SRBIJA

MRKIĆ SE SASTAO SE BIVŠIM MINISTROM OBRAZOVANjA JAPANA

BEOGRAD, 1. aprila (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić primio je danas Takašija Kosugija, bivšeg ministra obrazovanja Japana i poslanika vladajuće Liberalno demokratske partije Japana.
Sastanku je prisustvovala i državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Snežana Janković, a tokom razgovora istaknut je obostrani interes za unapređenjem sveukupnih srpsko-japanskih odnosa, saopšteno je iz tog ministarstva.
Ministar Mrkić izrazio je zahvalnost na humanitarnoj, razvojnoj i tehničkoj pomoći koju je Japan do sada uputio Srbiji. Posebno je zahvalio na ličnom zalaganju i humanitarnoj pomoći koju je Takaši Kosugi pružio Srbiji zajedno sa profesorkom dr. Icuko Teruoka, kojoj je 28. marta uručena Zlatna medalja za izuzetne zasluge u oblasti humanitarnih delatnosti.
Takaši Kosugi je preneo spremnost za dalje unapređenje bilateralnih odnosa sa Srbijom u svim oblastima. Poseban interes izrazio je za jačanje parlamentarne, kulturno-prosvetne i privredne saradnje, posebno na projektima u oblasti zaštite životne sredine. On je izrazio zahvalnost za pomoć koju su Vlada i narod Republike Srbije uputili Japanu posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija u martu 2011. godine.
Kosugi je osvedočeni prijatelj naše zemlje, koji je u više navrata boravio u Republici Srbiji i pružao punu podršku tokom perioda sankcija, kao i za vreme agresije NATO na našu zemlju 1999. godine, zaključuje se u saopštenju.

NIKOLIĆ I ZEMAN ZA JAČANjE SARADNjE

BEOGRAD, 1. aprila (Fonet) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da će nakon formiranja nove vlade do kraja meseca Srbija intenzivno krenuti u reforme, privlačenje novih investicija i nastavak pregovora sa Prištinom. Nova vlada i parlament će morati da izađu sa strategijom kako da se nastave pregovori sa Prištinom, rekao je Nikolić posle sastanka sa predsednikom Češke Milošem Zemanom, uz ocenu da predstoji najosetljiviji deo pregovora, gde Beograd mora imati jasan stav, jer je pravosuđe oblast u kojoj ni u Srbiji nisu regulisani odnosi. Nikolić je rekao da svaki saziv Skupštine Srbije treba da odobri delovanje vlade u svom mandatu, posebno u oblasti razgovora sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini. On je rekao da se sada postavlja i pitanje promene misije Euleksa na Kosovu i da će u slučaju da se to desi nova vlada Srbije morati da izađe sa novom strategijom u pregovorima u Briselu, jer sada dolazi najosetljiviji deo. "Ako Euleks menja svoju misiju očigledno ćemo morati da postignemo novi dogovor...", rekao je Nikolić i istakao da je spreman da se izjasni i o novoj rezoluciji ako je buduća vlada predloži.
Nikolić je ocenio da je jedna stranka u Srbiji osvojila većinu u parlamentu i da u zemlji postoji politička stabilnost, kao i da od lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića zavisi da li će se odlučiti da postane mandatar nove vlade. "Dolazi najosetljiviji deo (pregovora u Briselu), pravosuđe u kome Srbija mora da ima jasan i iskristalisan stav", rekao je Nikolić i dodao da će Vučićč ako "uzme mandat" samo direktnije nego do sada predvoditi pregovarački tim Srbije.
Nikolić je rekao i da je za Srbiju neprihvatljivo stvaranje oružanih snaga Kosova. Ocenio je da je pred budućom vladom Srbije veliki posao da ispravi greške svojih prethodnika na putu ka Evropskoj uniji, da nastavi reforme i evropske integracije, kao i pregovore u Briselu. "Ispunićemo sve uslove koji se postavljaju suverenim državama", rekao je Nikolić i istakao da je Češka jedna od zemalja EU koja bezuslovno podržava pristupanje Srbije EU. Nikolić je rekao da je podrška Češke veoma važna za Srbiju naročito pred najave da će Euleks menjati svoju misiju i u situaciji kada se pominje stvaranje oružanih snaga Kosova. "Srbija i Češka imaju čvrste veze i Srbija je spremna da produbi saradnju", istakao je Nikolić na zajednickoj konferenciji za novinare sa predsednikom Češke Milošem Zemanom.
Zeman je istakao da Češka osim kopenhagenskih uslova koji se tiču slobodnog kretanja ljudi, prometa robe i kapitala ni na koji drugi način ne uslovljava pristupanje Srbije EU. "Čvrsto verujem da će Srbija postati članica Evropske unije...", rekao je Zeman i dodao da se nada da će to biti uskoro. Češki predsednik je rekao da ga je njegov srpski kolega obavestio da je nezaposlenost u Srbiji 26 odsto ukazujući da bi to moglo da stvori socijalne i političke tenzije i da su potrebne investicije radi otvaranja radnih mesta. Kao oblasti u kojima bi dve strane mogle da sarađuju Zeman je istakao infrastrukturu i energetiku navodeći radove na pruzi Niš - Dimitrovgrad i planiranu izgradnju termoelektrane Štavalj. On je rekao da je sa njim u Srbiju došla brojna delegacija privrednika koji žele da investiraju u Srbiju pomenuvši firme za izgradnju turbina, automobilskih guma i bezalakoholnih pića.
Zeman je istakao i da je Češka bila poslednja među članicama NATO koja se saglasila sa bombardovanjem Jugoslavije i to tek kada joj je obećano da će biti gađani samo vojni ciljevi. Češki predsednik je dodao da to obećanje nije poštovano i da je zbog toga on kao tadašnji premijer Češke odbio da prihvati predlog da se generalu Vesliju Klarku dodeli priznanje Češke.

