SRBIJA

DAČIĆ: SRBIJA OSTAJE NEUTRALNA, BEZ SANKCIJA RUSIJI

BEOGRAD, 29.4.2014 (Beta) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić izjavio je da će Srbija zadržati neutralan stav po pitanju ukrajinske krize i ponovio da se nikada neće priključiti bilo kakvim sankcijama protiv Rusije. "Poštujemo teritorijalni integritet svake zemlje članice UN, uključujući i Ukrajinu, ali s druge strane Srbija se nikada neće priključiti bilo kojim sankcijama protiv Rusije jer je reč ne samo o nama prijateljskoj državi, ekonomskom i političkom partneru, već i o državi koja nikada nije uvodila sankcije prema Srbiji", rekao je Dačić za Blic. U intervjuu za taj list, bivši premijer je rekao da će taj stav biti iznet i na Savetu Evrope, jer je bitno da Srbija zadrži principijelan odnos.
Govoreći o dijalogu sa Prištinom, Dačić je rekao da njegov nastavak još nije zakazan ali da su stvari potpuno jasne, odnosno da je pregovarački proces na nivou premijera. "Tako je i započet. Spreman sam da dam svoj doprinos koliko je to potrebno premijeru", rekao je Dačić.

VUČIĆ: SRBIJA SPREMNA ZA NOVU, IZAZOVNU BUDUĆNOST

BEOGRAD, 29.4.2014 (Tanjug) - Pred Srbijom stoje teške reforme, ali je spremna za novu, izazovnu budućnost i do 2020. godine može da završi pregovore sa Evropskom unijom, poručio je premijer Srbije Aleksandar Vučić u danas objavljenom autorskom tekstu za britanski "Fajnenšel tajms". "Dok se međunarodna zajednica bori sa situacijom u Ukrajini, Srbija je krenula u mirnu, ali temeljnu političku transformaciju. 16. marta održali smo parlamentarne izbore i rezultati su odrazili novu evoluciju u demokratskoj istoriji Srbije. Oni su pokazali da je čitava naša nacija sada ujedinjena iza nove vizije - Srbija u srcu Evrope", naveo je Vučić.
Prema njegovim rečima, uz snažno liderstvo, podržano mandatom srpskog naroda i hrabrim odlukama, mi smo predodređeni za skok u novu i izazovnu budućnost. On je rekao da Vlada nema iluzija kada je reč o obimu zadataka sa kojima se suočavamo, ali da nećemo gubiti iz vida naše ciljeve.
Prvi prioritet Vlade je ekonomija, kaže premijer i dodaje da sa neophodnim reformama Srbija može opet da postane regionalni lider u industriji i poljoprivredi i u plodna destinacija za strane investicije. "Uložićemo maksimalne napore u borbi protiv nezaposlenosti kako bismo ponudili pravu budućnost talentovanim, vrednim i posvećenim ljudima Srbije, stavili naše javne finansije na održive temelje i stvorili bolje okruženje za investitore i preduzetnike", rekao je Vučić u tekstu objavljenom u on-lajn izdanju "Fajnenšel tajms".
Lazar Krstić ostaje ministar finansija koji će, navodi premijer, nastaviti sa politikom uravnotežavanja državnog budzeta i prevazilaženja neodgovornog fiskalnog nasleđa Srbije. Ti predlozi su već dobili podršku MMF i globalne finansijske zajednice i mi ćemo osigurati da se oni ostvare. Na tom putu biće teških odluka, ocenio je premijer i istakao da će morati da se obuzdaju veće plate u javnom sektoru i uvedu platni razredi kako bismo obezbedili da isti posao bude jednako plaćen.
Kada je reč o procesu privatizacije, u onim kompanijama koje ostanu u potpunom ili delimičnom vlasništvu države, menadzment će biti profesionalizovan, a izveštavanje i transparentnost će biti usklađeni sa najboljom međunarodnom praksom, najavljuje premijer. "Cilj nam je da kroz ove mere smanjimo budzetski deficit na tri odsto do 2017. godine, što bi svrstalo Srbiju među najbolje primere u svetu", kaže on. Međutim, prema njegovim rečima, fiskalna stabilizacija je samo jedan deo rešenja, zemlji je potreban i rast, a radi poboljšanja investicionih uslova u proceduri je čak izmena 21 zakona.
Naše reforme će, kako piše Vučić, uključivati nov, fleksibilniji zakon o radu, jedan "šalter" za administrativne dozvole koje su se ranije teško dobijale i izmenjeni zakon o stečaju da bismo finansijskom sektoru osigurali izvesnost potrebnu prilikom odobravanja kredita.
Srbija će, prema njegovim rečima, zaista biti "otvorena za biznis" u naredne četiri godine. Bolja regulativa će podstaći aktivnost u ekonomiji; strane investicije će uneti nove veštine, stručnost i pristup tržištu; podsticaji vlade će pomoći da novi poslovi postanu konkurentni; i kompanije svih veličina će moći da iskoriste jake trgovinske veze sa Rusijom i EU, smatra on.
Pobeda nad korupcijom je ključna ako želimo da privučemo strane investicije neophodne za izgradnju bolje budućnosti za Srbiju, rekao je Vučić i izrazio nadu da takav njegov stav o korupciji neće biti doveden u pitanje. "Niko nije nedodirljiv i svi su jednaki pred zakonom. Niko nikad neće moći da se obogati o trošku države i građana i mi već pokrećemo inicijative da osiguramo da tako i bude", poručio je on i dodao da neki od najvećih međunarodnih kompanija pokazuju da imaju poverenja u Srbiju, kaže Vučić, navodeći primer Majkrosofta, Fijata i Koka-kole koji već imaju razvijen posao u Srbiji, kao i Mercedesa koji razvija svoje veze sa srpskim Ikarbusom.
