SRBIJA

BUGARSKA ĆE POMOĆI SRBIJI NA EVROPSKOM PUTU

SOFIJA, 23.1.2014 (Tanjug) – Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić izjavio je danas u Sofiji da naša zemlja želi da postane punopravna članica EU u kratkom vremenskom periodu, i zahvalio Bugarskoj na podršci Srbiji na njenom evropskom putu. "Mi danas delimo iste vrednosti i principe, naši ciljevi su zajednički", rekao je Mrkić koji danas boravi u zvaničnoj poseti Bugarskoj gde je imao odvojene susrete na najvišem nivou sa predsednikom, premijerom, predsednikom skupštine Bugarske i ministrom spoljnih poslova.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa bugarskim šefom diplomatije Kristijanom Vigeninom, Mrkić je kazao da će biti učinjeni napori u cilju jačanja bilateralne saradnje u svim oblastima i da će tokom godine biti nastavljen intenzivan politički dijalog na visokom nivou, prenela je agencija BTA. "Odnosi između Bugarske i Srbije nikad nisu bili na višem nivou i politički dijalog nikad nije bio aktivniji", izjavio je Vigenin nakon sastanka sa Mrkićem. Bugarska je spremna da pruži Srbiji tehničku i ekspertsku podršku u procesu pristupnih pregovora Srbije sa EU, rekao je šef bugarske diplomatije i istakao da je važno i pozitivno i negativno iskustvo. Na pitanje novinara u kojim aspektima očekuje pomoć Bugarske Srbiji u pregovorima sa EU, Mrkić je rekao da "Bugarska može da nam pomogne u svemu". "Verujemo da možemo da budemo od koristi ne samo sa pozitivnim rezultatima koje smo postigli, već možemo da pomognemo Srbiji i da izbegne naše greške u pregovaračkom procesu, kao i u periodu nakon okončanja pregovora", istakao je šef bugarske diplomatije.
Dva ministra su se saglasila da treba izraditi novi bilateralni memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija koji će omogućiti Bugarskoj da pruži pomoć u pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, navodi BTA. Vigenin je najavio da je u toku izrada Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i dobrosusedskim odnosima i u tom smislu ne postoje suštinski problemi.
Mrkić i Vigenin su razgovarali o mogućnostima da dve vlade održe zajednički sastanak u skorijoj budućnosti, na kojem će biti potpisan niz sporazuma, a najavljeno je da će se zajednička komisija o ekonomskoj, naučnoj i tehnološkoj saradnji sastati krajem februara. Bugarska i Srbija će sarađivati i u drugim pitanjima od zajedničkog interesa, uključujući energiju, a na sastanku dva ministra bilo je reči i o pripremama za implementaciju projekta Južni tok.
Povodom 135-godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Bugarske i Srbije, dva ministra su usvojila zajedničku izjavu u kojoj se zalažu za podršku daljem jačanju i produbljivanju bilateralnih odnosa. Kao bliski susedi koji dele viziju prosperitetne buducnnosti, ministri očekuju da će blisko sarađivati u cilju daljeg učvršćivanja, produbljivanja i obogaćivanja odnosa između dve države u svim oblastima od obostranog interesa, navodi se u zajedničkoj izjavi.

PLEVNELIJEV: PRODUBLjAVANjE BUGARSKO-SRPSKOG PARTNERSTVA

Početak pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije otvara nove mogućnosti za sveobuhvatno produbljivanje bugarsko-srpskog partnerstva, poručio je danas bugarski predsednik Rosen Plevnelijev nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivanom Mrkićem u Sofiji.
Plevnelijev je istakao da Bugarska i Srbija treba da grade odnose zasnovane na uzajamnom razumevanju i razvoju vizije koja odražava njihovu zajedničku budućnost u EU, prenela je bugarska agencija BTA. Na sastanku je bilo reči o aktivnosti Bugarsko-srpske trgovinsko-industrijske komore osnovane 2013. godine, kao i o ideji da se održi zajednički poslovni forum na kojem bi učestvovali predsednici obe države u pograničnoj oblasti u Srbiji gde živi bugarska nacionalna manjina. Mrkić je Plevnelijevu izneo uveravanja da će Srbija učiniti sve što je potrebno radi poboljšanja života bugarske nacionalne manjine u Srbiji.
Dve strane su potvrdile privrženost završetku projekta u vezi sa regionalnim saobraćajem i energetskom infrastrukturom u jugoistočnoj Evropi.
Povodom obeležavanja 135. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Bugarske i Srbije ove godine, Plevnelijev je istakao potrebu da se taj događaj obeleži zajedničkim projektima koje treba da osete građani obeju zemalja. Bugarski predsednik je prihvatio poziv predsednika Srbije Tomislava Nikolića da poseti Srbiju ove godine koji mu je preneo ministar Mrkić, saopštila je pres-služba predsednika Bugarske, prenosi BTA.

