda i Prištine, kao i na važne političke odluke koje je donela i koje sprovodi Vlada Srbije prepoznate i od strane EU. Srbija, kako je naveo, posebnu pažnju pridaje jačanju regionalne saradnje i prosperiteta. "Veoma smo ohrabreni što je EU utvrdila novi pravac delovanja i prema našem regionu, a čiji je cilj jačanje povezanosti, pre svega na ekonomskom i infrastrukturnom planu i privlačenje investicija, koje su ključ razvoja", rekao je Dačić.
Osvrnuvši se na predsedavanje Srbije OEBS-u koje se, kako je ocenio, odvija u izuzetno teškom trenutku za Evropu zbog ukrajinske krize, Dačić je istakao da se Ukrajina nalazi na kritičnom raskrsću i da je krajnje vreme da se mir ustali. Paket mera dogovorenih u Minsku 12. februara, kako je ocenio, predstavlja najbolju raspoloživu mapu puta koja vodi smirivanju na istoku zemlje. Uprkos pojedinim oružanim incidentima, primirje se uglavnom poštuje, konstatovao je on dodavši da sve strane moraju da ulože dodatne napore da bi ono postalo održivo i trajno. On je istakao značaj i ulogu Trilateralne kontakt grupe, posebno svog predstavnika Hajdi Taljavini, za nastavak mirovnog procesa i izvestio ministre o aktivnostima Specijalne posmatračke misije izrazivši nadu da će njen mandat biti produžen.
Pored ukrajinske krize kao dominantne teme, predsedavanje Srbije značajnu pažnju posvećuje rešavanju zamrznutih konflikata, rekao je Dačić i najavio da će u svojstvu predsedavajućeg OEBS-u posetiti
Gruziju, Azerbejdzan, Jermeniju i Moldaviju. Bezbednost u Evropi i širem prostoru OEBS-a značajno zavisi od situacije u susednim regionima, konstatovao je on i najavio da će tokom predsedavanja tema konferencije OEBS-a u prvoj, političko-vojnoj dimenziji, biti borba protiv terorizma sa posebnim fokusom na problem stranih teroritičkih boraca. "Evropska bezbednost i OEBS nalaze se na kritičnom raskršću. Srbija kao predsedavajući je u potpunosti posvećena radu sa glavnim akterima kako bi se ponovo uspostavili mir i stabilnost u Ukrajini", poručio je šef srpske diplomatije u Rigi.
Dačić se u Letoniji sastao sa visokom predstavnicom EU za spoljnju politiku i bezbednost Federikom Mogerini. Ministri spoljnih poslova EU su se juče dogovorili da razmotre nove restriktivne mere protiv Rusije u slučaju da se situacija u Ukrajini ozbiljno pogorša i sporazum iz Minska bude prekršen, izjavio je letonski ministar inostranih poslova Edgars Rinkevič. On je to izjavio na neformalnom sastanku šefova diplomatija 28 zemalja EU koji se održava u Rigi, prenela je agencija Tass. Učestvujući na tom skupu, Mogerini je izjavila da se sporazum iz Minska mora poštovati, ne samo što se tiče prekida vatre već i kada je reč o reformama i decentralizaciji u Ukrajini, izvestio je Tas s.

DAČIĆ IZVESTIO MINISTRE EU O AKTIVNOSTIMA OEBS

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je upoznao ministre spoljnih poslova država članica Evropske unije i država kandidata za članstvo u Rigi sa aktivnostima koje Srbija kao predsedavajući OEBS-a preduzima u rešavanju ukrajinske krize i niza zamrznutih konflikata. "Tema današnjeg sastanka je bila susedstvo Evropske unije, ne zemlje kandidati koji žele da budu članovi EU, već istočno i južno susedstvo EU", rekao je Dačić. On je naveo da je, u dogovoru sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini, referisao ministrima spoljnih poslova EU o aktivnostima OEBS-a u rešavanju konfilkta u Ukrajini i niza zamrznutih konflikata na terotoriji koja spada u zemlje istočnog i južnog susedstva. "Kao predsedavajući OEBS-u istakao sam sve aktivnosti koje Srbija preduzima u ovom trenutku u pregovorima o produžetku misije OEBS-a u Ukrajini čiji mandat ističe 21. marta", izjavio je šef srpske diplomatije. Postoje različite ideje o broju posmatrača, jedna od ideja je da se broj posmatrača poveća na 1000, a postoje i zemlje koje traže smanjenje finansijskih sredstava koje zemlje članice OEBS-a izdvajaju za tu misju, precizirao je on i dodao da je neophodan proces usaglašavanja, u čemu će biti važna uloga predsedavajućeg.
Dačić je izrazio očekivanje da će 12. marta na sednici Stalnog saveta OEBS-a biti doneta odluka o produženju misije sa šest na 12 meseci, što bi, kako je ocenio, "bio jedan od izuzetnih uspeha našeg predsedavanja".

