SRBIJA

NASTAVAK DIJALOGA BEOGRAD - PRIŠTINA U BRISELU

BRISEL, 31. marta (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić i Hašim Tači, razgovaraće danas u Briselu sa visokom predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton u okviru nove runde dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Pored Dačića, na sastanku će učestvovati i potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić. "Dve strane će nastaviti rad na primeni aprilskog sporazuma i razgovarati o narednim koracima u vezi sa normalizacijom odnosa", saopštila je kancelarija visoke predstavnice. Razgovaraće se o pravosuđu i formiranju Zajednice srpskih opština, o čemu dve strane nisu postigle saglasnost. Očekuje se takođe da će biti reči i o novim temama kao što su izbori na KiM.
"Očekuju nas teški razgovori koji će se ticati onoga što do sada nismo uspeli da se dogovorimo ili implemetiramo kada je reč o Kosovu", kazao je Dačić uoči odlaska u Brisel.
Prethodna runda dijaloga koji dve strane vode uz posredovanje Ketrin Ešton, održana je 12. februara.

KOCIJANČIĆ: UKRAJINA NIJE TEMA

BRISEL, 31. marta (FoNet) - Na današnjem sastanku Ketrin Ešton sa Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem neće se razgovarati o stavu Srbije povodom ukrajinske krize, ali je od ranije poznato da EU očekuje da sve zemlje kandidati spoljnu politiku usklade sa Briselom, izjavila je Maja Kocijančić, predstavnica za medije Ketrin Ešton. Ona je objasnila da svaka država ima pravo da se opredeli po tom pitanju i podsetila da će Evropska komisija u svom redovnom izveštaju u oktobru oceniti spoljnu poltiiku Srbije, kao i svih ostalih zemalja.
Prema rečima Kocijančić, na današnjem sastanku u Briselu razgovaraće se o otvorenim pitanjima u primeni briselskog sporazuma i o konkretnim koracima u dijalogu, koji se nastavlja posle izbora u Srbiji. Jedno od pitanja koje čeka rešenje i konačan dogovor je pravosude, kazala je Kocijančić, uoči današnjeg početka pregovora.

PREDSEDNIK ČEŠKE MILOŠ ZEMAN 1. I 2. APRILA U BEOGRADU

PRAG, 30. marta (Beta) - Predsednik Češke Miloš Zeman boraviće 1. i 2. aprila u poseti Beogradu tokom koje će razgovarati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i predstavnicima srpske vlade a Zemana prati i brojna delegacija čeških privrednika.
Češki predsednik označio je uoči posete ulazak Srbije u Evropsku uniju kao svojevrsnu neminovnost a kada je NATO u pitanju, ocenio je da bi takvu odluku i s obzirom na bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine trebalo da donesu građani sami, na referendumu. "Mislim da je ulazak u Evropsku uniju za zemlju kao što je Srbija ili kao što je Hrvatska na neki način neizbežan, zato što je uvek neprijatno stajati na ivici neke zajednice, bez mogućnosti da se utiče na njenu politiku", kazao je Zeman češkom listu Parlamentni listi.
Predsednik Zeman ponovio je da i on, kao i prethodni predsednik Češke Vaclav Klaus odbija da imenuje ambasadora Češke u Prištini. "O Kosovu sam uvek iznosio stav da je to zemlja u kojoj na vladajućoj grupi leži podozrenje da je činila ratne zločine i da je finansiraju narko mafije. Iz tog razloga, kao i moj prethodnik odbio sam da imenujem ambasadora u toj zemlji", kazao je češki predsednik.
Zeman koji je u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. godine bio češki premijer i iako su se među njegovim socijaldemokratama čuli jaki glasovi da Češka odbije NATO intervenciju, njegova vlada odobrila je kao manje zlo kojim bi se izbeglo veće i otvorila vazdušni prostor Češke za vojne avione saveznika. "Kao što znate, češka vlada je bila poslednja, bukvalno poslednja vlada koja je otvorila vazdušni prostor za NATO avione. Tada smo uzalud tražili saveznike koji bi nam pomogli da se sve reši na miran način", kazao je Zeman i podsetio da je Češka sa svojom incijativom da se bombardovanje zaustavi našla saveznika tek kasnije u Grčkoj. Češki predsednik ponovio je da su ga u to vreme zapadni saveznici ubeđivali da će biti bombardovani isključivo vojni ciljevi u Jugoslaviji. "To njihovo obećanje nije ispunjeno. Kao što vidite, obećanjima nekih političara ne možete potpuno da verujete", rekao je Zeman.
Iz Srbije će se češki predsednik uputiti u dvodnevnu posetu Sloveniji.

