SRBIJA

MRKIĆ SE SASTAO SA ŠEFOM DIPLOMATIJE TUNISA

TUNIS, 5. marta (Tanjug) - Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić sastao se sa ministrom spoljnih poslova Tunisa Mongi Hamnijem sa kojim je izvršio pregled svih bilateralnih pitanja i izrazio zadovoljstvo što su potpisana tri međudržavna ugovora. Sagovornici su se usaglasili da Tunis i Srbiju veže staro prijateljstvo, ali i da je došlo vreme da se odnosi osveže. Odlučeno je da se u svim oblastima od zajedničkog interesa izrade konkretni programi koji će biti realizovani, kao i da će biti održano zasedanje mešovitog komiteta dve vlade. Dogovoreno je da se poveća broj direktnih avionskih letova između Beograda i Tunisa, kao i da se organizuje poslovni forum da bi se ubuduće izbeglo posredovanje u međusobnoj trgovini. Mrkić je posebno zahvalio šefu diplomatije Tunisa na stavu njegove vlade o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

NIKOLIĆ S PREMIJEROM TUNISA: SRBIJA POŽELjNA ZA INVESTITORE

TUNIS, 6. marta (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se danas sa predsednikom vlade Republike Tunis Mehdijem Džomom i tom prilikom poručio da je Srbija politički stabilna i poželjna destinacija za strane investitore. Nikolić i Džoma su se saglasili da bi što pre trebalo formirati mešovito preduzeće koje bi zajednički istupalo na trećim tržištima. "Pravna sigurnost, geografski položaj i odlična radna snaga čine Srbiju dodatno atraktivnom", rekao je Nikolić.
Džoma je naglasio da je Tunis posle revolucije i promena u svim segmentima krenuo napred i da je partnerstvo sa prijateljskim zemljama jako važno. On je ukazao na važnost unapređenja privredne saradnje i saglasio se sa idejom o zajedničkim nastupima na trećim tržištima. Premijer Tunisa se posle sastanka prošetao se sa predsednikom Srbije po tipičnoj arapskoj pijaci sa zanatskim proizvodima u starom delu Tunisa.
Nikolić je ranije danas obišao nacionalni spomenik u Sedzumiju, gde ga je dočekao, uz svečanu gardu i vojne počasti, ministar odbrane Tunisa Gazi Žeribi. Nakon Sedzumija Nikolić je posetio Srpsko vojničko groblje u Bizerti gde je položio venac na kome je zapisano: "Junačkim precima, ponosni potomci". Na tom groblju su sahranjeni srpski vojnici, stradali u periodu od 1916-1919. Iz Bizerte Nikolić je otišao u Menzel Kurgibu, gde je takođe položio venac i odao počast palim srpskim ratnicima na Srpskom vojničkom groblju. Predsednik Srbije je takođe posetio obližnji mauzolej francuskim i srpskim vojnicima. U Tunisu je sahranjeno preko 2.000 srpskih vojnika. Nikolić će popodne otvoriti izložbu "Srbi u Severnoj Africi 1915-1919".

