SRBIJA

DAČIĆ: PRIORITETI ČLANSTVO U EU I ODNOSI S PRIJATELjSKIM ZEMLjAMA

BEČ, 6. maja (Beta) – Spoljnopolitičke aktivnosti Srbije u narednom periodu biće pre svega usmerene ka njenom članstvu u EU, uz istovremeno razvijanje odnosa sa tradicionalnim prijateljima, rekao je danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić u izjavi za medije, posle sastanka Komiteta ministara spoljnih poslova Saveta Evrope.
Dačić je dodao da će Srbija u četvrtak, 8. maja učestvovati na samitu šefova diplomatije EU i zemalja zapadnog Balkana u Solunu, u cilju obeležavanja desetogodišnjice solunske agende, odnosno procesa pridruživanja zemalja Balkana Uniji. Šef srpske diplomatije je istakao da je današnja sednica Komiteta bila "izvanredna prilika" da se susretne sa 30 ministara spoljnih poslova koji su učestvovali u njenom radu. Dodao je da je "najinteresantnije bilo kako će se završiti rasprava o Ukrajini, problemima koji postoje u toj zemlji, i o ulozi Saveta Evrope, međutim, sastanci su bili u relatvno mirnom tonu, što znači da je postignut neki dogovor o tome da se na ovoj konferenciji ne ode u previše žučne debate".
Dačić je istakao da je na marginama konferencije razgovarao sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom. "Još jednom smo potvrdili naše pozicije. još jednom želim da u ime Srbije kažem da Srbija nikad neće raditi protiv Rusije, da je to moralno pitanje, i da će Srbija i Rusija nastaviti dosadašnje međusobne projekte", poručio je Dačić.
Dodao je da je sa austrijskim domaćinom Sebastijanom Kurcom "razmenio mišljenja vezana za predstojeću posetu premijera Srbije Aleksandra Vučića", koji će 18. i 19. maja doći u posetu Austriji.
Dačić je kazao i da je turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu izrazio želju da se u Beogradu održi trilateralni sastanak sa šefom diplomatije BiH. Naveo je i da ga je Federika Mogerini, šefica diplomatije Italije, koja od 1. jula predsedava EU, pozvala da Srbija odmah poseti njenu zemlju i da dve države nastave dalje zajedničke aktivnosti.

NIKOLIĆ: RUSIJA RAZUME POZICIJU SRBIJE

BEOGRAD, 6. maja (Fonet) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin danas u razgovoru u Beogradu istakli zadovoljstvo stepenom saradnje Srbije i Rusije, pogotovo u zajedničkim privrednim projektima.
Nikolić je izrazio je interesovanje za intenziviranje radova na izgradnji gasovoda "Južni tok", istakavši da je to projekat koji će obezbediti dugotrajnu energetsku sigurnost naše zemlje i stvoriti preduslove za značajan napredak srpske privrede.
Rusija pravilno razume poziciju Srbije oko krize u Ukrajini, rekao je Nikolić i izrazio žaljenje zbog eskalacije krize.
Nariškin preneo je predsedniku Nikoliću pozdrave predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, rekavši da on visoko ceni strateško partnerstvo između naših država i naroda. On je istakao da je za Rusiju razumljivo opredeljenje Srbije da postane član Evropske unije, jer je Unija i najznačajniji trgovinski partner Ruske Federacije.
Povodom obeležavanja stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, Nariškin je iz arhive Ruske imperije poklonio Nikoliću prepise između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Sezonova, imeratora Nikolaja II i glavnokomandujućeg srpske armije regenta Aleksandra, u kojima se međusobno podržavaju dva naroda i dve vojske u slučaju objave rata.
Zauzvrat, Nikolić je Nariškinu poklonio dokumentarne igrane filmove iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i film snimljen 1911. godine o boravku kneza Romanova u Srbiji i trkama koje su u njegovu čast priređene na Banjici, kao i film o voždu Karađorđu, koji je prvi igrani srpski film, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.

NIKOLIĆ SE SASTAO SA PREDSEDNIKOM EVROPSKE AKADEMIJE NAUKA

BEOGRAD, 6. maja (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas sa predsednikom Evropske akademije nauka i umetnosti Feliksom Ungerom o saradnji te institucije i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Kako se navodi u saopštenju, Nikolić je istakao da je Srpska akademija nauka i umetnosti prolazila kroz mnoga iskušenja, ali da je uvek služila narodu, omogućavala mu da bolje živi, da se poveže sa ostatkom sveta. "SANU je jedan od simbola po kome se Srbija prepoznaje i koji je iznedrio mnogo znamenitih ljudi. Posebno mi je zadovoljstvo što ste posetili Srpsku akademiju nauka i umetnosti, jer to znači da je posmatrate kao deo svoje organizacije", rekao je predsednik Srbije koga je Unger upoznao sa radom Evropske akademije nauka i umetnosti. U saopštenju se dodaje da je Unger istakao da saradnja SANU i Evropske akademije nauka i umetnosti ima poseban značaj za tu evropsku instituciju.

