SRBIJA

DAČIĆ: SVI AKTERI DA SE SUZDRŽE OD NASILjA

BEČ, 4. februara 2015. (Tanjug) - Predsedavajući OEBS-om, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, pozvao je povodom nastavka teških oružanih sukoba oko Debalceva i pogoršanjem humanitarne situacije u tom regionu, sve aktere da se suzdrže od nasilja i odmah obustave sve vojne aktivnosti. On je, u saopštenju, izrazio žaljenje zbog gubitka ljudskih života. Iz humanitarnih razloga Dačić je pozvao aktere u i oko oblasti Delbacevo na lokalno, trodnevno primirje, koje treba odmah da stupi na snagu, a koje bi bilo podržano od strane specijalne nadzorne misije OEBS. To bi, kako je ocenio, omogućilo hitnu evakuaciju civilnog stanovništva iz zone sukoba. Dačić je zamolio specijalnu izaslanicu predsedavajućeg OEBS u Trilateralnoj Kontakt grupi, ambasadorku Hajdi Taljavini, da ovaj predlog iznese unutar ovog tela. Primirje bi trebalo da bude iskorišćeno i za neposredan nastavak konsultacija sa ciljem obezbeđivanja održivog prekida vatre i potpunu implementaciju protokola i memoranduma iz Minska, podvukao je on. Dačić je podsetio da ova dva dokumenta ostaju osnova za miroljubivo rešenje krize. Predsedavajući OEBS podsetio je da je Trilateralna Kontakt grupa izrazila spremnost da se angažuje u takvim konsultacijama.

MSP SRBIJE UVAŽAVA PREPORUKU DA SE REŠI SUDBINA NESTALIH

BEOGRAD, 3. februara 2015. (Tanjug) - Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je danas da uvažava preporuku Međunarodnog suda pravde u Hagu da i srpska i hrvatska strana treba da ulože napore u rešavanje sudbine nestalih lica, te da će uložiti dodatne napore u tom pravcu. Ministarstvo smatra da će se na taj način stvoriti uslovi i da se sudbina Srba nestalih u Hrvatskoj što pre reši, navodi se u saopštenju. "Sudska rasprava o zločinima opomena je svima da tako nešto ne sme da se ponovi, a obaveza koja proizilazi iz toga je da se svi odgovorni za zločine otkriju i kazne", ističe se u saopštenju srpskog Ministarstva spoljnih poslova. Ministarstvo konstatuje da je današnjom odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu, glavnog pravosudnog organa UN, okončan petnaestogodišnji spor Srbije i Hrvatske po međusobnim tužbama za genocid. "Pravni tim Srbije smatra da, gledano u celini, nema mesta nezadovoljstvu. Sud je odbio hrvatsku tužbu, nalazeći da ona nema pravnog osnova i da zločini izvršeni u Hrvatskoj ne predstavljaju povredu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, odnosno da Srbija nije počinila genocid", navodi se u saopštenju. Iako je Međunarodni sud pravde odbio i srpsku protivtužbu, konstatovao je da su nad krajiškim Srbima izvršeni teški zločini, a takođe je utvrdio da je namera hrvatskog visokog rukovodstva bila da Srbi budu proterani iz Krajine, zaključuje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

