SRBIJA

DAČIĆ SA VISOKOM KOMESARKOM OEBS-A ZA NACIONALNE MANjINE

BEOGRAD, 2.2.2015 (Tanjug) Predsedavajući OEBS, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, razgovarao je danas sa visokom komesarkom OEBS-a za nacionalne manjine Astrid Tors o situaciji u Ukrajini, u kontekstu položaja nacionalnih manjina i planovima za posetu predsedavajućeg misijama OEBS-a.
Tokom razgovora je obostrano izraženo zadovoljstvo veoma visokim nivoom saradnje između predsedavajućeg OEBS-u i institucije visokog komesara za nacionalne manjine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Tors, koja boravi u Srbiji radi predsedavanja Odborom zainteresovanih strana u vezi sa projektom Odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, sastaće se i sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđanom Verbićem i predsednikom Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoranom Stankovićem, zaključuje se u saopštenju.

PINIGTON: PODRŠKA KANADE EVROPSKOM PUTU SRBIJE

BEOGRAD, 2.2.2015 (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se danas sa ambasadorom Kanade u Beogradu Filipom Pinigtonom koji je proučio da će njegova zemlja nastaviti da pruža podršku nastavku evropskog puta Srbije. Pinignton je naglasio i spremnost za nastavak angažovanja na unapređenju bilateralnih odnosa "a naročito na planu privredne saradnje", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Ambasador je "poručio da će Kanada nastaviti da pruža podršku evropskom putu naše zemlje, kao i punu podršku dijalogu Beograda i Prištine, za koji smatra da će doprineti ostvarivanju pune stabilnosti čitavog regiona", navodi se u saopštenju.
Pinington je čestitao Srbiji i ministru Dačiću preuzimanje ovogodišnjeg predsedavanja OEBS-u i istakao "otvorenost Kanade za saradnju po svim pitanjima u ovom važnom procesu". Dačić je poželeo dobrodošlicu i uspešan mandat Piningtonu i naglasio "da bi pozitivan zamah dobijen prošlogodišnjom posetom šefa kanadske diplomatije Džona Berda trebalo iskoristiti za dalje jačanje ukupnih bilateralnih odnosa".