KOSOVO I METOHIJA

VLADA SRBIJE TRAŽI ZASEDANjE SAVETA BEZBEDNOSTI UN

BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Vlada Srbije zatražiće održavanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog najave formiranja oružanih snaga Kosova i pogoršanja bezbednosno političke situacije na Kosovu i Metohiji, rekao je danas ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin. On je, na konferenciji za štampu u Vladi Srbije, izrazio duboku zabrinutost Vlade zbog pogoršanja bezbednosne političke situacije na Kosovu i Metohiji, počevši od kamenovanja srpskih hodočasnika u Djakovici, pa do zabrane ulaska građana Srbije na Kosovo, za šta, kako je kazao, još nigde nismo mogli da čujemo jasnu i određenu osudu ovakvih skandaloznih i vandalskih dešavanja. Vulin je kazao da smatra da mora da zabrine čitavu međunarodnu zajednicu najava prelaska kosovskih bezbednosnih snaga u kosovku vojsku. "To je neprihvatljivo i protivno rezoluciji 1244, u kojoj se jasno kaže da ne može da postoji vojska na prostoru Kosova i Metohijie. To je teritorija pod upravom UN i može da postoji samo jedna oružana sila, a to je Kfor", poručio je Vulin. On je istakao da Vlada Srbije traži hitnu sednicu Saveta bezednosti na temu poštovanja Rezolucije 1244 i najnovijih dešavanja na Kosovu i Metohiji. Nasilje, prema njegovim rečima, kao da je postalo svakodnevnica na Kosovu i Metohji, usmerena je prema Srbima. S tim u vezi je pomenuo i hapšenje u Štrpcu, zadržavanje Srba u pritvoru i pored pismenih garancija vlade Srbije, zabrana ulaska ministara vlade Srbije na prostor Kosova i Metohije i jučerašnja neshvatljiva, nemoguća za opravdati, zabrana ulaska predstvanicima DSS.

PUTINOVO POREDjENjE KIM I UKRAJINE

BEOGRAD, 6. marta (B92) - Da li je Putinovo poređenje KiM i Ukrajine zaokret Moskve ili ukazivanje na duple aršine. Jedinstveni standardi stavljaju tačku na granice na Balkanu. Poruka ruskog predsednika - da i stanovništvo Krima ima pravo na samoopredeljenje, ako je ono već dozvoljeno kosovskim Albancima, provocirala je nagađanja u pravcu moguće promene orijentacije Moskve prema statusu Kosmeta, ali po mišljenju stručnjaka, to tumačenje ne ide na štetu Srbije, niti znači redefinisanje pozicije prema južnoj srpskoj pokrajini, pišu Novosti. Istovremeno, povlačenje paralele sa KiM, aktuelizovalo je i dilemu da li je samoproglašenje kosovske nezavisnosti pre šest godina bilo "jedinstveni slučaj", kako je tada zagovarao deo međunarodne zajednice, duvajući vetar u prištinska jedra.
Po mišljenju Dušana Prorokovića, izvršnog direktora Centra za strateške alternative, tenzije na Krimu jesu dokaz da Kosovo nije sui generis slučaj što je Srbija od početka i tvrdila. Rešavanje ukrajinske krize, smatra on, ići će u prilog Srbiji, jer će iziskivati definisanje jedinstvenih kriterijuma. "Kada se stvari budu vratile u korito jedinstevnih standarda, onda ih treba primeniti i na Balkanu na kome je Srbija žrtva asimetričnog pristupa Zapada", kaže Proroković za Novosti. "Ili će se svi vratiti principu poštovanja granica ili će se pitanje granica otvoriti na čitavom Balkanu, prvenstveno u Makedoniji i BiH".
Povodom ukrajinskog žarišta i izvlačenja zajedničkih "imenitelja" Krima i Kosova, Marselo Koen, profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi koji je bio i član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju KiM, za ovaj list kaže: "Vašington, London, Pariz i Berlin žanju ono šta su posejali. Njima nedostaje moralnog kredibiliteta da prizivaju teritorijalni integritet i neintervenciju nakon što su podržali secesiju Kosova i aktiviste sa Majdana u Kijevu. Da ne govorimo o vojnoj intervenciji u Iraku, Avganistanu i drugim slučajevima"...
Profesor međunarodnih odnosa Predrag Simić Putinovo poređenje ne tumači kao nagoveštaj ruskog predomišljanja povodom statusa KiM, već kao nastavak rusko-američke partije: "Još 2008. godine Putin je SAD rekao da se odluče poštuju li međunarodno pravo ili same biraju kome će priznati pravo na samoopredeljenje. Odluka Amerike je bila da prizna Kosovo, a Rusije priznanje Osetije i Južne Abhazije. Zbog toga je paralela Krima-Kosova konzistentan stav Moskve i prilično sam siguran da će Rusija i nadalje podržavati ono što Srbija želi na KiM". Oči svih separatista u svetu uprte su u KiM, a Škotska, Katalonija, Baskija, Erdelj ili južna Slovačka, samo su neki od primera.

