SRBIJA

MINISTRI CEI PODRŽALI NASTAVAK PROŠIRENjA EU NA ZAPADNI BALKAN

BEČ/BEOGRAD, 3. juna (Beta) - Učesnici ministarske konferencije Centralnoevropske inicijative o Zapadnom Balkanu podržali su danas u Beču nastavak širenja EU na taj region i izrazili spremnost za dalju podršku u otklanjanju posledica poplava.
Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, na sastanku na kojem je učestvovao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, komesar EU za proširenje Štefan File i ministri spoljnih poslova Grčke, Italije i Austrije istakli su da pregovori EU sa Srbijom predstavljaju prioritet i izrazili spremnost za tesnu saradnju u sprovođenju neophodnih reformi.
Grčka će, kao predsedavajuća Saveta EU do 1. jula raditi na otvaranju novih poglavlja, a Italija će potom, kao sledeća predsedavajuća, takođe u prioritete uvrstiti proširenje EU na Zapadni Balkan, navodi se u saopštenju i dodaje da je na sastanku posebno istaknut napredak Srbije u evrointegracijama.
Dačić je naglasio da su najvažniji strateški spoljnopolitički prioriteti Srbije članstvo u EU, jačanje saradnje u regionu i nastavak dijaloga sa Prištinom. Ministar je zahvalio svima koji su pružili pomoć u spasavanju ljudskih života i otklanjanju posledica poplava u Srbiji, naglasivši da je šteta ogromna i da je nerealno očekivati da Evropska unija u potpunosti finansira saniranje štete.

VUČIĆ: EVROPSKI PUT JEDINI MOGUĆI ZA SRBIJU

BEČ/BEOGRAD, 4. juna (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas u Beču da je evropski put jedini mogući put za Srbiju i zahvalio na podršci koju Austrija pruža u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, saopštila je pres služba srpske vlade.
Vučić, koji boravi u Austriji, sastao se s vicekancelarom i ministrom finansija Mihaelom Špindelegerom, s kojim je razgovarao o ekonomskoj saradnji dve zemlje, evropskom putu Srbije, kao i poplavama koje su zadesile Srbiju u poslednjih par nedelja. Premijer Vučić obavestio je potpredsednika austrijske vlade o posledicama poplava i naporima srpske vlade za obnovu zemlje i istovremeno zahvalio na pomoći koju je Austrija uputila Srbiji.
Špindeleger je istakao da vremenske nepogode pogađaju ceo region i da zato Austrija saoseća sa Srbijom i da zbog toga mora i želi da pomogne. On je takođe kazao da su predstavnici Evropske unije zadovoljni onim što je Srbija postigla u procesu pridruživanja i da će Austrija ubediti svoje evropske partnere da prihvate Srbiju u najkraćem periodu, navodi se u saopštenju.
Vučić je istakao da je ekonomska saradnja dve zemlje dobra, ali da postoji prostor za unapređenje tih odnosa, i obavestio Špindelegera o novim ekonomskim merama i zakonima koji će u narednom periodu biti usvojeni. "Učinićemo sve da se stvore bolji uslovi za poslovanje stranih investitora", istakao je Vučić i zamolio austrijskog kolegu da privrednicima te zemlje predstavi Srbiju kao dobru zemlju za strana ulaganja, naglasivši da Srbija sprema pakete poreskih olakšica koje će ponuditi stranim investitorima kako bi poboljšala poslovnu klimu.
Špindeleger je, govoreći o ekonomskim odnosima dveju zemalja, istakao da će preporučiti austrijskim investitorima da pojačaju svoja ulaganja u Srbiju.
Razgovorima srpskog premijera i austrijskog vicekancelara prisustvovao je i ministar finasija Srbije Lazar Krstić.

