SRBIJA

DAČIĆ: UČINITI SVE DA DODjE DO PRIMIRJA U UKRAJINI

MINHEN,8.2.2015 (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je OEBS jedina međunarodna organizacija koja ima svoje ljude na terenu u Ukrajini i da mora učiniti sve da dođe do primirja, da se zaustavi stradanje ljudi i da se otpočne sa političkim dijalogom.
Dačić je sinoć na sastanku Trojke, koja se održava na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu, rekao da će se razmotriti aktuelna situacija u Ukrajini i mere i koraci koje OEBS, kojim predsedava Srbija, preduzima na planu deskalacije konflikta. On je najavio da će danas sa radom početi panel uglednih ličnosti na čelu sa šefom Minhenske konferencije o sigurnosti i specijalnim izaslanikom OEBS-a za Ukrajinu Volfgangom Išingerom i dodao da se od tog panela mnogo očekuje. Kako je objasnio panel je formiran sa zadatkom da do kraja godine da predloge šta uraditi na unapređenju funkcionisanja sistema evropske bezbednosti.
Dačić je izrazio i veliko zadovoljstvo što će biti u situaciji da od Minhenske konferencije dobiju i jedno priznanje za doprinos OEBS-a deeskalaciji situacije i mirovnim naporima u Ukrajini. "Želim da se zahvalim kolegama i probaćemo da se na svaka tri meseca sastajemo i da raspravljamo o situaciji i koracima koje ćemo preduzeti i očekujem da ćemo na kraju godine na ministarskom savetu u Beogradu moći da konstatujemo da smo ostvarili određene napretke kada je reč o zaustavljanju i smanjenju konflikata i žrtva na teritoriji OEBS regiona" rekao je Dačić.

NIKOLIĆ SA ČEPURINOM O TRAGEDIJI NA JAMALU

BEOGRAD, 9.2.2015 (Tanjug) Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je danas, povodom nesreće na severu Ruske Federacije, gde je u požaru na gradilištu na Jamalu, stradalo šest srpskih državljana, zatražio od ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Čepurina sprovođenje temeljne istrage o uzrocima nesreće i da se svuda gde su kao radnici angažovani naši državljani posveti veća pažnja uslovima rada.
Predsednik Republike je, tokom sastanka sa ruskim ambasadorom istakao da do ovakve tragedije nije smelo da dođe i izrazio nadu da će se iz ovoga što se desilo izvući odgovarajuće pouke, kako se tako nešto nikada više ne bi ponovilo, saopštila je pres služba predsednika. Predsednik Nikolić i ambasador Čepurin izrazili su žaljenje zbog poslednjih tragičnih događaja u Ukrajini i istakli želju da se konflikt što pre reši, ako je moguće i na sastanku koji će se održati ove nedelje.
Ambasador Rusije se zahvalio predsedniku Nikoliću na konstruktivnom držanju delegacije Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope tokom sednice na kojoj se raspravljalo o učešću delegacije Ruske Federacije u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. On je istakao da je njegova zemlja svesna da su na našu delegaciju vršeni određeni pritisci, ali da Rusija ceni to što su naši parlamentarci do kraja zadržali jedinstven i principijelan stav, navodi se u saopštenju.

