SRBIJA

MRKIĆ: IZOSTANAK SRBIJE SA MAPE UVREDA

BEOGRAD, 22. marta (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić pozvaće otpravnika poslova ambasade Ukrajine u Beogradu na razgovor kako bi mu preneo stav da je Kijev naneo uvredu Srbiji u promotivnom spotu o Ukrajini i EU, saopšteno je večeras iz Ministarstva. U promotivnom spotu premijera Arsenija Jačenjuka, u kome se objašnjava zašto bi Ukrajina trebalo da postane deo EU, u jednom trenutku je prikazana mapa na kojoj sve države bivše Jugoslavije čine jednu zemlju pod imenom Hrvatska. "Mrkić će zatražiti da otpravnik poslova ambasade Ukrajine u Beogradu dođe na sastanak u Ministarstvo kako bi mu izneo naše mišljenje zbog takvog ponašanja sadašnjih vlasti u Kijevu", navodi se u saopštenju.

MSP: STAV SRBIJE POZNAT I NEPROMENjEN

BEOGRAD, 21. marta (Beta) - Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je večeras da je stav Srbije povodom događaja u Ukrajini "poznat i nepromenjen".
"Povodom pisanja izvesnih medija o razgovorima zvaničnika ukrajinskog Ministarstva inostranih poslova sa diplomatskim predstavnicima naše zemlje, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije želi da istakne da je stav Republike Srbije povodom događaja u Ukrajini poznat i nepromenjen", navodi se u saopštenju.

PETNAEST GODINA OD NATO BOMBARDOVANjA

BEOGRAD, 24. marta (Tanjug) – Danas je 15 godina od početka NATO bombardovanja tadašnje SRJ, a odluka o vazdušnim udarima na Srbijum, odnosno SRJ, doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana. Klark je kasnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine. SRJ je napadnuta kao krivac za humanirtarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine. Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore. Devetnaest zemalja alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi. Najpre su gađani, protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu, i drugde. Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba. Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim podacima teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru" 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve". U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati. Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše najširi stepen autonomije.

NIKOLIĆ: NISMO ČULI ISKRENO IZVINjENjE

BEOGRAD, 24. marta (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomen obeležje stradalima od bombardovanja u Varvarinu, i istakao da do sada "nismo čuli iskreno izvinjenje" za to bezobzirno raketiranje mosta na verski praznik."Od mene ne očekujte da zaboravim šta se dešavalo za vreme agresije na Srbiju, 78 dana i noći, od 24. marta do 9. juna 1999. godine. Ni to, da su vazdušne snage NATO u nedelju, 30. maja iste godine, na dan verskog praznika Svete trojice i velike nedeljne pijace, oko 13 časova sa četiri projektila bombardovali most na Velikoj Moravi", rekao je Nikolić. On je dodao da većina nas nije zaboravila i oprostila, a možda bi neko to i učinio, "ali nismo čuli iskreno izvinjenje".
"Svih ovih godina nabrajamo žrtve ostvarivanja političkih ciljeva silnika. Kada bismo uz imena hiljada nevinih žrtava koje pominjemo i žalimo svi, a ne samo porodica, saznali ime makar jednog kažnjenog dzelata, naredbodavca ili izvršioca, bilo bi nam lakše. Čudan smo narod mi Srbi, možda bismo većini i oprostili ", istakao je Nikolić.
Predsednik Srbije je prokomentarisao da se bezdušno nazvana akcija "Milosrdni anđeo" obrušila uglavnom na nedužne i da su avioni 18 zemalja članica NATO, kao u virtuelnim igrama, bacali bombe uništavajući civilne ciljeve, decu i stare, a propagandna mašinerija ih je nazivala kolateralnom štetom. "Naša je obaveza da nikada ne bude zaboravljena nepravda koja je okončala život svih nevinih koji su stradali na području Srbije i koju je nemoguće ispraviti za čitavu večnost", rekao je Nikolić.