ODBIJENE TUŽBE HRVATSKE I SRBIJE, NIJE BILO GENOCIDA

HAG, 3.2.2015 (Tanjug) Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu odbio je danas u celosti tužbu Hrvatske i protivtužbu Srbije za genocid, čime je okončan spor između dve zemlje koji je trajao duže od 15 godina.
Predsednik tog suda Petr Tomka izjavio je, čitajući presudu, da Hrvatska nije dokazala da su JNA i srpske snage na njenoj teritoriji počinile genocid, kao i da Srbija nije dokazala postojanje genocida, niti namere o genocidu za vreme i pre operacije "Oluja". "Hrvatska nije dokazala tvrdnje da je postojala zavera da se počini genocid. Tužba Hrvatske je odbijena u celini", navedeno je u presudi suda. Tomka je rekao da Hrvatska nije uspela da dokaže da je jedini zaključak koji se može izvući iz ponašanja JNA i srpskih snaga na teritoriji Hrvatske da je postojala namera da se unište Hrvati kao grupa. "Dela nisu počinjena sa izričitom namerom da bi se to okarakterisalo kao genocid", rekao je on, podsetivši da Haško tužilaštvo nikada nikoga nije optužilo za genocid na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Tomka je podsetio da bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević nije pred Haškim tribunalom bio optužen za genocid u Hrvatskoj, već samo za onaj u Bosni i Hercegovini. Predsednik MSP je objasnio da nije dokazano da je namera sprskih snaga i JNA bila da fizički unište zaštićenu grupu Hrvata, već da ih kazne ili isteraju sa dela teritorije što se, kako je naglasio, ne može okarakterisati kao genocid. On je takođe rekao da druge presude koje su donete pred Haškim trubunalom, navodeći onu u slučaju generala hrvatske vojske Ante Gotovine, nemaju presudnu težinu kad je reč o današnjoj presudi.
U delu presude koji se odnosi na protivtužbu Srbije protiv Hrvatske, Tomka je istakao da "nije dokazano da je genocid počinjen za vreme i pre operacije "Oluja" protiv srpskog stanovništva u Hrvatskoj." "Hrvatska ne može biti proglašena krivom za zaveru da se počini genocid", rekao je Tomka. "Protivtužba Srbije mora biti odbijena u celosti", dodao je on.
Tomka je objasnio da, čak i ako su hrvatske vlasti imale nameru da proteraju srpsko stanovništvo iz Hrvatske, to nije dokaz da su imale nameru da fizički unište tu grupu, odnosno da izvrše genocid. "Čak i da je tačna tvrdnja da su hrvatske vlasti imale nameru da spreče srpsko stanovništvo da se vrati na hrvatsku teritoriju, to nije genocid", rekao je Tomka.
Pošto su odbijene i tužba Hrvatske i protivtužba Srbije, odbačeni su i zahtevi za reparaciju, zaključio je predsednik MSP. On je naveo da je od ukupno 17 sudija, 15 njih glasalo za odbijanje tužbe Hrvatske, a dvoje protiv, dok je protivtužba Srbije odbijena jednoglasnom odlukom.
Tomka je na početku iznošenja obrazloženja rekao da Srbija ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine. "Država koja je tek postala potpisnik Konvencije (o genocidu) ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid, po članu 9 Konvencije", izjavio je Tomka. On je naveo da je SRJ postala obavezana Konvencijom o genocidu tek od 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ i nastala. Tomka je rekao i da je protivtužba Srbije protiv Hrvatske, koja se odnosi na operaciju "Oluja", utemeljena pošto je Hrvatska u leto 1995. godine bila potpisnica Konvencije o genocidu, te da je faktički i pravno vezana za glavni zahtev.
Saopštavanju presude danas u Hagu prisustvovao je ministar pravde Srbije Nikola Selaković. Presuda MSP biće konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe. Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donelo je 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske.

NIKOLIĆ: POTVRDjEN MASOVNI ZLOČIN NAD SRBIMA

BEOGRAD, 3.2.2015 (Tanjug) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da Hrvatska nije uspela da dokaže genocidne namere srpske strane u ratnim sukobima a sa druge strane, iako protivtužba Srbije nije usvojena, potvrđeno da je Hrvatska učinila masovan zločin prema Srbima.
Nikolić je u obraćanju javnosti nakon presude Međunarodnog suda pravde u Hagu o tužbi i protivtužbi Hrvatske i Srbije za genocid rekao da je taj sud presudio da Hrvatska svojom tužbom nije uspela da dokaže genocidne namere srpske strane u ratnim sukobima. "Sa druge strane iako protivtužba Srbije nije usvojena MSP je utvrdio da su vlasti Republike Hrvatske bile svesne da će vojna aklcija Oluja dovesti do proterivanja civilnog stanovništva. Na ovaj način i od strane najviše pravne institucije UN potvrđeno je da su hrvatska snage počinile masovne zločine prema Srbima u Hrvatskoj", rekao je predsednik. Time je, kako je ocenio, uprkos nepravdi načinjen ohrabrujući korak. "Iskreno se nadam da će i u vremenu koje je pred nama biti dovoljno hrabrosti kako bi i Srbija i Hrvatska u dobroj veri zajedno rešavale sve ono što sputava da naš region uvedemo u period trajnog mira i prosperiteta", zaključio je Nikolić.

