SRBIJA

NAPREDAK KA EU GLAVNI STRATEŠKI CILj U 2015.

BEOGRAD, 29.12.2014 (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je na redovnoj mesečnoj konferenciji za medije da će glavni strateški spoljnopolitički cilj naše zemlje u 2015. biti napredak u evropskim integacijama, uz istovremeno građenje dobrih i razvijanje što boljih odnosa sa zemljama koje nisu članice Evropske unije. "To su države koje su takođe naši tradicionalni prijatelji, kao što su Rusija, Kina, zemlje Latinske Amerike, Afike, Azije i tako dalje", rekao je Dačić.
"Veoma važno pitanje kojem ćemo posvetiti pažnju jeste očuvanje regionalne stabilnosti i normalizacija odnosa sa zemljama u našem okruženju, naročito sa nama najbližim susedima, kako bismo izbegli buđenje nekih konfilikata i probali polako da resavamo probleme koji su ostali iz prošlosti", istakao je on. Jedan od tih problema je i u odnosima sa Hrvatskom u vezi sa statusom Srba, njihov boravak i prebivalište, naveo je Dačić i rekao da je Hrvatskoj upućen zahtev u vezi sa tim pitanjima i da se očekuje odgovor.
"Naš cilj će biti da našu spoljnu politiku stavimo i u funkciju unutrašnje politike, odnosno razvoja cele naše zemlje, što znači da će se, u okviru reforme diplomatije koju planiramo, jedan poseban sektor baviti pitanjima ekonomije i privlačenja stranih investitora", istakao je Dačić i naveo da je Ministarstvo u prethodnom periodu u punoj meri bilo angažovano na ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva Srbije - ubrzanih evropskih integracija, unapređenja saradnje sa državama regiona, sa najuticajnijim državama i drugim partnerima u međunarodnoj zajednici. Podsetio je da se za osam meseci susreo sa više od 50 ministara spoljnih poslova, kako u okviru bilterala, tako i na marginama regionalnih i međunarodnih skupova. Između ostalog, Ministarstvo je, prema njegovim rečima, bilo angažovano i u otklanjaju posledica poplava i obezbeđivanju međunarodne pomoći, a sprovelo je i niz aktivnosti u smislu liberalizacije viznog režima, zahvaljući čemu je već povećan broj turista u Srbiji.
Među aktivnostima u 2015, on je najavio da će 23. januara, najverovatnije, u Italiji biti održan trilateralni sastanak ministara spoljnih poslova Srbije, Albanije i Italije. Takođe je najavio da će od 26. do 31. januara biti održan Samit Afričke unije u Etiopiji, što je, kako je istakao, za nas važno kako bismo održavali kontakte sa zemljama iz afričkog regiona koje, većinom, nisu priznale nezavisnost Kosova.