VUČIĆ: NAJBOLjI MOGUĆI REZULTAT, ALI NIJE LEP

BEOGRAD, 31. marta (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u nastavku dijaloga sa Prištinom u Briselu o pravosuđu postignut "najbolji rezultat za srpski narod", ali da tu nema mnogo lepog. "Gotovo su privedeni kraju razgovori o pravosuđu. U teškim okvirima nismo mogli da postignemo velike rezultate za oduševljenje i postigli smo najbolji mogući rezultat. To su teški razgovori, nema tu mnogo toga lepog i nečega čime bismo se hvalili niti čime bi se druga strana hvalila. To su teške stvari za sve nas", rekao je Vučić Radio-televiziji Srbije u Briselu.
Vučić je rekao da je dogovoreno da predsednik suda bude Srbin sa severa KiM i da je izvesno da će u severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60 prema 40, a da će Srbi imati dvotrećinsku većinu zaposlenih u sudovima i sud će obuhvatati i južni deo Mitrovice. "Izborili smo se za ključne i najvažnije stvari za nas. Imaćemo značajnu zastupljenost i u drugim delovima KiM, koji nisu sever, i mislim da smo i tu u brojevima uspeli da napravimo, koliko god je moguće, dobar rezultat, i da imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja", rekao je Vučić.
Vučić je izrazio očekivanje da će posle formiranja nove Vlade, koje bi trebalo da se dogodi do 27. aprila, u Briselu 29. ili 30. aprila biti postignut konačan dogovor o pravosuđu. "To je za nas veoma značajno u nastavku procesa evropskih integracija i značajno za relaksaciju svih drugih pitanja koje imamo u odnosima sa EU", rekao je on.
Vučić je, povodom učestvovanja Srba na kosovskim parlamentarnim izborima, istakao da se ne može ukidati srpsko državljanstvo Srbima na KiM niti se oni mogu izbacivati sa biračkih spiskova. "U tom slučaju niko od Srba ne bi ni učestvovao na tim izborima. Pričali smo i o rezervisanim mestima u parlamentu, ali nije bilo odgovora. Mi smo izneli naš stav sa kojeg ne možemo nigde da se pomerimo", rekao je Vučić.
Vučić je izrazio očekivanje da će visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton posetiti Beograd ubrzo posle izbora nove Vlade.

