SRBIJA

MSP: OVE GODINE OTVARANjE TRI NOVE AMBASADE

BEOGRAD, 17.1.2014 (Tanjug) - Srbija planira da tokom ove godine otvori tri nove ambasade - u Saudijskoj Arabiji, Kataru i Gani, saopšteno je danas iz Ministarstva spoljnih poslova. "Republika Srbija nikada do sada nije imala diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom i otvaranjem ambasade u Rijadu razvijaće se međusobni politički i ekonomski odnosi, intenzivirati dijalog i graditi međusobno poverenje", ističe se u saopštenju. Kako se dodaje, plan je i da se otvori pet diplomatskih kancelarija - u Čileu, Venecueli, Peruu, Vijetnamu i Kambodzi.
Cilj Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije je da u što većem broju zemalja ima razvijenu diplomatsku mrežu, a sve u funkciji našeg uspešnog diplomatskog predstavljanja, kao i podrške jačanju privrede. Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivan Mrkić kaže da se aktivno razmatra i mogućnost otvaranja zajedničkih ambasada sa zemljama regiona. "Za sada je najbliži dogovor s Makedonijom i Crnom Gorom. Nastavljamo sa planom širenja diplomatsko-konzularne mreže i svima koji su zainteresovani ponudićemo da nam se priključe. To bi smanjilo troškove, ali bi omogućilo i da države regiona budu zastupljenije i vidljivije u mnogim delovima sveta, kao i da lakše udruženo nastupaju", rekao je Mrkić.

SLOVENIJA NIJE DOBILA PREDLOG O ZAJEDNIČKIM DKP

LjUBLjANA, 20.1.2014 (Tanjug) - Slovenija nije zvanično dobila predlog Srbije o otvaranju zajedničkih ambasada država u regionu, objavila je danas državna Slovenačka televizija, posle izjave šefa srpske diplomatije Ivana Mrkića da bi takva predstavništva doprinela smanjenju troškova. Kako je objavila ova televizija, Srbija je ovo rešenje ponudila svim državama u regionu i o čemu je od slovenačke vlade javno zatražila informaciju i opozicina Slovenačka demokratska stranka (SDS) bivšeg premijera Janeza Janše.
Ambasador Slovenije u Srbiji Franci But izjavio je za državnu televiziju da to ne bi bila zajednička diplomatso-konzularna predstavništva, već da je reč o zajedničkim lokacijama s odvojenim ambasadama i konzulatima. But je ocenio i da bi takvo rešenje moglo da bude zanimljivo u okviru sukcesije, jer postoje rezidencije i ambasade bivše SFRJ u Africi i na nekim drugim područjima, koja još nisu podeljena među zemljama naslednicama, jer bi se onda i zajedničkim prostorima za predstavništva moglo naći rešenje za problem podele tih zgrada, prenela je agencija Hina.
Ministar Mrkić izjavio je ranije da se aktivno razmatra mogućnost otvaranja zajedničkih ambasada sa zemljama regiona. "Za sada je najbliži dogovor s Makedonijom i Crnom Gorom. Nastavljamo sa planom širenja diplomatsko-konzularne mreže i svima koji su zainteresovani ponudićemo da nam se priključe. To bi smanjilo troškove, ali bi omogućilo i da države regiona budu zastupljenije i vidljivije u mnogim delovima sveta, kao i da lakše udruženo nastupaju", rekao je Mrkić.

VULIN POLOŽIO VENAC NA ŠARONOV GROB

BEOGRAD, 18.1.2014 (Tanjug) – Ministar bez portfelja Vlade Republike Srbije zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin tokom posete Izraelu, položio je venac na grob bivšeg izraelskog predsednika vlade Arijela Šarona, saopštila je danas Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Šaron će ostati upamćen u srpskom narodu kao glas koji se usprotivio vojnoj intervenciji u bivšoj Jugoslaviji 1999. godine, zalažući se za poštovanje suvereniteta i politike nemešanja u unutrašnja pitanja drugih država, navodi se u saopštenju.

NIKOLA LUKIĆ NOVI AMBASADOR SRBIJE U TUNISU

BEOGRAD, 20.1.2014 (Beta) – Nikola Lukić postavljen je za novog ambasadora Srbije u Tunisu, objavljeno je u novom Službenom glasniku. Lukić će na toj dužnosti zameniti Milicu Čubrilo-Filipović.
Ukaz o postavljeju Lukića potpisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a stupio je na snagu 16. januara.

SRBIJA–EU

DAČIĆ: ISPUNjENjE USLOVA ZA EU DO 2018.