MRKIĆ: ŠTO VIŠE RAZVIJATI SARADNjU SA SUSEDIMA

Mrkić je izjavio da Srbija treba što više da razvija saradnju sa susedima kako bi se pripremila za vreme kada uđe u punopravno članstvo u EU. Mrkić je u izjavi Tanjugu istakao da je bilateralna saradnja Srbije i Bugarske na najboljem mogućem nivou u istoriji odnosa dve zemlje dugoj 135 godina.
Kada je reč o konkretnim rezultatima današnje posete Sofiji, Mrkić je rekao da je usaglašena zajednička izjava dva ministra spoljnih poslova u kojoj se zalažu za podršku daljem jačanju i produbljivanju bilateralnih odnosa. "Dogovorili smo se da krajem februara bude zasedanje mešovitog komiteta kojim će se detaljno regulisati saradnja u svim oblastima, a dogovoreno je i da naš predsednik vlade učestvuje na sastanku predsednika vlada Bugarske i Rumunije početkom marta", rekao je on.
Ministar je najavio da će ove godine Srbiju posetiti bugarski predsednik Rosen Plevnelijev na poziv našeg predsednika Tomislava Nikolića, a dogovorena je i poseta šefa bugarske diplomatije Kristijana Vigenina sa kojim se Mrkić ranije danas susreo. "Imamo silan program zajedničkih aktivnosti što svedoči o stepenu i kvalitetu naših odnosa", poručio je šef srpske diplomatije.
On je ocenio da je njegov današnji boravak u Sofiji bio izuzetno prijatan rekavši da se u odvojenim susretima sastao sa svojim kolegom Kristijanom Vigeninom, kao i sa predsednikom Rosenom Plevnelijevim, premijerom Orešarskim, predsednikom Skupštine Mihailom Mikovim. "U tretmanu se vidi kako Bugarska gleda na Srbiju. Znači najviši mogući protokolarni tretman i razgovori koji su izuzetno srdačni i prijateljski kao što se i vode između dva vrlo bliska suseda", kazao je Mrkić.

SRBIJA – EU

KLjUČNA TRI POGLAVLjA

BEOGRAD, 23.1.2014 (FoNet) – Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da c'e perspektiva pregovora o pristupanju Evropskoj uniji zavisiti od napretka u realizaciji poglavlja 23 i 24, koja se odnose na bezbednost i pravosuđe, i 35 normalizacija odnosa sa Prištinom. Bude li tu zastoja, biće zastoja i u pregovorima, i zato tim pitanjima moramo da posvetimo maksimalnu moguću pažnju, rekao je Dačić, posle susreta sa generalnim direktorom Direktorata Evropske komisije za proširenje Kristijanom Danijelsonom.
Dačić je istakao da se nada da bi do kraja godine mogla da se otvore poglavlja 23 i 24, a da se brzo otvori i 35, i da je za Srbiju bitno da do sledeće međuvladine konferencije sa EU, 25. juna, vidi koja nova poglavlja može da pokrene, da li o kontroli finansija ili o obrazovanju i kulturi. Evropska komisija je naklonjena Srbiji i njenom što bržem napretku u evrointegracijama i Srbija to mora da iskoristi, konstatovao je Dačić i poručio da je zato vreme za brze i ozbiljne korake u reformama i u dijalogu sa Prištinom, što će uticati na početak otvaranja i zatvaranje pojedinih poglavlja.
Dačić je ponovio da se nada da će Srbija 2018. godine biti institucionalno spremna da bude član, a da to stvarno i postane 2020., o čemu će odlučiti narod na referendumu. Rezultati tog referenduma, ocenio je on, pokazaće koliko su bile isprazne priče da građani ne žele u EU. Računica je sasvim jasna: nema većeg interesa za Srbiju nego da bude član EU, a na nama je sad da taj put ubrzamo, zaključio je Dačić.
Danijelson je rekao da je sa Dačićem razgovarao o napornom i teškom radu koji Srbiju čeka na putu ka EU, jer proces pristupanja za sobom povlači promene u mnogim oblastima. Evropska komisija se unapred raduje što će tokom ovog procesa sarađivati sa Vladiom Srbije i sa svima ostalima koji će u tome učestvovati, naglasio je on.