VUČIĆ: MIR NEOPHODNIJI NEGO IKAD

MINHEN, 7.2.2015 (Tanjug) Premijer Aleksandar Vučić rekao je danas povodom ukrajinske krize da treba da učinimo sve da nađemo način i to svim sredstvima da se uspostavi mir, "to je preduslov, a posle možemo da krenemo sa razgovorima". Na panelu "Ukrajina i nerešeni konflikti u Evropi" u okviru Minhenske bezbednosne konferencije Vučić je naglasio da moramo sačuvati žive ljude na sve strane, a da će Srbija kao predsedavajući OEBS učiniti najbolje s partnerima Švajcarskom i Nemačkom da se to i ostvari. Naglasio je da u Srbiji najbolje znamo šta znači izgubiti živote i šta znače ratovi. "Ne sanjam o dobijanju Nobelove nagrade rešavanjem problema koji nisu rešeni godinama. Imam dobre ideje, koristiću nešto što liči na šalu, ali je istina - mi Srbi smo jedan od šampiona po broju ratova koje smo vodili od 19. veka do nedavno. Iskusili smo najteže situacije, patili puno, izgubili pola muškog stanovništva, učinili smo dosta loših stvari drugim ljudima i našli smo danas nešto što je od najvećeg značaja po našu zemlju, a to je mir i stabilnost", istakao je premijer. On je dodao da način na koji će se postići mir i stabilnost nije važan, i da ne treba uvek tražiti ispravno i loše. Takođe, dodao je "ne možete vratiti život nekom, ali možete puno učiniti očuvanjem života, to je od najvišeg prioriteta".
Navodeći da su se u današnjim diskusijama čule oštre reči, Vučić je rekao da smo mi mala zemlja i ne možemo koristiti takve reči, ali možemo jasno reći da "smatramo da je mir neophodniji nego ikada, u suoprotnom bi se išlo u katastrofu, koju svi želimo da izbegnemo". "Mi ćemo biti objektivni kao mala zemlja, koja ima puno iskustva, i možemo biti od koristi da se nađe rešenje", zaključio je Vučić.
Odgovarajući na pitanja moderatora panela predsednika Slovenije Boruta Pahora Vučić je ponovio da je Srbija na putu ka Uniji, i da je to njen strateški cilj. "Mi smo to rekli i Putinu i mnogim drugima. Isto tako smo tradiconalno dobri prijatelji s Rusijom, ali i sa Ukrajinom, čiji teritorijalni integritet podržavamo, jer smo podržavali teritorijalni integritet Sbrije i svih zemalja članica UN. Mi ćemo nastaviti s takvom politikom i insistirati na međunarodnom pravu i u budućnosti", naveo je premije. Mi kao Sloveni želeli bismo da vidimo miroljubivo rešenje, dodao je i ponovio da će Srbija pomoći i učiniti sve da se životi spase.
Srpski premijer je u drugom delu diskusije, nakon što je na kratko morao da napusti salu zbog drugih obaveza, ponovio da zemlje zapadnog Balkana čine najbolje da prevaziđu probleme i fokusiraju se na budućnost, a ne prošlost. S tim u vezi je kazao da se znalo da će presuda Međunarodnog suda pravde biti jedna vrsta kompromisa, konstatovao da ni Srbi ni Hrvati nisu zadovoljni, ali dodao da se zajedno moraju baviti svakodnevnim problemima i odnosima dve zemlje. "Učinićemo sve da poboljšamo naše odnose, rešimo otvorena pitanja kao što su nestala lica, izbeglice i njihova imovina u Hrvatskoj", poručio je on.
Šefica je hrvatske diplomatije Vesna Pusić ocenila da su Srbija i Hrvatska su prešle dug put u prevazilaženju konflikata prošlosti, što dokazuje da su reakcije na presudu Međunarodnog suda pravde trajale svega dva dana. "Da je ranije usledila ova presuda zasigurno bi bilo više štete i efekta vraćanja u prošlost. Srećom smo prešli dug put u procesu preuzimanja odgovornosti za nas same i našu budućnost", kazala je ona dodajući da su i razočarani ljudi svesni da je ovo deo prošlosti, a ne budućnosti.
Premijer Vučić je ukazao da Srbija čini sve kako bi pobojšala odnose sa susedim, navodeći primer Albanije, podsećajući da Tirana i Beograd u Briselu zajedno lobiraju
za zajedničke projekte, da je nakon sedam decenija usledila prva poseta albanskog premijera Beograd, i da postoji razmena posete na ministarskom nivou. "Imamo različite stavove i sa kosovskim Albancima, ali to rešavamo u dijalogu. Dijalog Beograda i Prištine se nastavlja u ponedeljak i obe strane su svesne da je potrebno razgovarati o otvorenim pitanjima", kazao je Vučić.
Borut Pahor, koji je vodio kroz diskusiju o zamrznutim konfliktima, ocenio je da bi zapadni Balkan možda mogao da bude primer za pristup soluciji konflikata.

OČEKUJEM UNAPREDjENjE ODNOSA SA SAD

Vučić se sastao u Minhenu sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom i izrazio uverenje da će doći do unapređenje i još bližih odnosa sa Vašingtonom. On je u izjavi novinarima u Minhenu nakon susreta sa Bajdenom, rekao da je sa njim razgovarao o političkim i ekonomskim temama, da ga je upoznao sa svim što je urađeno u prethodnom periodu.
Prema Vučiću razgovor je bio srdačan, a Bajden je istakao da je spreman da u svakom trenutku razgovoara, te da će uvek biti vrlo otvoren. Bajden je, kako je dodao premijer, kazao da smatra Srbiju jednom od najznačajnijh zemalja u jugoistočnoj Evropi, i da je važno što su preduzete teške ozbiljne i odgovorne reforme. On je, kako je preneo Vučić, rekao da podržava reforme i reformski put Srbije.

