SRBIJA - RUSIJA

VUČIĆ: DOGOVORENO SVE O JUŽNOM TOKU

MOSKVA, 8. jula (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Moskvi da će predsednik Rusije Vladimir Putin posetiti Beograd do kraja godine, što, kako je rekao, svedoči o međusobnom uvažavanju. Nakon razgovora sa Putinom, Vučić je kazao da su tokom dvodnevnih razgovora u Moskvi raščišćeni svi problemi koji su stajali na putu oko izgradnje Južnog toka, i da do sada nije postojao ugovor. On je naveo da je dogovoreno da srpske firme kao podizvođači izvode oko 50 odstvo radova na gasovodu, tako da će imati oko 350 miliona evra zarade. Dogovoreno je da kamata na kredit za izgradnju Južnog toka od 4,25 odsto bude isplaćen ne novcem, već od dividendi od tranzita gasa, čime je ruska strana izašla Srbiji u susret. Po njegovim rečima, srpska strana je uspela da se izbori da u firmama u Južnom toku ne bude samo jedan direktor, već da budu kodirektori, sa srpske i ruske strane. Naveo je da se očekuje da će do kraja godine početi izgradnja gasovoda.
Vučić je rekao da je ponovio svoj stav o nameri Srbije da uđe u EU, ali da sačuva dobre odnose sa Rusijom.
Po njegovim rečima razgovaralo se o NIS-u, Djerdapu, Petrohemiji i saradnji u građevinskoj, agro oblasti, a o političkim pitanjima, pre svega o Ukrajini i KiM.
Na pitanje da li Rusija očekuje od Srbije neku pomoć kao predsedavajuće OEBS naredne godine, kada je u pitanju Ukrajina, on je rekao da "nisu čak ni pomenuli reč OEBS". "Rusija doživljava Srbiju kao prijateljsku zemlju, i Rusija ni na koji način nije bilo čime ni opominjala, a kamoli ucenjivala Srbiju", dodao je Vučić.
Vučić je kazao da je veoma zadovoljan rezultatima posete i srdačnošću domaćina, dodajući da je veoma zahvalan ruskoj strani za razumevanje za probleme u Srbiji.

VUČIĆ I MEDVEDEV ZA JAČANjE I PROŠIRENjE SARADNjE

MOSKVA, 7. jula (Beta) - Srbija se pokazala kao prijatelj i nije okrenula leđa Rusiji u teškom trenutku, za razliku od mnogih drugih, i to pokazuje na delu, a ne na rečima, izjavio je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić posle razgovora s ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom. Srpski premijer je kazao da Rusija ima puno razumevanja za Srbiju i njene političke stavove. "Ja ne krijem da mi želimo u EU, ali ne želimo da u najtežem trenutku urušavamo naše prijateljske odnose. Srbija je to pokazala i na delima, tako će biti i ubuduće", kazao je Vučić. On je rekao da je imao dobar razgovor sa Medvedevom o ekonomskim pitanjima i da se obe stranu zalažu za još jaču trgovinsko-ekonomsku saradnju. Naveo je da su danas razrešene neke nejasnoće oko Južnog toka, odnosno "četiri molbe" srpske strane, i da je zahvalan ruskoj strani sto je razumela potrebe Srbije, te da će Srbija umeti to da poštuje.
Medevedev je kazao da je Južni tok ključan ekonomski projekat za Evropu i za Srbiju, da ne treba da se politizuje i da ima uzajamno koristan karakter. Upravo taj prilaz je danas potvrđen u razgovorima, rekao je on
Oba premijera su izrazila zadovoljstvo povećanjem robne razmene između dve zemlje, Medevedv je naveo da je tokom prethodne godine robna razmena povećana za 15 odsto, dok je Vučić kazao da će Rusija posle Italije i Nemačke biti treći najveći trgovinski ekonomski partner Srbije.
Medvedev je kazao da se razgovaralo o Naftnoj industriji Srbije "koja je od gubitaša postala regionalni lider" i dalje investira u Srbiju. Govoreći o Ruskim železnicama i modernizaciji pruga u Srbiji, on je rekao da će to poboljšati situaciju u privredi, stvoriti nova radna mesta poboljšati tranzit. Naveo je da su spasilačke operacije tokom poplava u maju u Srbiji pokazale da je humanitarni centar u Nišu pokazao svoju efikasnost.
Vučić je kazao da je zahvalan Rusiji što pokazuje interes za investiranje u Srbiju, kao i da je za širenje saradnje. Naveo je da je Srbija zainteresovana za proširenje liste proizvoda oslobođenih od carine. Po njegovim rečima, Srbija podržava mirovnu inicijativu Rusije kada je reč o rešenju krize u Ukrajini. Vučić je poručio da Rusija u Srbiji "uvek može da računa da ima prijatelja i saveznika".