VUČIĆ: NE TERAJTE NAS DA BUDEMO NEPRIJATELjI RUSIJE

BEOGRAD/BON, 1. aprila (Beta) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić zatražio je od evropskih zemalja da, kada se radi o odnosima Rusije i Ukrajine, ne teraju Srbiju da prema Rusiji zauzima neprijateljski stav. "Srbija ima samo jednu želju i jednu molbu za evropske saveznike: ne terajte nas da budemo ruski neprijatelji. Mislim da je to veoma fer i veoma pošten pristup Srbije", rekao je Vučić u razgovoru za Dojče Vele (DW). Govoreći o stavu Srbije prema trenutnom odnosu između Rusije i Ukrajine, on je istakao: "Mi nismo na stranama, mi imamo svoju zemlju i vodimo računa o svojoj zemlji". Kako je rekao, to za Srbiju nije nimalo jednostavno pitanje, jer oni koji danas štite teritorijalni integritet Ukrajine, zgazili su teritorijalni integritet Srbije. A sa druge strane Srbija će poštovati međunarodno-pravne norme i poštovati teritorijalni integritet svih članica Ujedinjenih nacija, naveo je on. "Ali, što je uostalom rekla i kancelarka Nemačke Angela Merkel, Srbija ne može da uvede sankcije Ruskoj Federaciji", dodao je Vučić.
Upitan da opiše trenutne odnose između Srbije i Rusije, Vučić je rekao da će Srbija biti deo Evropske unije i da neće biti deo Evroazijske unije, kao i da Srbija želi da ima dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom. Objašnjavajući odnos Srbije prema Rusiji, Vučić je rekao da Srbija ne želi neprijateljstvo sa Rusijom i da smatra da bi zapadne sile trebale to da poštuju. "A Vi znate zbog čega treba da poštuju. Zbog istorijskog iskustva, zbog stava Rusije 1999. i povodom nekih drugih ranijih kriza, zna se kako i sa koje smo strane imali podršku. Tu su i neke druge stvari iz istorije. Pa zato, izvinite, Srbija nije na strani Rusije ili nekog drugog", istakao je Vučić. Srbija se, kako je naveo, ponaša odgovorno u međunarodnim okvirima, a njen put je evropski put.
Govoreći o procesu u Međunarodnom sudu pravde (MSP) po međusobnim tužbama za genocid Srbije i Hrvatske, Vučić je ocenio da su srpski argumenti jači, navevši da je Srbija bila spremna da povuče tužbu. "Dovoljno je da pogledate konačan ishod i rezultat svega što se desilo i biće potpuno jasno da su naši argumenti neuporedivo jači. Ali, da li to znači da će naša kontratužba proći, to je na sudu u Hagu", rekao je Vučić. Na pitanje kako će presuda MSP uticati na buduće odnose Srbije i Hrvatske, Vučić, za koga mnogi veruju da će biti novi srpski premijer, ukazao je da dve zemlje moraju pragmatično i racionalno da gledaju u budućnost. "Šta je bilo, bilo je. U redu je da se podvuče crta, da se vidi šta o tome kaže najrelevantniji organ u svetu po tom pitanju. Da li će posle toga biti više ljubavi? Neće, nema nikakve sumnje. Ali moramo da razmišljamo o budućnosti na racionalan i pragmatičan način i tako se ponašamo", naveo je on.
Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini (BiH), on je naveo da Srbija podržava Dejtonski sporazum i da samo traži dogovor sva tri konstitutivna naroda u BiH, a da on ni u razgovorima sa evropskim zvaničniima nije pokazivao previše optimizma po pitanju stanja u BiH, iako smatra da tamošnji građani zaslužuju mnogo bolje i mnogo više. Upitan misli li da će Republika Srpska u jednom trenutku da organizuje referendum o nezavisnosti i otcepljenju od BiH, Vučić je ocenio da Republika Srpska čuje šta govori Srbija. "Srbija voli Republiku Srpsku, Srbija štiti entitetski identitet Republike Srpske u skladu sa Dejtonskim sporazumom, ali Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Ja bih voleo da Republika Srpska ima to u vidu", zaključio je on.

DAČIĆ: SUŠTINSKI NAPREDAK O PRAVOSUDjU, SLEDI POTPISIVANjE

BRISEL, 31. marta (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je u današnjem dijalogu u Briselu o pitanju pravosuđa najveći deo pitanja dogovoren i praktično pripremljen za konačni dogovor na sledećem sastanku, koji će biti posle formiranja nove srpske vlade.
Dačić je naglasio da su razgovori o pravosuđu bili dugi i teški i trajali više meseci, ali i dodao da smatra da je zadržano ono što je za srpsku stranu važno, a to je da većinu zaposlenih u pravosuđu na severu Kosova čine Srbi, bez obzira što će sud imati dve zgrade, i što će taj sud u svojoj jurisdikciji imati sedam opština.
"Značajan napredak je danas postignut o pravosuđu, dosta stvari je usaglašeno uz veoma korektno vođenje razgovora od strane Evropske unije i visoke predstavnice Ketrin Ešton", rekao je Dačić. On je rekao da bi nastavak razgovora mogao da bude već krajem aprila kada se očekuje formiranje nove vlade i da se tad postigne konačni dogovor o pravosuđu.
Dačić je rekao da, iako visoka predstavnica EU Ketrin Ešton u današnjem dijalogu nije pokrenula pitanje stava Srbije oko ukrajinske krize, da su on i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić sami pokrenuli to pitanje i da Srbija kad govori o ovim pitanjima pre svega ima u vidu svoje principjelne stavove. Jedan je taj da Srbija želi da nastavi put ka EU, a da je s druge strane pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta veoma važno, "upravo zato što je na primeru Srbije došlo do narušavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta", rekao je Dačić. A Srbija želi da sačuva, i da ima dobre, prijateljske odnose sa Ruskom federacijom, dodao je on. "I u tom smislu će naša spoljna politika i naši stavovi biti usaglašeni sa tim temeljnim opredeljenjima i načelima", rekao je Dačić. Dačić je rekao da Srbija, iako nije imala obavezu da svoje stavove usaglasi sa stavovima Evropske unije, u prošlog godini od 32 slučaja, u 29 slučajeva usaglasila svoje stavove sa EU.