ODNOSI SRBIJE I NEMAČKE NISU NARUŠENI

Dačić je ocenio da odnosi između Srbije i Nemačke nisu narušeni posle izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića i ambasadora Nemačke u Beogradu Hajnca Vilhelma u vezi sa porukama komesara EU za susedstvo Johanesa Hana. "Odnosi između Nemačke i Srbije nisu narušeni zbog ovoga što se desilo", rekao je Dačić dodavši da je reč o spletu okolnosti koji je doveo do različitih reči, "možda nediplomatskih od strane nemačkog ambasadora".
Dačić je istakao da su predsednik Nikolić i ambasador Vilhelm u dobrim odnosima. "Mislim da je interes svih da budemo principijelni i da tu temu relaksiramo kako bismo izvukli ono što nam je važno za našu buduću saradnju", rekao je Dačić odgovarajući na pitanja. "Veoma je jasno oko čega se mi sa mnogim zemljama ne slažemo i uvek je bilo osnovno polazište da probamo da nađemo teme oko kojih se slažemo - slažemo se oko toga da Nemačka predstavlja našeg veoma značajnog partnera i da u skladu sa tim treba otkloniti sve ovakve probleme koji postoje", naglasio je on i rekao da razume i reakciju predsednika Nikolića imajući u vidu, kako je rekao, "da smo svi svedoci, u raznim prilikama, raznih izjava međunarodnih zvaničnika koji ponekad ne polaze od stava organizacije koju predstavljaju, već od stavova zemalja iz kojih dolaze". "Bez obzira šta je komesar Han rekao i da li je rekao, stav Evropske unije nikada ne može biti da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova pre ulaska u EU, zato što to nisu uradile zemlje koje su članice Unije", istakao je Dačić. "Ne može se Srbiji nametnuti nešto što nisu uradile države članice EU", naglasio je on i podsetio da ima pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Iz ove situacije, ocenio je Dačić, treba izaći tako što će se razgovarati o svim tim spornim izjavama, štiteći integritet predsednika Republike i ostalih državnih institucija i organa, i nastaviti saradnju sa Nemačkom u u cilju naših zajedničkih interesa. "Bez obzira na izjave različitih zvaničnika, Evropska unija nikada pred Srbiju zvanično nije postavila takvu vrstu zahteva. Ako bude postavila, to je tema o kojoj se mora ozbiljno razgovarati, a mislim da svi znaju da smo mi već unapred principijelno rekli kakva je naša pozicija kad je reč o Kosovu i Metohiji", istakao je Dačić i dodao da će i nastavak razgovora u Briselu biti u tom tonu. "Mi te razgovore smatramo statusno neutralnim, razgovaramo o normalizaciji našijh odnosa, a ne o priznanju nezavisnosti Kosova", zaključio je srpski šef diplomatije.

NIKO NE TRAŽI DA ODMAH USKLADIMO SPOLjNU POLITIKU S EU

Dačić je izjavio da niko od Srbije ne traži da odmah u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije. "Mi imamo obavezu da do prijema u Evropsku uniju usaglasimo našu spoljnu politiku. Ja ne verujem da ćemo sledeće godine ući u EU, tako da ne verujem da ćemo sledeće godine uskladiti sva naša poglavlja sa zahtevima EU", rekao je Dačić na redovnoj mesečnoj konferenciji za medije. "Jer, da je to tako, mi bismo već bili u članstvu Evropske unije", istakao je šef diplomatije i naglasio da "to niko od nas ni ne traži, zato nemojmo mi sami da pričamo o nečemu što ne postoji kao zahtev".
Postoji stav da Srbija treba "postepeno da usaglašava svoju spoljnu politiku sa politikom EU", objasnio je Dačić i ukazao da je naša spoljna politika potpuno usklađena sa evropskom, osim u delu koji se odnosi na sankcije prema Rusiji. "Nema nikakvih razloga da bude nekog pritiska, niti ga je do sada bilo", naglasio je Dačić.
Ministar je izrazio zadovoljstvo razgovorima koje je imao u okviru priprema za predsedavanje OEBS-u, u kojima, kako je rekao, niko nije izrazio bilo kakvu sumnju u kredibilitet naše zemlje kao predsedavajuće. "Čak mi je i sam ukrajinski šef diplomatije rekao da Ukrajina ne vidi da je naša bliskost sa Rusijom problem ako ona bude iskorišćena u cilju boljih i kvalitativnijih pregovora i rezultata tog dijaloga", kazao je Dačić. "A mi upravo to i želimo da, imajući u vidu dobre odnose sa svima, to iskoristimo da budemo pošten pregovorač i da na takav način budemo kredibilni kod svih - i EU i u SAD, u Rusiji, Ukrajini", naglasio je on.
Izrazivši nadu da ćemo brzo otvoriti pregovore o poglavljima, Dačić je rekao da mu je prilikom posete Parizu ranije ovog meseca francuski šef fiplomatije Loran Fabijus rekao da je Francuska naročito insistirala na tome da stoji formulacija da se "u što skorijem periodu" očekuje otvaranje prvih poglavlja. Dačić je izrazio uverenje da će za to sada postojati mnogo bolji uslovi, pošto je formirana vada u Prištini, što je bila je jedna od glavnih kočnica. "Posle nastavka dijaloga u Briselu, 9. februara, nadam se da će se u narednim mesecima stvoriti uslovi za otvaranje prvog poglavlja", rekao je on i podsetio da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja 32 koje se tiče finansijske kontrole, ali da je jedino sporan bio stav Nemačke da se ne može pre poglavlja 35, 23 ili 24, otvoriti neko drugo. "Sve smo mi to znali i očekivali da će biti različitih problema i osporavanja, to nije ništa novo, ali na nama nije da sada molimo, ili da budemo rasoloženi ili neraspoloženi zato što neko to nije dozvolio ili će dozvoliti, već da sada radimo i sve pripremimo za donošenje političke odluke", zaključio je Dačić.

