SRBIJA

DAČIĆ:SA ASPEKTA DRŽAVE, POSETA PAPE JE U INTERESU SRBIJE

BEOGRAD, 27. juna (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio danas u Beogradu da je u interesu države Srbije da papa Francisko, koji je na čelu države Vatikan, poseti Srbiju. "Sa aspekta države Srbije, u interesu je da papa Francisko, koji je na čelu države Vatikan, poseti Srbiju, a ne mogu da govorim o odnosu među crkvama", rekao je Dačić nakon susreta sa sekretarom Vatikana za odnose s državama, nadbiskupom Dominikom Mambertijem. Dačić je rekao da Srbija politički želi da se s Vatikanom što bolje razume u pitanjima od zajedničkog interesa i da može sa Vatikanom da razgovara i o najneprijatnijim pitanjima u uzajamnim odnosima. Dačić je zahvalio na principijelnoj podršci Vatikana u vezi sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji i u vezi s pitanjem KiM, dodavši da Vatikan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Dačić i nadbiskup Mamberti danas su u Palati Srbija potpisali međudržavni sporazum u oblasti visokog obrazovanja.

DAČIĆ: SLEDE RAZGOVORI O ZAJEDNIČKIM AMBASADAMA

BEOGRAD, 30. juna (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je razgovore o eventualnom uspostavljanju zajedničkih diplomatskih predstavništava sa državama regiona, uključujući Crnu Goru. "Tek će se razgovarati o toj temi", naveo je Dačić u izjavi "Danasu" odgovarajući na pitanje da li je prilikom nedavne posete šefa crnogorske diplomatije Igora Lukšića doneta bilo kakva odluka u tom segmentu. On objašnjava da je sa Lukšićem potpisan Sporazum o ustupanju korišćenja nepokretnosti na recipročnoj bazi za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava, na osnovu koga Srbija i Crna Gora daju na korišćenje jedna drugoj zgrade za ambasade u Beogradu i Podgorici.
U Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore potvrđuju za Danas da su Dačić i Lukšić otpočeli i razgovore o potencijalnom deljenju prostora odnosno "kolokaciji".
"Crna Gora je posebno zainteresovana za one države gde nije bilateralno zastupljena, a u kojima se nalaze sedišta međunarodnih organizacija. Crna Gora je potpisala Sporazum o kolokaciji sa Makedonijom. U toku su pregovori oko otvaranja između jednog i tri predstavništva u kojima bismo delili prostor, u pitanju su Kopenhagen, Buenos Ajres i Istanbul", preciziraju u Podgorici.
Dušan Simeonović, ambasador u penziji, ocenio je za Danas da je reč o pozitivnoj inicijativi. „Ako postoji politička volja Srbije i Crne Gore taj plan je lako ostvariti u kratkom roku jer ne podrazumeva vođenje zajedničke diplomatije već korišćenje zajedničkog prostora", rekao je on.
Plan o uspostavljanju zajedničkih diplomatskih ispostava sa susednim državama u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, po ugledu na Nordijski model, prvi je početkom godine izložio Dačićev prethodnik Ivan Mrkić, podseća "Danas".

NIKOLIĆ: RAZMOTRIĆEMO STAVOVE KOJI SE RAZLIKUJU OD EU

BEOGRAD, 29. juna (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je sa odlazećim predsednikom Evropske komisije (EK) Žozeom Manuelom Barozom razgovarao o razlikama u stavovima Srbije i EU u odnosu na aktuelna dešavanja u svetu, ističući da Srbija vodi svoju politiku, ali da će razmotriti da li je negde propustila da zauzme istovetan stav kao i EU. "Gospodin Barozo je primetio da je procenat neslaganja sa zajedničkom politikom (EU) oko 50. Mi ćemo razmotriti da li smo negde možda propustili da imamo istovetne stavove"... "Srbija je zemlja koja ima svoju politiku. U tu politiku želimo da uklopimo u interese svih građana Srbje i u jednu mnogo širu politiku", rekao je on na zajedničkoj pres konferenciji sa Barozom u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.
Barozo je istakao da veruje da, ukoliko bude političke volje na obe strane, Srbija može da uđe u EU. On je rekao da je počinjanjem pregovora za ulazak u EU, Srbija ušla u "novu fazu odnosa sa EU". Dodao je da proces pregovora ide "dobrim tempom", zahvaljujući "privrženosti i posvećenosti" tom poslu pregovaračkog tima Srbije. "Tokom sastanka sa predsednikom izrazio sam uverenje da Srbija može da se osloni na podršku EK u nastavku tog procesa", rekao je on. Barozo je pozdravio to što je Srbija u procesu evropskih integracija prioritet stavila na ekonomske reforme, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i reformu javne uprave. On je kazao i da je "značajan napredak" postignut u normalizaciji odnosa sa Prištinom. "Taj proces je važan i očekujemo da i Beograd i Priština obezbede dalji napredak tog procesa", rekao je on. Odlazeći predsednik Evropske komisije danas je obišao i Obrenovac, koji je najžešće stradao u nedavnim poplavama. Barozo, kome je ovo oproštajna poseta regionu, iz Beograda putuje u Tiranu, nakon čega će posetiti i druge zemlje zapadnog Balkana.