DODIK: U HRVATSKOJ POČINjEN GENOCID NAD SRBIMA

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je 90-ih godina prošlog veka nad Srbima u Hrvatskoj počinjen genocid, oni su raseljeni i o tome svedoče istorijske, populacione, imovinske i druge činjenice - Srbi su nestali sa ogromnog prostora koji danas čini Republiku Hrvatsku. "A da ne govorimo o činjenici vezanoj za Drugi svetski rat i nikada presuđenog, nikada vođenog postupka vezanog za logor Jasenovac, gde je pobijen ogroman broj Srba i gde su gotovo čitavi prostori ispražnjeni i u današnjoj Republici Srpskoj i u Hrvatskoj, kako bi se pobio jedan narod", rekao je Dodik u zajedničkom obraćanju srpskoj javnosti nakon izricanja presude Međunarodnog suda pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid izvršen na hrvatskoj teritoriji od 1991. godine do 1995. godine.
Javnosti su se putem Javnog servisa RTS zajedno obratili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Dodik, a prisutan je bio i premijer Aleksandar Vučić. Dodik je rekao da će vlasti u Republici Srpskoj poštovati odluku Međunarodnog suda u Hagu, ali ostaje osećaj učinjenog zločina i nepravde nad Srbima koji su najveći stradalnici na prostoru bivše Jugoslavije, u procesu raspada bivše zajedničke države. Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu bude podstrek za bolju saradnju Srba i Hrvata, da konačno ostave iza sebe istorijske razmirice i da, kako je rekao, svako učini sve da se krećemo dalje.
Jedna od dobrih stvari ove presude je da se proglasi amnestija u Hrvatskoj za mnogo pojedinačnih postupaka koji se vode protiv Srba i da se pokaže da je na pravilan način prihavćena odluka Suda u Hagu, kazao je predsednik Srpske. Osvrnuvši se na međusobne tužbe za genocid Federacije BiH i Republike Srpske, Dodik je rekao da je ignorisana i zlopupotrebljena činjenica da polovina BiH nije bila za to da se vodi takav postupak. Međutim, sud je to ignorisao i nije želeo da proveri tu odluku, dodao je on. "To me dovodi do uverenja da su mnoge odluke i međunarodnih sudova ovakvog tipa politički motivisane", primetio je.
Sumirajući utiske posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, predsednik Srpske je podsetio da je zvanični Beograd i ranije govorio da i Srbija i Hrvatska treba da povuku tužbe za genocid.

OBRADOVIĆ: ISHOD OČEKIVAN

HAG, 3.2.2015 (Tanjug) Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović ocenio je danas da je ishod postupka pred Međunarodnim sudom pravde očekivan, a da se o operaciji Oluja više ne može govoriti kao o zakonitoj vojnoj akciji hrvatskih snaga. "Slučaj je završen, postupak koji je trajao 15 godina ostao je za nama, njegov ishod je onakav kakav smo očekivali. Hrvatska tužba nema svoj osnov u pravu, to je sud danas zaključio", rekao je Obradović za Tanjug.
Za srpsku kontratužbu Obradović je rekao da je ona ispunila svoj dvojaki cilj. "S jedne strane pojačali smo našu odbranu, s druge strane predstavili smo Međunarodnom sudu pravde, i on je to danas konstatovao, da su zločini tokom operacije Oluja izvršeni. O operaciji Oluja se više ne može govoriti kao o zakonitoj vojnoj akciji s ciljem oslobođenja određenih teritorija", zaključio je Obradović.

VUČIĆ I DODIK O PLANOVIMA MEDjUNARODNE ZAJEDNICE ZA BIH

BEOGRAD, 3.2.2015 (Tanjug) Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik danas su, tokom redovnih konsultacija, razgovarali o aktuelnim temama, među kojima i o planovima međunarodne zajednice za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.
Kako je saopštila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, predsednik Dodik upoznao je premijera Vučića sa političkom i ekonomskom situacijom u Republici Srpskoj. Premijer Vučić istakao je značaj poštovanja teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ali i integriteta entiteta Republike Srpske.
U saopštenju se dodaje da je predsednik Vlade Srbije upoznao predsednika Dodika sa predstojećim pregovorima o Kosovu i Metohiji, koji će biti održani u Briselu 9. februara. Premijer Vučić predstavio je predsedniku Dodiku i prve rezultate ekonomskih mera koje je preduzela Vlada Republike Srbije na putu ozdravljenja srpske privrede.

