SRBIJA

NIKOLIĆ: SRBIJA NEĆE DOZVOLITI DA BUDE UVUČENA U KONFLIKTE

BEOGRAD, 8. aprila (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas u Beogradu da Srbija nikada više neće dozvoliti da bude uvučena u bilo kakve konflikte, saopšteno je iz Nikolićevog kabineta. U razgovoru sa austrijskim političarem Karlom fon Habzburgom Nikolić je rekao da je "srećan što je u mogućnosti da u ovoj godini, kada se obeležava sto godina od početka Prvog svetskog rata, zajedno sa svojim gostom simbolično pokaže da Srbija nikada više neće ratovati, niti će dozvoliti da bude uvučena u bilo kakve konflikte". Predsednik Srbije je izrazio želju da Srbija što brže postane punopravni član Evropske unije i da ujedno i dalje razvija saradnju sa svim prijateljskim zemljama.
Kako se navodi, Karl fon Habzburg naglasio je da je ova godina značajna za obeležavanje više istorijskih događaja koji su doprineli uspostavljanju mira i saradnje među narodima Evrope i da mu je želja da tragični događaji, poput ratova, ostanu u prošlosti i da se nikada više ne ponove. Karl fon Habzburg je unuk poslednjeg cara Austrougarske monarhije i bivši poslanik Evropskog parlamenta.

DAČIĆ: PRIJATELjSKI ODNOSI SA RUSIJOM

BEOGRAD, 7. aprila (Fonet) - Premijer Srbije Ivica Dačić i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin analizirali su danas na sastanku sve zajedničke projekte dve države i naglasili da postoji čvrsto opredeljenje da se oni nastave i realizuju u obostranu korist, saopšteno je iz Vlade. Oni su ocenili da se politička i ekonomska saradnja dve zemlje odvija u prijateljskoj atmosferi. Srbija je čvrsto opredeljena da razvija prijateljske odnose i unapredi ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, poručio je Dačić.

DAČIĆ: POTREBNO JAČANjE INSTITUCIJA U SRBIJI

BEOGRAD, 7. aprila (Beta) - Predsednik Vlade Ivica Dačić i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Kirbi ocenili su danas da je potrebno jačanje institucija u Srbiji koje će podržavati ekonomski napredak i proces evropskih integracija zemlje. Kako se navodi u saopštenju Vlade, Dačić i Kirbi su na sastanku zaključili da su odnosi između dve zemlje u usponu i da postoje velike šanse za unapređivanje ekonomske saradnje. Premijer je istakao da Srbija nastoji da u dijalogu sa Prištinom u Briselu postigne "pravedna rešenja koja će osigurati potpunu bezbednost i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i stabilan mir u regionu".

DAČIĆ RAZGOVARAO SA SOCIJALNM PARTNERIMA IZ AUSTRIJE

BEOGRAD, 8. aprila (Beta) - Predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić i članovi Kolegijuma Socijalnoekonomskog saveta razgovarali su danas sa delegacijom socijalnih partnera iz Austrije, saopštila je danas Vlada Srbije. Kako se navodi, tom sastanku je prisustvovao i ambasador Austrije u Beogradu Johanes Ajgner. Dodaje se da je delegacija iz Austrije na tom sastanku prenela svoje iskustvo kao razvijenog socijalnog partnerstva koje je odigralo ključnu ulogu ne samo u razvoju svih segmenata društva već i značajno pomoglo toj državi u toku procesa pripreme za ulazak u Evropsku uniju. "Ova poseta je uvod u buduću saradnju institucija socijalnog dijaloga Austrije i Srbije, ali i dijaloga na sektorskom nivou koji će uključiti radnička i poslodavačka udruženja", naglašava se u saopštenju Vlade Srbije.
Najavljeno je i da će se delegacija socijalnih partnera Austrije u toku višednevne posete Beogradu sastati i razgovarati sa predstavnicima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, rukovodstvom Privredne komore Srbije (PKS), rukovodstvima Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S), Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) "Nezavisnost" i Unije poslodavaca Srbije (UPS).