SARADNjA SA HOLANDIJOM

BEOGRAD, 31. marta (FoNet) - Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević izjavio je danas da je sa Holandijom postignut dogovor o saradnji, koji predviđa slanje domaćih studenata na holandske univerzitete radi usavršavanja.
Kovačević je novinarima na Elektrotehničkom fakultetu, uoči konferencije na kojoj je u prisustvu holandskog ambasadora Larena Stokvisa video linkom uspostavljena veza sa tehničkim fakultetom TDK u Hagu, rekao da se od Holanđana može naučiti kako da se uspostavi bolja saradnja privrede i nauke. Dekan Elektrotehničkog fakulteta je rekao da Holandija ima odlične tehničke univerzitete i institute i da je to prilika za usavršavanje srpskih studenata. "Neki od njih će da se vrate, a neki će da ostanu da rade tamo u velikim multinacionalnim kompanijama, ali je bitno da sa svim tim studentima ostanemo u kontaktu", rekao je Kovačević.
Holandski ambasador je rekao da su softverske firme iz njegove zemlje zainteresovane za srpske kadrove. "Mislim da imate veoma dobro tehničko i matematičko obrazovanje i treba da nastavite da to unapređujete", rekao je Stokvis.
Na današnjoj video konferenciji "TEDxBinnenhof" holandski tehnički univerzitet iz Haga je predstavio svojim kolegama u Srbiji svoja najnovija rešenja iz oblasti održivog razvoja.

UNICEF: SARADNjA U KORIST DECE

BEOGRAD, 31. marta (FoNet) - Zaštitnik gradana Saša Janković i direktor Kancelarije UNICEF u Srbiji Mišel Sent Lot potpisali su danas Memorandum o razumevanju, radi saradnje na zaštiti prava deteta u Srbiji.
Kako je saopštio zaštitnik gradana, taj dokument je izraz podrške koju UNICEF daje zaštitniku gradana radi unapredenja prava dece i mladih.
Kako je navedeno, zaštitnik gradana i UNICEF su se potpisivanjem Memoranduma o razumevanju saglasili o saradnji u naredne dve godine.