VUČIĆ: OČEKUJEM NAJNORMALNIJU REAKCIJU IZ BRISELA

BEOGRAD, 8. jula (Fonet) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je srpska delegacija u Moskvi postigla mnogo i istakao da očekuje da će Brisel na potpisivanje ugovora reagovati "normalno" i podsetio da su i druge zemlje, poput Austrije i Mađarske, potpisale takav ugovor i da spor oko Južnog toka Brisel treba da reši sa svojim članicama. Izgradnja Južnog toka, naglasio je Vučić, u interesu je Srbije, a ugovor o izgradnji potpisuju i druge zemlje, članice Evropske unije.
Premijer je naglasio i da Srbija ne snosi nikakav finansijski rizik kada je pitanju gradnja Južnog toka. Mi dajemo 19 miliona evra, a Rusi 2,1 milijardu, istakao je Vučić i dodao da ne bi bilo finansijske štete čak i ako neko ne bi dozvolilo da gas poteče, jer će se mnogo više zaraditi na građevinskim projektima nego što je uloženo. Ruska strana je preuzela ceo rizik, a kredit vraćamo kroz dividende za tranzit gasa, i u tome je naš ugovor najpovoljniji, ukazao je Vučić. Projekat Južni tok je u interesu Srbije, jer time garantujemo energetsku bezbednost, ocenio je Vučić i naglasio da je to veliki investicioni zahtev, jer ce se uposliti domaći kapaciteti. Kada je reč o odnosima sa Moskvom, premijer je rekao da su politički odnosi prijateljski, a ekonomski racionalni i ozbiljni i zaključio da Rusija postaje sve značajniji partner Srbije.

POTPISAN UGOVOR O GRADNjI DEONICE JUŽNOG TOKA U SRBIJI

BEOGRAD, 8. jula (Beta) - Preduzeće Južni tok potpisalo je večeras sa kompanijom Centrgaz ugovor o gradnji deonice gasovoda Južni tok u Srbiji. Kako je agenciji Beta potvrđeno u "Srbijagasu", ugovor sa predsednicima Centrgaza potpisali su generalni direktor Centargasa Stanislav Anikejev i kodirektori preduzeća Južni tok Srbija Dušan Bajatović i Aleksandar Siromjatin u Beogradu. Oni su poručili da je "ovo istorijski dan za srpsku energetiku i da će prvi gas poteći Južnim tokom kroz Srbiju do kraja 2016. godine, kao što je i planirano".
Kako se navodi u saopštenju "Srbijagasa", Bajatović je zahvalio predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću koji su, kako je rekao, pomogli da reše neka otvorena pitanja, što je omogućilo potpisivanje ovog ugovora. Ugovor je vredan oko 2,1 milijardi evra.

SRBIJA

DAČIĆ SA BAN KI MUNOM I HELEN KLARK

BEOGRAD, 7. jula (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas u Njujorku s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom i administratorom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Helen Klark. Dačić je zahvalio najvišim zvaničnicima UN na brzoj reakciji i svim oblicima pomoći koje je svetska organizacija upućivala u Srbiju nakon nedavnih poplava i nastavlja da upućuje, saopštilo je srpsko Ministrastvo spoljnih poslova. Kako je dogovoreno na danasnjem sastanku, Helen Klark, koja će predstavljati UN na Donatorskoj konferenciji u Briselu 16. jula, posetiće Srbiju 14. jula kako bi se upoznala sa posledicama prirodne katastrofe koja je pogodila Srbiju.