FILE S GRADONAČELNICIMA SEVERA O FORMIRANjU ZSO

KOSOVSKA MITROVICA, 6. maja (Beta) - Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je danas u Kosovskoj Mitrovici da je u razgovoru s gradonačelnicima opština severa KiM zaključeno da je neophodno stvoriti uslove za formiranje Zajednice srpskih opština, u čemu oni mogu da očekuju pomoć EU.
Na sastanku s Fileom su bili gradonačelnici Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar i član Upravljačkog tima za formiranje Zajednice srpskih opština Ljubomir Marić.
File je nakon sastanka koji je, kako je naveo, trajao znatno duže od planiranog, rekao da je "najvažnija poruka je da srpske opštine imaju važnu ulogu u sprovođenju i primeni Briselskog sporazuma i dodatno ćemo se potruditi da im pomognemo da obave svoj posao". Po njegovim rečima, razgovaralo se i o statutima Opština: "Složili smo se da je važno da se taj proces završi i da se stvore uslovi za uspostavljanje ZSO", rekao je File .
File je dodao da su on i predsednici opština "smanjili broj otvorenih nerešenih pitanja o kojima će da razmisle, prodiskutuju i informišu visoku predstavnicu EU kako bi našli način da ih reše". Po njegovim rečima, razgovralo se o dve teme: kako EU može da pomogne opštinama i kako da se osnaže lokalne zajednice. "Razgovarali smo i o paketu od 38,5 milona evra za podršku projektima na severu Kosova i složili se da ćemo projekte podeliti po tome da li su kratkoročni, srednjoročni ili dugoročni", rekao je File. Kratkoročni projekti će, kako je naveo, doneti dobrobit što je moguće pre, dok će se za druge grupe projekata odrediti rokovi koji se moraju poštovati i čija će realizacija biti praćena. Komesar za proširenje naveo je da će o svim otvorenim pitanjima informisati visoku predstavnicu EU i izaći sa preporukom kako da ih rešiti. "Jačaćemo i kapacitet Evropske kuće kako bi njeni zaposleni mogli da odgovore na bilo koja pitanja koja bi predstavnici opština mogli da imaju u vezi sa projektima i sa našom pomoći" rekao je File. Komesar je obećao da će svim svojim kolegama naglasiti da bez odgovora ne sme da ostane nijedno pitanje koje se tiče njihovog učestvovanja u pomoći. "Sledeća tačka je da pomognemo da se ojačaju kapacitet za šta god bude potrebno i u severnim opštinama i u Prištini, da bi ljudi bili u stanju da se sastaju i prevazilaze probleme", istakao je File.

KRSTIĆ: VLADA POSVEĆENA PUTU KA EU I REFORMAMA

BEOGRAD, 7. maja (Beta) - Ministar finansija Srbije Lazar Krstić je na sastanku ministara finansija EU i predstavnika Evropske centralne banke u Briselu potvrdio posvećenost nove vlade evropskim integracijama i ekonomskim reformama, saopštilo je danas Ministartsvo finansija.
Ministri finansija i privrede EU i predstavnici Evropske centralne banke prepoznaju napore Srbije za fiskalnu stabilizaciju i održiv ekonomski rast, konstatovano je na ministarskom sastanku u Briselu, piše u saopštenju. Krstić je na tom sastanku istakao da Vlada Srbije za naredne godine planira stabilan rast, zasnovan na izvozu, smanjenje budzetskog deficita i jačanje finansijske stabilnosti. "To je plan za naredne tri do četiri godine u kojima predstoje ozbiljna i duboka reforma javnih preduzeća, završetak restrukturiranja 157 preduzeća u državnom vlasništvu i konsolidacija državnog udela u finansijskom sektoru", rekao je Krstić. Ministar je istakao da su zadaci nove vlade Srbije i izmene zakona o radu, pažljiva kontrola subvencija u skladu s pravilima EU koja važe u toj oblasti, kao i uspostavljanje strože fiskalne discipline u javnom sektoru. Pred Srbijom su, po rečima Krstića, ambiciozni i ispravno postavljeni planovi, a jedan od najvećih zadataka je reforma javne uprave. Sa Krstićem su na sastanku u Briselu bili i predstavnici Narodne banke Srbije.