BEOGRAD, 17.1.2014 (Tanjug) – Premijer Srbije Ivica Dačić izrazio je danas uverenje da će Srbija do 2018. godine ispuniti sve uslove za prijem u Evropsku uniju, a da će do 2020. postati i punopravna članica.
Dačić je istakao da 21. januara kada zvanično počinju pristupni pregovora sa Evropskom unijom, Srbija ulazi u novu političku eru. "To podrazumeva i start za opšte i sveobuhvatne reforme u Srbiji i angažovanje celog društva na uspostavljanju sistema vrednosti - izgradnji demokratskog društva, pravne države, vladavine prava, razvijanje ljudskih prava i sloboda u skladu sa evropskim standardima, jednakost pred zakonom i bespoštednu borbu protiv korupcije i kriminala", rekao je Dačić na prijemu Vlade Srbije u čast šefova diplomatskih misija.
On je istakao da početak nove ere znači i uspostavljanje ekonomski efikasnog i socijalno pravednog društva i izrazio uverenje da Srbija može u roku koji je sebi postavila - do 2018. godine - da ispuni sve preduslove za prijem u EU, a da 2020. i postane punopravna članica Unije. Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti da vodi politiku jačanja mira i stabilnosti u regionu, bilateralnih veza sa svim državama sveta i ostaće otvorena za strane investicije što će, kako je istakao, doprineti povećanju zaposlenosti.
Dačić je napomenuo da će pristupni pregovori sa EU početi za vreme mandata ove vlade. "Sigurni smo da nam to niko nije poklonio, do ovoga smo došli uz ogromne napore i ogromnu želju za postizanjem kompromisa", rekao je on.
Premijer je takođe izrazio zahvalnost svim članovima Vlade, Skupštine, državnih institucija, a posebno prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću zbog zajedničkog uspeha - promene slike o Srbiji u proteklih 18 meseci.
Prijemu su prisustvovali članovi Vlade među kojima prvi potpredsednik Vlade, zatim ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, kao i predstavnici diplomatskog kora u Beogradu, kulturnog i javnog života i medija.

VUČIĆ: CILj DA POSAO OKO PRISTUPANjA EU ZAVRŠIMO DO 2018.

BEOGRAD, 20.1.2014 (Tanjug) – Prvi potpredsednik vlade Aleksdandar Vučić poručio je danas da je cilj Srbije da posao oko pristupanja EU završi do 2018. godine, a da očekuje da će 2020. Srbija postati punopravni član Unije. "Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018., a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020", rekao je Vučić novinarima u Vladi Srbije.
Ocenivši da je sutra, kada će biti održana prva međuvladina konferencija u Briselu, važan i veliki dan za Srbiju, Vučić je rekao da će na današnjoj sednici vlade morati da se usaglase neka pitanja u vezi sa pregovaračkim okvirom Srbije, kako bi vlada jednoglasno izašla pred partnere u Briselu. On je naveo da se to pre svega odnosi na poglavlje 35, posvećeno Kosovu ali ne samo na to poglavlje i da je među tim pitanjima i izjašnjavanje građana o pristupanju EU na referendumu koji bi mogao da bude održan 2019. godine.
Govoreći o pregovaračkom okviru Vučić je rekao da se još ne zna tačno kako će izgledati poglavlje 35, rekavši da neke stvari mogu da iskrsnu i da neće sve biti lako.

MIŠČEVIĆ: DOLAZAK INVESTITORA NAJVEĆA KORIST

BEOGRAD, 19.1.2014 (Beta) – Šefica tima Beograda u pregovorima sa Evopskom unijom Tanja Miščević izjavila je jutros da je dolazak novih investitora najveća korist koju će gradajani Srbije imati od zvaničnog početka pregovora o članstvu u EU. "Dolazak bilo koga ko je zainteresovan da investira i gradi jeste rezultat činjenice da mi više nismo treća država, mi smo buduća zemlja članica EU", kazala je Mišćevića na TV Pink povodom međuvladine konferencije 21. januara kojom zvanično počinju pregovori Srbije i EU.
Ona je istakla da je svakom investitoru važna pravna sigurnost, a početkom pregovora to se potvrđuje. Posebno je istakla najavu nemačkog ambasadora Hajnca Vilhelma da će u Srbiju doći poznati giganti, poput Mercedesa i Lidla.
Miščević je precizirala da nakon međuvladine konferencije prvo na red dolazi pregovaračko poglavlje 35, u kojem je glavna tema normalizacija odnosa Beograda i Prištine. "Politički dijalog i rad tehničkih pregovaračkih grupa ostaje kao model normalizacije. Poglavlje 35 je praćenje sprovođenja svega što je dogovoreno", kazala je Miščevićeva i ocenila da pominjanje 2020. godine kao roka kada bi Srbija mogla da postane članica EU nije ni euforija ni optimizam, već realna mogućnost.

