SRBIJA – EU

PREMIJER: EU PREDLOŽILA NASTAVAK DIJALOGA 17. JANUARA

BEOGRAD, 27.12.2013 (Beta) - Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Evropska unija predložila da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen 17. januara, ali da on još nije potvrdio da pristaje na taj datum. Radne grupe za sprovođenje Briselskog sporazuma sastaće se 9. januara, a Beograd i Priština svakodnevno kontaktiraju radi rešavanja problema koji iskrsnu, rekao je Dačić novinarima u bazi Protivterorističke jedinice (PTJ) u Lipovici, čiji su pripadnici obleležili završetak 2013. godine.
Dačić je rekao da će njemu i potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću 21. januara, na prvoj međuvladinoj konferenciji Srbija – EU, kojom se otvaraju pristupni pregovori, biti uručen pregovarački okvir. To je dokument koji je sastavila EU i na njega Srbija nije uticala, a Vlada Srbije će ga objaviti kada za to dobije odobrenje Evropske komisije, kazao je Dačić.

DEVENPORT: PRVA POGLAVLjA POČETKOM 2015.

BEOGRAD, 27.12.2013 (Tanjug) - Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport izjavio je da je u pregovorima Srbije sa EU i odnosu sa Prištinom bitna normalizacija, a ne priznavanje nezavisnosti Kosova. "Brzina kojom ćete se kretati na evropskom putu zavisiće od napora Srbije, političke volje da se sprovedu reforme i kapaciteta vaše vlade da vodi pregovore. To zahteva formiranje pregovaračkog tima što je pre moguće i, u tom slučaju, cilj da uđete u EU do 2020. imao bi izgleda za uspeh", rekao je Devenport u intervjuu "Novostima".
Na pitanje da li su "Kosovo i EU" i dalje dva koloseka, s obzirom na to da pregovarački okvir predviđa da normalizacija odnosa s Prištinom u velikoj meri diktira tempo naših integracija, Devenport je odgovorio da je jasno da će odredbe o sveobuhvatnoj normalizaciji i pravno obavezujući sporazum biti veoma važni u pregovaračkom procesu. "Ali, odluka o otvaranju pregovora je rezultat napretka koji je Srbija postigla u raznim oblastima, ne samo u dijalogu s Prištinom. Zahtev za napredak u dijalogu u velikoj meri treba tumačiti kao deo ispunjavanja kopenhaških kriterijuma za članstvo, a to je regionalna saradnja", objasnio je on.
Upitan šta će biti sadržina pravno obavezujućeg sporazuma, on je odgovorio da će to biti na dve strane, da ispregovaraju i dogovore se. "Šta će sve biti sadržina sporazuma, rano je reći, ali on će sigurno morati da reflektuje sva pitanja u vezi sa sveobuhvatnom normalizacijom. Jedna od ključnih oblasti je dosledno pridržavanje dogovora Beograda i Prištine da se neće međusobno blokirati na putu ka EU", rekao je Devenport.
Na pitanje da li će priznavanje Kosova biti uslov za članstvo Srbije u EU, Devenport je odgovorio da se traži sveobuhvatna normalizacija, a ne priznavanje i da je to pozicija Evropskog saveta i svih 28 država članica. On je objasnio da će poglavlje 35, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, pokrivati primenu do sada postignutih sporazuma o carini, integrisanom upravljanju graničnim prelazima, katastru, matičnim knjigama, saradnju s Euleksom, kao i nastavak procesa sveobuhvatne normalizacije. "Premijeri (Srbije Ivica)Dačić i (Kosova Hašim) Tači su se složili da su potrebni dodatni dogovori i sporazumi u procesu normalizacije", dodao je on.
Devenport smatra da je u ovom trenutku teško reći šta će biti merila za otvaranje drugih poglavlja.
"Završen je skrining za tri poglavlja - 23, 24 i 32 - sada ekspertske misije Evropske komisije dolaze u Srbiju. Na osnovu toga, biće napravljen akcioni plan, zatim ćemo ga razmatrati sa srpskom vladom i onda će ti planovi i njihovo sprovođenje postaviti merila za otvaranje poglavlja", objasnio je Devenport. On smatra da bi, ako sve bude išlo po planu, i uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, bilo realno da se prva poglavlja otvore početkom 2015.
Devenport je rekao da u EU postoji zabrinutost oko problema lažnih azilanata i pritisak da se Srbija, u saradnji sa EU, hitno angažuje na rešavanju tog pitanja. "Uveren sam da je Vlada Srbije u potpunosti svesna problema i očekujemo adekvatne korake", rekao je Devenport.
On je istakao da ne postoji kontradikcija između odličnih odnosa sa Rusijom i članstva u EU. "Kada je reč o "Južnom toku", nekoliko članica EU takođe učestvuje u ovom važnom projektu. Brisel samo insistira da projekat bude u skladu sa zakonskom regulativom EU, s principima konkurencije, a Srbija uz to mora i da poštuje Sporazum o energetskoj zajednici, čiji je deo", rekao je Devenport.

SRBIJA

DOBRI ODNOSI SA BELGIJOM

BEOGRAD, 26.12.2013 (FoNet) - Srbija i Belgija imaju tradicionalno dobre odnose, ocenjeno je na današnjem sastanku predsednika Valde Srbije Ivice Dačića i ambasadora Belgije u Beogradu Alena Kundickog.
Dačić je istakao da je Vlada Srbije pokrenula suštinske reforme u oblasti pravosuđa i državne uprave, a pokrenuta je snažna borba protiv korupcije i diskriminacije. Nastojimo da u potpunosti sprovedemo Briselski sporazum i nastavimo dijalog sa Prištinom u interesu mira i boljeg života građana, rekao je Dačić, navodi se u saopštenju Vlade.
Na sastanku je naglašeno da je ambasador Kundicki, koji posle trogodišnjeg mandata odlazi iz Srbije, značajno doprineo unapređenju odnosa dve države.

EKONOMIJA

EKONOMIJA IZVOZ U NEMAČKU MILIJARDU EVRA

BEOGRAD, 26.12.2013 (FoNet) - Delegacija nemačke privrede u Srbiji objavila je danas najnovije podatke o robnoj razmeni izmedu Srbije i Nemačke, koji obuhvataju period od januara do kraja oktobra ove godine, i pokazuju da je izvoz Srbije u tu državu prvi put dostigao milijardu evra, dok je uvezeno robe u vrednosti od 1,34 milijarde. To znači da je Srbija uspela da od 2008. godine, i minusa od 968 milona evra, u velikoj meri izbalansira svoje trgovinske odnose sa Nemačkom, pa je deficit krajem oktobra iznosio 345 miliona evra.
Milan Vučković iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji istakao je da sve značajniji rast izvoza u Nemačku Srbija beleži najviše zahvaljujući brojnim nemačkim preduzećima u Srbiji, koja svoje proizvode iz fabrika širom zemlje izvoze upravo brojnim kupcima i partnerima na nemačkom tržištu. "Nekoliko značajnih nemačkih preduzeća nije do kraja realizovalo svoje investicione projekte, a neka druga su najavila proširivanje svojih aktuelnih proizvodnih pogona, i zato očekujemo da robna razmena, kao i izvoz u Nemačku, i narednih godina nastavi sa rastom", rekao je Vučković. On je, međutim, napomenuo da će dalje unapređenje privrednih odnosa dve zemlje zavisiti i od sveukupnog popravljanja poslovnog ambijenta u zemlji, koje obuhvata i donošenje modernog Zakona o radu prilagodenog evropskim normama, od čega dobrim delom zavisi i dolazak novih investitora iz Nemačke.