SRBIJA - EU

MIŠČEVIĆ: ZA LAKŠI PUT U EU TREBA DA PROMENIMO MENTALITET

BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Proces pristupanja Evropskoj uniji može da se iskomplikuje, ukoliko ne promenimo sopstveni mentalitet, ocenila je Tanja Miščević, glavni pregovarač s EU, i dodala da smatra da do uvođenja viza neće doći, ali da Srbija treba ozbiljnije da radi na smanjenju broja azilanata. "Sa datumom za naše članstvo u EU neću licitirati, ali ono što je važno je da mi moramo sada da stavimo sve svoje potencijale u funkciju ispunjenja uslova koje Brisel od nas traži", rekla je Miščevićeva za "Naše novine". Ona je ocenila da će za to biti potrebno "znanje koje imamo, ali koje moramo da kanališemo".
"Pored našeg znanja pomoći će nam i iskustva drugih zemalja koje su taj put već prošle. Međutim, taj proces može da se iskomplikuje, ukoliko ne promenimo sopstveni mentalitet. To znači da moramo pronaći način da svako od nas bude u svemu konkurentan", rekla je šefica Kancelarije za evropske integracije. Miščevićeva je rekla i da iz Brisela ne očekuje nikakva dodatna uslovljavanja, ali da će svakako biti "pojašnjavanja uslova za ono što nas čeka i na šta, nažalost, nismo obraćali isuviše pažnje".
"Zaboravljamo da, pored političkih, postoji strašno mnogo ekonomskih i tehničkih problema koje moramo da prevaziđemo, tako da postanu deo naše stvarnosti. Kada to postanu, onda ćemo shvatiti da nisu samo pisani za nas, već da su deo obrasca po kome funkcioniše EU", smatra Miščevićeva.

EKONOMIJA

POTPISAN UGOVOR O KREDITU EMIRATA SRBIJI

ABU DABI, 6. marta (Tanjug) - Ministar finansija Lazar Krstić i predsednik Sekretarijata za finansije Abu Dabija Hamad al Hur al Suvaidi potpisali su danas u Abu Dabiju ugovor o kreditu od milijardu dolara Ujedinjenih Arapskih Emirata za budzet Srbije, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije. Ministar finansija Lazar Krstić rekao je da sporazum o kreditu odražava značajan rast bilateralnih odnosa dveju zemalja. "Ovaj kredit otvoriće nove mogućnosti za saradnju i razviće ekonomske i trgovinske odnose. Pružiće podršku srpskoj ekonomiji i otvoriti brojne mogućnosti za ulaganje za dve strane. Kredit će podržati i cilj stvaranja zajedničkih projekata dveju zemalja", rekao je Krstić.
Sekretarijat za finansije Abu Dabija rekao je da će kredit doprineti jačanju saradnje i odnosa UAE i Srbije, služeći interesima obe zemlje, i ohrabujući privatni i javni sektor u UAE da traga za mogućnostima ulaganja u Srbiji".
"Odnosi Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije nastavljaju da rastu u različitim sektorima i današnji sporazum odražava napore dve zemlje da dodatno razviju saradnju i bilateralne odnose", rekao je Suvaidi.
Povlačenje novca biće u jednoj tranši, kada se za to stvore zakonski uslovi, odnosno kad zakon ratifikuje Skupština Srbije posle izbora, početkom drugog kvartala 2014. godine, navodi se u saopštenju. Vlada Srbije odlučila je juče da prihvati zajam od Ujedinjenih Arapskih Emirata vredan milijardu dolara, pod veoma povoljnim uslovima, uz procenu, koju je izneo prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, da će time biti ušteđeno oko 300 miliona evra.
Ministar finansija Lazar Krstić rekao je tada da će Srbija na godišnjem nivou uštedeti po 40 miliona dolara, odnosno oko 400 miliona dolara za deset godina. "U današnjem novcu to je bukvalno kao poklon, kao da je neko dao taj novac iz dzepa. Ovo je dobar signal međunarodnoj zajednici i investitorima da Srbija ima kredibilitet", istakao je ministar finansija na otvorenoj sednici vlade. Krstić je naveo da je zajam prihvaćen uz kamatnu stopu od dva odsto, rok dospeća od deset godina, i da se sa otplatom kreće šest meseci od datuma povlačenja novca. "Glavnica se ne otplaćuje do kraja perioda, što znači da postoji grejs period od deset godina na glavnicu", istakao je ministar. Krstić je rekao da ne postoje uslovi kako novac može da se troši i da se razmatraju najbolje opcije, pre svega da li postoji prostor da se neki od skupih kredita refinansira odnosno da se otplate bar glavnice. "Deo novca će nam omogućiti da uspostavimo ekonomsku politiku koja će nam pomoći da prebrodimo socijalni efekat krize i da damo zamajac stranim i domaćim investitorima", objasnio je Krstić. On je rekao da ovakve stvari ne treba gledati sa dozom sumnje, jer one proizilaze iz dobrih političkih odnosa dveju vlada, ali i ličnih odnosa. "I ja sam bio skeptičan, ali sada sa ove pozicije vidim da svega toga ne bi bilo da ne postoji poseban odnos između dveju vlada", istakao je Krstić.