VUČIĆ U ŠVEDSKOJ: DODjITE - POTREBNO NAM JE VAŠE ISKUSTVO

STOKHOLM, 2.2.2015 (Tanjug) Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa najvišim švedskim zvaničnicima i privrednicima, kojima je preneo da je Srbija posvećena reformama i stvaranju još povoljnijeg investicionog okruženja i pozvao ih da ulažu u našu zemlju. "Potrebno nam je vaše iskustvo, podrška i pomoć. Molim vas da dođete u Srbiju, a oni koji su već tu, neka ostanu, i neka nam kažu šta možemo da uradimo da dodatno popravimo naše poslovno okruženje", poručio je Vučić, prvi srpski premijer u zvaničnoj poseti Kraljevini Švedskoj.
Vučić je sagovornicima ukazao da mere štednje idu po planu i da je prvi put u državnoj kasi u januaru ostvaren suficit. On je ponovio da je Srbija preduzela teške mere bez pritisaka spolja, navodeći da reforme podržavaju Svetska banka, MMF, EBRD. Za naredne dve godine premijer je najavio rast od oko dva odsto i istovremeno priznao da Srbija mora još mnogo da uradi da bi privukla ulagače iz Švedske. "Važno je da ovde u skandinavskim zemljama, luterantskim ili protestantskim, pokažete veću posvećenost i da govorite istinu, jer oni ne vole da slušaju bajke, ni priče o lakim rešenjima", rekao je Vučić za Pink i dodao da je govorio ono što misli, ono što se u Srbiji dešava i da se njegovim domaćinima to dopalo. Pomenuo je i da su mnogi od zvaničnika u Švedskoj ali i predstavnici najvećih firmi - Volvo, Skanija, Alstom, Erikson, biranim i lepim rečima govorili o Srbiji, jer "veruju u našu budućnost". Premijer očekuje da ćemo imati mnogo više investicija iz Švedske, da će konačno u Srbiju doći IKEA, a domaćine je zamolio za pomoć u formiranju berze, koja već godinama u Srbij ne nije zaživela.
Posle razgovora sa premijerom Švedske Stefanom Lovenom, Vučić je rekao da se nada da će Srbija moći da sprovede sve željene reforme i da će nakon dobijenog aranžmana sa MMF-om i paketa ekonomskih mera uspeti da privuče što više stranih investicija. Loven je izjavio da Švedska podržava proširenje, jer to donosi stabilnost i prosperitet celoj Evropi i izrazio nadu da će Srbija što pre postati deo evropske porodice. Kako je rekao, Švedska podržava otvaranje novih poglavlja jer veruje da je važno da pregovori počnu. "Znamo da ima određenih pitanja koje treba rešiti, poput Kosova, ali podržavamo šansu za otvaranje poglavlja. Želimo da taj proces počne, to je važno za EU kao celinu, ali ništa manje za jugoistočnu Evropu", rekao je Loven.
Srpski premijer pozvao je švedskog kolegu da poseti Srbiju što je on i prihvatio i pred novinarima obećao da će poseta uslediti vrlo brzo. Na pitanje novinara o sankcijama Rusiji, Vučić je rekao da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da ne namerava da odustane od pravnih principa međunarodnog prava, ali da nastoji da zadrži dobre odnose s Rusijom. "To nije neka politika ravnoteže između dve sile, ili slično. Naš put je put ka EU, i na tome smo veoma odlučni. S druge strane, moramo i želimo da preživimo i želimo dobre odnose s Rusijom", naveo je Vučić i rekao da se nada da će se unutar OEBS-a i s partnerima unutar EU pronaći mirno rešenje za konflikt u Ukrajini, koje je, kako kaže, najbolje za
sve. Loven je rekao da je važno da se Srbija zalaže za principe na osnovu kojih je OEBS i izgrađen - što uključuje i teritorijalni integritet.