BAJDEN: RADITE SJAJAN POSAO ZA SRBIJU, VAŽNU ZEMLjU ZA REGION

Bajden je naglasio da SAD podržavaju evropski put Srbije i da zajedno sa Evropom žele da sarađuju sa Srbijom i na polju energetike i na polju evrointegracija. "Radite sjajan posao za Srbiju. Želim da znate da je Srbija važna zemlja za region", istakao je Bajden pozdravljajući premijera Vučića. On je uputio poziv srpskom premijeru za zvaničnu posetu Vašingtonu, a takođe je sa svoje strane srpski premijer pozvao američkog potpredsenika da poseti Srbiju što je on i prihvatio.
Premijer Vučić, rečeno je u saopštenju, obavestio je potpredsednika Bajdena o ekonomskim reformama koje sprovodi srpska Vlada, sporazumu sa MMF koji Srbija sklapa u februaru i istakao da će Srbija biti u stanju da sačuva i ekonomsku i političku stabilnost Balkana.

VUČIĆ: SRBIJA JASNO ZA EU, NEMA "SKRIVENIH PLANOVA"

BERLIN, 7.2.2015 (Tanjug) Premijer Srbije Aleksandar Vučić ponovio je u intervjuu nemačkom listu "Štutgarter cajtung" da je Srbija jasno orijentisana ka članstvu u EU i da po tom pitanju nema "nikakvih skrivenih planova" Beograda. "Naša strateška orijentacija je jasna. Mi želimo da postanemo deo Evropske unije. Tu nema nikakvih "skrivenih planova" u Beogradu.To sam jasno rekao i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, kada je pre nekoliko meseci bio u Srbiji", rekao je Vučić i dodao da po tom pitanju nema dileme, iako Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koja je spada među deset najvećih investitora u našoj zemlji.
Na pitanje da li ima više razumevanja za poziciju Moskve nego Kijeva, kada je reč o situaciji na Krimu i Istočnoj Ukrajini, Vučić je odgovorio da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, zajedno sa Krimom i da je on to još ranije, pri izbijanju konflikta objasnio, čemu se, kako je dodao, njegove ruske kolege nisu baš radovale.
Kada je reč o sankcijama protiv Rusije, Vučić je rekao da je Srbija mala zemlja, da nije član EU, te da je niko nije pitao za stav kada se odlučivalo o uvođenju sankcija Rusiji. "Konflikt u Ukrajini izgleda kao da je dalek, ali on pogađa i nas. Slabost rublje otežava izvoz u Rusiju. Ja svoju zemlju moram da štitim, takođe, i ekonomski", napomenuo je Vučić. Rekao je da Srbija nije u istoj situaciji kao Poljska, čija privreda za gubitke zbog sankcija dobija finansijsko poravnanje. "Imam utisak da se sve to u Berlinu razume", rekao je Vučić. Na ocenu lista da, bez obzira na sve to, Srbija i dalje deluje daleko od EU, Vučić je naglasio da za Srbiju nema ni jednostavnog, ni brzog puta ka EU. "Ali mi teško radimo na tome da svoju zemlju izmenimo. U to spadaju i veoma neprijatne i bolne stvari. Mi imamo dobre rezultate. Prema stavu Svetske banke,
Srbija će, ako nastavi sa reformskim kursom, u 2016/2017. godini biti najuspešnija zemlja u regionu," rekao je on. Srbija se nada rastu od više od dva procenta i državnoj zaduženosti manjoj od tri procenta, dodao je on. Na pitanje koliko će još proći do konačnog zaključenja sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Vučić je odgovorio da to, koliko će trajati, nije važno: "Odlučujuće je da mi poboljšamo život ljudi na Kosovu. Kosovski konflikt nije više najveći problem na Balkanu. Mi nemamo više nepremostivih bezbednosnih problema u regionu. Nema više ljudi koji bi želeli novi rat. Mi pokušavamo naše konflikte da rešimo mirno i kroz razgovore. Postoji, dakle, napredak", zaključio je Vučić.
Povodom odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu da odbaci hrvatsku tužbu i sprsku protivtužbu, Vučić je rekao da se to mora shvatiti kao šansa za ceo region. "Mi, zapravo, i nismo želeli da tužimo Hrvatsku. To je bio odgovor na njihovu tužbu u Hagu. Trebalo bi sada da tu presudu shvatimo kao šansu za ceo region, da se zalažemo za bolje razumevanje naših naroda i ne provociramo neprijateljstva", rekao je Vučić i naglasio da se mora učiniti sve da se razjasni sudbina nestalih.
Na pitanje novinara "Štutgarter cajtunga" da li bi za Srbiju mogao biti uzor ponašanje Nemačke posle nacionalsocijalizma, kada je došlo do sveobuhvatne istorijske obrade tog vremena ili Južne Afrike posle aparthejda, Vučić je rekao da je ne samo za Srbiju, već za sve u regionu, važno da se ratni zločini istraže, pravno obrade i počinioci kazne. "Mi moramo zajedno da razgovaramo o uzrocima tadašnjih sukoba i pokušamo da prevladamo razlike", rekao je Vučić. Na podsećanje da je on lično još pre deset godina podržavao Ratka Mladića, Vučić je odgovorio da je normalno da se ljudi menjaju.
"A te promene, takođe, treba priznati. Ja sam u svom životu počinio puno grešaka i danas pravim još po neku, premda ne tako teške kao kada je reč o toj temi. Ljudi u Srbiji osećaju da sam ja ozbiljan u promeni mišljenja", rekao je Vučić.