Vučić je podsetio da je Mubadala, državni investicioni fond iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisala memorandume o razumevanju o potencijalnim investicijama u oblasti proizvodnje poluprovodnika, vazduhoplovnih tehnologija, kao i o naučno-istraživačkom centru. "Ali nećemo se zaustaviti na tome. Želim da vidim da Srbija ponovo bude jedna od najvećih raskrsnica Evrope", rekao je on. Geografski, Srbija je već tu: na Dunavu, reci koja povezuje više evropskih zemalja nego ijedna druga, i na glavnoj putnoj vezi između Evrope i Bliskog istoka, naveo je on.
"Naša pobeda na izborima sada nam daje mandat da primenimo sveobuhvatne reforme koje su neophodne da bi se obezbedilo da Srbija dobije zasluženo mesto kao punopravna članica Evropske unije". Promene, prema njegovim rečima, neće biti samo ekonomske prirode. "U stvaranju nove budućnosti za Srbiju, mi moramo da ostavimo tešku prošlost iza sebe i da rešimo pitanje koje je najosetljivije za mnoge Srbe - pitanje odnosa sa Prištinom", ocenjuje Vučić i dodaje da je tu već napravljen "pravi napredak kada smo seli za pregovarački sto sa Hašimom Tačijem kako bismo okončali dugotrajni ćorsokak". "Sporazum sa Prištinom potpisan u aprilu prošle godine bio je pravi prodor i utabao je put za otvaranje pristupnih pregovora Srbije i EU početkom ove godine. Nastaviću da igram aktivnu ulogu u ovom procesu", rekao je premijer.
"Do 2020. godine nameravamo da završimo pregovore sa EU. Neki kažu da je to optimistički, ali mi znamo da Srbija to može", smatra on. Srbija, prema njegovim rečima, ima talenat, potencijal i odlučnost da se uhvati u koštac sa izazovima sa kojima se suočavamo. Ekonomski, idealno smo pozicionirani da unapredimo nedavni rast, a politički, tempo promena nikad nije bio brži, ocenio je Vučić. Nova, moderna Srbija je spremna da u potpunosti ima svoju ulogu u Evropi za dobrobit svih, zaključio je premijer Srbije, koji je autorski tekst u Fajnenšel tajmsu počeo citirajući reči američkog teologa iz 19. veka Džejmsa Frimena Klarka: "Političar misli na sledeće izbore, državnik na sledeće generacije. Političar želi uspeh svoje stranke, a državnik svoje države".

SRBIJA – EU

JOKSIMOVIĆ: DO KRAJA GODINE OTVORITI POGLAVLjA 23 I 24

BEOGRAD, 30.4.2014 (Tanjug) - Vlada Srbije će uložiti napor da do kraja godine u pristupnim pregovorima sa EU otvorimo poglavlja 23 i 24, koja su posebno osetljiva i važna, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović. "Maksimalno ćemo se usredsrediti da uradimo sve što je potrebno kako bi se do kraja godine u okviru pregovora sa EU otvorila poglavlja 23 i 24, pošto se ova poglavlja bave važnim i osetljivim političkim pitanjima", rekla je Joksimović za praznični broj "Danasa". "Važno je da međusobno sarađujemo i koordiniramo i da reformama pravosuđa, policije, borbom protiv korupcije, borbom protiv organizovanog kriminala, zaštitom ljudskih prava, reformom medija krenemo u rešavanje stanja u ovih važnim oblastima po našu državu", kazala je Joksimović.
Prema njenim rečima, važno je i da se uskoro donese Nacionalni program za usvajanje evropskih pravnih tekovina. Ona je istakla da će Kancelarija za evropske integracije biti imenovana u narednom periodu, ali i naglasila da je služba Kancelarije za evropske integracije u prethodnom periodu dobro obavljala poslove iz svoje nadležnosti i osposobljena je da koordinira poslove evropskih integracija. Na pitanje kada će biti formiran uži pregovarački tim i ko su ljudi koji će biti u njemu, Joksimović je navela da su, prema važećoj odluci, članovi tima po funkciji, pored šefice pregovaračkog tima, državni sekretar u Ministarstvu finansija zadužen za budzet, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i ambasador Srbije pri Evropskoj uniji.
"Za sada ne mogu da govorim o konkretnim imenima, ali javnost treba da zna da nam je cilj da članovi pregovaračkog tima budu najbolji stručnjaci u svojim oblastima koje Srbija ima. Formiranje pregovaračkog tima je naš prioritet i očekujem da njegov sastav bude predmet konsultacija na sednici Vlade u narednom periodu", rekla je ministarka Joksimović. "Što se tiče same procedure, ona nalaže da Kancelarija za evropske integracije nakon konsultacija sa premijerom, ministrom zaduženim za evropske integracije i ostalim članovima Vlade, kao i šefom pregovaračkog tima, određuje sastav tima", navela je Joksimović.