DAČIĆU URUČEN KLjUČ KAPIJE EU

BEOGRAD, 24.1.2014 (Tanjug) – Premijer Slovačke Robert Fico uručio je danas simbolično premijeru Srbije Ivici Dačiću ključ kapije EU, a srpski premijer je poručio da kada se sagledaju argumenti za i protiv ulaska Srbije u EU samo zlonamerni mogu da kažu da ne postoji interes za to članstvo.
Dačić je na konferenciji za novinare posle sastanka istakao da je od Slovačkog kolege saznao ono što građani ne znaju, a to je koliko Slovačka daje EU, a koliko od nje dobija. "Kada neko sagleda objektivno za i protiv samo zlonamerni mogu da kažu da Srbija neće imati interes od EU. Cilj nam je da Srbija bude deo Evrope i mi želimo dobro svom narodu", naglasio je Dačić. Prema njegovim rečima, Fico je ponudio iskustva Slovačke u pregovorima za situacije koje su Srbiji važne i to je, kako je naglasio Dačić, prihvaćeno. Kako je rekao Srbija je zahvalna Slovačkoj na podršci u vezi sa principijelnim stavom o Kosovu i evropskom putu što je odraz velikog prijateljstva dva naroda, ali i obaveza za dalji razvoj bilateralnih odnosa. U tom kontekstu Dačić je istakao da je spoljnotrgovinska razmena dobra, da iznosi 400 miliona evra, ali da može da bude i bolja, kao i ukupni ekonomski odnosi. Srbija je otvorena za slovačke investitore i kompanije, a položaj slovačke manjine u Srbiji most je za dobre odnose dve države, rekao je on.
Fico, koji je prvi visoki zvaničnik neke države članice EU koji je doputovao u Beograd nakon otvaranja pristupnih pregovora, simbolično je Dačiću uručio ključ kapije EU kao izraz podrške njegove zemlje Srbiji. "Neka to bude izraz naše podrške da možete da računate na nas", rekao je Fico. On je čestitao Srbiji na istorijskom uspehu i otvaranju pristupnih pregovora i dodao da je vlada Srbije u prethodnom periodu načinila korake od nekoliko milja. On je naglasio da je Slovačka priča od učlanjenja u EU 2004. godine do danas uspešna priča i da je postignut maksimalan nivo integracije.
Slovačka je, kako je rekao, pored toga što je članica EU i sastavni deo Šengen zone kao i Evrozone. "Slovačka profitira od članstva u EU", poručio je Fico ilustrujući to podatkom da će njegova zemlja iz budzeta EU u narednim godinama dobiti više od 20 milijardi evra, a da će u budzet Unije uneti 6,5 milijardi evra. On je dodao da to znači da će Slovačka imati 14 milijardi za rekonstrukciju zemlje, od infrastrukture do zdravstva... "Nadam se da će i u vašoj zemlji članstvo u EU biti doživljavano kao uspešna priča", rekao je premijer Slovačke. Fico je ukazao da će pristupni pregovori biti zahtevni i ponudio je Slovačko iskustvo sa tog puta. To, kako je rekao, uključuje i greške koje su Slovačku koštale dosta, a koje Srbija može da iskoriti i izbegne. On se složio sa Dačićem da su bilateralni odnosi odlični i da poseban potencijal za saradnju postoji u oblasti energetike. Fico se složio, takode, da su dve zemlje veoma bliske istorijski i danas, a kao primer te bliskosti naveo da u Bratislavi jedna od najvećih ulica nosi ime Svetozara Miletića. Slovački premijer se zahavlio srpskom kolegi na tome kako se Srbija odnosi prema slovačkoj manjini. "Verujem da Slovaci u Srbiji ponosno i sa oduševljenjem pevaju vašu himnu, a u isto vreme ne zaboravljaju svoje korene", zaključio je Fico. U delegaciji sa Ficom je šef diplomatije Slovačke Miroslav Lajčak kome se Dačić zahvalio na svemu što je za Srbiju učinio.

VUČIĆ SE SASTAO SA SLOVAČKIM PREMIJEROM

BEOGRAD, 24.1.2014 (Beta) – Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, koji je Srbiji čestitao na početku pregovora s EU i ponudio joj iskustva Slovačke u tom procesu.
Kako se navodi u saopštenju vlade Srbije, Vučić je Slovačkoj zahvalio na podršci koju je Srbiji pružila za evropske integracije i po pitanju Kosova. On je naglasio da je početak pregovora Srbije sa EU "istorijski trenutak" i dodao da taj put neće biti lak.
Dvojica zvaničnika konstatovala su da su odnosi Srbije i Slovačke na najvišem nivou i da nema otvorenih pitanja. Vučić je rekao da je prioritet vlade rešavanje teške ekonomske situacije i stvaranje povoljnih uslova za dolazak stranih investitora, a Fico je istakao da su slovački investitori zadovoljni uslovima u Srbiji.

