SRBIJA

NA PROLEĆE POTPISIVANjE NOVE FAZE UNDP POMOĆI SRBIJI

BEOGRAD, 13. oktobra (Beta) - Srbija i Program UN za razvoj (UNDP) trebalo bi da do proleća 2015. finaliziraju ciljeve za naredni petogodišnji period pomoći Srbiji, rekli su danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić i stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojačkova Solorano. "U Srbiji se upravo završava petogodišnji ciklus dosadašnje razvojne pomoći koje su UN pružile Srbiji. Reč je o više desetina miliona dolara koji su namenski trošeni kroz određene projekte", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare u Palati Srbija. On je posle završne sesije konsultacija za utvrđivanje strateških prioriteta petogodišnjeg okvira UN za pomoć razvoju Srbije naveo da će se sledeća faza UNDP odnositi na period do 2020. i obuhvatiće pet oblasti od najvećeg značaja od fundamentalnih ljudskih prava, preko reforme javne uprave do klimatskih promena. Dačić je istakao da je Srbija veoma zadovoljna saradnjom s dvadesetak agencija UN prisutnih u Srbiji i zahvalio im na brzoj pomoći posle majskih poplava.
Solorano je navela da će "ciljeve održivog razvoja" koji bi trebalo da budu dogovoreni do proleća 2015, UN sprovoditi zajedno sa Vladom Srbije, civilnim društvom i donatorima. "Ovde smo da postavimo realne ciljeve, kroz koje ćemo svi biti procenjivani. I nadam se da ćemo u narednih pet godina moći da unapredimo život svih građana Srbije", rekla je Solorano. Ona je dodala da će u tu svrhu biti "mobilisani globalni resursi".
"U tome ćemo nastaviti da sarađujemo s Delegacijom EU u Srbiji, s Briselom i donatorima na isti način kao što smo radili kada smo pružali direktan odgovor na katastrofalne poplave u maju u Srbiji", navela je koordinatorka UN. Ona je zahvalila Vladi Srbije na pomoći u aktivnostima putem kojih UN žele da podrže građane Srbije u budućnosti u oblasti ekonomskog i društvenog razvoja i ljudskih prava.

NIKOLIĆ: EU ĆE JOŠ SNAŽNIJE TRAŽITI SANKCIJE SRBIJE PREMA RUSIJI

MOSKVA, 12. oktobra (Beta) - Evropa će sigurno pokušati da „još snažnije zahteva od Srbije da uvede sankcije Rusiji, i moguće u najskorije vreme", izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu TV Rusija. „Evropa insistira na tom delu sporazuma o pristupanju EU koji se tiče spoljne politike. Ali, uvek postoje izuzeci. U suštini, Evropa nema zajedničku spoljnu politiku ni o jednom pitanju", rekao je Nikolić u intervjuu, objavljenom kasno sinoć. On je kao primer naveo priznanje Kosova i Metohije. „Ako postoje izuzeci, oni treba da budu za sve, pa i za Srbiju, a Srbija će ispuniti sve normalne uslove da bi postala član EU", rekao je srpski predsednik. Na pitanje da li se boji da će takvim izjavama rastegnuti ulazak Srbije u EU, Nikolić je odgovorio negativno. Nikolić je kazao da Srbija nije podeljena kao Ukrajina, gde je, po njegovim rečima, deo za ulazak u EU a deo za Rusiju i da Srbija želi da bude i sa EU i sa Rusijom. Na pitanje kako vidi ulogu Srbije u njenom predstojećem predsedavanju OEBS, uključujući i pitanje Ukrajine, on je rekao da je Srbija idealna država kao predsedavajuća, dok se ne reši problem u Ukrajini, „jer je prijatelj sa svima koji su u međusobnom konfliktu".

