SRBIJA

MSP: BLAGOJEVIĆ I KUNSTELj O PITANjIMA SUKCESIJE

BEOGRAD/LjUBLjANA, 11. aprila (Beta) - Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Marko Blagojević i generalni sekretar slovenačkog Ministarstva za inostrane poslove Tomaž Kunstelj danas su u Ljubljani razgovarali o sprovođenju Aneksa "B" Sporazuma o pitanjima sukcesije, saopštilo je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova. Aneks "B" Sporazuma o pitanjima sukcesije odnosi se na pitanja raspodele diplomatske i konzularne imovine bivše SFR Jugoslavije u inostranstvu. Blagojević i Kunstelj pozitivno su ocenili dosadašnju saradnju u toj oblasti i složili su se da je takav trend potrebno nastaviti i u narednom periodu, navedeno je u saopštenju.

NATO: SRBIJU SMO BOMBARDOVALI BEZ ODOBRENjA UN

BRISEL, 13. aprila (Beta) - NATO je prvi put zvanično saopštio da za bombardovanje Srbije 1999. godine, u kojem su učestvovale SAD i druge članice Severnoatlantskog saveza, nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti UN. To je navedeno u saopštenju na sajtu NATO, u kojem se u devet tačaka odbacuju ruske tvrdnje "i podaci iznose tačno", između ostalog o prirodi napada NATO na Srbiju 1999. i o proglašenju nezavisnosti Kosova, kao presedanu koji opravdava rusko prisajedinjenje ukrajinskog Krima. Nikada do sada zvaničnici NATO i zemalja članica nisu prihvatali tvrdnju da su bombardovanjem Srbije 1999. prekršili međunarodno pravo i Povelju UN jer je napad započet bez dozvole Saveta bezbednosti UN, iako su, upravo povodom ukrajinske krize, neki političari i bivši državnici članica NATO to priznali kao činjenicu. Ranije je jedino bivši predsednik Parlamentarne skupštine NATO Pjer Leluš na jednom sastanku NATO u Švedskoj izjavio da jeste činjenica da je Atlantski savez bombardovao Srbiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.
Atlantski savez u saopštenju objavljenom na internetu precizira da, "uprkos tome što nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti UN, operacija savezničkih snaga NATO (protiv Srbije) pokrenuta je da bi se sprečilo masovno i dugotrajno kršenje ljudskih prava i ubijanje civila (na Kosovu)". Time se ponavlja teza navođena uoči bombardovanja Srbije, da SAD i NATO imaju pravo na "humanitarnu intervenciju", ako Atlantski savez proceni da vlast neke zemlje krši međunarodne humanitarne norme i čini zločine protiv čovečnosti prema sopstvenom stanovništvu. NATO u saopštenju navodi da je "Savet bezbednosti UN u više navrata etničko čišćenje na Kosovu i brojne izbeglice označio kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti", i ukazuje da je i Rusija bila članica tadašnje Kontakt grupe koja je, kao i UN, "godinama ulagala intenzivne napore da donese mirno rešenje" za KiM.
Tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana je uoči intervencije 1999. čelnicima zemalja NATO stavio do znanja da Atlantski savez po međunarodnom pravu ne može snositi nikakve posledice što za bombardovanje Srbije nema dozvole Saveta bezbednosti UN, ali da nije isključeno da Međunarodni sud pravde prihvati da razmotri eventualne tužbe protiv pojedinih članica NATO. Vlada u Beogradu je posle bombardovanja tužila NATO i zemlje članice Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, ali se taj sud proglasio nenadležnim.
NATO u saopštenju konstatuje i da je "proces koji je doveo do proglašenja nezavisnosti Kosova trajao godinama, i obuhvatao širok proces pod vođstvom Ujedinjenih nacija i Kontakt grupe (u kojoj je bila i Moskva), što Rusija ignoriše". Posle bombardovanja Srbije, kaže se u saopštenju, misija Kfor pod rukovodstvom NATO, "u kojoj je prvobitno bila i Rusija, bila je pod mandatom UN (Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti)".
"To je dovelo do skoro deset godina diplomatskih napora, po ovlašćenju UN, da bi se našlo političko rešenje i uredio konačni status Kosova, kako je to predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti", piše u dokumentu NATO koji time odgovara na tvrdnju Moskve da su mnoge članice NATO priznale jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini i otcepljenje Kosova od suverene, međunarodno priznate države Srbije. "Kosovska operacija je vođena posle iscrpne rasprave cele međunarodne zajednice koja se bavila tom dugotrajnom krizom", kaže NATO. S druge strane, "na Krimu, gde nije bilo dokaza krize, niti pokušaja da se pregovara o bilo kojem obliku rešenja, Rusija je zaobišla celu međunarodnu zajednicu, uključujući UN, i jednostavno okupirala deo teritorije druge zemlje".
NATO u saopštenju opovrgava i stav Moskve da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova, bilo "presedan za takozvanu deklaraciju o nezavisnosti Krima" i njegovo potonje prisajedinjenje Rusiji. NATO naglašava da je taj sud "jasno izneo da to njegovo mišljenje nije presedan", jer je bio pozvan da odgovori na " 'usko i specifično' pitanje o nezavisnosti Kosova koje ne obuhvata šire pravne posledice te odluke". Međunarodni sud pravde je uz to, navodi NATO, predočio da bi šire pravne posledice te odluke postojale "da je bilo ili da je moglo biti nezakonite upotrebe sile", a primer takve upotrebe sile "bila bi invazija i okupacija susedne zemlje a to je upravo ono što je Rusija učinila (na Krimu)".
NATO podvlači da je "takozvani referendum" na Krimu održan 16. marta, bio protivan Ustavu Ukrajine i da ga je za samo par nedelja organizovalo "samoproglašeno rukovodstvo Krima, koje je na vlast postavilo osoblje oružanih snaga Rusije, nakon zauzimanja vladinih zgrada". U saopštenju je naglašeno i da nije tačna tvrdnja Moskve da je NATO nastojao da Rusiju gurne u stranu, već da je, naprotiv, još od 1990. godine s njom sarađivao kroz Savet NATO-Rusija. Atlantski savez tvrdi da nisu tačni ni navodi Moskve da su vođe SAD i Nemačke posle raspada Sovjetskog saveza i pristanka Moskve na ujedinjenje dve nemačke države, obećale da neće proširivati NATO zemljama bivšeg sovjetskog bloka, niti tamo postavljati NATO baze, naoružanje i vojsku. Takođe se kaže da je NATO nudio Rusiji učešće u postavljanju "raketnog štita" u Evropi od mogućeg napada Irana i Severne Koreje, što je Moskva odbijala, tvrdeći da to vojno ugrožava ruske strategijske interese.

