SRBIJA - IZBORI

KONAČNI REZULTAT: SNS 158, SPS 44, DS 19, NDS 18, MANjINE 11

BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Prema rezultatima Republičke izborne komisije, koja je obradila 99,08 odsto biračkih mesta, koalicija oko SNS osvojila je 158 mandata, odnosno za nju je glasalo 1.727.444 građana što je 48,34 odsto glasova. Izraženo u procentima za ostale liste koje su ušle u parlament podaci ovako izgledaju: za koaliciju SPS-PUPS-JS je glasalo 13, 51 odsto, odnosno 482.710 upisanih birača, za DS 6,04 osto ili 215.923 građana, a za NDS 5,71 odsto što znači da su dobili poverenje 203.916 birača. Kada je reč o manjinskim strankama koje su ušle u parlament, za SVM glasalo je 2,11 odsto birača, odnosno 75.248 građana, za SDA Sandzaka 0,95 ili 34.015 birača, a za PDD Rize Haljimija 0,68 odsto birača što je 24.274 glasova. Podaci o raspodeli mandata su konačni iako nisu još obrađeni podaci sa Kosova i Metohije.
RASPODELA MANDATA PO RIK-U (99,08 odsto mesta): SNS 158, SPS 44, DS 19, NDS 18, SVM 6, SDA 3, PDD 2.
Ispod cenzusa ostala je DSS sa 4,24 odsto glasova birača, što znači da je za nju glasalo 151.677 građana, LDP sa 3,35 odsto glasova i osvojenih 119.855 glasova, URS sa 3,04 odsto glasova i 108.693 osvojena glasa. Za "Dveri" je glasalo 3,57 odsto biračkog tela pa su dobili i 127.753 glasa, za radikale je glasalo dva odsto građana, što znači da su dobili 71.640 glasova birača, a za Sašu Radulovića i listu „Dosta je bilo" glasalo je 2,08 odsto građana, pa su tako dobili 74.445 glasova. Za listu „Treća Srbija" glasalo je 0,46 odsto ili 16.364 birača, a manje od jedan odsto glasova su dobili još Ruska stranka i Crnogorska partija - 0,18 odsto, „Patriotski front" 0,13, Lista nacionalnih zajednica Emir Elfić 0,11 odsto i „Koalicija građana svih naroda i narodnosti" – 0,09 odsto glasova birača.
Podaci sa Kosova i Metohije prebačeni su u Vranje i Rašku i u toku je njihova obrada, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović. On je na konferenciji za novinare u RIK naveo i da promene u mandatima nisu moguće i da će konačni izborni rezultati biti saopšteni najkasnije u četvrtak, 20. marta u 20 sati. Veće nepravilnosti nisu zabeležene.
Glasalo je 53,12 odsto od ukupno 6.728.170 upisanih birača, a nevažećih listića bilo je 3,17 odsto. Nevažećih listića bilo je 113.374, još 1.941 listić nije bio ubačen u glasačku kutiju, a neupotrebljenih glasačkih listića bilo je 3.157.223. Glasalo se na 8.387 biračkih mesta na teritoriji centralne Srbije i na 90 biračkih mesta na Kosovu i Metohiji.
Zvanični rezultati parlamentarnih izbora treba da budu utvrđeni najkasnije do 20. marta, od kada počinje da teče rok od 30 dana za konstituisanje novog saziva republičkog parlamenta. Novi saziv skupštine zakletvu bi najkasnije trebalo da položi do 19. aprila.
Ranije danas Cesid izašao sa konačnom preocenom osvojenih mandata po kojem je SNS osvojio 156, SPS-PUPS-JS 44, DS 20, NDS 18, SVM 7, SDA 3 i PDD 2 mandata. Ostale liste nisu prešle cenzus. DSS je, prema podacima CESID-a, osvojila 4,2 odsto glasova, LDP 3,4 odsto, URS tri odsto, a SRS dva odsto itd.
Na birališta je, po Cesidu, izašlo 53,2 odsto birača.
U Beogradu je prema konačnim podacima Cesida, SNS takođe ostvario ubedljivu pobedu osvojivši 62 odbornička mesta.
RASPORED MANDATA u Beogradu (Cesid): SNS 62, DS 23, SPS-PUPS-JS 16, DSS 9.
Kada je reč o izlaznosti na izbore za odbornike Skupštine grada, CESID-ova je procena da je izašlo 50,5 odsto građana. Izvršni direktor CESID-a Marko Blagojević istakao je da još nisu procesuirani glasovi birača na Kosovu i Metohiji, kojih je na juče održanim izborima bilo oko 30.000. Ti glasovi, međutim, prema njegovim rečima, neće bitnije uticati na rezultate izbora, jer ne postoji šansa da neka od lista koje su ostale ispod cenzusa, zahvaljujući biračima sa Kosova i Metohije, uđe u parlament, niti da neka od stranaka koja je iznad izbornog praga, to više ne bude. Glasovi sa Kosova i Metohije, kako je objasnio, u najboljem slučaju mogu da znače "mandat gore-dole" za neku listu. Blagojević je napomenuo da nepravilnosti kojih je sporadično bilo na juče održanim izborima, nisu bile takve da dovode u pitanje regularnost čitavog izbornog postupka i da eventualno mogu biti povod za ponavljanje glasanja na nekim biračkim mestima.