BAROZO I VUČIĆ: ULAZAK SRBIJE U EU OD OBOSTRANOG INTERESA

BEOGRAD, 29. juna (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo konstatovali su danas da je ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU) od obostranog interesa, ali su istakli da Srbija mora da sprovede još mnogo reformskih procesa. "Mislim da nije na meni da vam govorim o teškoćama, ali proces pridruživanja je sveobuhvatan projekat koji nalaže napredak u mnogim obastima, a najpre onim najvažnijim, kao sto su pravo, vladavina zakona i borba protiv korupcije", rekao Barozo na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem u Palati Srbija.
Vučić je kazao da mu je Barozo pokazao izveštaj o ostvarenom napretku Srbije u kojem su zelenom bojom obeleženi sektori u kojima je Srbija najviše postigla, žutom tamo gde postoje problemi, a crvenom tamo gde uopšte nije u skladu sa evropskim vrednostima. "U ovom izveštaju ima pet crvenih oblasti, a jedna je posebno crvena, to je životna sredina, gde ništa nije u skladu sa EU", rekao je Vučić i dodao da misli da će tokom pregovora Srbija imati ipak više problema sa nekim "žuto obojenim oblastima".

VUČIĆ: SVESNI SMO DA MORAMO MNOGO DA SE MENjAMO

BERLIN, 30. juna (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Berlinu da Srbija želi punopravno članstvo u EU i da je svesna da mora mnogo da se menja, saopštila je danas Vlada Srbije. "Srbija želi punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali svesni smo da sebe moramo mnogo da menjamo. Ovo je novi početak, jer Srbija danas ima jednu politiku. Mi smo i ljudski i politički ujedinjeni oko pitanja Evropske unije", rekao je Vučić na panel diskusiji "Novi početak prema Briselu Srbija na putu ka EU". Premijer je istakao da su pred Srbijom veliki izazovi i promene, set reformskih zakona, i naglasio da Srbija mora da omogući što lakši dolazak nemačkih investitora. "Nemačka može da računa na Srbiju kao prijatelja i saveznika, a da li mi na njih možemo da računamo, to zavisi samo od nas", ocenio je Vučić na skupu u organizaciji Foruma Srbija-Nemačka i nemačkog Saveta za spoljnu politiku, koji je otvorio zajedno sa šefom nemačke diplomatije Frank Valterom Štajnmajerom.
Štajnmajer je, konstatujući da je je Srbija 2014. počela pristupne pregovore sa EU, naglasio da se "Srbija vraća kući, a njena kuća je u srcu Evrope". On je dodao da je Srbija mnogo postigla u poslednje dve godine, od pregovora sa Prištinom, poboljšanja odnosa sa susedima, do ekonomskih i drugih reformi. Štajnmajer je kazao i da Nemačka zna da put u EU nije jednostavan, ali da će Srbija imati podršku na tom putu.
U prostorijama Nemačkog saveta za spoljnu politiku postavljena je izložba o saradnji Nemačke i Srbije, koju je podržalo Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Nemačke, a realizovalo Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ). Zdanje u kojem se održavaju skup i izložba, do Drugog svetskog rata bilo je diplomatsko predstavništvo Kraljevine Jugoslavije, a njen poslednji predstavnik koji je tu boravio, bio je Ivo Andrić. Vučić i ministar Štajnmajer posetili su sobu u kojoj je Andrić radio u Berlinu.

SVEČANO OTVOREN ANDRIĆGRAD

BANjALUKA, 28. juna (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Srpske Milorad Dodik i režiser Emir Kusturica svečano su danas otvorili Andrićgrad u Višegradu.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je počastvovan što prisustvuje svečanom otvaranju Andrićgrada, poručivši da je Srbija prepoznala Andrićev institut kao "stecište umnih srpskih glava, gde će naredne generacije mnogo toga naučiti".
"Institut će biti vodilja, ali i kritika onog što radimo i očekujemo da bude sastavljen od ljudi od kojih ćemo moći mnogo toga da naučimo", istakao je Vučić, dodavši da je to interes Srbije, zbog čega zajedno s RS i finansira izgradnju tog Instituta. Premijer Srbije je kazao da se "samo u miru može napraviti ekonomski jaka Srbija, na koju će Republika Srpska uvek moći da se osloni i da na nju računa".
"Čuvaćemo Andrićgrad vekovima, a to možemo samo ako budemo pametniji, bolji, umniji", poručio je Vučić.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je Andrićgrad "poklon srpskom narodu u Republici Srpskoj i Srbiji", ističući da srpski narod "nikada neće zaboraviti svoju slavnu istoriju niti je prepustiti nekom drugom".
Govoreći o stotinu godina od početka Prvog svetakog rata i Sarajevskom atentatu, Dodik je ocenio da je "pucanj Gavrila Principa pre jednog veka bio pucanj za slobodu, kao i oslobađanje od okupatora".
Režiser Emir Kusturica, koji je idejni tvorac Andrićgrada, rekao je da je grad od kamena posvećen nobelovcu Ivi Andriću i da će to biti grad koji se pretvara u kulturno dobro.
Otvaranju Andrićgrada i svečanosti povodom obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata prisustvuju i srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsednik parlamenta RS Igor Radojičić, kao i ministri u vladama RS i Srbije, među kojima je i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