EŠTON ZADOVOLjNA ZBOG PRIVODjENjA KRAJU PITANjA PRAVOSUDjA

BRISEL, 31. marta (Beta) - Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton izrazila je večeras zadovoljstvo što su obe strane na današnjem sastanku u Briselu gotovo dovršile pregovore o pravosuđu. U saopštenju iz kabineta Ketrin Ešton navodi se da se ona danas u Briselu sastala sa Hašimom Tačijem, premijerom i potpredsednikom vlade Srbije Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem i njihovim delegacijama na novoj rundi dijaloga o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda i da je nastavljen rad na pitanjima vezanim za sprovođenje aprilskog sporazuma. "U tom kontekstu izražavam zadovoljstvo što su dve strane gotovo dovršile pregovore o pravosuđu. Posle neophodnih usaglašavanja paket će biti finalizovan na sledećem sastanku", izjavila je Ešton u saopštenju. Dve strane su, kako se dalje navodi, razmatrale i dalje korake u dijalogu i postigle dogovor da se uskoro ponovo sastanu.

ČESTITKA PREMIJERA INDIJE

BEOGRAD, 01. aprila (Fonet) - Premijer Indije Manmohan Sing uputio je čestitku predsedniku Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću povodom pobede i rezultata koje je ta stranka ostvarila na parlamentarnim izborima u Srbiji. "Primite najsrdačnije čestitke na pobedi Vaše partije na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji. Vaša pobeda odražava poverenje koje je narod Srbije ukazao Vama i Vašoj partiji", kaže se u čestitiki. Veze između Indije i Srbije su istorijske i posebne još od osnivanja Pokreta nesvrstanih. Radujemo se daljem jačanju i širenju ovih veza pod Vašim vođstvom u narednom periodu", navodi se u čestitki premijera Indije, saopšteno je iz Vlade Srbije.

SRBIJA – HRVATSKA

OBRADOVIĆ: OČEKUJEMO PRESUDU DA JE OLUJA GENOCID

HAG, 1. aprila (Beta) - Glavni pravni zastupnik Srbije Saša Obradović izjavio je danas u Hagu da očekuje da Međunarodni sud pravde utvrdi da je Hrvatska, u leto 1995., operacijom Oluja počinila genocid nad srpskim stanovništvom Kninske krajine. "Srbija, naš pravni tim ostaje čvrsto pri stavu, da je operacija Oluja predstavljala genocidnu kampanju. Očekujemo takvu presudu od suda", rekao je Obradović u haškoj Palati mira, gde je danas završena glavna rasprava o međusobnoj tužbi Hrvatske i Srbije tokom rata 1991-95.
Rok za presudu najvišeg suda UN ne postoji, ali se očekuje da će ona biti doneta do kraja ove ili početkom iduće godine.
Zastupnik Srbije je kazao da ima "puno poverenje u sudije, da će oni doneti pravu, ispravnu odluku".
"Bez obzira da li će sud prihvatiti naš tužbeni zahtev, mi već ostvarli veliki cilj, a to je da je istina o stradanju Srba u operaciji Oluja ovde prikazana", naglasio je Obradović.
Ocenio je i da je danas, tokom završnog odgovora Hrvatske, na kontratužbu Srbije, "bilo pomaka ka tom cilju". Prvi put nismo slušali od hrvatskog pravnog tima da Srbi nisu ubijali Srbe, da je bilo pet napada na izbegličke kolone...Danas je bilo najmanje negiranja zločina koji su se tamo dogodili u masovnom obimu"
"Ništa danas nismo čuli na ono što mi sve vreme tražimo koliko je zaista ljudi osuđeno za ubijanje u Oluji, a ne za paljenje i uništavanje imovine", primetio je Obradović. On je izrazio zadovoljstvo načinom na koji je srpski pravni tim odgovorio na optužbu Hrvatske da su vlasti u Beogradu odgovorne za genocid nad hrvatskim državljanima tokom rata u toj republici. Mada, kako je rekao, "teško je biti zadovoljan kada se država brani od optužbe za genocid".
Glavna rasprava pred najvišim sudom UN trajala je od 3. marta. Hrvatska je tužbu protiv Srbije podnela 1999., a Srbija je kontratužbom uzvratila 2010.