VUČIĆ: DELIMO EVROPSKE VREDNOSTI, HRABRO NA PROBLEME

BERLIN, 23.1.2014 (Tanjug) – Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić istakao je da otvaranje pregovora o članstvu u EU znači da delimo evropske vrednosti, što je najvažanije. On je u izjavi za nemačku televiziju ZDF rekao: "Drugo je da znamo da se nalazimo pred velikim promenama u budućnosti. U poslednjih godinu i po dana pokazali smo da možemo hrabro da se suočimo s problemima", kazao je Vučić obećavši evropskim partnerima da će Srbija nastaviti s tim.
Prema njegovim rečima, početak pristupnih pregovora sa EU je istorijski dan za Srbiju i njene građane. On je takođe rekao da će Srbija učiniti sve da ispuni zahteve u okviru pregovora do 2018., odnosno 2019.godine, kao i da je cilj da do 2020. Srbija postane punopravna članica EU. Ipak, kako je ukazao, o tome ne odlučuje samo Srbija.
Upitan da li postoje realne šanse da se reši konflikt sa Kosovom Vučić je naglasio da, srećom, nema konflikta i da se već godinu dana vodi dijalog, koji će Beograd naravno nastaviti. "Naravno da postoje problemi. Postoje različita viđenja određenih političkih problema, ali ako su obe strane spremne na kompromise možemo da postignemo dobre rezultate za sve, za Srbe i Albance", rekao je on.
Vučić je dalje izrazio uverenje da će se rešiti i problem sa lažnim azilantima. On je ukazao da su to pre svega pripadnici romske nacionalne manjine i da srpske vlasti čine sve da sa nemačkom vladom i EU nađe rešenje kojim bi se smanjio njihov broj. "Verujem da ćemo uz mnogo napora uspeti da u naredno vreme manji broj ljudi dolazi u Nemačku", kazao je Vučić.
KiM

EVROPA NE POMINjE STOLICU U UN ZA PRIŠTINU

BEOGRAD, 24.1.2014 (Tanjug) - Ministar zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je da o članstvu Prištine u UN nema ni govora i da EU to pitanje ni ne postavlja pred Srbiju. "Ni poglavlje 35, ni dijalog sa Prištinom nisu mesta na kojima se rešavaju statusna pitanja, ona se rešavaju na Savetu bezbednosti UN. Srbija neće priznati Kosovo i o tome nema šta da se priča. To naši partneri u EU razumeju i pred nas se to pitanje ne postavlja", rekao je Vulin za Novosti.
Na pitanje da li u pregovaračkom okviru EU postoji zahtev da se ne ometa učlanjenje Kosova u UN on kaže da je takvih ideja bilo pre nego što je potpisan Briselski sporazum i da je to Srbija odbila. "Takvog stava nema i neće ga biti. U Poglavlju 35 pričali smo o tome kako da se dogovoreno u Briselu sprovede i da bude verifikovano da je primenjeno. Nismo pokretali nove teme, nismo pričali o statusnim pitanjima, a pogotovo nije bilo reči o tome da Kosovo postane član UN. Tu temu će Priština verovatno stalno pokretati, ali ne sa nama i pred nama. Jer zna kakav je odgovor", poručio je Vulin.
Prema njegovim rečima, u nastavku dijaloga za Beograd će biti izuzetno važno rešavanje pitanja imovine na KiM, kulturnog i crkvenog nasleđa i povratak proteranih Srba. "Nije potrebno da EU postavlja uslove ili zahteve, jer je ona neko ko treba da se trudi da život na KiM bude bolji za sve koji tamo žive. Po nama, tri stvari koje sam naveo dovele bi do toga", dodao je ministar.
Govoreći o Zajednici srpskih opština, Vulin je istakao da činjenica da će ona imati nadležnosti u oblasti zdravstva, školstva, urbanog planiranja i ekonomskog razvoja govori da to nije NVO, a kako nema zakonodavnu funkciju, samim tim ne može da bude ni Republika Srpska. "Upravljački tim izaći će sa statutom ZSO, a onda će se o njemu i predloženim nadležnostima pregovarati. Ali, poslednju reč o statutu daće baš srpske opštine", naveo je Vulin, koji smatra i da eventualni vanredni republički izobori neće omesti formiranje ZSO.
Povodom ponavljanja izbora u severnoj Mitrovici 23. februara on je rekao da će o novom kandidatu GI "Srpska" za gradonačelnika odlučiti ljudi koji žive na KiM i članovi "Srpske". "Nemojmo da Srbe sa KiM pravimo lutkama, jer su oni samostalni i ti koji izlaze na ove izbore. Obavešten sam o nekim predlozima i mislim da će se vrlo brzo izaći sa konkretnim imenom", rekao je Vulin. Kad je reč o kosovskim parlamentarnim izborima, na pitanje da li je za to da se srpske partije bore za ulazak u kosovski parlament on je rekao da će se o tome razgovarati u Briselu. "Treba da vidimo kakvi će biti uslovi i hoće li ostati garantovana mesta. Od toga zavisi hoćemo li pozvati Srbe da izađu na birališta. Srbi na KiM veruju svojoj vladi i bez učešća države Srbije učešće srpske zajednice na centralnim izborima nije moguće", rekao je Vulin.