NIKOLIĆ: PRIZNANjE CELOKUPNOJ AKADEMSKOJ ZAJEDNICI SRBIJE

SALCBURG, 7.3.2015 (Tanjug) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas, posle imenovanja za protektora, da je priznanje Evropske akademije nauka i umetnosti razumeo kao čast koja je iskazana celokupnoj akademskoj zajednici Srbije za kontinuirani i viševekovni doprinos korpusu evropske i svetske naučne i umetničke misli.
"Ličnu čast da se obratim ovom uvaženom skupu u svojstvu protektora Evropske akademije nauka i umetnosti razumem kao čast iskazanu celokupnoj akademskoj zajednici Srbije i vrstu priznanja za kontinuirani, viševekovni doprinos moje zemlje korpusu evropske i svetske naučne i umetničke misli. Samo u tom kontekstu moje današnje imenovanje dobija svoj puni smisao", istakao je Nikolić na zasedanju Alkademije. "Počast, dakle, primam kao odnos poštovanja intelektualaca evropskog kontinenta prema istoriji nauke i akademizma Srbije, ali i kao obećanje da ćemo u budućnosti jednakom voljom podizati standarde znanja, kreativnosti, naučnih dostignuća", rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je podsetio da je jedan od najuglednijih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, nobelovac Ivo Andrić, rekao da "stvaralac i njegovo delo ne služe ničemu, ako na ovaj ili onaj način ne služe čoveku i čovečnosti. Istorija nauke i naučnika među pripadnicima moga naroda, upravo potvrđuju ovu sentencu svojim inovacijama i životima". "Nemerljiv je doprinos čovečanstvu izumitelja naizmenične struje, u svoje doba ipak neshvaćenog genija Nikole Tesle. Van svog i našeg vremena, on je čovek koji je mogao, ali nije postao srebroljubac, koji je u ljubavi prema ljudima nalazio motiv za rad i hrabrost da se izbori sa nerazumevanjem. Sveprisutan kao vazduh, i sada je svojim izumima među nama veliki Tesla čijom se zaslugom neslućeno ubrzao čovekov civilizacijski hod. Ostavio je svim potonjim naučnicima zavet skromnosti i posvećenosti, odricanja i nesebičnosti, naučne odvažnosti i vere u čoveka-stvaraoca. To su, iskreno verujem, odrednice koje i danas stoje, ili bi barem trebalo da stoje, uz imena svih naučnika sveta", rekao je Nikolić.
"I veliki pronalazač Mihajlo Pupin, kome dugujemo sonar, začetke danas neophodnog i sa čovekom sraslog mobilnog telefona, uopšte savremenih komunikacija, i kao omiljeni profesor na Kolumbija univerzitetu, i kao naučnik, ostavio je poruke za budućnost tako neophodne za razumevanje životnog puta posutog trnjem i zvezdama. Glad za naukom, za ostvarenjem velikih ideja ne poznaje poreklo niti naciju. Pupin je građanin sveta, naučnik koji jednako pripada svom rodnom malom srpskom selu Idvor, koga nema ni na jednoj karti sveta, koliko i Evropi, Americi, planeti", istakao je predsednik Srbije.
Nikolić je ocenio da su zajednički imenitelji Austrije i Srbije pre svih Dositej Obradović, Vuk Karadzić, Milutin Milanković i Ivo Andrić. "Prvi je pre više od dva veka doneo evropske vrednosti u tada vazalnu Srbiju, drugi je sa Geteom i braćom Grim prevodio srpske narodne pesme na nemački jezik i štampao prve srpske knjige po gradovima Austrije, treći je svoj inženjerski vrhunac ostvario u Beču, ali se vratio na Beogradski univerzitet da ga svojim radom u oblasti astronomije i kalendara uzdigne među vodeće evropske akademske institucije, a četvrti je doktorsku disertaciju, okosnicu kasnijeg celokupnog opusa, izradio u Gracu", rekao je Nikolić. "Rizikujući da ne pomenem mnoge, pominjem i Ruđera Boškovića...
Prema njegovim rečima, tako, povezani Teslinom strujom, Pupinovim kalemovima, Milankovićevim učenjima, danas pripadamo globalnoj naučnoj sferi, nepodeljenoj granicama, neopterećenoj pripadnostima bilo koje vrste. "Danas na jednom projektu rade naučnici iz čitavog sveta, za dobrobit sveta. Ti naučnici su sve mlađi. Srpska akademska zajednica u ovom trenutku sa ponosom ističe imena uvaženih naučnika mlađih od trideset godina, neretko onih koji su još uvek u gimnazijskim klupama. To je veliko ohrabrenje za čitavo čovečanstvo, ohrabrenje za budućnost nauke i sveta", ocenio je Nikolić.
Predsednik Srbije je ukazao da je Evropska akademija nauka i umetnosti odavno prevazišla geografsku odrednicu iz svog imena i postala institucija planetarnog značaja.
"Kao saborni centar evropskih nacionalnih akademija nauka i umetnosti, evropskih naučnika i umetnika, ona promoviše vrednosti naučnog rada, akademizma, tolerancije, povezanosti, zajedničke imenitelje među naučnicima i umetnicima, među narodima i državama. Tako Evropska akademija nauka i umetnosti gradi novi humanizam", istakao je Nikolić. Prema njegovim rečima "na toj uzvišenoj misiji uvek ćete imati nesebičnu pomoć srpske akademske zajednice i moju ličnu posvećenost". "Sve te ideje koje prepoznajem u ovoj velelepnoj instituciji ostavili su nam kao svoj zavet naučnici - posvećenici koje sam pominjao. Njihove poruke duboko su uzidane u temelje filozofije života naučnika. Svevremene, neprolazne, nisu drugo do želja da čovečanstvo napreduje, da se civilizacija uzdiže, da se nasleđeno sačuva i unapređeno ostavi potomcima", naglasio je predsednik Srbije.
"Radujući se daljem napretku Evropske akademije nauka i umetnosti, sa zahvalnošću primam ukazanu čast protektora, doživljavajući ovu instituciju kao zadužbinu u onom smislu u kom je govorio Dositej Obradović: 'Nauči se od mudrijeg - to je velika korist. Nauči drugog - to je velika zadužbina'", poručio je na kraju Nikolić.