DAČIĆ: AKO ZABORAVIMO ISTORIJU PONOVO ĆEMO JE PREŽIVETI

BEOGRAD, 24. marta (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić položio je danas venac na spomen-obeležje "Glasnik" na brdu Straževica u beogradskom predgrađu Rakovici, povodom 15 godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije. "Narod koji zaboravlja svoje žrtve i svoju istoriju, osuđen je da je ponovo preživljava. Moramo da čuvamo sećanje na sve one koji su branili našu zemlju", rekao je Dačić novinarima. Dačić je rekao da se ove godine u međunarodnoj zajednici više govori o pravnom okviru za bombardovanje SRJ, čega nije bilo 1999. godine. "Danas Srbija vodi politiku koja pokušava da mirnim putem reši sve probleme sa kojima se suočavamo, i, daj bože, da se ovakve stvari više nikada ne ponove u našoj istoriji", kazao je Dačić i dodao da je država obavezna da brine o porodicama poginulih. On je ocenio da je bombardovanje bilo uvod u razbijanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, i da su nevine sve žrtve NATO agresije "i vojnici, i policijaci i obični građani". Predsednik Vlade Srbije istakao je da su sećanje na prošlost i izvlačenje pouka iz nje, sastavni deo budućnosti, a današnji dan služi da se ona ne zaboravi.
Vence na spomenik su položili predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović i rođaci poginulih pripadnika 210. bataljona Veze Vojske Jugoslavije zastavnika Vlastimira Lazarevića i Vladimira Vujovića. Ceremoniji su prisustvovali i ministri saobraćaja i zdravlja, Aleksandar Antić i Slavica Djukić Dejanović. Posle intoniranja državne himne i minuta ćutanja, jerej Nenad Djurđević održao je pomen žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine. Komandant 210. bataljona Veze, major Željko Lukić istakao je da je tokom 78 dana bombardovanja na Srbiju bačena 21.000 tona eksploziva dok je 1.150 NATO aviona ispalilo 1.300 krstarećih raketa i bacilo 2.900 bombi. U ratu je poginuo 41 pripadnik Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO). Brdo Straževica u Rakovici bio je tokom rata najčešća meta NATO avijacije jer je tu bio podzemni komandni centar RV i PVO.

VUČIĆ: SRBIJA ŠTITI SVOJE INTERESE

BEOGRAD, 22. marta (Beta) - Prvi potpredsednik vlade u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom krize u Ukrajini, da Srbija neće imati neprijateljski stav prema Rusiji. Vučić je rekao da je, kada se uklone sve emocije, to ono što građani podržavaju. "Srpska vlada štiti interese građana Srbije", rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i naveo da će stav Srbije biti potpuno odgovoran i da ga neće donositi tehnička vlada. Vučić je kazao da će Srbija pokušati da zaštiti svoje interese i imaće odgovoran odnos prema svom narodu i svojoj teritoriji, da je Srbija na putu ka EU, da Srbija poštuje svoje obaveze ali da Srbija neće imati neprijateljski stav prema Rusiji. "Zato mi moramo da imamo balansiran, ozbiljan i odgovoran stav i to je stav koji sam siguran, kada sklonite emocije po strani, gotovo svaki građanin ove zemlje odlično razume i podržava", naveo je Vučić. On je dodao da to nije pitanje balansiranja između Evrope i Rusije. "Ovo nije ni ruska ni nemačka vlada. Ovo je Vlada Srbije. Ako neko hoće da ima neku drugu vladu neka ide na neke izbore i neka izabere tu drugu vladu", kazao je Vučić. On je naveo da je Srbija uvek bila i jeste za poštovanje međunarodnog prava, za poštovanje teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih država. "Ali nemojte da nam predavanja o tome drži svi oni koji su zgazili teritorijalni integritet Srbije", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, srpska vlada se ponaša veoma odgovorno i ozbiljno, izdržava pritiske sa različitih strana ali će srpska vlada štititi interese građana Srbije i tako će biti. "Za koju politiku mislite da bi bila bolja za Srbiju? Hoćete da mi uvedemo sankcije Rusiji? Hoćete mi da imamo neprijateljski stav prema njima? Mislim da to nije odgovorno. Hoćete da mi kažemo podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta pa da nam sutra kažu to znači odekli ste se Kosova, ili da kažemo da ćemo da idemo protiv zemalja EU pa da napustimo evropski put? Recite mi koje je to genijalno rešenje?", upitao je Vučić.