OEBS: GLASANjE NA KIM BILO U SKLADU SA PRAVILIMA

PRIŠTINA, 16. marta (Tanjug) - Šef misije OEBS-a na Kosovu Žan-Klod Šlumberger rekao je večeras da je na Kosovu i Metohiji glasanje na parlamentarnim izborima obavljeno u skladu s pravilima, a da je prema podacima te organizacije glasalo 34,42 odsto građana s pravom glasa. Šlumberger je naglasio da je biračima na KiM omogućeno da ostvare svoje pravo i glasaju na srpskim parlamentarnim izborima. "Zadovoljan sam kako je danas izvedeno glasanje. Deset centara OEBS-a i 15 njihovih ogranaka na Kosovu, otvoreni su i zatvoreni na vreme, osim tri biračka mesta, koja su zatvorena kasnije jer su birači čekali u redu. Prema našim podacima, glasalo je 34,42 odsto građana s pravom glasa", rekao je Šlumberger. Posle zatvaranja birališta, glasački materijal je vozilima OEBS-a prevezen u Rašku i Vranje, gde je prebrojan, navodi se u saopštenju OEBS-a. Pravo glasa na parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji imalo je 107.958 birača, koji su svoju građansku dužnost mogli da ostvare na ukupno 10 birackih centara i 15 ogranaka. Izbore na Kosovu i Metohiji, koji su održani u 17 opština, pratilo je 400 OEBS-ovih predstavnika.

DODIK ČESTITAO VUČIĆU NA IZBORNOJ POBEDI

BANjALUKA, 17. marta (Beta) - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je danas Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i njenom lideru Aleksandru Vučiću izbornu pobedu, navodeći da će RS nastaviti da sarađuje sa vlastima Srbije. "Važno je da je Srbija prošla kroz fer i demokratske izbore, što niko ne spori. Dobio se jedan novi potencijal i kapacitet za reforme koje je Srbija sama odabrala", kazao je Dodik novinarima u Trebinju. Prema njegovim rečima, narod u Srbiji potvrdio je "ono što je SNS predlagala kao evropski put Srbije i potrebu da se ona modernizuje". Dodik smatra da će Srbija, bez sumnje, dobiti snažnu vladu koju podržava narod i da će na toj vladi biti da ostvari političke ciljeve koje su zacrtali. Dodik je poručio da će vlasti Republike Srpske nastaviti da sarađuju sa vlastima Srbije, te da ta saradnja nikada nije bila upitna. "Postojale su neke spekulacije, ali, u svakom slučaju, mislim da nema nijednog zastoja, nijedne vidljive mogućnosti da dođe do prekida i usložnjavanja tih odnosa", konstatovao je predsednik RS.

PUSIĆ ČESTITALA POBEDNICIMA

BRISEL, 17. marta (Fonet) - Ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić čestitala je danas svima onima koji su na parlamentarnim izborima u Srbiji ostvarili dobar rezultat.
Njen kolega, zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Kurkulas (Kourkoulas) ocenio je da je dobra vest sve što vodi ka stabilnosti u reformama u Srbiji.
Pusić i Kurkulas su davali izjave novinarima u Briselu uoči sastanka ministarskog saveta Evropske unije u Briselu.