NIKOLIĆ FIŠERU: DOBIJANjEM PROTEKTORA POKAZALI RAVNOPRAVNOST

BEOGRAD, 7.3.2015 (Tanjug) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Salcburgu sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom i preneo mu da je Srbija, dobijanjem svog protektora u okviru Evropske akademije nauka i umetnosti, dokazala da je ravnopravan partner u svim evropskim odnosima, saopšteno je iz Službe za saradnju sa medijima predsednika. U razgovoru sa austrijskim kolegom Nikolić je istakao da je to i podstrek za srpsku nauku i srpsko društvo u celini i dokaz da je Srbija na evropskom putu, piše u saopštenju. Predsednik Austrije pohvalio je napore Srbije da dođe na taj nivo i istakao da je izuzetna čast da njen predsednik postane protektor Evropske akademije nauka i umetnosti. Predsednik Nikolić je pozvao predsednika Austrije da zajednički obeleže istorijsko pomirenje dva naroda, koje bi doprinelo da se snažnije i bolje gradi budućnost dve zemlje. Istovremeno, predsednik Srbije je pozvao predsednika Austrije da obiđu stratišta, a posebno u Lazarevacu, u čijoj crkvi počivaju austrijski vojnici, što bi još više učvrstilo dobre bilateralne odnose dve države, dodaje se u saopštenju.
Predsednik Nikolić je u u Salcburgu razgovarao i sa predsednikom Makedonije Djorgeom Ivanovim kada su istaknuto da su bilateralni odnosi Srbije i Makedonije sve bolji, a da je puštanjem na slobodu vladike pravoslavne ohridske arhiepiskopije Jovana Vraniškovskog pokazana iskrena posvećenost Makedonije unapređenju bilateralnih odnosa sa Srbijom, čime je, kaže se u saopštenju, zatvoreno jedno od bitnijih pitanja. Kada je reč o ekonomskoj saradnji, Nikolić je rekao da je Srbija jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Makedonije, kao i da postoji značajna mogućnost za unapređenje i povećanje obima robne razmene. "Srbiju i Makedoniju, osim fizičke granice više ništa ne deli", naglasio je predsednik Nikolić, a piše u saopštenju.

KiM

DjURIĆ: NORMALIZACIJA NE UTIČE NA STATUS

BEOGRAD, 9.3.2015 (Tanjug) Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je danas da normalizacija odnosa sa Kosovom i Metohijom ne utiče na status te pokrajine, kao i da se Beograd protivi osnivanju oružanih snaga na Kosovu. On je u intervjuu za Sputnik rekao da pritisci vezani za nezavisnost Kosova postoje od 2008. godine, ali da ne misli da su sada veći nego što su bili ranije. Srbija je, kako je istakao, uspela da nađe modus vivendi sa većim delom tih zemlja i da izoluje svoje interese. "Imamo zajedničke interese sa velikim brojem zemalja koje su priznale Kosovo, a koji su toliko važne da politika kvarenja odnosa sa njima ne bi bila u našem interesu", rekao je Djurić.
Povodom najave prištinskih vlasti o formiranju vojske, Djurić kaže da Srbija ne smatra da je u zoni konflikta dobar signal izgradnja i formiranje bilo kakvih oružanih formacija. "Ne smatramo da je u zoni konflikta dobar signal izgradnja i formiranje bilo kakvih oružanih formacija. Stvaranje vojske Kosova se ne pominje u Briselskom sporazumu, naprotiv, Briselski sporazum je jasno predvideo da bilo kakve oružane snage ne mogu ući na sever Kosova bez saglasnosti srpske zajednice i to je jedan od postulata tog dokumenta", kazao je Djurić.
Upitan za platformu koju predsednik Srbije Tomislav Nikolić piše o Kosmetu, Djurić je kazao da se svi strateški koraci kada je reč o državnoj politici vode u dogovoru između Vlade Srbije i predsednika države i da će onog momenta kada ta stvar bude razmotrena u konsultacijama između predsednika i Vlade javnost biti obaveštena.