DAČIĆ: ODAZOVITE SE DONATORSKOJ KONFERENCIJI

NjUJORK, 7. jula (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pozvao je danas u Njujorku na Ekonomsko-socijalnom savetu UN (EKOSOK) članice svetske organizacije da se odazovu Međunarodnoj donatorskoj konferenciji u Briselu 16. jula. "Srbija duboko ceni spremnost međunarodne zajednice da na poziv Evropske komisije, Francuske i Slovenije organizuje Međunarodnu donatorsku konferenciju u Briselu na kojoj će se predstaviti donatorima Izveštaj o proceni štete koju su katastrofalne poplave ostavile za sobom u Srbiji i BiH u maju", rekao je Dačić u obraćanju učesnicima tog skupa. On je rekao da je za Srbiju "veoma važan uspeh ove Donatorske konferencije" i pozvao članice UN da učestvuju na njoj, navodi se u saopštenju srpskog Ministarstva spoljnih poslova.
Podsećajući na štetu izazvanu poplavama u Srbiji, Dačić je izrazio zahvalnost UN i njenim članicama na brzom dostavljanju humanitarne pomoći i angažovanju svojih timova za procenu štete izazvane katastrofalnim poplavama. "Bez velikodušne bilateralne pomoći i podrške UN, ne bismo mogli da pomognemo svim građanima kojima je pomoć bila preko potrebna", dodao je on.
Govoreći o ostvarivanju ciljeva postavljenih Milenijumskom deklaracijom, Dačić je rekao da je Srbija postigla osnovni cilj i uspela da u periodu do 2008. smanji broj siromašnih za polovinu. "Nažalost, situacija se pogoršala u doba globalne finansijske krize. Stope nezaposlenosti i siromaštvo beleže rast", rekao je srpski ministar i dodao da je, kao zemlja srednjeg dohotka, Srbija suočena sa posebnim razvojnim izazovima u iskorenjivanju siromaštva. "Nezavidnu ekonomsku situaciju opterećuje i veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica. Ove ranjive grupe predstavljaju jedan od najkrupnijih problema sa kojima se Srbija suočava... Nalaženje trajnog i održivog rešenja za ove ranjive grupe ostaje jedan od glavnih zadataka Vlade", kazao je. On je naveo i da je zbog toga Srbija duboko zabrinuta zbog preranog usvajanja Preporuke UNHCR u aprilu ove godine, o kolektivnom prestanku izbeglickog statusa licima koja su u periodu od 1990. do 1995. prognana iz Hrvatske.
Dačić je još rekao da, kao nova clanica EKOSOK-a, Srbija želi da da pun i aktivan doprinos težnji da se to telo "angažovanije, efikasnije i direktnije suoči sa izazovima planete i nagomilanim ekonomskim, socijalnim i ekološkim problemima, čijim posledicama smo svi izloženi". Srbija aktivno učestvuje u Međuvladinom ekspertskom komitetu za finansiranje ciljeva održivog razvoja, rekao je srpski ministar. "U punoj meri uvažavamo princip, koji je proistekao iz Monterejske konferencije o finansiranju održivog razvoja da je svaka zemlja prvenstveno odgovorna za sopstveni razvoj i da svaka zemlja prvenstveno treba da izvrši nužne reforme za uspostavljanje efikasnog poreskog sistema, dobrog upravljanja i iskorenjivanje ilegalnih finansijskih tokova", dodao je. Vlada Srbije čini ozbiljne reformske korake upravo u ovom pravcu, zaključio je Dačić u svom obraćanju.

U POPLAVAMA POGINULO 57 LjUDI, EVAKUISANE 32.000

BEOGRAD, 9. jula (Beta) - Tokom majskih poplava u Srbiji poginulo je 57 ljudi, od čega su se 23 osobe utopile, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić. Na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Nikolić je kazao da je tokom poplava evakuisano 31.879 građana. Na sednici odbora danas je predstavljen izveštaj Vlade Srbije o poplavama i merama za spasavanje.