DEVENPORT: UPRKOS IZAZOVIMA, PONUDA DA CEO REGION UDjE U EU

BEOGRAD, 7. maja (Beta) - Izazovi u regionu zapadnog Balkana i dalje postoje, ali tu je i ponuda da se sve zemlje regiona uključe u EU, rekao je danas šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport .
Devenport je na skupu "Deset godina u EU: Litvanska postignuća u procesu evrointegracija" istakao da "iako su pred Srbijom veliki izazovi i puno rada, nema sumnju da nikada nije bila toliko posvećena da dostigne potrebne ciljeve na putu ka Uniji". On je ocenio da su skupovi kao današnji koji se održava u Narodnoj skupštini veoma važni, jer je s jedne strane bitno graditi i razijati odnose sa članicama EU, ali s druge strane, Srbiji može biti od velike koristi iskustvo veoma uspešnog procesa integracije Litvanije.
Ministar spoljnih poslova Litvanije u vreme kada je ta zemlja 2004. ušla u EU, Antanas Valionis ukazao je da članstvo u EU, pored ekonomskih i društvenih prednosti, ima i civilizacijski značaj. On je naveo da je Srbija dosadašnjim koracima već demonstrirala spremnost i odlučnost na putu evropskih integracija. "Vama je potrebna Evropa, ali je EU takođe potrebna Srbija", poručio je Valionis.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je u društvu Srbije, kako je ona postala kandidat za članstvo u EU, "uspostavljen konsenzus o članstvu u Uniji, koji se reflektuje i u tome što sada u Parlamentu sede samo proevropske stranke". Ona je ocenila da je važan svaki vid komunikacije i predstavljanja problema, a pre svega koristi od evrointegracija, javnosti i građanima Srbije. "Između evroskepticizma i evroeuforije, ja sam za to da budemo evrorealisti i da vidimo kakve će sve koristi proces evrointegracije doneti našim građanima, koji često i ne znaju dovoljno o tome", poručila je Joksimović. Ona je ukazala da priključenje EU podrazumeva "promenu koncepta života i prilagođavanje načina na koji funkcioniše jedno društvo merilima EU, koja nisu smišljena u nekim kabinetima, već su ona zajedničko postignuće građana EU". Joksimović je dodala da misli da EU treba da podrži dalje proširenje Unije, jer je to u celini jača i stimulativno je za zemlje kandidate, ali i da "treba biti realan i shvatiti da, najviše zbog ekonomske krize, neke zemlje nisu stavile potpis na dalje proširenje". Istakla je da su strateški prioriteti razvoja EU i ciljevi Srbije, i oni podrazumevaju ekonomiju zasnovanu na znanju, očuvanje životne sredine, jačanje državne uprave i drugo.
Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović rekao je da ono što Srbiju izdvaja od drugih kandidata za članstvo u EU su "zavidni institucionalni i administrativni kapaciteti".
"Oni međutim nisu dovoljni. Proces koji je pred nama tražiće dalje unapređenje celokupne državne uprave", ocenio je Majstorović. On je dodao da je i slučaj Litvanije pokazao da uspešnost pristupanja EU direktno ima veze sa sistemom koordinacije pristupnih aktivnosti, koja bi trebalo da se vrši iz vlade. "Evrointegracije su proces koji nema svoj kraj. On se ne završava ulaskom u EU. EU je meta koja se stalno menja. Članstvo u EU nije cilj po sebi, već je to potvrda uspeha u sprovođenju reformi, čiji glavni cilj je bolji život građana", ukazao je Majstorović.
Današnju konferenciju organizovala je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, na inicijativu Ambasade Litvanije u Budimpešti, i u saradnji sa Delegacijom EU u Beogradu. Njen cilj je da se ukaže na pozitivne političke, ekonomske i socijalne promene koje su rezultat desetogodišnjeg članstva Litvanije u EU, poručeno je na skupu.

VENCI ZA POGINULE NOVINARE

BEOGRAD, 7. maja (Fonet) - Ambasador Kine Džang Van Su i predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović (UNS) položili su danas vence na mestu srušene zgrade kineske ambasade, u kojoj je prilikom NATO bombardovanja pre 15 godina poginulo troje kineskih novinara.
Ambasador Kine Džang Van Su rekao je da "Kina i kineski narod neće nikad zaboraviti težak trenutak od pre 15 godina" i naglasio da se "scene nesreće još ponavljaju u njihovim mislima". On je izrazio saucešce svim žrtvama NATO bombardovanja i osudio bombardovanje Jugoslavije.
Smajlović je podsetila je da UNS svake godine na ovom mestu polaže venac u čast kolega novinara koji su tu stradali od NATO bombi. Ona je istakla da se "Kina solidarisala sa našom zemljom i osudila bombardovanje Jugoslavije", napominjući "da ćemo im doveka biti zahvalni na podršci i prijateljstvu".
U napadu NATO na Ambasadu Kine 7. maja 1999. godine, u 23 sata i 45 minuta, poginuli su Sin Sing i Dji Djing, dopisnici dnevnog lista Guang Ming Žibao i Šao Junhuan, dopisnik kineske novinske agencije Sinhua, podseca UNS u saopštenju.