VUČIĆ SE SASTAO SA NULAND I MERK

BEOGRAD, 7.2.2015 (Tanjug) Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Minhenu sa pomoćnicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland sa kojom je razgovarao o bilateralnim odnosima, pre svega u oblasti energetike, kao i o mogućnosti snabdevanja Srbije gasom.
Pomoćnica državnog sekrtara Nuland podržala je evropski put Srbije i nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Premijer Vučić obavestio je Nulandovu o ekonomskim reformama koje sprovodi Vlada, naglasivši da Srbija ima snage i volje da postane moderna i uspešna zemlja, sa uređenim javnim finansijama i značajnim rastom industrijske i poljoprivredne proizvodnje već od sledeće godine.

VUČIĆ SA GENSEKOM NATO JENSOM STOLTENBERGOM

MINHEN, 6.2.2015- Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu, istakao da Srbija s tom organizacijom ima korektne odnose kroz Program Partnerstvo za mir. "Za nas je najvažnije prisustvo snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji, kao i garancije koje je NATO dao za bezbednost Srba na KiM", poručio je Vučić Stoltenbergu. On je naglasio da su odnosi zemalja regiona zapadnog Balkana poboljšani i da će Srbija učiniti sve da zadrži ekonomsku i političku stabilnost u regionu.

KiM

DjURIĆ: U BRISELU O ZSO I PRAVOSUDjU

BEOGRAD, 9.2.2015 (Tanjug) Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je, uoči nove runde dijaloga Beograda i Prištine, da očekuje da na dnevnom redu bude formiranje Zajednice srpskih opština i sporazum o pravosuđu, i najavio da će Beograd pokrenuti pitanje kombinata "Trepča", imovine i položaja SPC.
"Očekujem da danas na dnevnom redu budu pre svega stvari iz prvog sporazuma koje nisu sprovedene. Za nas je u prvom redu to Zajednica srpskih opština i nema sumnje da ćemo mi insistirati na tome da te stvari imaju dominantno mesto u agendi", rekao je Djurić za Prvu televiziju. Upitan da li će se pitanje kombinata "Trepča" kao i smena ministra u kosovskoj vladi Aleksandra Jablanovića naći na dnevnom redu dijaloga, Djurić je rekao da Beograd želi da se problemi, kao što su pitanja imovine i položaja SPC, rešavaju kroz dijalog. "To ćemo svakako, između ostalog, pokretati kao teme. Nije moguće očekivati da se u jednom danu svaka od tih tema na pođednak način razradi. Očekujem da predstavnici EU prvo fokus stave na pitanja koja su ostala otvorena iz prethodnih rundi razgovora", rekao je Djurići dodao da očekuje iscrpnu i uspešnu borbu reči.
Govoreći o sporazumu o pravosuđu, Djurić je rekao da se razgovara kako da u pokrajinske institucije na osnovu Briselskog sporazuma uđe što veći broj srpskih sudija i tužilaca i kako da se obezbedi vladavina prava. "Nadamo se da će ovi razgovori rezultirati rešenjima kojima ćemo se primaći korak bliže ispravljanju nepravdi", rekao je Djurić. Prema njegovim rečima, razgovara se s ljudima koji imaju suprotstavljene interese, ali nema sumnje da će premijer i članovi delegacije zastupati interese Srba na najbolji način.

SRBIJA – EU

MIŠČEVIĆ: SPREMNI SMO ZA OTVARANjE POGLAVLjA 23 I 24

BEOGRAD, 6.2.2015 (Tanjug) Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa EU Tanja Miščević izjavila je danas da postoji politička volja i tehnička spremnost da Srbija počne pregovore po poglavljima 23 i 24, a koja se, između ostalog, tiču vladavine prava, reforme pravosuđa i osnovnih prava. "Bilo bi lepo u prvoj polovini godine otvoriti ova dva poglavlja", rekla je Miščević novinarima nakon sednice Radne grupe za Poglavlje 24 (Pravda, sloboda, bezbednost) Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Ona je dodala da su to osnovna pregovaračka poglavlja i da su suštinski važni ne samo za državu već i za građane Srbije. "Čekamo u narednim danima komentare na drugu verziju Akcionog plana za Poglavlje 24 iz Brisela...Reč je o 10 manjih akcionih planova i oni ne idu samo u jedan direktorat EU na komentarisanje već se moraju tražiti mišljenja većeg broja različitih direktorata", rekla je Miščević, istakavši da očekuje pozitivne komentare.