IZVEŠTAJ: UKUPNA ŠTETA OD POPLAVA 1,53 MILIJARDE EVRA

BEOGRAD, 8. jula (Tanjug) – Direktna šteta nastala usled katastrofalnih poplava koje su nedavno zadesile Srbiji iznosil 810,1 miliona evra, dok gubici iznose 661,9 miliona evra, pokazao je zvanični izveštaj o proceni štete od poplava koji je usvojila Vlada Srbije, a koji će biti predstavljen na donatorskoj konferenciji u Briselu 16. jula Izveštaj je pokazao da ukupna šteta i gubici zbog ove prirodne katastrofe iznose 1,53 milijarde evra. Dve trećine tog iznosa odlazi samo na proizvodne sektore, gde su procenjeni šteta i gubici na 1,07 milijardi evra. Prema izveštaju, samo šteta na proizvodnom sektoru procenjena je na pola milijarde, a gubici na 569,4 miliona. Od toga, najveći šteta i gubici procenjeni su u poljoprivredi – 107,9 miliona, odnosno 120,1 milion evra. Sledi trgovina, gde je procena štete 169,6 miliona, a gubitaka 55,2 miliona evra. Procenjena šteta i gubici u socijalnim sektorima, koji obuhvataju stanovanje, zdravstvo, obrazovanje i kulturu je 34,6 miliona evra, odnosno 7,1 milion evra. Šteta na objektima za stanovanje iznosi 227,3 miliona evra, dok su gubici po istom osnovu i 3,7 miliona. U zdravstvu je šteta procenjena na tri miliona, a gubici na 2,7 miliona evra. Efekti poplava na infrastrukturnom sektoru, koji obuhvata saobraćaj, komunikacije i vodosnabdevanje, procenjeni su na 192,1 miliona evra, od čega na štetu odlazi 117,3 miliona, a na gubitke 74,8 miliona evra. Najveća stavka u ovom sektoru je saobraćaj, sa procenjenom štetom od 96 miliona i gubicima od 70,4 miliona evra. Kada je reč o pitanjima poput životne sredine, upravljanja, procenjena šteta iznosi 17,2 miliona, a gubici 10,6 miliona evra.

NIKOLIĆ: UČVRSTITI EKONOMSKU SARADNjU SRBIJE I ITALIJE

BEOGRAD, 8. jula (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da u budućnosti treba učvrstiti saradnju naše zemlje i Italije, posebno na polju ekonomije. On je u razgovoru sa predsednicom italijanske regije Friuli Venecija Djulija, Deborom Serakjani istakao da su odnosi dve države kroz istoriju intenzivni i izrazio zadovoljstvo zbog visokog nivoa bilateralnih odnosa dve države. "Reformama koje smo pokrenuli želimo da pokažemo da je Srbija zemlja povoljna za investicije i siguran partner za plasman proizvoda na treća tržišta", kazao je Nikolić, a saopštio kabinet predsednika.
Serkjani je naglasila da se njena regija naročito interesuje za proširenje saradnje u oblasti saobraćaja, energetike kao i između naučno istraživačkih centara. Ona je takođe izrazila zadovoljstvo nivoom saradnje između Autonomne pokrajine Vojvodine i regije Friuli Venecije Djulije i istakla nameru da se ta saradnja proširi na celu Srbiju. "Veze sa Srbijom su vrlo važne i Italija će za vreme predsedavanja Evropskom unijom nastojati da približi odnose između EU i Srbije", navela je Serkjani.

SERAKJANI: ITALIJA ŽELI DA POMOGNE SRBIJI NA EVROPSKOM PUTU

BEOGRAD, 8. jula (Beta) - Predsednica italijanske regije Friuli Venecija Djulija, Debora Serakjani, izjavila je večeras da Italija želi da pomogne Srbiji na evropskom putu. Posle potpisivanja sporazuma o saradnji dve zemlje u oblasti saobraćaja, trgovinske i naučno-tehnološke saradnje, Serakjani je navela da će ove dve zemlje zajedno graditi puteve koji će povezati italijansku regiju sa Fijatovom fabrikom automobila u Kragujevcu. "Italija je prvi ekonomski partner Srbije i ova tri sporazuma veoma su važna, a naša regija je sagovornik Italije i Srbije u sprovođenju sporazuma", kazala je ona u Beogradu. Prema njenim rečima, Italija i regija Friuli Venecija Djulija ulagaće u Srbiju, jer je ona bitna za stabilizaciju čitave Evrope. "Italija je ubeđena da treba da postoje različiti izvori energije u Srbiji i da je gasovod 'Južni tok' veoma važan. Učinićemo mnogo da tokom šestomesečnog predsedavanja Evopskom unijom ukažemo na značaj Južnog toka", dodala je ona.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da su sporazumi o saradnji ugovarani skoro tri godine i da ne postoji tačno utvrđen rok za njihovo sprovođenje. "Činjenica je da postoji dobra volja. Sad to više nisu dve vlade, nego kompanije koje se dogovaraju", navela je Mihajlović. Ona je dodala da bi izgradnja puteva koji nedostaju između regije i Kragujevca trebalo da traje jednu do dve godine, ali nije mogla da precizira koliko je kilometara tih puteva potrebno.
Kako je objasnila predsednica italijanske regije, današnji razgovori sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković daju nadu da će dve zemlje moći da rade na daljem procesu evropskih integracija u Srbiji i u Evropi.