VUČIĆ: SRBIJA ĆE ŠTITITI RS

BEOGRAD , 22. marta (FoNet) - Srbija će, čuvajući svoju stabilnost, uvek štititi i stabilnost i osptanak Republike Srpske, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, posle današnjeg sastanka sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. "Srbija se nalazi na putu ka članstvu u EU, Srbija se ponaša odgovorno i ozbiljno, i Srbija će, čuvajuci svoju stabilnost uvek štititi i stabilnost i opstanak Republike Srpske poštujuci Dejtonski mirovni sporazum i dogovore sva tri naroda u okviru BiH, a čime nećemo ugrožavati ničije pravo, niti bilo čiji teritorijalni integritet, ni teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine", istakao je Vučić. On je rekao da su na današnjem sastanku dogovorili formiranje novog tima koji bi radio, u skladu sa Zakonom o specijalnim paralelnim vezama, na unapređenju odnosa Srbije i Republike Srpske ne ugrožavajući bilo koga drugog. Prema njegovim rečima, razgovarali su i o elektroprivredi i iskorišćavanju kapaciteta reke Drine, kao i o ekonomskim problemima. On je rekao da je Dodik pokrenuo temu posebnog kraka gasovoda, u okviru Južnog toka, iz koga bi gas koristila Republika Srpska i dodao da će o tome razgovarati sa predstavnicima Vlade Bosne i Hercegovine. Vučić je rekao i da je Dodik pokrenuo pitanje dvojnog državljanstva građana Republike Srpske na koje će u najskorije vreme odgovoriti.
Komentarišuci hapšenje Darka Šarica, Vučić je rekao: "Ne možete da ostanete gluvi na ono što se dešava, možda će biti nekih interesantnih stvari, možda neće".
Dodik je Vučiću čestitao na izbornim rezultatima i dodao da je za Republiku Srpsku važno to što su izbori proizveli poličku pretpostavku za značajnu političku stabilnost. "Nas zanima moćna i jaka Srbija. Srbiji, koja je najvažnija zemlja u regionu po svim parametrima, treba politička stabilnost, a time i institucionalona stabilnost i ona je ovim izborima to i dobila", istakao je Dodik.

UNMIK I EULEKS DA REŠAVAJU PROBLEME SRBA

BEOGRAD, 22. marta (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova tehničke vlade Vladimir Božović, na sastanku sa državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške Bardom Gladom, istakao je potrebu da se misije Unmik i Euleks na KiM odlučnije bave rešavanjem konkretnih problema Srba, kao i borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije. Božović, koji je boravio u službenoj poseti u Kraljevini Norveškoj pohvalio je rad međunarodnog istražnog tužilačkog tima, na čelu sa Klintom Vilijamsonom i istovremeno je istakao snažnu podršku Srbije predlogu za osnivanje specijalnog i ad hoc suda za ratne zločine i trgovinu organima na KiM. On je, kako se dodaje, u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, čestitao Gladu 200 godina od usvajanja Ustava Norveške i izrazio zahvalnost Kraljevini Norveškoj na značajnoj pomoći i podršci u razvoju i reformama naše zemlje, naročito od 2000. godine, sa posebnim akcentom na aktuelnu pomoć u reformi i unapređenju rada policije i pravosuđa. Izneo je i predlog o nastavku i unapređenju pomoći Kraljevine Norveške, u oblasti zajedničkog učešća u međunarodnim mirovnim misijama.
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške je izrazio očekivanje da će nova vlada snažno nastaviti strukturalne reforme i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, i stvaranje investicione klime za otvaranje novih radnih mesta, u čemu ima punu podršku Kraljevine Norveške.
Božović i Glad razgovarali su i o konkretnim planovima i projektima za razvoj i unapređenje bilateralne i multilateralne saradnje. Božović se tokom boravka u Norveškoj sreo i sa državnim sekretarom ministarstva pravde i javne bezbednosti, Hansom Ros Jordeom, sa kojim je razgovarao o unapređenju saradnje tog ministarstva i MUP Srbije, a naročito u vezi sa projektima jačanja kapaciteta naše kriminalističke policije i kriminalističke policije Norveške, u projektu saradnje u vezi NKTC u Užicu. Kako se dodaje, Božović je iskazao interesovanje za saradnju Norveškog policijskog univerziteta i novoosnovanog Kriminalističko policijskog Univerziteta Srbije, kroz razmenu iskustava, specijalističke obuke, treninge i usavršavanje.

DUMA RATIFIKOVALA SPORAZUM O VOJNIM GROBLjIMA SA SRBIJOM

MOSKVA, 21. mata (Tanjug) - Donji dom ruske Dume ratifikovao je danas dva međuvladina sporazuma o vojničkim grobljima, koja je Rusija potpisala sa Srbijom i Slovenijom. Ovi dokumenti će predstavljati pravni osnov za obezbeđivanje adekvatne brige za grobove ruskih vojnika, kao i za spomenike i memorijalne centre posvećene njima na teritoriji Srbije i Slovenije, izveštava Itar-tas. Sporazum predviđa da ugovorne strane u svakom pojedinačnom slučaju izvršavaju uzajamne obaveze i jedna drugoj na neograničeno vreme besplatno ustupaju zemljište za formiranje novih vojničkih grobalja ili obnavljanje starih.