POTPISAN SPORAZUM PODRŠKE REFORMAMA DRŽAVNE UPRAVE U SRBIJI

BEOGRAD, 8. aprila (Beta) - Predstavnici Vlade Srbije i Švedskog instituta za javnu upravu potpisali su danas pet sporazuma koji imaju za cilj podršku reformama državne uprave u zemlji. Državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave i direktor projekta Gordana Stamenić je izjavila da je za projekte koji predstavljaju "kontinuiranu podršku u procesu reforme i modernizaciju javne uprave u Srbiji" izdvojeno 139 hiljada evra. "Ključni i očekivani rezultat projekata je poboljšanje kvaliteta usluga koja državna uprava pruža građanima i privredi. Projekti treba da doprinesu povećanju efikasnosti organa državne uprave, pojednostavljivanju procedura i smanjenju troškova administracije u skladu sa strateškim prioritetima reforme javne uprave u Srbiji", kazala je Stamenić. Ona je nakon potpisivanja sporazuma kazala da je na osnovu prethodna tri konkursa podržano još 16 projekata u vrednosti od 365.000 evra, kojima će se dalje biti izrađen popis poslova u sektorima relevantnim za ekonomski i društveni razvoj Srbije.
Viši savetnik Švedskog instituta za javnu upravu Bjorn Bengston kazao je da je ovo četvrta i poslednja faza projekta koja će biti završena u maju ove godine. "Nastavak ovog projekta je implementacija obaveza koje su proistekle iz projekata u periodu od 2010. do 2013. godine, a koje će doprineti reformi državne uprave u Srbiji", naveo je Bengston.
Potpisnici sporazuma su i Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvo građevine i urbanizma, Republički geodetski zavod i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

SRBIJA - EU

SRBIJA DOBILA AKREDITACIJU ZA SAMOSTALNO KORIŠĆENjE IPA

BEOGRAD, 8. aprila (Beta) - Srbija je dobila akreditaciju za samostalno korišćenje fondova EU, odnosno za decentralizovani sistem upravljanja fondovima, izjavila je danas predstavnica Kancelarije za evropske integracije Milena Radomirović. "To je izazov koji nam predstoji i na to treba da budu dodatni kapaciteti usmereni", rekla je Milena Radomirović i istakla da uvođenje takvog sistema, na koji je Srbija dobila pravo kada je dobila status kandidata za EU, znači da će institucije u Srbiji imati nadležnost za planiranje i pravdanje trošenja novca. Na okruglom stolu o državnim kapacitetima za korišćenje fondova u Privrednoj komori Beograda, Radomirović je istakla da će ključni problem za uspešno korišćenje fondova biti da se zadrže ljudi koji su stručni za korišćenje fondova.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević složila se sa tom ocenom, rekavši da u Srbiji u ovom trenutku nema dovoljno ljudi koji znaju da naprave dobar projekat za finansiranje iz pretpristupnih fondova EU ili drugih fondova, na engleskom jeziku i uz jasan budzetski plan i ciljeve. "Ono što mi znamo da nam treba su ljudi i trajnost ljudi. Ovo je zanat koji se teško nauči, ali koji je jedan od najvažnijih zanata u evropskim integracijama", navela je Miščević. Osvrnuvši se na podatak da je Srbija morala da plaća penale za neiskorišćena međunarodna sredstva koja su joj bila namenjena, Miščević je rekla da je problem u nedostatku volje za učenjem i istakla da je stručnost potrebna na svim nivoima države i institucija. "Proces programiranja je za nas jako važan. Programiramo kako ćemo standarde da unesemo u domaće pravo i praksu da oni postanu naše pravo i standard. Reciklaža otpada je jedan od standarda i taj standard uvodi lokalna samouprava. Kako to da učini ako ne zna šta smo se dogovorili i kako da koristi ta sredstva", upitala je ona.
Miščević je istakla da su, iako ima propusta, strukture u Vladi Srbije u velikoj meri spremne za dobro korišćenje fondova i to je ilustrovala podatkom da je iskorišćenost IPA fondova 95 odsto i da je Srbija uspevala dobro da koristi i novac iz Okvirnog programa 7 za inovacije (FP7), koji je namenjen i zemljama članicama.
Direktor Uprave za digitalnu agendu Dušan Stojanović rekao je da Srbija, pored oko 200 milliona evra godišnje iz IPA fondova, ima na raspolaganju oko 800 miliona evra različitih sredstava, donacija i zajmova. On je rekao da je Srbija između 2009. godine i 2013. godine platila 22 miliona evra za nepovlačenje zajmova, što pokazuje da je potrebno poboljšati sve faze upravljanje projektima, kao i ljudske resurse koji se time bave.
Na okruglom stolu su učestvovala ministarstva i državne institucije, predstavnici privatnog sektora, kao i udruženja za upravljanje projektima PMI ogranak Srbija i Jupma (Yupma).