REAGOVANjA STRANIH ZVANIČNIKA I INSTITUCIJA NA PRESUDU MSP

BEČ, 3. februara 2015. (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc smatra da današnja presuda Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu pruža mogućnost za novi početak i zajedničko savladavanje istorije. "Da bi takav projekat pomirenja mogao da uspe od velikog je značaja aktivno uključenje civilnog društva“, naveo je Kurc u saopštenju povodom odbijanja tužbe Srbije i Hrvatske pred MSP-om. Kurc je naglasio da je u mnogim razgovorima sa političarima i građanima regiona saznao da postoji velika želja da se prevaziđe teret prošlosti. "Imam uverenje da će ova šansa biti odgovarajuće iskorišćena“, istakao je šef austrijske diplomatije, dodajući da u prioritetne probleme između Srbije i Hrvatske spada, između ostalih, spor oko granica, kao i razrešenje sudbine nestalih lica. Pomirenje između zemalja zapadnog Balkana već godinama je aktivno podržano od strane Austrije kroz konkretne projekte, ali i putem podrške u približavanju EU, dodao je Kurc u saopštenju. Austrijska vlada će, kako je podsetio, s tim u vezi 27. avgusta u Beču organizovati Samit šefova država i vlada, kao i diplomatija i ministara ekonomije Balkana, kao nastavak prošlogodišnjeg Berlinskog samita iniciranog od strane nemačke kancelarke Angele Merkel. "Pored izgradnje saobraćajne infrastrukture u regionu će na samitu u Beču biti reči i o pojačanoj regionalnoj saradnji. Time zemlje zapadnog Balkana mogu zajedno raditi na svojoj evropskoj budućnosti“, porucio je Kurc.
Organizacija Amnesti internešnel (AI) pozvala je danas, posle presude Međunarodnog suda pravde da ni Srbija ni Hrvatska nisu počinile genocid, obe zemlje da istraže sve slučajeve osumnjičenih za ratne zločine i obezbede pravdu za žrtve. "Činjenica da sud ni za jednu stranu nije uspeo da ustanovi nameru da počini genocid, ne menja činjenicu, kao što je Sud i sam priznao, da su pojedinci obeju strana počinili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine", rekao je Džon Dalhuisen, direktor AI za Evropu i centralnu Aziju. "Srbija i Hrvatska sada moraju da koncentrišu napore na to da utvrde odgovornost za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, kao i da obezbede obeštećenje za žrtve, na nacionalnom nivou", navedeno je u saopštenju AI. "U obema zemljama je utvrđivanje odgovornosti za te zločine bilo sporo i pristrasno. S obzirom da se konačne presude u Hagu privode kraju, i Hrvatska i Srbija moraju da pojačaju napore da obezbede pravdu, istinu i obeštećenje za sve žrtve", piše u saopštenju. Amnesti internešnel ističe da su se i u Srbiji i u Hrvatskoj žrtve seksualnog nasilja posebno borile za pravdu i obeštećenje. "To mora da bude prioritet", navodi organizacija sa sedištem u Londonu. Amnesti, takođe, naziva "skandalom" to što, 20 godina posle sukoba, pitanje nestalih osoba još nije rešeno. "I Srbija i Hrvatska moraju hitno da deluju kako bi obezbedile pravdu za one koji su tako dugo bili ignorisani", zaključuje se u saopštenju.
Ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak ocenio je danas da je presuda Međunarodnog suda pravde po uzajamnoj tužbi Srbije i Hrvatske dobra prilika za prevazilaženje prošlosti i okretanje ka zajedničkoj budućnosti. "Presuda MSP dobrodošla za Hrvatsku i Srbiju da prevaziđu nesrećnu prošlost", naveo je Lajčak preko Tvitera. "Vreme je da se gleda unapred u zajedničku evropsku budućnost", poručio je šef slovačke diplomatije.