JOVAN MARIĆ AMBASADOR U NIGERIJI

BEOGRAD, 24. marta (Beta) - Jovan Marić postavljen je za ambasadora Srbije u Nigeriji, objavljeno je u poslednjem Službenom glasniku. Ukaz o postavljenju Marića doneo je predsednik Srbije Tomislav Nikolić 19. marta. Marić je od 2006. do 2009. godine bio ambasador Srbije u Južnoafričkoj Republici.

SRBIJA – EU

MIŠČEVIĆ: NA KORAK OD KORIŠĆENjA SREDSTAVA IZ FONDOVA EU

BEOGRAD, 24. marta (Beta) - Šefica tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom Tanja Miščević izjavila je danas da se Srbija nalazi na korak od korišćenja sredstava iz fondova EU, koja su direktno namenjena za pomoć i podsticaj poljoprivredne prozvodnje. Trenutno ta sredstva, u prvoj fazi pristupanja, iznose skoro 11 miliona evra godišnje, kazala je Miščević novinarima pred početak konferencije o agrarnoj politici Srbije, koja se održava u Beogradu. "To je tek priprema, za korišćenje onoga što donose strukturni, kohezioni fondovi koji su veći i značajniji po obimu za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju", istakla je. Miščevićeva je ocenila da jedna od prvih odluka Vlade Srbije, nakon njenog formiranja, mora da bude reorganizacija Uprave za agrarna plaćanja, koja bi trebalo uskoro da dobije i akreditaciju, kako bi sredstva iz EU mogla da se koriste za poljoprivredu. Prema njenim rečima, Uprava će se nalaziti u Beogradu, a ne u Šapcu kao do sada, zbog lakše organizacije, navodeći da će svake godine broj ljudi koji rade u toj Upravi biti povećavan, "kako bi posao mogao da se obavlja na najbolji način". Miščević je kazala da to podrazumeva dodatne inevesticije u Upravu koja, prema proračunima Ministarstva poljoprivrede, iznosi 1,6 miliona evra. Ona je dodala da će se ta sredstva naći, jer je Srbija već dobila novac iz EU za pomoć poljoprivrednim proizvođačima za prvu godinu od 10,6 miliona evra. Ove godine, kako je Miščević najavila, broj zaposlenih u Upravi, kojih je trenutno oko 80, trebalo bi da se poveća na više od 100 ljudi. Kako je objasnila na skupu, Srbija proces pridruživanja EU u oblasti poljoprivrede ne počinje od nule, jer je urađena strategija razvoja nacionalnog agrara, koja predstavlja osnov za kreiranje strategije u oblasti agrarne politike sa EU. Miščević je navela da je poljoprivreda primarni sektor, na koji će se tokom pregovaračkog procesa posebno obraćati pažnja, pre svega zbog velikog broja zakona u poljoprivrednoj politici EU, ali i zbog toga što poljoprivreda u Srbiji zauzima značajno mesto u ukupnoj privredi zemlje. Ona je istakla da se tokom nedavno održanog skrininga, odnosno analitičkog pregleda poglavlja 11, koji se odnosi na razvoj sela, Srbija upoznala sa svim šemama direktnog plaćanja poljoprivrednika u EU. Tada se, dodala je Miščević, razgovaralo i o pitanjima povezanosti poljoprivrede i zaštite životne sredine, organizaciji zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda, geografskim oznakama porekla i standardima bezbednosti hrane.

EKONOMIJA

RAZGOVORI O SARADNjI ZASTAVA VOZILA I JAK MOTORA

BEOGRAD, 24. marta (Beta) - Predstavnici kineske kompanije Jak motori (JAC motors) i Zastava vozila iz Kragujevca danas su na sastanku sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem potvrdili da planiraju zajedničku proizvodnju. Kako je saopštila pres služba Predsednika Srbije, predsednik Jak motora An Jin je kazao da su dosadašnji razgovori sa grupom Zastava vozila bili veoma uspešni i da se nada da će se u budućnosti te dve kompanije sarađivati u više oblasti. "Glavni cilj je prvenstveno zajednička proizvodnja koja bi dovela i do otvaranja zajedničke kompanije", kazao je Jin. Kompanija Jak motori proizvodi automobile i komercijalna vozila a Zastava vozila kamione. Nikolić je istakao da je kompanija Zastava vozila veoma važna za državu koja mora da "pokaže odgovornost i da brine o svojim privrednicima, a ne da ih prepusti sebi". On je kazao da je Srbija sprema da sarađuje sa Kinom ne samo u oblasti metalske industrije već i poljoprivrede.