SRPSKA VERZIJA EVROPSKIH ZAKONA

BEOGRAD, 8. aprila (Fonet) - Izrada srpske verzije pravnih tekovina Evropske unije jedan je segment programa podrške procesu zakonodavne reforme u Srbiji, koji podržava Nemačka agencija za međunarodnu razvojnu pomoć, izjavio je danas zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Srđan Majstorović. "Svaka država koja želi da postane članica EU pored toga što u EU unosi svoj jezik, unosi i evropsko pravo prevedeno na svoj jezik", rekao je Majstorović, na skupu o realizaciji programa podrške sprovođenju pravnih reformi u Srbiji, u saradnji sa Slovenijom. On je naveo da su Srbiji od velikog značaja iskustva koja su u ovom procesu imale kolege, posebno iz Slovenije imajući u vidu da je pred Srbijom izuzetno veliki posao. Majstorović je rekao da je u procesu pristupanja Slovenije EU obim prava EU koji je bilo potrebno prevesti na slovenački jezik bio oko 90.000 stranica propisa EU, a taj obim je danas gotovo dupliran i iznosi oko 180.000 strana pravnih akata EU. On je rekao da se Srbija izuzetno ozbiljno priprema za proces koji je pred njom i podsetio da u Kancelariji za evropske integracije od 2009. godine funkcioniše sektor za koordinaciju procesa prevođenja pravnih tekovina EU na srpski jezik i od tada je prevedeno oko 66.000 stranica. "To je zavidan rezultat, rezultat uređdenog sistema i rezultat koji je dostupan svim državama u regionu", rekao je Majstorović i dodao da je tada glavni pregovarač Vlade Srbije u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Mišcevic uručila prevedeni materijal kolegama iz Crne Gore. On je rekao da ovaj proces ima regionalni karakter i istakao da se regionalna saradnja posebno vrednuje kada je u pitanju ovako zahtevan posao koji pojedinačne zemlje jako teško samostalno mogu da obave. "Srbija je u tome nešto naprednija imajući u vidu veliku tradiciju Beograda kao administrativnog i univerzitetskog centra i naši kapaciteti stoje na raspolaganju i kolegama u širem regionu", rekao je on.
Majstorović je istakao da proces prevođenja prava EU ima i poseban uticaj na razvoj i "prevodilačke industrije u Srbiji i procesa obrazovanja kada su u pitanju studenti Filološkog fakulteta" i dodao da se pokreće kurs za prevodioce koji će raditi u institucijama EU ispred Srbije.
Direktorka službe Vlade Slovenije za zakonodavstvo Ksenija Globokar rekla je da su ponosni što ih je Srbija pozvala da kao eksperti sarađuju sa nadležnim službama u Srbiji i dodala da je Srbija u fazi pripreme za pregovaranje i da se prevode pravne tekovine EU, što je veoma bitno u ovoj fazi približavanja EU. "Treba da se pazi kako se prevode pravne tekovine EU na nacionalni jezik, jer to će biti kada uđete u EU vaše nacionalno zakonodavstvo", rekla je ona.
Cilj današnjeg skupa je da se Republički sekretarijat za zakonodavstvo i Kancelarija vlade za evropske integracije osposobe da rade na pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji sa naglaskom na prenos pravnih tekovina EU u zakonodavstvo Srbije, izjavio je rukovodilac projekta za pravnu i pravosudnu reformu u Srbiji (GIZ) Majk Falke. Smatram da je Srbija spremna za pregovore i prenos pravnih tekovina, ali ima još mnogo konkretnih, detaljnih pitanja koja se moraju rešavati, ocenio je on. Falke je precizirao da Srbija mora da izradi nacionalnu verziju pravnih tekovina i standarda EU na srpskom jeziku, dodajući da to tehničko pitanje zahteva snažne kapacitete pogotovo Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.