DIPLOMATE: ZA NOVU VLADU NAJVAŽNIJE EKONOMSKE REFORME

BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Ambasadori zapadnih zemalja i Rusije kao i strani analitičari, ocenili su u prvim reagovanjima na izborne rezultate da je pobeda SNS bila očekivana i naglasili da će za novu vladu biti najvažnije da sprovede ekonomske reforme.
"Ekonomske reforme su najvažnije za svaku novu vladu. Mislim da je to, takođe, glavni razlog zbog kojeg su prevremeni izbori bili raspisani", rekao je nemački ambasador Hajnc Vilhelm koji je sa drugim ambasadorima, predstavnicima diplomatskog kora i javim ličnostima Srbije prisustvovao objavljivanju preliminarnih rezultata CESID-a tokom izborne noći u Tanjugu. Vilhelm izrazio je nadu da će buduća vlada usvojiti sve ekonomske zakone što pre, tako da srpska privreda može da napreduje.
Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi ocenio je da, sudeći prema rezultatima izbora, birači očekuju od nove vlade ekonomske reforme i otvaranje novih radnih mesta. "Ovo su bili veoma zanimljivi izbori i uveren sam da su (Aleksandar) Vučić i Srpska napredna stranka izuzetno zadovoljni. Sada će biti zanimljivo videti formiranje nove vlade i način na koji će biti sastavljena", rekao je Kirbi Tanjugu. Na pitanje šta očekuje od buduće vlade, Kirbi je odgovorio da je Vučić svestan da treba sprovesti teške ekonomske promene i da je to, sudeći prema rezultatima glasanja, jedna od stvari koje mnogi birači u Srbiji očekuju. Ambasador je izrazio uverenje da će nova vlada nastaviti da vodi Srbiju ka EU i napomenuo da su na tom putu nužne reforme, uključujući uspostavljanje funkcionalne ekonomije i otvaranje novih radnih mesta, kao i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. "Nadam se da će nastaviti i sa ostalim stvarima koje su radili, poput širenja mirovnih operacija i pružanja srpskoj vojsci (na koju su Srbi ponosni) temelja za međunarodnu saradnju", dodao je on.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da očekuje da nova srpska vlada realizuje ono što je potrebno Srbiji, u prvom redu misleći na ekonomski razvoj. "Srbija je veoma bliska Rusiji. Na putu smo na kojem nam je potreban ekonomski razvoj i to brzo, borba protiv korupcije, napredak, poboljšanje standarda običnih ljudi, ali i dobri odnosi Srbije i Rusije", rekao je Čepurin za Tanjug. On je izrazio nadu da će na vlast doći snage i partije prijateljski raspoložene prema Rusiji. "Ono što je dobro za Srbiju dobro je i za Rusiju. Nadamo se da će vlada delovati u interesu Srbije, a Rusija će nastojati da pomogne tamo gde za to postoji interes obe strane i da se očuva prijateljstvo", zaključio je Čepurin.
Ambasador Italije u Beogradu Djuzepe Manco izrazio je nadu da će buduća vlada Srbije odlučno nastaviti da radi na sprovođenju reformi i napretku na putu ka EU. "Mislim da su podaci jasni: oni jasno govore o budućoj vladi i jasno kažu da, kakva god bila buduća vlada, imaće podršku parlamenta da nastavi s još više uverenja i odlučnosti da radi na dva prioriteta za Srbiju: reformama ekonomije i evropskom putu", rekao je Manco Tanjugu. On je naglasio da se iskreno nada da buduća vlada "neće protraćiti dosad postignute rezultate" i da će nastaviti da radi na onome na čemu je radila i dosad. Ambasador Manco je dodao da očekuje da se ispuni ono o čemu su govorili lideri skoro svih stranaka u predizbornoj kampanji - a to je jačanje privrede i nastavak puta ka EU.
Ambasador Slovenije u Beogradu Franc But ocenio je da rezultati izbora u Srbiji pokazuju da su građani dali veliku podršku dosadašnjoj politici Vlade Srbije u sprovođenju reformi. But je, u izjavi Tanjugu, primetio da su Srpska napredna stranka, koja je na ovim izborima odnela ubedljivu pobedu, i Socijalistička partija Srbije zajedno ostvarile mnogo bolje rezultate nego pre dve godine. To, prema njegovim rečima, pokazuje da ljudi imaju poverenja ali i velika očekivanja - odnosno da očekuju rezultate koji će Srbiju povesti ka ekonomskom oporavku i društvenom razvoju. "Još ne znamo kakva će biti vladajuća koalicija, ali se zna ko će voditi vladu", rekao je But i dodao da je "možda šteta što će opozicija biti jako skromna". On je ocenio da je ovo prilika za buduću vladu da sprovede reforme koje građani očekuju i koje su važne i za investitore, uključujući one iz Slovenije, prijateljske zemlje Srbiji. "Siguran sam da će, ako Vlada ozbiljno krene u reforme, biti i novih investicija iz Slovenije", napomenuo je on i dodao da u ovom trenutku postoje "tri-četiri ozbiljna investitora koji će skoro 100 odsto da investiraju ovde".
Direktor Fondacije Konrad Adenauer Henri Bone ocenio je da će novu vladu formirati dominantna stranka i možda par manjih partija, a da će takva vlada imati priliku da nešto promeni i sprovede reforme. "Treba partije držati za reč, a oni su nam obećali reforme. Građani već znaju šta mora da se uradi, još ostaje da se to sprovede", rekao je Bone Tanjugu. On je ukazao da nova vlada ima priliku da nešto promeni i podvukao da je njegova želja da motiviše vlasti da pokrenu reforme. "Realno gledano to se neće desiti brzo. Treba imati na umu da ovakvih prilika ranije nije bilo i nova vlada treba da je iskoristi", rekao je Bone.