GAŠIĆ PRIMIO AMBASADORA KINE

BEOGRAD, 3. juna (Fonet) - Ministar odbrane Bratislav Gašić primio je danas ambasadora Kine u Beogradu Žang Vanšua i zahvalio mu na pomoći koju je ta zemlja do sada dala za saniranje posledica poplava u Srbiji. Gašić je naglasio da Srbiji predstoji period otklanjanja posledica i zbrinjavanja stanovništva na delu teritorije pogođenom poplavama, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
Gašić i Vanšua saglasni su da strateško partnerstvo prijateljskih zemalja i naroda, dobija potvrdu i kroz sve sadržajniju saradnju u oblasti odbrane i da postoji prostor za unapređenje, posebno u oblasti vojne medicine i školstva. "Cenimo spoljnu politiku Kine, zasnovanu na poštovanju principa miroljubive koegzistencije i uvažavanju svih činilaca u međunarodnim odnosima. To se vidi i kroz podršku Kine u rešavanju statusa Kosova i Metohije", rekao je Gašić, navodi se u saopštenju.

POMOĆ SZO, RUSIJE I NORVEŠKE

BEOGRAD, 3. juna (Beta) - Humanitarna pomoć za medicinske radnike u područjima ugroženim poplavama koju su obezbedile Svetska zdravstvena organizacija, ambasade Norveške i Rusije stigla je danas na Beogradski aerodrom.
Prema rečima ministra zdravlja Srbije Zlatibora Lončara, pomoć je vredna više od 40.000 dolara, a njeno raspoređivanje počeće već danas. Paketi sadrže hitnu medicinsku pomoć, osnovne lekove, kao i pumpe za prečišćavanje vode i rezervoare. "Pomoć je dovoljna za deset hiljada ljudi tokom tri meseca", rekao je ministar zdravlja i zahvalio svima koji su omogućili ovu pomoć Srbiji. Oprema za prečišćavanje vode i rezervoari stigli su iz Norveške, a lekovi, potrošni materijal i medinska oprema vredni 15.000 dolara iz Rusije.
Ruski ambasador Aleksandar Čepurin istakao je da su ovakve vanredne situacije i vremenske nepogode kakve su zadesile Srbiju nažalost sve češće, pa nijedna zemlja ne može sama sa time da se izbori. Čepurin je najavio da će 9. i 10. juna u beogradskom Sava centru i novosadskom Srpskom narodnom pozorištu biti održani humanitarni koncerti ansambla Crnomorske ratne mornarice Ruske Federacije. Za koncert su već sve karte rasprodate, a sakupljena sredstva biće usmerena za pomoć ugroženima od poplava.
Ambasador Norveške Nils Ragnar Kamsvag izrazio je nadu da je to poslednja urgentna pomoć koja stiže za poplavljena područja u Srbiji i da će naredne donacije biti usmerene na obnovu. Prema njegovim rečima, Norveška čeka da Vlada Srbije, kao i civilni sektor, izrade konkretne projekte kako bi moglo da počne njihovo finansiranje.
Direktorka kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Miljana Grbić rekla je da ta organizacija Srbiji neće slati samo pomoć u opremi i lekovima, već i ekspertsku podršku. Prema njenim rečima, tu je već tim eksperata koji pomaže srpskim kolegama da se spreči što veći broj zaraznih bolesti nakon poplava, kao i prevencija u nekim narednim sličnim slučajevima.