U JADOVNOM ODALI POČAST ŽRTVAMA USTAŠKOG LOGORA

ZAGREB/JADOVNO, 29. juna (Beta) - Komemorativnim okupljanjem u šumi Jadovno kod Gospića danas je obeležen dan sećanja na žrtve ustaškog logora u kome je 1941. ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Skup kod Šaranove jame u Jadovnom su organizovali Srpsko narodno veće (SNV), Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, SPC u Hrvatskoj i Koordinacija jevrejskih opština Hrvatske. "Jadovno je matica svih zločina koji su se na ovim prostorima dogodili u 20. veku. Ljudi pogubljeni u logoru Gospić-Jadovno-Pag nisu ni znali šta se dogodilo, znali su samo da se 11. aprila 1941. promenila vlast. Njihov prvi susret s NDH bila je smrt i to samo zato što su bili drugačiji, što su bili Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati koji su Hrvatsku videli drugačije", rekao je predsednik SNV Milorad Pupovac, preneli su lokalni mediji.
Na skupu je bio i srpski ministar rada Aleksandar Vulin koji je rekao da Srbija i Hrvatska imaju različite stavove o događajima iz novije istorije, ali da o Jadovnom ne mogu i ne smeju da imaju različita mišljenja.
Izaslanik predsednika Sabora Hrvatske Damir Mateljan istakao je na skupu da je u Jadovnom "početak spirale terora ustaškog režima".
Logor Jadovno osnovale su vlasti tzv. Nezavisne države Hrvatske, na planini Velebit, u Lici, a logor je postojao od aprila do avgusta 1941. godine kada je zatvoren na zahtev italijanske vojske. U njemu je ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi, uglavnom Srba i Jevreja, ali i Hrvata protivnika ustaškog režima. Komemoracija je prvi put posle raspada SFRJ početkom 90-tih održana 2009. godine.

GAŠIĆ U AUSTRIJI O SARADNjI U OBLASTI ODBRANE

BEOGRAD, 27. juna (Beta) - Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić razgovarao je u Beču s ministrom odbrane i sporta Austrije Geraldom Klugom o unapređenju vojne saradnje dve zemlje, saopštilo je danas srpsko ministarstvo odbrane. Kako je saopšteno, Gašić je tokom prve posete inostranstvu od kako je stupio na dužnost, izrazio zahvalnost austrijskom ministru odbrane na pomoći koju je ta zemlja uputila Srbiji nakon poplava. Prema Gašićevoj oceni, odnosi dve zemlje su na najvišem nivou u poslednjih sto godina, a u oblasti odbrane postoji obostrani interes za unapređenje saradnje, prvenstveno kad je reč o obuci i usavršavanju, vojnoj medicini i atomsko-biološko-hemijskoj odbrani. U saopštenju se dodaje da su dvojica ministara razgovarala i o iskustvima Austrije u mirovnim misijama, kao i o bezbednosnim i odbrambenim aspektima priključenja Evropskoj uniji.
Ministar Klug je ponovio spremnost Austrije da podrži proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, dodajući da saradnju dve zemlje u oblasti odbrane treba posmatrati kroz regionalne okvire i kapacitete. Kako se dodaje u saopštenju srpskog ministarstva odbrane, Gašić je uputio zvaničan poziv austrijskom kolegi da poseti Srbiju početkom 2015. godine.

NOVI AMBASADOR U KANADI OTPOČEO MANDAT

OTAVA, 28. juna (Beta) - Predajom akreditiva generalnom guverneru Kanade Dejvidu Džonstonu (David Johnston) u Otavi je otpočeo mandat novi ambasador Srbije Mihailo Papazoglu. Po tradiciji akreditivna ceremonija održana je u guvernerskoj rezidenciji i istorijskom zdanju Rido holu (Rideau Hall) sagrađenom 1838. godine. Osim dobrodošlice novom ambasadoru Srbije Mihailu Papazoglu i izraženoj želji za razvoj kanadsko-srpskih odnosa guverner Džonston je naglasio da je Kanada uz Srbiju i narod teško pogođen i postradao od (majskih) poplava.
U kraćem razgovoru sa guvernerom ambasador Papazoglu je rekao da "nas je istorija načinila saveznicima i da smo bili na njenoj pravoj strani u teškim vremenima Prvog i Drugog svetskog rata". On je dodao da su nas "globalizacija i moderno doba učinili susedima" i zaključio da "treba da dozvolimo budućnosti da učvrsti partnerstvo" (između Srbije i Kanade).
Mihailo Papazoglu je karijerni diplomata srednje generacije koji je u dva navrata službovao u Francuskoj (Strazbur i Pariz), a u Otavu dolazi sa dužnosti šefa protokola Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Prethodni ambasador Srbije u Kanadi, od oktobra 2010. bio je Zoran Veljić.