SRBIJA

SRBIJA POUZDAN PARTNER EU

BEOGRAD, 12. decembra (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Italije Anđelino Alfano izjavio je danas u Beogradu da sve zemlje Balkana predstavljaju vitalne partnere Evropske unije (EU) i da treba stremiti jačanju tog partnerstva. Otvarajući forum ministara unutrašnjih poslova i pravde "EU-Zapadni Balkan" u Palati Srbija, Alfano je rekao da su sve zemlje EU "osuđene na zajednički rad" i da očekuje da će danas biti dogovoreni detalji tog rada.
U uvodnom govoru, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je danas da Srbija spremno dočekuje odluku EU o formalnom otpočinjanju pregovora sa Srbijom o poglavlju 24. On je rekao da je zadovoljan izveštajen EK o napretku Srbije u oblasti evrointegracija, posebno u delu koji se odnosi na Poglavlje 24, ali je napomenuo da je Srbija svesna da ima prostora za napredak. "Očekujemo da do marta 2015. godine završimo rad na Akcionom planu za tu pregovaračku oblast i da ga usaglasimo sa Briselom, a potom da ga usvoji vlada", kazao je Stefanović. On je naveo da je dugoročni cilj da se do 2018. godine završi proces usklađivanja s normama EU, kao i uspešna implementacija, a u cilju veće bezbednosti i boljeg života svih građana Srbije. "Kada sve isplanirane reforme budu završene, a rad srpske policije unapređen i usklađen sa normama EU to će doneti veću bezbednost ne samo građana Srbije, već i ostalim evropskim narodima", kazao je Stefanović. On je rekao da će osim zakonske i organizacione reforme fokus MUP-a i dalje biti suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, terorizma, naročito trafikinga, trgovine ljudima i ilegalnih migracija. Stefanović je napomenuo da kroz Srbiju treba da prođu ilegalni migranti i droga, kao i trgovci ljudima i njihove žrtve i da je zato za celu Evropu važno da Srbija bude "čvrst bedem" i da policija dobro radi svoj posao.
U uvodnom govoru ministar pravde Srbije Nikola Selaković izrazio je nadu da će Srbija u predstojećem periodu nastaviti da bude pouzdan partner EU i da će efikasno savladati izazove koji se pred svaku državu kandidata postavljaju u toku pristupnih pregovora. On je naveo da se 2014. godina po intenzitetu, kako saradnje Srbije sa EU, tako i s državama u regionu može nazvati istorijskom. Selaković je rekao da su godinu obeležile pripreme za otvaranje Poglavlja 23 i 24, kao i da je Srbija u procesu tih priprema pomoć dobila od suseda, ali i sugestije od Evropske komisije (EK). "Zadovoljstvo mi je da napomenem da je pregovaračka grupa za poglavlje 23 pre nedelju dana uputila Evropskoj komisiji drugi nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23, te da će u najkraćem periodu uslediti njegovo usvajanje", rekao je Selaković.
Skup su organizovali ministarstvo unutrašnjih poslova i pravde Srbije uz podršku Italije, koja do kraja godine predsedava EU, u saradnji sa Evropskom komisijom. Na skupu će se razgovarati i o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a nastavak foruma je zatvoren za javnost.

PREKOGRANIČNA SARADNjA

BEOGRAD, 12. decembra (Fonet) - Vlada Srbije i Evropska komisija zaključili su finsijske sporazume u vrednosti od 1,6 miliona evra za programe prekogranične saradnje u kojima Srbija učestvuje sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, saopštila je danas Vlada Srbije. U ime Vlade Srbije sporazume je potpisao ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović, a u ime Evropske komisije Žan Erik Pake, direktor Generalnog direktorata za proširenje. Ova finansijska sredstva čine deo sredstava za koja će krajem tekuće i početkom naredne godine biti raspisani pozivi za prikupljanje projekata prekogranične saradnje. Sredstva će doprineti još uspešnijoj saradnji sa susednim zemljama i očekuje se da će u predstojećim pozivima biti prijavljeni kvalitetni projektni predlozi, kao što je to bio slučaj u prethodna dva poziva. Iz Programa prekogranične saradnje sa BiH za naredni javni poziv biće izdvojeno 3,6 miliona evra kojima će se prvenstveno finansirati aktivnosti koje imaju za cilj ublažavanje posledica poplava, ali i njihovu prevenciju, imajući u vidu štete koje su obe zemlje pretrpele u nepogodama u maju ove godine. Iz Programa sa Crnom Gorom biće izdvojeno 2,2 miliona evra, za projekte koji će rezultirati povećanjem produktivnosti i konkurentnosti privrednih, ruralnih, kulturnih i prirodnih resursa. Program će biti usmeren i na unapređenje saradnje sa stručnom javnošću i civilnim društvom u ovim oblastima. Sredstva oba programa će biti dodeljivana za projekte saradnje neprofitnih institucija iz Srbije sa institucijama iz BiH i Crne Gore u formi donacije, pri čemu korisnici obezbeđuju, u vidu sufinansiranja, minimum 15 odsto ukupnog budzeta predloženog projekta iz sopstvenih izvora.