NIKOLIĆ SA VILHELMOM O KOSOVU

BEOGRAD 29.12.2014 (Tanjug) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas, u razgovoru sa ambasadorom Nemačke Hajncom Vilhelmom, da je ulazak Srbije u EU pitanje opstanka, ali da bi građani Srbije pre prihvatili da žive u siromaštvu, nego da neko u njihovo ime prizna Kosovo i Metohiju. "Srbija je posvećena stabilizaciji i miru u regionu", rekao je Nikolić i naglasio da je, podizanjem pregovora sa Prištinom na najviši nivo i na osnovu platforme koja je bila osnov za potpisivanje Briselskog sporazuma, napravljen preokret u smeru sveobuhvatne političke i ekonomske stabilnosti.
Predsednik Srbije je istakao da je ga je veoma pogodila tvrdnja nemačkog ambasadora u jednom tabloidu, koja je bila u suprotnosti sa njegovim izjavama prethodnih dana. "Verovatno je došlo do nesporazuma, usled nedostatka komunikacije i to me je veoma iznenadilo, jer smatram da ste veoma odmereni u izjavama", rekao je Nikolić nemačkom ambasadoru. "Vi ste u pravu da Srbiji u ovome času niko ne traži priznanje Kosova, ali u tim floskulama, mi malo po malo činimo stvari koje će dovesti do de fakto priznavanja. Mene građani nisu birali da pričam bajke, već da govorim istinu", podvukao je predsednik Srbije. Naglasivši da njegova karijera ne zavisi od jedne izjave i da mu ne treba sticanje političkih poena, Nikolić je rekao da želi da iznese pred građane svoje viđenje onoga što Beograd treba da potpiše sa Prištinom. "Meni nije potreban politički marketing, već rešenje problema", istakao je predsednmik Srbije i dodao da je ulazak Srbije u EU pitanje opstanka, ali isto tako izrazio uverenje da bi građani Srbije pre prihvatili da žive u siromaštvu, nego da prihvate da neko u njihovo ime prizna Kosovo i Metohiju. "Postavlja se pitanje zašto Evropska unija kao uslov za ulazak traži da potpišemo obavezujući ugovor sa Kosovom, ako ne traži priznanje, i da li mi taj ugovor potpisujemo sa nezavisnom državom ili sa suštinskom autonomijom i šta ako Priština neće da se dogovori?" zapitao je predsednik Nikolić.
Ambasador Nemačke je, zahvalivši se predsedniku na prijemu, rekao da mu nije bila namera da mu se suprotstavi. "Šta god da sam rekao povodom Vaše izjave, bilo bi pogrešno protumačeno", rekao je ambasador Vilhelm srpskom predsedniku. On je istakao da je dao izjavu koja nije pozitivno prihvaćena ni na Kosovu, u kojoj je tvrdio da Nemačka neće tražiti od Srbije priznanje Kosova. "Govorimo o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i svako ima svoje tumačenje šta znači normalizacija. Važno je naći rešenje za dobrosusedski život, ali ja ne znam kako treba da izgleda to rešenje", rekao je Vilhelm i izrazio uverenje da bi zahtev za priznanje Kosova onemogućio dalje pregovore sa Prištinom. U ovom trenutku to nije uslov, ali niko ne zna šta će biti za 10 ili 15 godina, zaključio je ambasador Nemačke.