SRBIJA - HRVATSKA

SRBIJA: SUD DA UTVRDI DA JE HRVATSKA POČINILA GENOCID U OLUJI

HAG, 28. marta (Beta) - Srbija je večeras zatražila od Međunarodnog suda pravde da utvrdi da je Hrvatska tokom operacije Oluja, u leto 1995., počinila genocid nad Srbima iz Kninske krajine. Istovremeno, pravni zastupnici Srbije su od najvišeg suda UN zatražili da se proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991. ili da tu optužbu odbaci kao neosnovanu.
U završnoj reči, glavni srpski zastupnik Saša Obradović rekao je da je Srbija, tokom jednomesečne rasprave, dokazala da su hrvatske vlasti, tokom Oluje u leto 1995., sprovele "genocidnu nameru" da unište krajiške Srbe "ubistima...nanošenjem ozbiljnih fizičkih i mentalnih povreda i namernim nametanjem životnih uslova smišljenih da donesu uništenje etničke grupe". Srbija je od 17 sudija zahtevala i da utvrde da je Hrvatska prekršila međunarodnu Konvenciju o genocidu i time što još nije kaznila počinioce najtežeg krivičnog dela. Po Obradovićevim rečima, Međunarodni sud pravde trebalo bi da Hrvatskoj naloži da odmah kazni počinioce, kao i da ukine "Dan pobede i domovinske zahvalnost" i "Dan hrvatskih branitelja" kao državni praznik zbog toga što je 5. avgust "dan pobede genocidne operacije Oluja". Srbija traži i da Hrvatska plati odštetu žrtvama i gubitke izazvane genocidom, kao i da uspostavi sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku.
Zahtev da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske da su srpske vlasti i snage počinile genocid nad hrvatskim civilima tokom rata u toj republici 1991., Obradović je zasnovao na tvrdnji da Srbija ne može biti odgovorna za zlodela počinjena pre nego što je ona, odnosno SR Jugoslavija, bila formirana kao država, 27. aprila 1992. Ukoliko se proglasi nadležnim, sud bi, po zahtevu Srbije, tužbu Hrvatske trebalo da odbaci kao "nezasnovanu u činjenicama i zakonu". Alternativno, sud bi se mogao oglasiti nenadležnim i za zločine počinjene pre 8. oktobra 1991. kada je Hrvatska postala nezavisna država i članica Konvencije o genocidu, predložila je Srbija.
Hrvatska je prošle nedelje zatražila da sud Srbiju proglasi krivom za genocid nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici i naloži joj da plati ratnu odštetu.
U završnim argumentima, srpski zastupnik Obradović ponovio je da Srbija nije želela ovaj proces, ali da je u svojoj kontratužbi dokazala "ozbiljne zločine hrvatskih vlasti, predvođenih zločinačkim vođom Franjom Tuđmanom". U posveti žrtvama Oluje, Obradović je naveo primer Aleksandre Stijelje, kojoj su hrvatske snage u napadu na izbegličku kolonu, 7. avgusta 1995. kada je imala tri godine ubile oca i dedu, a brata, trudnu majku i nju samu ranile šrapnelima. Po Obradovićevim rečima, Hrvatska je tek u septembru 2013. potvrdila da su njene snage sprovele napad "koji je uništio Aleksandrinu porodicu". Aleksandra Stijelja, po zastupniku Srbije, "ne veruje u pravdu i ne očekuje ništa od sudova". Primećujući da "među izbeglicama nisu bila deca političara...oni su uživali privilegije koje su im roditelji obezbedili kroz zloupotrebu vlasti", Obradović je podvukao da bi "ovaj proces trebalo videti kao upozorenje svim političarima i narodima na tragične posledice ako slede diktatore i ideje ekstremnog nacionalizma".
U odgovoru na primedbu Hrvatske da vlasti Srbije ne rade dovoljno na ustanovljenju sudbine nestalih osoba, Obradović je kazao da je "srpska vlada u potpunosti svesna svog zadatka u pronalaženju nestalih svih nacionalnosti". Precizirao je da je se traga za još 1.748 Srba nestalih na teritoriji Hrvatske, postavljajući pitanje ko ih je ubio. Po hrvatskoj delegaciji, nepoznata je sudbina 875 Hrvata.
U ime Srbije, kanadski profesor Viliam Šabas (William Shabas) prethodno je naglasio da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman imao za cilj da Olujom zauvek Srbe protera iz Hrvatske, koje je je smatrao "tumorom" na hrvatskom tkivu, i u Kninskoj krajini stvori "životni prostor" za Hrvate koje je planirao da naseli. Aludirajući na sličan plan nacističke Nemačke, Šabas je za taj životni prostor upotrebio nemački izraz "lebensraum". Za stvaranje hrvatskog "lebensrauma", Tuđmanu je, po njegovim rečima, 200.000 krajiških Srba bilo jedina smetnja. Kao dokaz te Tuđmanove namere, Šabas je naveo da je hrvatski lider američkim senatorima odmah posle Oluje rekao da "neće biti moguće da se Srbi vrate". Primećujući da ti dokazi, uz zapisnik sa brionskog sastanka na kojem je Tuđman rekao da bi "Srbi trebalo da nestanu", odražavaju "genocidnu nameru" da se srpski civili unište kao etnička grupa, zastupnik Srbije naglasio je da je Hrvatska "ignorisala" taj dokazni materijal.
U osvrtu na oslobađajuću presudu Haškog tribunala izrečenu komandantu Oluje Antu Gotovini, Šabas je ocenio da je "zjapeća rupa u praksi Tribunala" to što "niko nije osuđen za zločine" u toj operaciji. Čak i da artiljerijski napadi na Knin i druge gradove u Krajini nisu bili nezakoniti što je Tribunal utvrdio, a Srbija to i dalje ne prihvata oni su, po Šabasu, bili dovoljni da proteraju srpsko stanovništvo, što je bio cilj utvrđen tokom Tuđmanovog sastanka sa Gotovinom i drugima na Brionima, nekoliko dana uoči Oluje. "Istovremeno dok su Srbi bežali, Tuđman je kovao zaveru da ih trajno ukloni iz Hrvatske", podvukao je Šabas, poredeći to sa bekstvom Jevreja, među kojima je bila njegova porodica, iz Nemačke uoči Drugog svetskog rata.
Rasprava u haškoj Palati mira biće okončana 1. aprila, kada će Hrvatska izložiti dodatni odgovor na kontratužbu Srbije. Za odluku sedamnaest sudija Međunarodnog suda pravde u ovom sporu ne postoji rok, ali se očekuje da će oni presudu doneti do kraja godine.