DjURIĆ: POTREBNO POVEĆATI BROJ POVRATNIKA NA KIM

BEOGRAD, 13. oktobra (Beta) - Do sada se na Kosovo i Metohiju vratilo manje od 10 odsto raseljenih i izbeglih i potrebno je obezbediti uslove kako bi se povećao broj povratnika, izjavio je danas direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić. "Od 250.000 ljudi koji su proterani sa KiM, danas imamo manje od 10 odsto ljudi koji su se vratili na Kosovo i Metohiju. Moramo da udružimo snage. Udruženim snagama doćićemo do toga da se veći broj ljudi vrati na KiM", kazao je Djurić novinarima u Palati Srbija. On je nakon sastanka s predstavnicima Kancelarije UN u Srbiji, OEBS-a, UNHCR-a i drugih međunarodnih i domaćih institucija naveo da će biti formirana radna grupa koja će definisati ciljeve i pratiti konkretne rezultate na tom polju. "Mi smo dužni da ljudima, pre nego sto ih pozovemo da se vrate, ponudimo odgovore na neka od ključnih pitanja gde će se vratiti, kakve će uslove za povratak imati. Da bi se ljudi vratili potrebno je da mogu da se vrate tamo gde je bezbedno, tamo gde će imati pristup poslu, zdravstvenoj zaštiti i gde će moći da učestvuju u političkom životu, a da ne budu diskriminisani", naveo je Djurić.
Predstavnik privremenih institucija samouprave u Prištini zadužen za pitanja zajednica i povratka Dalibor Jevtić naveo je da je proces povratka na Kosovo i Metohiju do sada bio "na poražavajućem nivou". On je ocenio da bi da ovakvi sastanci trebalo češće da se održavaju, pre svega na "tehničkom nivou". Jevtić je kazao da na KiM postoje "mnogi izazovi ekonomski i bebednosni", i dodao da su napadi na imovinu povratnika učestali.
Šef predstavništva UNHCR-a za Srbiju Eduardo Arboleda je rekao da je UNHCR u poslednjih 15 godina radio sa raseljenima na dva koloseka da omogući povratak onima koji žele da se vrate na KiM i da pomogne onima koji žele da ostanu u mestima gde su raseljeni. On je kazao da je potrebna saradnja vlade, donatora i svih onih koji odlučuju, jer povratak na KiM, između ostalog, zavisi od donacija, bezbednosnih pitanja, političke volje.

DjERDj MATKOVIĆ AMBASADOR SRBIJE U SAD

BEOGRAD, 13. oktobra (Beta) - Djerđ Matković novi je ambasador Srbije u SAD, objavljeno je u "Službenom glasniku". Ukaz o postavljenju Matkovića za ambasadora u SAD predsednik Srbije Tomislav Nikolić doneo je 10. oktobra. Srbija nije imala ambasadora u SAD od oktobra 2013., kada je opozvan Vladimir Petrović. Matković je savetnik za spoljnu politiku predsednika Vlade Aleksandra Vučića.

SRBIJA – EU

DAČIĆ: SRBIJA IDE U EU, NEMA SANKCIJA RUSIJI

BRISEL, 10. oktobra (Beta) – Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je danas u Briselu naglasio rešenost Srbije da postane članica Evropske unije i stavio do znanja da Srbija neće zavoditi sankcije Rusiji, dok je za izgradnju gasovoda Južni tok rekao da to treba da reše EU i Rusija. Srbija će postepeno u idućim godinama usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, ali ima sopstvene državne i nacionalne interese, tako da se neće priključiti EU sankcijama Rusiji, niti će za svoje interese koristiti uzvratne sankcije koje je Moskva zavela Uniji, rekao je Dačić. U izlaganju i raspravi u briselskom Centru za evropsku politiku Dačić je naglasio da Moskva nema ništa protiv da Srbija uđe u članstvo EU i da Srbija neće ići u Evroazijsku uniju. Srbija želi da se ukrajinska kriza reši mirnim putem i Srbima su Ukrajina i Rusija prijateljske zemlje, dodao je Dačić, primetivši da je Ukrajina tek pre neki dan stavila na snagu sankcije prema Rusiji, a Rusija uopšte nije primenila neke sankcije Ukrajini. On je predočio da je Srbija s Rusijom o izgradnji Južnog toka potpisala sporazum koji nije sporan jer Srbija nije članica EU. Takođe je postavio pitanje, ako sad EU tvrdi da je to mimo propisa Unije, zašto su članice EU potpisale takav sporazum i kako to da je pod istim uslovima potpisan sporazum i izgrađen gasovod Severni tok kojim Nemačka doprema gas iz Rusije. Dačić je objasnio da će u Srbiji biti izgrađen Južni tok kad se o tome budu dogovorili EU i Rusija, podvukavši da nije u pravu Ukrajina koja je protiv Južnog toka, jer Srbija bi ponovo mogla doći u situaciju da nema dovoljno gasa ako bi se ponovio prekid dostave ruskog gasa preko ukrajinske teritorije. Dačić je naveo da su neosnovane primedbe oko dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiju, istakavški da će on samo četiri sata boraviti na obeležavanju oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, u kojem su učestvovali jugoslovenski partizani i vojnici Crvene Armije. A Putin, primetio je on, potom putuje da bi dva dana bio na međunarodnom sastanku u Milanu i to niko u EU nije doveo u pitanje. Kad srpski zvaničnici razgovaraju s Putinom to se, kazao je srpski ministar, vidi kao neki problem, a to nije problem kad su stalno u kontaktu s ruskim predsednikom nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland ili kad se američki državni sekretar Džon Keri učestalo sastaje s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom. Dačić je naglasio da Srbija želi da posebno nadoknadi veliko zaostajanje zbog balkanskih kriza i sukoba i ukazao na to da će Hrvatska sad imati problem da kao članica EU iskoristi preko deset milijardi evra neposredne pomoći iz evropskih fondova. To je takođe razlog što Srbija, zaključio je Dačić, želi u EU, ali je primetio da je vidljivo da Nemačka i neke zemlje EU ne žele da izdvajaju nova sredstva za nove članice, ali to su pravila koja su važila za sve dosad, pa treba očekivati i ubuduće. Srpski ministar je primetio da EU nije savršeno ustrojstvo, ali je rekao i da ne zna da postoji bolja organizacija u koju bi se uključila Srbija.