SRBIJA NEĆE KVARITI ODNOSE SA RUSIJOM

ŠID, 12. aprila (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se Srbija neće priključiti merama protiv Ruske Federacije i da neće morati da kvari odnose sa Rusijom, iako će našu zemlju, kako je rekao, po tom pitanju pritiskati. "Verovatno će nas pritiskati, ali mi nećemo kvariti odnose sa Rusijom", rekao je Dačić novinarima posle ceremonije obeležavanja 69. godišnjice proboja Sremskog fronta i okončanja borbi za oslobođenje Srbije u Drugom svetskom ratu. Premijer je istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake članice UN, ali s druge strane, kako je naglasio, sigurno se neće pridružiti merama protiv Rusije. Dačić je napomenuo da Srbija ima dva principijelna stava koja su on i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, više puta objašnjavali visokoj predstavnici za spolju politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton. "Mi smo to rekli Ketrin Ešton iako to nije htela ni da nas pita", rekao je Dačić. On je napomenuo da je Eštonova u razgovorima sa njima bila korektna i rekla da "svi najavljuju to da će nas ona pritiskati" u vezi sa Rusijom, ali ona to ipak nije učnila. Dačić je ocenio i da je ono što se desilo prilikom glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope "jedan politički egzibicionizam nekih političkih stranaka koje ne vode računa o većinskom raspoloženju naroda u Srbiji". On je dodao da je bitno to da su vladajuće stranke imale jasan stav i glasale protiv mera prema Rusiji. "Rusija nikada nije bila protiv Srbije, nikada nam nije uvela sankcije niti druge mere protiv naše zemlje i Srbija će sigurno to poštovati i vratiti istom merom", naglasio je Dačić.