SRBIJA - EU

MIŠČEVIĆ: POZITIVNA OCENA BRISELA ZA OBLAST JAVNIH NABAVKI

BEOGRAD, 29. marta (Beta) - Šef tima Srbije za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je da se u Briselu veoma pozitivno ocenjuje napredak u primeni Zakona o javnim nabavkama u Srbiji, kao i rad Uprave o javnim nabavkama. Miščević je agenciji Beta kazala da je efekte novog zakona, koji je u primeni od 1. aprila 2013., procenjivala misija SIGMA (Support for Improvement in Governance and Management), koja je boravila u Beogradu polovinom februara, ali da još nema zvaničnog izveštaja o tome. Organizacija SIGMA nastala je zajedničkom inicijativom Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku sardnju i razvoj (OECD). "Tokom skrininga o javnim nabavkama u Briselu rečeno nam je da je misija SIGMA veoma pozitivno ocenila novi zakon i rad Uprave, međutim, Uprava sada mora da nastavi da unapređuje svoj posao, bez obzira što su tako dobre ocene, i da se usklađuju sa onim što će sutra doći kao standardi prakse u EU", kazala je Miščević.
Ona je navela da nema "zebnju ni sumnju" da će prilagođavanje EU u oblasti javnih nabavki biti jedno od jednostavnijih, ali da ostaje pitanje dobre primene zakona. Kako je ocenila, dobro uređene i kontrolisane javne nabavke su ključ u borbi protiv korupcije. EU će, istakla je Miščević, sledeće godine promeniti regulativu u oblasti javnih nabavki, što će donekle otežati Srbiji pregovaračku situaciju. Izmene se odnose na povećanje fleksibilnosti u javnim nabavkama, olakšavanje procedura uz jasnu kontrolu koja je neophodna u javnim nabavkama i pojednostavljenje samog procesa javnih nabavki, objasnila je Miščević.
Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović kazao je Beti da je EU u februaru usvojila tri nove direktive - klasične, sektorske i za koncesije, koje će stupiti na snagu 17. aprila i države članice imaju period od dve godine da usklade svoje zakonodavstvo. "S obzirom da Srbija nije članica EU od nje se neće očekivati puna usklađenost sa novim direktivama, tako da imamo dovoljno vremena za zakonodavno usklađivanje i verujem da tu neće biti problema", ocenio je Jovanović. Prema njegovom mišljenju, daleko veći izazov za Srbiju je obezbeđivanje pune primene zakona u praksi i to će stručnjaci EU posebno pratiti i ocenjivati. "Zakon o javnim nabavkama je u velikoj meri usklađen sa direktivama EU. Ono čemu u predstojećem periodu treba posvetiti pažnju je primena zakona u praksi i to na svim nivoima, počev od republičkog pa sve do najmanje opštine u Srbiji", kazao je Jovanović. Kako je istakao, potrebno je obezbediti jedinstven sistem javnih nabavki koji će funkcionisati na svim nivoima vlasti i izgraditi potrebne administrativne kapacitete. Prema Jovanovićevom mišljenju sveobuhvatno sagledavanje pozitivnih i negativnih strana u primeni novog Zakona o javnim nabavkama moguće je tek posle godinu i po do dve njegove primene.
Po podacima Uprave, za javne nabake u Srbiji u 2013. godini potrošeno je 262,9 milijardi dinara, što je 40,8 milijardi dinara, odnosno 335 miliona evra, manje nego u 2012. godini. Procene su bile da će primenom novog zakona godišnje uštede u javnim nabavkama iznositi oko 600 miliona evra.