HOČEVAR: KATOLIČKA CRKVA DODELIĆE MILION EVRA UGROŽENIMA

BEOGRAD, 4. juna (Beta) - Katolička crkva je na poziv Vlade Srbije preko organizacije Karitas (Caritas) urgoženima poplavama dodelila pomoć u vrednosti većoj od 20.000 evra, a ukupna vrednost planirane pomoći je između 850.000 evra i milion evra, izjavio je danas beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. "Karitas je prisutan na terenu od prvih sati krize, posebno u Valjevu i Šapcu, gde je 10 dana i noći pripremao sendviče za volontere koji su radili na utvrđivanju obale Save", rekao je Hočevar na konferenciji za novinare u Beogradskoj nadbiskupiji.
Istakao je da Karitas realizuje projekat vredan oko 850.000 evra, namenjen ugroženim porodicama u Šapcu, Valjevu, Ubu, Krupnju i Obrenovcu, gde će pomoć dobiti ukupno 5.000 porodica u paketima hrane i higijenskih sredstava, koji sadrže i osam litara dezinfekcionih sredstava. "Karitas će svakoj od tih opština uputiti po 85 tona stočne hrane, odnosno ukupno 340 tona hrane za krave, svinje i živinu. Karitas distribuira humanitarnu pomoć, oko 65 tona hrane i higijenskih sredstava, u Smederevskoj Palanci, Paraćinu i Lazarevcu, čija je vrednost 100.000 evra, a sledeće nedelje počeće dodela humanitarne pomoći u Svilajncu, Jagodini i Kraljevu", rekao je Hočevar. Nadbiskup je dodao da se očekuje još 10 šlepera humanitarne pomoći.
Hočevar je podsetio da je Karitas međunarodna mreža sa 180 zemalja članica, koja ima ogromno iskustvo u vanrednim situacijama, a deluje tako što pomoć daje direktno ugroženim porodicama i ne dostavlja je centrima za pomoć. "Posle urgentnog projekta, Karitas planira realizaciju rehabilitacionog projekta, namenjenog najugroženijim porodicama, koji će trajati između šest i devet meseci", rekao je Hočevar.
Apostolski nuncije u Srbiji, monsinjor Orlando Antonini, rekao je da je papa Franja dva puta pomenuo ugrožene poplavama na Balkanu, i odredio 50.000 evra, a pozvao je na solidarnost i celu međunarodnu zajednicu. "Kao što je rekao sveti Pavle, vera bez dela i milosrđa je mrtva vera", rekao je Antonini, ambasador Vatikana u Srbiji. Antonini je naveo da će obavestiti Vladu Srbije kada bude prikupljena sva pomoć. Antonini je najavio da će krajem meseca Srbiju posetiti i sekretar za odnose sa državama, odnosno ministar spoljnih poslova Vatikana, nadbiskup Dominik Mamberti, i da će to biti prilika za razgovor o odnosima Srbije i Vatikana i o KiM, a biće potpisan i sporazum o kulturnoj saradnji.
Predstavnik austrijskog Karitasa Kristof Švajfer rekao je da je austrijski narod bio veoma pogođen nevoljama izazvanim poplavama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji i da je stotine ljudi odmah pitalo kako da pomogne. "Jedan od razloga za toliko interesovanje je veliki broj iseljenika iz tih država koji živi u Austriji, a drugi je što su Austrijanci osetili da se katastrofa dogodila njihovim komšijama i da bi trebalo da se ponašaju kao dobri susedi", rekao je Švajfer. Istakao je da se pomoć distribuira i u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da kada je reč o pomoći ne sme biti verskih razlika.

MEMORANDUM O SARADNjI ZA LEKOVE U PET ZEMALjA REGIONA

BEOGRAD, 3. juna (Beta) - Memorandum o razumevanju i saradnji regulatornih tela za lekove i medicinska sredstva Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore potpisan je u Podgorici, saopšteno je danas iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
Ministar zdravlja Crne Gore Miroslav Radunović rekao je da Agencija za lekove i medicinska sredstva Crne Gore obavlja "osetljiv deo zdravstvene zaštite stanovništva u stručno, naučno i regulatorno izazovnoj oblasti u čemu postiže visoke standarde i kontinuirano se prilagođava zahtevima pridruživanja EU".
Direktor Agencije Milorad Drljević je kazao da osnov saradnje definisane ovim Memorandumom čini uzajamni reciprocitet i partnerstvo ovih institicija. "To se odnosi na dalje usaglašavanje zakonskih normi, podršku u borbi protiv nekvalitetnih i falsifikovanih lekova i medicinskih sredstava", naveo je Drljević.
Cilj Memoranduma je obezbediti dostupnije lekove i medicinska sredstva pacijentima u državama potpisnicama, ali pre svega veću bezbednost i kvalitet lekova kako bi se osiguralo javno zdravlje. Memorandum je zaključen na tri godine, do juna 2017. i ima mogućnost obnavljanja.