GRADjANI ĆE OSETITI PROMENE VEĆ TOKOM PREGOVORA

BEOGRAD, 20.1.2014 (Tanjug) - Prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, koja će značiti početak pregovora, veliki je momenat i prilka za srpsku stranu da predstavi svoje planove kako da odgovori na izazove koji su pred njom, poručio je šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, koji očekuje da građani promene osete već tokom pregovora.
Uoči prve međuvladine konferencije, koja će sutra biti održana u Briselu, Devenport je ukazao da su poglavlja 23 i 24 bez sumnje najprioritetnije oblasti. "Postoje jasni priotriteti - poglavlja 23 i 24 su bez sumnje najprioritetnije oblasti, jer su najteži i to je zaključak na bazi dosadašnjeg iskustva. Što se tiče reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, reforme državne uprave - tokom ovih godinu dana nastavićemo sa pregledom svih tih oblasti", rekao je Devenport za RTS.
Na pitanje kada će građani osetiti da se nešto menja, Devenport je rekao da će se promene osetiti već tokom pregovora. "Mogu da kažem da, što se tiče reforme pravosuđa, želimo da vidimo suštinski napredak i tokom pregovora", rekao je Devenport, koji je kao poseban problem naveo neefikasnost sudova. "Vlada je svesna tog problema i u EU želimo da podržavamo sve napore da se ta situacija poboljša", naglasio je Devenport.
On je još jednom ukazao i da je važna primene zakona, jer bez toga nema suštinskih reformi. "Na nama je da zajedno sa srpskom vladom odredimo kako da dođe do usklađivanja srpskog zaknodavstva sa evropskim. Što se tiče kontrole primene zakona Srbija ima svoje institucije - parlament, a i sudovi imaju veliku ulogu u zaštiti prava građana, takođe i ombudsman. Bez primene zakona nema suštinskih reformi", naglasio je Devenport.

EKONOMIJA

ALABAR PREDSTAVIO VUČIĆU PROJEKAT "BEOGRAD NA VODI"

BEOGRAD, 18.1.2014 (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić prisustvovao je danas prezentaciji projekta "Beograd na vodi" koji mu je predstavio Muhamed Alabar, direktor novoosnovane kompanije "Eagle Hills". Promociji su prisustvovali i predsednik Skupstine Srbije Nebojša Stefanović, predsednik privremenog veća Beograda Siniša Mali i drugi članovi Vlade Republike Srbije, saopšteno je kabineta prvog potpredsednika vlade. Investitor iz Emirata spreman je da u projekat "Beogad na vodi" investira više od tri milijarde dolara.
Vučić je juče najavio da će Alabar njemu i njegovom timu predstaviti plan za Savski amfiteatar, gde bi trebalo da gradi apartmane, hotele, molove, operu. Prvi potpredsednik vlade je istakao da bi realizacija projekta "Beograd na vodi", uz rast autoindustrije i poljoprivrede, značila siguran izlazak Srbije iz krize. "Ako uspemo, a daćemo sve od sebe (da realizujemo projekat "Beograd na vodi"), a uspećemo jer lestvice postavljamo visoko, potpuno sam siguran da će to značiti izlazak iz krize građevinske industrije, a sa ovakvim rastom u autoindustriji i poljoprivredi, to znači siguran izlazak naše zemlje iz krize", rekao je Vučić gostujući na televiziji Kopernikus.
Prema najavama medija, tim Alabara zadržaće se u Beogradu desetak dana. "Eagle Hills", kompanija sa sedistem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, je saopštila da počinje sa radom na projektu "Beograd na vodi" i gradi centar svetske klase za Srbiju. Ta investitorska kompanija najavila je planove za finansiranje i razvoj velikih projekata u oblasti nekretnina na ključnim međunarodnim tržištima, sa ciljem da ubrza rast lokalne ekonomije.
Kompanija je objavila početak radova na projektu "Beograd na vodi ", uz podršku Vlade Srbije, za izgradnju centra svetske klase u ovoj zemlji. Kako je saopšteno iz te komapnije, projekat će se graditi zahvaljujući jakim bilateralnim odnosima između UAE i Srbije, posebno nakon nedavne posete Beogradu princa prestolonaslednika, šeika Mohameda Bin Zajeda Al Nahjana.
Usmerena na partnerstvo i jačanje lokalne zajednice, kompanija "Eagle Hills" će se fokusirati na jedan od najkritičnijih izazova ekonomije zemalja u razvoju - stvaranje radnih mesta za mlade. Iskorištavanjem moći tehnologije i promocije lokalnog ljudskog kapitala, kompanija će raditi na promociji svestrane socio-ekonomske dobrobiti lokalne zajednice, dodaje se u saopštenju.