BRISELSKI SPORAZUM - NOV POČETAK ZA SRBIJU KA EU

BEOGRAD, 29.4.2014 (Tanjug) - Briselski sporazum je omogućio Srbiji da se nađe u novoj vrsti odnosa sa Evropskom unijom i njena situacija se sada ne razlikuje od pregovaračke pozicije u kojoj su bile druge zemlje kandidati, poručeno je sa okruglog stola "Ekonomski odnosi Srbije i Kosova - potencijali saradnje i ključni izazovi zajedničke evropske perspektive".
Iako je iz Briselskog sporazuma ostvareno puno toga, kako je rekao šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport, predstoji još posla. "Istina je da je puno toga postignuto, okrenuto je puno listova od istorijskog značaja, ali da se ne zavaravamo - ima još puno posla", kazao je on i dodao da EU može da posreduje u dijalogu, ali da je na Beogradu i Prištini da budu pokretači pregovora i da vode proces normalizacije uz, kako je naglasio, podršku građana i civilnog društva. "Poznato je da je sveobuhvatna normalizacija odnosa (s Prištinom) integralni deo procesa pristupanja EU, a Poglavlje 35 to reguliše", rekao je Devenport i podsetio da je skrining za to poglavlje završen 22. januara, kao i da su o tome obaveštene sve zemlje članice, a da je na njima da odluče koji su dalji koraci. Poglavlje 35, naglasio je, nije zamena za dijalog, već je mehanizam kojim se prati ispunjavanje preuzetih obaveza u okviru dijaloga.
Devenport je pohvalio političku posvećenost srpskih zvaničnika normalizaciji odnosa i nameru premijera Srbije Aleksandra Vučića da predvodi dijalog. "Napredak u dijalogu i reformama je doveo do napredovanja Srbije u evrointegracijama", istakao je Devenport i dodao da EU ostaje posvećena proširenju na zemlje Zapadnog Balkana.
Danski ambasador u Srbiji Mikael Borg-Hansen saglasan je da se sa implementacijom Briselskog sporazuma odmaklo daleko i da su preduzeti hrabri koraci na poboljšanju života ljudi na Kosovu. "Rešavanjem problema stvoriće se uslovi za ekonomski oporavak ne samo Kosova, već i regiona koji ima brojne izazove", ocenio je ambasador.
Analitičar Predrag Simić ocenio je da je Briselski sporazum postignut u "minut do 12" i da bi ga danas bilo teže potpisati, jer bi ga "pratile mnogo veće kontroverze i posledice". "Pregovori Srbije će biti uslovljeni njenom sposobnošću da ispuni zahteve iz svih 35 poglavlja", rekao je Simić i podsetio da je Srbija uspela da skine sa dnevnog reda sporna pitanja, poput Haškog tribunala, komplikovanih odnosa državne zajednice Srbije i Crne Gore, i dr. Kako je dodao, Srbija se potpisivanjem Briselskog sporazuma našla na "svežem početku" i njena situacija se ne razlikuje od onih u kojoj su bile neke druge zemlje kandidati. Istakao je da je odgovornost za primenu tog sporazuma u najvećoj meri na Srbiji, a da manje zavisi od EU, kao i da posle dugo vremena u Srbiji vidimo jednu partiju koja je u poziciji da "preuzme potpunu odgovornost i sprovede sve što prethodne koalicione vlade zbog suprotnih stavova nisu mogle".
Učesnici skupa su se saglasili da su se regionalne inicijative pokazale kao efikasan mehanizam za unapređenje odnosa Beograda i Prištine. U tom smislu, član Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić podsetila je na odluku EU da u okviru pretpristupnih fondova posebna sredstva budu izdvojena za regionalne inicijative, jer je "Brisel prepoznao da one obavljaju veliki posao".