SRBIJA

DECENIJA OD POGROMA NAD SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI

BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Navršava se deset godina od dva martovska dana 2004. - 17. i 18. marta kada je sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba a većina njih nije se vratila u svoje domove. U talasu nasilja na KiM tada je ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srdenjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a, a od nedavno ga, umesto Kfora čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe, koji legitimišu svakog ko joj se približi. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubinog Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridz Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela". Teror albanskih ekstremista osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

VULINU ZABRANjENA POSETA KIM

BEOGRAD, 16. marta (Beta) - Ministru u ostavci vlade Srbije zaduženom za KiM Aleksandru Vulinu zabranjeno je da na desetu godišnjicu martovskog pogroma prisustvuje parastosu pobijenim Srbima u crkvi Svetog Nikole u Prištini, saopšteno je iz vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. U saopštenju se navodi da najnovija zabrana pokazuje da Priština želi da zabrani da se svetska javnost podseti na nekažnjena zverstva i zločine nad Srbima. "Deseta godišnjica pogroma, zbog koga niko nije kažnjen, biće obeležena među Srbima na Kosovu i Metohiji, sa ili bez ministra Vulina i država Srbija će 17. marta podsetiti svet na zločine koji su počinjeni u prisustvu međunarodne zajednice na Kosmetu, baš kao što će i tražiti da pravda najzad stigne ubice i palikuće", navodi se u saopštenju. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je pozvala UNMIK i EULEKS da osude zabranu dolaska Vulina na Kosovo i Metohiju, ali i da preduzmu sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi zaustavili politiku nasilja i zabrana. "Sećanje na poslednji pogrom u Evropi neće moći da zabrane", dodaje se se u saopštenju.