POTPIS NA UGOVOR ZA REKONSTRUKCIJU 112 KILOMETARA PRUGE

BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović i generalni direktor "RŽD Internešenel", firme Ruskih državnih železnica, Sergej Pavlov potpisali su danas u Beogradu Aneks 2 ugovora o ruskom kreditu za rekonstrukciju i modernizaciju šest deonica na Koridoru 10, u dužini od 112 kilometara. Reč je o deonicama Ruma-Golubinci, Sopot Kosmajski-Kovačevac, Mala Krsna-Velika Plana, Vinarci-Djorđevo, Vranjska Banja-Ristovac i Bujanovac-Bukarevac. Vrednost posla obuhvaćenog aneksom iznosi 89,9 miliona dolara. Simonović je rekao da će sredinom godine početi remont dve deonica Ruma -Glubinci i Spot -Mladenovac, koje će biti završene za 220, odnosno 170 dana. Krajem godine ili početkom naredne počeće remont preostale tri deonice na Koridoru 10, čime će biti omogućen brži i kvalitetniji saobraćaj. On je naveo da je na tim prugama brzina vozova od 30 do 40 kilometara na sat, a između Male Krsne i Velike Plane 60, dok ceh posle remonta iznositi 100 do 120 kilometara na sat. Na deonicama južno od Niša brzina će se povećati na 80 kilometar na sat. Simonović je naveo da su Železnice iz kredita EBRD obezbedile potrebne materijale za pruge u vrednosti od 25 miliona evra. On je dodao da će na svim deonicama biti rekontruisana i sigurnosna signalizacija, telekomunkaciona postrojenja i građevinksa struktura. Direktor je podsetio da je rekonstrukcija i modernizacija deonica na Koridoru 10 jedan, od pet projekata modernizacije srpskih železnica koji se finansira iz ruskog državnog kredita, ukupne vrednosti oko 800 miliona dolara. On je najavio je da će sledeće godine na srpskim prugama biti 60 novih vozova i da će iz Rusije biti nabaljene dizel lokomotive za 100 miliona dolara. Pavlov je rekao da je uspešno rešen najveći problem, a to su različiti standardi između ruskih i srpskih železnica i da će u rekonstrukciji pruga biti primnjena najsavremenija svetska tehnologija. Već je stigla mašina iz Austrije, sa nemačkim kolegama se rade inženjering poslovi, a razmatra se, kako je rekao, i korišćenje francuske tehnologije. On je najavio i da će početkom sledeće nedelje biti potpisan sporazum sa srpskim podizvođačima na elektrifikaciji pruge Beograd-Pančevo, predviđene Aneksom jedan. Ambasador Rusije Aleksandar Čepurin najavio je da će radovi početi najkasnije za dve nedelje, istakavši da je najvažnije da se ispoštuju rokovi. On je ocenio da će realizacija projekta potpuno promeniti Srbiju, jer su pruge krvotok jedne zemlje.