DAČIĆ: O SVEMU S PRIŠTINOM, OSIM NEZAVISNOSTI

BRISEL, 10. oktobra (Beta) – Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je danas, u Briselu, da Beograd može o svemu razgovarati s Prištinom da se poboljša život srpskog življa na KiM, ali nema govora o bilo čemu što bi dovelo u pitanje srpski stav o nepriznavanju JPN Kosova. Dačić je u izlaganju i raspravi u Centru za evropsku politiku u Briselu naglasio da Beograd „želi normalizaciju odnosa bez obzira na to što imamo različita stanovišta o statusu Kosova".
„Naše mišljenje se zasniva na tome da nije došlo do dogovora zemlje od koje se jedan narod ili teritorija otcepljuju", predočio je srpski ministar inostranih poslova. „I to načelo", dodao je, „bez obzira na to što je različito protumačeno, odnosno da li je bilo ili nije bilo razloga, postaje problem kada se prenese na neke druge teritorije".
„Kao što se vidi to pitanje koriste mnogi pokreti širom sveta da predstave pitanje svoje nezavisnosti", rekao je Dačić. „Nismo se bavili statusnim pitanjima, Priština misli da je statusno pitanje rešeno, mi smatramo da treba da se razgovara da se postigne dogovor po kojim načelima, na osnovu čega, šta mi zajednički i da li uopšte možemo da postignemo neko rešenje prihvatljivo za obe strane", objasnio je šef srpske diplomatije. Dačić je dodao da je sređivanje odnosa Beograda i Prištine moguće oko svega što nije vezano za položaj KiM i ukazao na to da su kosovski Srbi prvi put učestvovali na izborima i učestvovaće u vladi ako ih pozovu. Očekujemo, naveo je on, da se u Prištini formira vlada da bi se nastavio dijalog Beograd-Priština na visokom nivou, jer sad u tome deluju samo radne grupe. Dačić je ukazao na to da su radne grupe tokom dijaloga tehnički obavljale ono što je politički dogovoreno, ali je ostalo otvoreno pitanje da li je tu postojala želja ili je bilo ovlašćenja da one i dovrše postavljene zadatke. Jer, kako je napomenuo, preko 90 odsto pitanja su na kraju morali da konačno reše on i Hašim Tači kad su se oni direktno sastajali.

SRBIJA - JERMENIJA

SASTANAK SA SAHAKJANOM

BEOGRAD, 12. oktobra (Fonet) - Tokom drugog dana posete Republici Jermeniji, predsednik Republike Tomislav Nikolić sastao se i sa predsednikom jermenskog parlamenta, Galustom Sahakjanom, saopštila je večeras Služba za saradnju s medijima predsednika Republike. Služba prenosi i Nikolićeve reči sa ovog sastanka: "Srbija mora da postane moderna, uređena država. Zato je za nas korisno to što smo prihvatili većinu pravila EU. Članstvo u EU jeste strateško opredeljenje Srbije, ali ono ne isključuje saradnju sa drugim prijateljskim državama. Cilj ove posete je upravo taj: da nađemo način kako da zajedničkim radom ostvarimo bolji život za sve naše građane". Na kraju dvodnevne posete Republici Jermeniji, predsednik Nikolić razgovarao je sa Karekinom Drugim, vrhovnim patrijarhom Jermenske apostolske crkve. Delegacija, koju je predvodio predsednik Srbije, odala je poštu jugoslovenskim pilotima koji su poginuli u Jermeniji 1988. godine, tokom dostavljanja humanitarne pomoći posle katastrofalnog zemljotresa, navedeno je u saopštenju. Predsednik Nikolić je, inače, prvog dana posete, posmatrao i fudbalsku utakmicu Jermenija - Srbija, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godine.

SPORAZUM O SARADNjI

BEOGRAD, 12. oktobra (Fonet) - Tokom drugog dana posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Jermeniji, ministar privrede Željko Sertić potpisao je sa ministrom spoljnih poslova Jermenije Edvardom Nalbandijanom Sporazum o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, kao i Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti turizma. Nikolić je u razgovoru sa jermenskim predsednikom Seržom Sargsjanom istakao da je došlo vreme da Srbija i Jermenija, kao dve prijateljske zemlje, još više učvrste svoje odnose, pre svega kroz ekonomsku saradnju, saopštila je danas Pres služba predsednika Srbije. "Današnje potpisivanje ova dva dokumenta samo je početak jedne nove saradnje između naših zemalja, a u korist svih naših građana", istakao je Nikolić.