SRBIJA - HRVATSKA

ŠABAS: BRIONSKI TRANSKRIPTI VEOMA JAK ARGUMENT

HAG, 15. marta (Tanjug) - Vilijam Šabas, član srpskog pravnog tima u usmenoj raspravi pred Međunarodnim sudom pravde u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid, ocenio je da su Brionski transkripti veoma jak argument i istakao da je takva vrsta dokaza neobična u postupku za genocid. "U tužbi Hrvatske nemamo ekvivalent jednog takvog dokaza kao što je zapisnik sa Briona", izjavio je Šabas RTS-u. Sastanak na Brionima je, prema njegovim rečima, veoma zanimljiv jer daje mnogo indicija o nameri, a ključni dokaz u svakom postupku za genocid jeste dokaz da je postojala namera da se taj zločin izvrši. "Da je na tom sastanku (tadašnji hrvatski predsednik Franjo) Tuđman govorio samo o vojnim pitanjima, to nam ne bi bilo od velike pomoći, ali njegove izjave su zapravo instrukcije i pokazatelji", objasnio je Šabas. On je naglasio da se srpski argumenti ne oslanjaju samo na sastanak na Brionima, ali da, imajući u vidu Tuđmanov karakter, izjave koje je davao, prirodu napada na Krajinu i zločine koji su usledili, "ima dovoljno elemenata za zaključak da su Brioni kao nekakav kišobran koji pokriva sve što se dogodilo". Komentarišući to što je ključni dokaz srpskog tima odbačen u žalbenoj presudi hrvatskom generalu Anti Gotovini pred Haškim tribunalom, Šabas je priznao da žalbena presuda "ne pomaže", ali da u prilog srpskoj tezi ide prvostepena presuda, kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora. "Ono što mi ovde tvrdimo jeste da ta žalbena presuda ima mnogo slabosti", rekao je on, podsećajući da su od petorice sudija žalbenog veća dvojica oštro kritikovali slabosti oslobađajuće presude. "Mi hoćemo da sudije MSP pažljivo pogledaju obe presude i možda da iz prvostepene presude izvuku zaključke koje su troje sudija žalbenog veća ignorisali, i moraće da se opredele koja im se verzija čini tačnom", rekao je kanadski profesor. On je ukazao da je, od ukupno osam sudija prvostepenog i žalbenog veća zajedno, petoro smatralo da je Gotovina kriv, a svega troje da je nevin. Šabas je ocenio i da je po Hrvatsku veoma loše to što je ignorisala zločine počinjene tokom akcije "Oluja". "To nije sama suština ovog spora, ali je veoma loše po Hrvatsku. Mislim da su sudije MSP veoma svesne toga da ovaj predmet ima veliki politički i istorijski značaj. Ne znam kako će odlučiti, ali ima nešto nelogično u hrvatskom pogledu na prošlost, pre svega zbog činjenice da nisu nikada nikoga izveli pred lice pravde za zločine u "Oluji", rekao je on. Kanadski profesor je napomenuo da je jedna od stvari na koje srpski tim želi da ukaže svetskoj javnosti ta "da je u pitanju velika nepravda u činjenici da se napadom na Srbe iz Krajine nikada nijedan sud nije adekvatno pozabavio". On je primetio da između srpske i hrvatske tužbe postoje znatne razlike, pošto se bave različitim vremenskim periodima i različitim vrstama oružanih sukoba. "Ono što Srbija ovde pokušava da uradi jeste da pokaže da su napadi na krajiške Srbe po prirodi drugačiji nego što je bila, recimo, opsada Vukovara; da je u ratu 1991. godine počinjeno mnogo zločina, ali da su oni posledica oružanog sukoba, a ne planirani napad koji treba da prouzrokuje trajno uklanjanje stanovništva s neke teritorije", rekao je Šabas.
U MSP u Hagu je danas izlaganjem srpskog pravnog tima završena prva runda usmene rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske. Predstavnici srpskog pravnog tima predstavili su tokom protekle sedmice protivtužbu Srbije u kojoj su detaljno opisani masovni zločini i genocid nad Srbima koji su izvršile zvanične hvatske oružane snage na čelu sa državnim rukovodstvom predvođenim predsednikom Tuđmanom. Šabas je svoj deo izlaganja posvetio dokazivanju genocidne namere Hrvatske koju potkrepljuju Brionski transkripti sastanka Tuđmana s vojnim vrhom Hrvatske na kojem je planirana "Oluja", za koje srpski tim smatra da su glavni dokaz genocidne namere. Transkript obuhvata i ključnu Tuđmanovu rečenicu da "Srbima treba zadati takav udarac da praktično nestanu".