JOKSIMOVIĆ RAZGOVARALA S AMBASADOROM FINSKE U SRBIJI

BEOGRAD, 7. jula (Beta) - Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je danas u razgovoru s ambasadorom Finske Pekom Orpanom da Srbija trenutno završava pregovaračku poziciju za poglavlje 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu, navodi se u saopštenju iz kabineta ministarke. "Poglavlje 32 je značajno jer Srbija želi da ostvari najviši mogući stepen budzetske discipline i kontrolu trošenja sredstava poreskih obveznika, što je posebno značajno u kontekstu ekonomskih reformi koje je Vlada Srbije obećala građanima", rekla je Joksimović.
Orpan je istakao značaj sprovođenja ekonomskih reformi naglasivši da one predstavljaju dobar podstrek za strane investitore da ulažu u Srbiju. Sagovornici su takođe razgovarali o učešću Finske u realizaciji različitih projekata stručne pomoći u oblastima u kojima Finska poseduje značajna iskustva i ekspertize.

GAŠIĆ POZVAO BRITANSKOG MINISTRA ODBRANE DA DODjE U SRBIJU

BEOGRAD, 8. jula (Beta) - Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić i ambasador Velike Britanije u Beogradu Denis Kif složili su se danas da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo ukupnih bilateralnih odnosa dve zemlje. Na sastanku sa ambasadorom Gašić je uputio poziv britanskom ministru odbrane Filipu Hamondu da u narednom periodu poseti Srbiju, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Gašić je posebno zahvalio Ujedinjenom Kraljevstvu na inicijativi, finansijskoj pomoći i podršci u uspostavljanju novog NATO Poverilačkog fonda, "namenjenog delaboraciji i uništavanju viškova ubojnih sredstava" u Srbiji i unapređenju kapaciteta Tehničkoremontnog zavoda Kragujevac.
Gašić i Kif razgovarali su i o značaju saradnje u oblasti izgradnje integriteta i prevencije korupcije, a Ministarstvo odbrane zainteresovano je za razmenu iskustava u oblasti Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, dodaje se u saopštenju.
Ministar je zahvalio Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva na doniranju 67 radio stanica za potrebe terenskih timova Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom katastrofalnih poplava u maju. Težišne oblasti saradnje Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva su vojno obrazovanje, odnosi s javnošću, vojna medicina i reforma sektora bezbednosti.

GAŠIĆ O VOJNOJ SARADNjI SA EGIPTOM

BEOGRAD, 8. jula (Fonet) - Ministar odbrane Bratislav Gašić i ambasador Egipta Menhe Mahrus Bahum razgovarali su danas o razvoju konkretnih programa saradnje u oblasti odbrane i ocenili da je neophodno što pre zaključiti sporazum o saradnji u toj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.
Bahum je naglasila da je u oblasti odbrane saradnja sa Srbijom daleko razvijenija nego sa mnogo bogatijim državama, kao i da je Srbija jedan od najznačajnijih budućih partnera u vojno-ekonomskoj i vojno-tehničkoj saradnji, jer postoji mogućnost zajedničkog razvoja i proizvodnje bespilotnih letelica. Ona je zahvalila na ponudi Ministarstva odbrane za učešće pripadnika egipatskih oružanih snaga na kursevima ABHO u Kruševcu i u Centru za mirovne operacije Vojske Srbije.
Gašić je istakao da zajedničkom interesu dve zemlje ide u prilog i obnavljanje rada mešovitih vojnih komiteta, gde se razmenjuju stavovi o bezbednosnoj situaciji, reformama sistema odbrane i iskustva o učešću u mirovnim operacijama.