EKONOMIJA

OTVORENA ITALIJANSKA FABRIKA U JAGODINI

JAGODINA, 29. marta (Beta) - U Industrijskoj zoni u Jagodini danas je otvoren pogon italijanske fabrike za proizvodnju navlaka za sedišta za automobile "Aunde Srb" gde će posao do kraja godine dobiti više od 200 radnika.
Premijer u ostavci Ivica Dačić je, otvarajući fabriku, izjavio da Srbiju čekaju teški izazovi na političkom, ekonomskom i svakom drugom planu. "Srbija će sigurno nastaviti svoj evropski put jer je to jedina budućnost koja Srbiji garantuje ekonomski razvoj. U pregovorima sa Evropskom unijom Srbija treba da čuva svoje nacionalne i državne interese. Godine koje su pred nama označiće napredak i razvoj Srbije", rekao je Dačić. On je kazao da neće biti lako boriti se sa ekonomskim problemima. "Srbija će sigurno stvarati uslove da u narednom periodu investitori imaju određene pogodnosti da bi investirali u Srbiju. Nama je cilj da se zaposle ljudi, da se pokrene ekonomska mašina, da se štedi tamo gde ne mora da se troši, a da se ulaže u razvoj i ovakve projekte. To je jedina budućnost koja ima rezultat kroz podizanje nivoa ekonomske aktivnosti, društveni rast, povećanja zaposlenosti i društvenog standarda građana", kazao je Dačić. On je kazao da je Italija pretekla Rusiju i Nemačku po spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom. "To je rezulat nagle ekspanzije i proizvodnje Fijata u Kragujevcu, ali i ovakvi projekti, a ima ih sigurno na stotine širom Srbije, pokazuju da se ekonomska saradnja između Italije i Srbije razvija u dobrom smeru, a i politički odnosi su dobri", rekao je Dačić. On je dodao da će Italija predsedavati Evropskom unijom od jula do kraja godine i da Srbija to treba da iskoristi kada su u pitanju evropske integracije.
Predsednik kompanije "Aunde" Enriko Vernjano je rekao da su radovi na izgradnji fabrike počeli u junu i da je zadovoljan intezitetom radova i rezultatima.
Ambasador Italije u Srbiji Djuzepe Manca je izjavio da se Italijani u Jagodini osećaju kao kod kuće zato što je Vlada Srbije dovela u Srbiju ne samo Italiju nego i Evropu. On je u šali rekao da je predsednik Skupštine grada Dragan Marković Palma zaboravio da, pored italijanske i srpske, stavi i zastavu Evropske unije jer je danas i Evropa ovde.
Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma je izjavio da mu je drago što nije izborna kampanja a otvara se fabrika. "Mi smo jedinstven slučaj u Srbiji da se na jednoj lokaciji pravi pet fabrika. Već je otvorena italijanska fabrika 'Konfecioni Andrea' sa 580 radnika, a sada počinje i 'Aunde' da radi", kazao je Marković.
Površina fabrike je oko 5.000 kvadratnih metara. Do kraja godine biće zaposleno 200 radnika. Vrednost investicije je oko tri miliona evra. Direktorka fabrike u Jagodini Jasna Vlajović je rekla da se u toj fabrici šiju navlake za Fiat 500L, koji se proizvodi u Kragujevcu, a proizvodnja je već ugovorena. "Aunde" ima 82 fabrike u 25 država i zapošljava 12.000 radnika. Otvaranju su prisustvovali ministar saobraćaja u tehničkoj vladi Aleksandar Antić i savetnik premijera Ivica Tončev, kao i predstavnici političkog i privrednog života Jagodine.

OTVOREN SAJAM SRPSKE PRIVREDE I BRENDOVA U INZBRUKU

BEOGRAD, 29. marta (Beta) - Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković otvorila je danas u Inzbruku Sajam srpske privrede i brendova SASPO 2014, saopštila je ova kancelarija. Kako se navodi, Drašković je ukazala na snažne ekonomske veze i dodala da je Austrija veliki spoljno-trgovinski partner Srbije. "Samo u Beču posluje preko 350 uglavnom malih i srednjih preduzeća čiji su osnivači Austrijanci srpskog porekla. I u Srbiji, dijaspora investira u mala i srednja preduzeća, i to pre svega u svoj rodni kraj. Zato mi, u resoru za dijasporu radimo sa lokalnim samoupravama na tome da ih i ekonomski još više približimo dijaspori i povežemo sa njom. Zato su sa nama danas u Inzburku i delegacije nekih opština u Srbiji", kazala je Drašković.
Poslovni sajam je otvoren u centru Inzbruka (Marktplac), do 30. marta. Na 50 štandova predstaviće se potencijali za investiranje u Srbiju i Republiku Srpsku kroz komunikaciju sa predstavnicima malih i srednjih preduzeća, kao i samostalnim preduzetnicima, zanatlijama, udruženjima privrednika i društvenim interesnim institucijama.