OBELEŽENA 69. GODIŠNjICA PROBOJA SREMSKOG FRONTA

ŠID, 12. aprila (Beta) - Premijer Srbije u ostavci Ivica Dačić predvodio je danas državnu manifestaciju obeležavanja 69. godišnjice proboja Sremskog fronta u Drugom svetskom ratu, u okviru spomenkompleksa u Adaševcima kod Šida. Ceremoniji u kompleksu Sremski front prisustvovali su zvaničnici AP Vojvodine, opštine Šid, diplomatski predstavnici zemalja koje su učestvovale u borbama na Sremskom frontu, preživeli učesnici ove bitke, kao i predstavnici udruženja građana. Više od 250.000 vojnika učestvovalo je u ovoj bici koja je trajala 175 dana od 21. oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine. Uz jedinice Jugoslovenske armije, učestvovale su i trupe Crvene armije, Narodne armije Bugarske, kao i Brigada "Italija". U teškim borbama stradalo je 13.500 jugoslovenskih vojnika, 1.100 pripadnika Crvene armije, 630 pripadnika bugarske Narodne armije i 163 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica. Na strani neprijatelja, poginulo je približno 30.000 vojnika nemačkog Vermahta i ustaških snaga Nezavisne Države Hrvatske. Proboj Sremskog fronta označio je kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.

PREDSEDNIK SRBIJE RAZGOVARAO SA ŠEFOM DELEGACIJE EU

BEOGRAD, 11. aprila (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je, tokom razgovora sa šefom delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majklom Devenportom, istakao da je podrška građana Srbije evropskim integracijama neupitna. Nikolić je istakao da je srpska vlada i u tehničkom mandatu po redovnoj dinamici otvarala pregovaračka poglavlja za pristupanje EU, saopšteno je iz kabineta presednika Srbije.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Nikolić je rekao da je za to neophodan novi institucionalni okvir. "Razgovori sa Prištinom treba da dobiju novi insitucionalni okvir, koji treba da usvoji Skupština Srbije, zato što su u međuvremenu nastale nove okolnosti i formirana je vojska Kosova koja je potpisala sporazum sa Albanijom, što je nedopustivo", naglasio je Nikolić.
Kada je reč o formiranju nove srpske vlade, predsednik Srbije izvestio je šefa delegacije EU da će razgovarati sa svim predsednicima parlamentarnih stranaka i da će odgovornost za personalna i druga rešenja potpuno prepustiti novom mandataru, piše u saopštenju.
Devenport je naglasio da su odnosi Srbije i EU izvanredni i da oni, nakon što što su 21. januara počeli pregovori o pristupanju Srbije EU, imaju jedan novi kvalitet i intenzitet. "Veoma je pozitivno što su i u tehničkom mandatu održane dve runde dijaloga sa Prištinom", naglasio je šef delegacije EU i dodao da se nakon formiranja vlade očekuje implementacija svih strategija i akcionih planova na sprovođenju reformi.
Predsednik Srbije naglasio je da više od 50 odsto građana Srbije podržava evrointegracije, ali da istovremeno očekuju i konkretan boljitak, a Devenport je dodao da je Evropska investiciona banka uložila tri milijarde evra i odobrila još dve, kao i da bi to više trebalo promovisati i o tome upoznati građane Srbije, navedeno je u saopštenju.

MIHAILO PAPAZOGLU NOVI AMBASADOR U KANADI

BEOGRAD, 14. aprila (Beta) - Za novog ambasadora Srbije u Kanadi postavljen je Mihailo Papazoglu, objavljeno je u novom Službenom glasniku. Ukaz o postavljenju Papazoglua potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Prethodni ambasador Srbije u Kanadi bio je Zoran Veljić koji je na tu dužnost postavljen 2010., a opozvan u januaru 2013. nakon čega je ambasadu vodila otpravnica poslova Mirjana Šešum Ćurčić.