MIŠČEVIĆ: SRBIJA SPREMNA ZA OTVARANjE POGLAVLjA

BEOGRAD, 11. decembra (Beta) - Šefica pregovaračkog tima Srbije za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević, izjavila je danas da je srpska strana spremna za otvaranje pregovaračkih poglavlja, pa i poglavlja 35. "Kad odluka o otvaranju nekog od poglavlja bude doneta mi ćemo biti spremni, pa čak i za poglavlje 35, ali se o tom poglavlju u ovom trenutku ne zna previše", kazala je Miščević i dodala da bi uskoro trebalo da počnu razgovori sa EU o konkretnom sadržaju tog poglavlja. Ona je podsetila da je prvo poglavlje za čije je otvaranje Srbija bila spremna poglavlje 32, poglavlje o finansijskoj kontroli, ali da o tome nema konsenzusa unutar EU. Miščević je navela da je za godinu i po dana Srbija završila 26 skrininga i analiza različitih oblasti o kojima će se pregovarati sa EU i da se u prva tri meseca naredne godine očekuju i detaljni izveštaji o tome. "Čekamo te izveštaje da bismo znali šta nam je činiti", kazala je Miščević. Govoreći o Briselskom sporazumu i njegovom sprovođenju, ona je ukazala da u Srbiji postoji tendencija da se zaborave stvari koje su prihvaćene. "Neprestano ponavljamo da je uslov za normalizaciju i nastavak razgovora, kako u Beogradu, tako i u Prištini, praćenje svega što je dogovoreno Briselskim sporazumom", kazala je Miščević.

SRBIJA JE PRE SVEGA PROSRPSKA I PROEVROPSKA

BEČ, 11. decembra (Tanjug) - Srbija je pre svega proevropski orijentisana i njen strateški spoljnopolitički cilj je članstvo u EU, navodi se u demantiju Ambasade Srbije u Beču, kojim je ispravljena greška u tekstu dopisnika bečkog dnevnika "Prese" koji je tvrdio da je u Nišu izgrađen rusko-srpski špijunski centar. "Tačno je da između Srbije i Rusije postoji vojna saradnja. Ali nije ispravno da je u Nišu izgrađen špijunski centar. Novinar "Prese" prećutkuje da srpska vojska još dalekosežnije
sarađuje sa jedinicama NATO država", ukazuje se u komentaru zamenika ambasadora u Austriji Gorana Bradića. U Nišu, podsetio je on, nalazi se zajednički humanitarni centar, a na tamošnjem aerodromu su stacionirani ruski avioni i helikopteri koji se koriste za gašenje požara u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i drugim mestima. Postoji i skladište u kojem se, za slučaj elementarnih nepogoda, nalazi potrebna oprema. Strateški spoljnopolitički cilj Srbije je članstvo u EU, što je prihvaćeno od Brisela i Moskve, a političko rukovodstvo i šira javnost Srbije podržavaju pristupanje Uniji, naglašava se u komentaru dodajući da je Srbija geografsko, kulturalno i ekonomski, kao i u svim drugim pogledima evropska zemlja. Vlada Srbije je poslednjih godina, na putu u EU, napravila veliki napredak, koji su pojedini novinari i analitičari prevideli, konstatovao je Bradić dodajući da je Srbija već godinama članica Programa NATO "Partnerstvo za mir" i da postoji odluka skupštine o vojnoj neutralnosti, što znači da, po uzoru na Austriju, Švajcarsku i Finsku, ne pristupa ni jednom vojnom savezu. Da su se sagledali i ekonomski podaci videlo bi se da teza o "Srbiji u opasnom zagrljaju Rusije" nema osnove, jer je najveći investitor u Srbiji upravo Austrija, a najvažniji trgovinski partner su Nemačka i Italija, odnosno trgovinski obim sa državama EU čni 64 procenta ukupne trgovinske razmene, podseća Ambasada. Istovremeno Bradić naglašava da je nesporivo da Srbiju i Rusiju veže duga tradicija odnosa, i da postoje simpatije dva naroda, koje povezuju i zajednička vera i istorija. Srbija, prema njegovim rečima, se trudi da ima što je moguće bolje odnose sa susedima, EU, SAD, kao i državama BRICS-a. "Moglo bi se tvrditi da je Srbija proarapska, pošto Ujedinjeni arapski Emirati investiraju veliki novac u poljoprivredu i aviokompaniju, prokineska, jer Kina podržava velike infrastrukturne projekte, proaustrijska, pošto su austrijske banke dominantne u Srbiji. Ali Srbija je pre svega prosrpska i proevropska", zaključuje Bradić u autorskom tekstu.

SASTANAK DIKOVIĆA SA KOMANDANTOM KFOR-A FILjUOLOM

BEOGRAD, 11. decembra (Beta) - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković sastao se danas u Nišu sa komandantom KFOR-a generalmajorom Frančeskom Paolom Filjuolom, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. Reč je o prvom zvaničnom susretu dvojice generala otkako je u septembru ove godine general Filjuolo postavljen na dužnost komandanta KFOR. Kako se navodi u saopštenju, generali Diković i Filjuolo razgovarali su o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, dosadašnjoj saradnji Vojske Srbije i KFOR-a kao i o pravcima buduće saradnje. Reč je o sastanku na visokom nivou zajedničke komisije za sprovođenje Vojnotehničkog sporazuma koju čine komisija komande KFOR-a i komisija predstavnika snaga bezbednosti Srbije, a koji se redovno održavaju od 1999. godine radi ispunjenja Vojnotehničkog sporazuma.