POKRAJINA BADEN VIRTEMBERG ZA OTVARANjE PRVOG POGLAVLjA

BEOGRAD, 4. februara 2015. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić danas je u Štutgartu dobio potvrdu da će nemačka pokrajina Baden Virtembetg predložiti da se što pre otvori prvo poglavlje u pregovorima Srbije i EU, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima. Vučić je na početku jednodnevne posete Štutgartu učestvovao na poslovnoj konferenciji "Mislite na nove
mogućnosti, mislite na Srbiju" gde je razgovarao s predstavnicima nemačkih kompanija zainteresovanih za ulaganje u Srbiji. Konferenciju je otvorio ministar za Evropu i međunarodne poslove pokrajine Baden Virtemberg u Veću saveznih pokrajina, Peter Fridrih koji je istakao da Srbija i Baden Virtemberg imaju tradicionalno dobre odnose, zasnovane na ličnim vezama, piše u saopštenju Vlade u Beogradu. On je dodao da strateške odnose treba razvijati, kako u oblasti privredne saradnje, tako i u svim drugim oblastima. Pokrajina Baden Virtemberg, rekao je Fridrih, želi da pomogne Srbiji u ekonomskom razvoju, jer će to čitav region učiniti snažnijim, a želi da pomogne Srbiji i u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. "Evropskoj uniji je potrebno proširenje, jer će je to učiniti jačom i stabilnijom. Stoga će predstavnici pokrajine Baden Virtemberg u petak predati inicijativu u Veću saveznih pokrajina da se što pre otvore prva poglavlja za Srbiju. Proces pridruženja je dugotrajan i zato treba što pre raditi na svakom njegovom delu", kazao je Fridrih. On je ocenio da je "Srbija je na dobrom putu i firme iz Baden Virtemberga su to prepoznale", i podsetio da je nemačka kompanija Boš (Bosch) do sada uložila 70 miliona evra u razvoj svojih pogona u Srbiji. Vučić je obavestio predstavnike nemačkih kompanija o ekonomskim i zakonskim reformama koje sprovodi njegova vlada i naglasio da Srbija neće odustati od teških mera čiji je cilj ozdravljenje privrede. "Investitorima nudimo dobre uslove, bolje od mnogih zemalja u regionu. Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EU, Ruskom Federacijom, Kazahstanom, Belorusijom, Turskom, tržištem od jedne milijarde ljudi do koga možete doći preko svojih predstavništava u Srbiji", istakao je Vučić i zahvalio za podršku evrointegraciji Srbije. Kako je saopšteno, Vučić je razgovorao s Peterom Fridrihom o političkoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji, procesu evropskih integracija, i o krizi u Ukrajini. Najavljeno je da će na poslovnoj konferenciji Vučić imati i odvojene sastanke s pet najvećih kompanija Baden Virtemberga, među kojima su i Dajmler i Boš, a iskustva poslovanja u Srbiji preneće i nemačke kompanije među kojima je i Hemofarm Štada. U okviru konferencije održaće se susreti srpskih i nemačkih kompanija iz oblasti informacione tehnologije. Pokrajina Baden Virtemberg je jedna od privredno najjačih u Nemačkoj i centar je nemačke industrije softvera za auto i elektronsku industriju. Premijer Srbije će se popodne sastati i s predsednikom Vlade Pokrajine Baden Virtemberg Vinfridom Krečmanom.

JOKSIMOVIĆ: ČLANSTVO SRBIJE U EU JEDAN OD PRIORITETA

BEOGRAD, 4. februara 2015. (Tanjug) - Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović boravila je u Briselu gde je razgovarala sa predsedavajućim Delegacije parlamenta za Jugoistočnu Evropu Edvardom Kukanom i tom prilikom ukazala da članstvo Srbije u EU predstavlja jedan od prioritetnih spoljnopolitičkih ciljeva Vlade. Tema razgovora sa Kukanom bio je proces napretka Srbije u procesu pristupanja EU, a Kukan je pružio podršku Srbiji na njenom EU putu naglasivši da većina poslanika u Evropskom parlamentu prepoznaje napore koje Vlada ulaže u procesu pristupanja i njenu posvećenost cilju da postane član EU. On je izrazio nadu da će predstojeća Rezolucija Evropskog parlamenta o napretku Srbije u najvećoj meri biti konstruktivna za Srbiju. Joksimović je prisustvovala sastanku Komiteta za proširenje Saveta Evropske unije, koji se redovno sastaje u Briselu radi razgovora i pripreme odluke Saveta EU o proširenju. Ministarka je članove Komiteta koji čine predstavnici 28 država članica EU, izvestila o procesu evropskih integracija i reformama koje Vlada Republike Srbije sprovodi, navodi se u saopštenju. Joksimović je istakla da je sprovođenje reformskog procesa preduslov za jačanje institucija, unapređenje vladavine prava i jačanje borbe protiv korupcije sa krajnjim ciljem koji se odražava u stvaranju uređene funkcionalne države, što, kako je kazala, daje značajan doprinos podizanju kvaliteta i standarda života građanja.